284. Bog je ljude stvorio, postavio ih na zemlju i od tada ih vodi. On ih je zatim spasao i čovečanstvu poslužio kao žrtva za greh. On još, na kraju, mora da osvoji čovečanstvo, da u potpunosti spase ljude i da im obnovi prvobitni izgled. Ovo je delo kojim se On od početka bavi – obnavljanje prvobitnog lika i izgleda ljudi. Bog će uspostaviti svoje carstvo i obnoviti prvobitni izgled ljudskih bića, što znači da će Bog obnoviti Svoj autoritet na zemlji i među svim stvorenim bićima. Čovek je izgubio svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koja mu pripada kao stvorenom biću, nakon što ga je Sotona iskvario, čime je postao buntovan Božji neprijatelj. Čovečanstvo je tada živelo pod Sotoninom vlašću i sledilo Sotonina naređenja; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove strah u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio svoje mesto u njihovim srcima, što će reći da je izgubio pravi smisao Svog stvaranja ljudi. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihov prvobitni izgled i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora izbaviti iz greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihov prvobitni izgled i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. Takođe će biti obavljeno i konačno uništenje onih sinova buntovništva, kako bi se ljudima omogućilo da se bolje klanjaju Bogu i da na zemlji bolje žive. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Mu se oni klanjaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvog razvodnjavanja. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje će Mu se klanjati, koje će Mu se potpuno potčiniti i koje će ispoljavati Njegovu slavu. Ako Bog ne bude spasao iskvareno čovečanstvo, pravi smisao Njegovog stvaranja čovečanstva biće izgubljen; On više neće imati autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više neće moći da postoji na zemlji. Ako Bog ne bude uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On neće moći da stekne potpunu slavu, niti će moći da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. To će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća: potpuno uništenje onih koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni. Kad prvobitni izgled ljudi bude obnovljen i kad oni budu bili u stanju da obavljaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se potčine svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji u kojem Ga svi obožavaju. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će nestati. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti simboli Njegove potpune pobede. Tada će čovečanstvo ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će deliti sa ljudima. Na zemlji više neće biti prljavštine i buntovništva, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“

285. Ceo Moj plan upravljanja, plan upravljanja za šest hiljada godina, sastoji se od tri faze ili tri doba: Doba zakona sa početka; Doba blagodati (koje je takođe Doba iskupljenja) i Doba carstva poslednjih dana. Moje delo u ova tri doba razlikuje se po sadržaju u skladu sa prirodom svakog doba, s tim da u svakoj fazi ovo delo odgovara potrebama čoveka – ili, tačnije, obavlja se shodno smicalicama koje Sotona koristi u ratu koji vodim protiv njega. Svrha Mog dela jeste da pobedim Sotonu, da ispoljim Svoju mudrost i svemoć, da razotkrijem sve Sotonine smicalice i time spasim čitav ljudski rod koji živi pod Sotoninom vlašću. Svrha svega toga jeste da pokažem Svoju mudrost i svemoć i otkrijem nepodnošljivu grozotu Sotoninu; štaviše, da stvorenim bićima omogućim da razlikuju dobro od zla, da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, da jasno uvide da je Sotona neprijatelj ljudskog roda, izrod i zlikovac, te da im omogućim da, sa potpunom sigurnošću, uvide razliku između dobra i zla, istine i laži, svetosti i prljavštine, onoga što je uzvišeno i onoga što je prostačko. Tako će neuki ljudski rod o Meni moći da posvedoči da nisam Ja taj koji kvari ljudski rod i da samo Ja – Stvoritelj – mogu spasiti ljudski rod, mogu ljudima darovati stvari u kojima će oni uživati; i spoznaće da sam Ja Suveren svih stvorenja, te da je Sotona samo jedno od bića koja Sam stvorio i koje Me je kasnije izdalo. Moj plan upravljanja za šest hiljada godina podeljen je u tri faze i Ja delam tako da postignem efekat da stvorena bića mogu o Meni da posvedoče, da shvate Moje namere i spoznaju da sam Ja istina.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Istinita priča o delu iz Doba iskupljenja“

286. Šest hiljada godina dugo delo Božjeg upravljanja podeljeno je u tri etape: Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Sve ove tri etape dela su zarad spasenja ljudskog roda, odnosno, one su zarad spasenja ljudskog roda koji je Sotona ozbiljno iskvario. U isto vreme, međutim, one i postoje kako bi Bog mogao da se bori sa Sotonom. Dakle, baš kao što je delo spasenja podeljeno u tri etape, tako je i borba sa Sotonom podeljena u tri etape, dok se ova dva aspekta Božjeg dela izvode istovremeno. Borba sa Sotonom se vodi zapravo zarad spasenja ljudskog roda, a budući da delo spasenja ljudskog roda nije nešto što se može uspešno dovršiti u jednoj etapi, borba sa Sotonom je takođe podeljena u faze i razdoblja, i rat sa Sotonom se vodi u skladu sa potrebama čoveka i stepenom Sotonine iskvarenosti nad njim. Možda, u svojoj mašti, čovek veruje da će u ovoj borbi Bog podići oružje protiv Sotone, na isti način kojim bi se međusobno borile dve vojske. To je upravo ono što je čovekov intelekt u stanju da zamisli; to je krajnje nejasna i nerealna zamisao, a ipak je ono u šta čovek veruje. I pošto kažem sada da način čovekovog spasenja leži u borbi sa Sotonom, čovek tako i zamišlja borbu koja se vodi. Postoje tri etape u delu čovekovog spasenja, što će reći da je borba sa Sotonom podeljena u tri etape kako bi se Sotona porazio jednom za sva vremena. Ipak, unutrašnja istina celokupnog dela borbe sa Sotonom jeste ta da se njeni efekti u delu postižu kroz nekoliko koraka: davanje blagodati čoveku, pretvaranje čoveka u žrtvu za greh, opraštanje čovekovih greha, osvajanje čoveka i usavršavanje čoveka. U stvari, borba sa Sotonom ne znači dizanje na oružje protiv Sotone, već je to pre svedočenje Bogu kroz čovekovo spasenje, rad na čovekovom životu i promenu njegove naravi, čime se Sotoni nanosi poraz. Sotona se poražava promenom iskvarene čovekove naravi. Kada Sotona bude poražen, odnosno, kada čovek bude potpuno spasen, onda će poniženi Sotona biti potpuno zarobljen, čime će čovek u potpunosti biti spasen. Dakle, suštinu čovekovog spasenja čini rat protiv Sotone, i taj rat se prvenstveno odražava u njegovom spasenju. Etapa poslednjih dana, u kojoj čovek treba da bude osvojen, poslednja je etapa u borbi sa Sotonom, a takođe je i delo potpunog čovekovog spasenja od Sotonine vlasti. Unutrašnji smisao čovekovog osvajanja je povratak otelotvorenja Sotone – čoveka kojeg je Sotona iskvario – Stvoritelju nakon njegovog osvajanja, čime će se on pobuniti protiv Sotone i potpuno vratiti Bogu. Na taj način će čovek biti potpuno spasen. Prema tome, delo osvajanja je poslednje delo u borbi protiv Sotone i poslednja etapa u Božjem upravljanju radi Sotoninog poraza. Bez ovog dela, potpuno čovekovo spasenje bi na kraju bilo nemoguće, potpuni poraz Sotone bi, takođe, bio nemoguć, a ljudski rod nikada ne bi mogao da zakorači u divno odredište niti da se oslobodi Sotoninog uticaja. Shodno tome, delo čovekovog spasenja se ne može završiti pre nego što se okonča borba sa Sotonom, jer je srž dela Božjeg upravljanja zarad spasenja ljudskog roda. Prvobitni ljudski rod bio je u rukama Božjim, ali je Sotona svojim iskušenjima i iskvarenošću zarobio čoveka koji je tako pao u ruke zlikovca. Tako je Sotona postao predmet koji je trebalo poraziti u delu Božjeg upravljanja. Budući da je Sotona zaposeo čoveka i pošto je čovek kapital koji Bog koristi radi obavljanja celokupnog upravljanja, da bi se čovek spasio, on onda mora biti preotet iz ruku Sotone, što znači da čovek mora biti povraćen nakon što je bio u Sotoninom zatočeništvu. Prema tome, Sotona mora biti poražen promenama čovekove stare naravi, promenama kojima se vraća čovekov prvobitni osećaj razuma. Na taj način se čovek, koji je bio zarobljen, može preoteti iz ruku Sotone. Ako se čovek oslobodi Sotoninog uticaja i ropstva, Sotona će tada biti posramljen, čovek će na kraju biti povraćen, a Sotona će biti poražen. I pošto čovek bude oslobođen mračnog Sotoninog uticaja, čime će postati plen čitave ove bitke, Sotona će postati predmet kažnjavanja kada se borba okonča, nakon čega će celokupno delo spasenja ljudskog roda biti završeno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“

287. Bog je početak i kraj; On Sȃm je taj koji pokreće Svoje delo, te stoga On Sȃm mora biti i taj koji zaključuje prethodno doba. To je dokaz Njegove pobede nad Sotonom i Njegovog osvajanja sveta. Svaki put kad On Sȃm deluje među ljudima, to je početak nove bitke. Bez otpočinjanja novog dela, ne bi, naravno, bilo ni zaključenja starog. A ako staro delo nije dovršeno, to je dokaz da bitka sa Sotonom tek treba da bude privedena kraju. Jedino ako Sȃm Bog dođe i među ljudima učini novo delo, čovek će moći da se u potpunosti oslobodi Sotonine vlasti i da stekne novi život i novi početak. U suprotnom, čovek će zauvek živeti u starom dobu i zauvek živeti pod starim Sotoninim uticajem. Sa svakim dobom koje predvodi Bog, deo čoveka se oslobađa, te čovek tako, zajedno s Božjim delom, napreduje ka novom dobu. Pobeda Božja označava pobedu svih onih koji Ga slede. Ako bi zaključenje doba bilo povereno rasi stvorenih ljudskih bića, onda to, kako sa stanovišta čoveka tako i sa stanovišta Sotone, ne bi bilo ništa drugo do čin suprotstavljanja ili izdaje Boga, a ne čin pokoravanja Bogu, a čovekovo bi delo postalo oruđe u rukama Sotone. Sotona može biti uveren jedino ako se čovek pokorava Bogu i sledi Ga u dobu koje je započeo Sȃm Bog, jer je to dužnost stvorenog bića. Stoga vam kažem da treba samo da sledite i da se pokoravate i ništa se više od vas ne zahteva. To je ono na šta se misli kad se kaže da svako treba da se drži svoje dužnosti i da svako treba da obavlja svoju funkciju. Bog obavlja Svoje sopstveno delo i nema potrebe da ga čovek umesto Njega obavlja, kao što ni On ne učestvuje u radu stvorenih bića. Čovek izvršava sopstvenu dužnost i ne učestvuje u Božjem delu. Samo je ovo pokoravanje i dokaz Sotoninog poraza. Nakon što Sȃm Bog završi sa uvođenjem novog doba, On se više ne spušta da bi delao među ljudima. Tek tada čovek zvanično stupa u novo doba da bi izvršio svoju dužnost i obavio svoju misiju stvorenog bića. To su načela po kojima Bog deluje i koja niko ne sme da prekrši. Samo se na ovaj način može pametno i razumno raditi. Božje delo treba da obavi Sȃm Bog. On je taj koji pokreće Svoje delo i koji svoje delo završava. On je taj koji to delo planira, On je taj koji njime upravlja i, povrh toga, On je taj koji to delo dovodi do ostvarenja. Kao što je u Bibliji rečeno: „Ja sam Početak i Svršetak; Ja sam Sejač i Žetelac.“ Sve što se odnosi na Njegovo delo upravljanja obavlja Sȃm Bog. On je Vladar plana upravljanja od šest hiljada godina; niko Njegovo delo ne može da obavi umesto Njega i niko ne može Njegovo delo da privede kraju, jer On je taj koji sve drži u Svojim rukama. Stvorivši svet, On će ceo taj svet povesti da živi u Njegovoj svetlosti i ujedno će zaključiti čitavo doba, čime će Svoj plan u potpunosti ostvariti!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“

288. Delo Božjeg celokupnog plana upravljanja lično obavlja Sȃm Bog. Prvu etapu – stvaranje sveta – izvršio je Sȃm Bog lično, i da On to nije uradio, onda niko ne bi bio u stanju da stvori ljudski rod; druga etapa je bila iskupljenje celog ljudskog roda i takođe ju je izvršio Sȃm Bog lično; treća faza se podrazumeva: postoji još veća potreba da celokupno Božje delo do kraja dovrši Sȃm Bog. Celokupno delo iskupljenja, osvajanja, zadobijanja i usavršavanja celog ljudskog roda obavlja Sȃm Bog lično. Da On lično nije obavio ovo delo, onda čovek ne bi mogao ni da predstavlja Njegov identitet niti da obavlja Njegovo delo. Da bi porazio Sotonu, da bi zadobio ljudski rod i da bi čoveku dao normalan život na zemlji, On lično predvodi čoveka i lično dela među ljudima; zarad celog Svog plana upravljanja i celokupnog Svog dela, On mora lično da obavi ovaj posao. Ako čovek jedino veruje da je Bog došao da bi mu se prikazao, da bi ga učinio srećnim, onda takva verovanja nemaju nikakvu vrednost, nikakav značaj. Čovekovo razumevanje je previše površno! Jedino kada obavlja ovo delo lično, Bog je u stanju da ga obavi temeljno i u potpunosti. Čovek nije u stanju da to uradi u ime Boga. Budući da nema Božji identitet niti Njegovu suštinu, čovek onda nije u stanju da obavlja Božje delo, a čak i kada bi ga obavio, ono ne bi imalo nikakvog efekta. Prvi put kada se Bog ovaplotio to je bilo zarad iskupljenja, da bi iskupio ceo ljudski rod od greha, da bi osposobio čoveka da bude očišćen i da bi mu gresi bili oprošteni. Delo osvajanja Bog, takođe, obavlja lično među ljudima. Da je, tokom ove etape, Bog propovedao samo o proročanstvima, onda bi se našao neki prorok ili neko nadaren da zauzme Njegovo mesto; da se samo o proročanstvima pripovedalo, čovek bi onda mogao da zameni Boga. Ipak, ako bi čovek pokušao da lično obavi delo Samoga Boga kao i da radi na čovekovom životu, za njega bi bilo nemoguće da obavi ovo delo. To mora lično da uradi Sȃm Bog: Bog mora lično da se ovaploti da bi obavio ovo delo. Da se u Dobu reči propovedalo samo o proročanstvima, onda bi proroci Isaija ili Ilija mogli da obave ovo delo i ne bi bilo potrebe da ga obavlja Sȃm Bog lično. Pošto se delo obavljeno u ovoj etapi ne odnosi samo na propovedanje o proročanstvima i pošto je od većeg značaja da se delo reči koristi za osvajanje čoveka i poražavanje Sotone, ovo delo ne može da obavi čovek, već ga lično mora obaviti Sȃm Bog. U Doba zakona, Jahve je obavio deo Njegovog dela, nakon čega je izgovorio određene reči i obavio određeni posao preko proroka. Ovo je bilo moguće jer je čovek mogao da zameni Jahvea u Njegovom delu, a vidovnjaci su mogli da proriču stvari i tumače određene snove u Njegovo ime. Delo obavljeno na početku nije bilo delo kojim se direktno menjala ljudska narav, niti je bilo povezano sa grehom čoveka od koga se zahtevalo samo da se pridržava zakona. Stoga se Jahve nije ovaplotio i nije Sebe otkrio čoveku; umesto toga, On se direktno obratio Mojsiju i drugima, naterao ih da govore i deluju u Njegovo ime i naveo ih da deluju direktno među ljudskim rodom. Prva etapa Božjeg dela bila je čovekovo vođstvo. Bio je to početak borbe protiv Sotone, mada je ova bitka tek trebalo da zvanično otpočne. Zvanični rat protiv Sotone počeo je prvim ovaploćenjem Boga i nastavio se sve do danas. Prva bitka iz ovoga rata se desila onda kada su ovaploćenog Boga prikovali za krst. Raspeće ovaploćenog Boga je porazilo Sotonu što je i činilo prvu uspešnu etapu u ratu. Kada je ovaploćeni Bog počeo direktno da radi na čovekovom životu, to je označilo zvanični početak dela zadobijanja čoveka. A budući da je ovo delo označavalo promenu čovekove stare naravi, ono je označavalo i delo borbe sa Sotonom. Ova etapa dela koju je Jahve obavio na početku označavala je tek vođenje čovekovog života na zemlji. Bio je to početak Božjeg dela i, iako je u njoj tek trebalo da otpočne neka borba ili neko veliko delo, ona je postavila temelj za delo borbe koje će uslediti. Kasnije, druga etapa dela tokom Doba blagodati je obuhvatala promenu čovekove stare naravi, što znači da je Sȃm Bog radio na čovekovom životu. Ovo je morao lično da uradi Bog: bilo je potrebno da se Bog lično ovaploti. Da se On nije ovaplotio, niko drugi Ga ne bi mogao zameniti u ovoj etapi dela koja je predstavljala delo direktne borbe protiv Sotone. Da je čovek obavio ovo delo u ime Boga, i stao pred Sotonu, Sotona se ne bi predao niti bi bilo moguće poraziti ga. To je morao biti ovaploćeni Bog koji je došao da ga porazi, jer je suština ovaploćenog Boga i dalje Bog, On je još uvek čovekov život i On je još uvek Stvoritelj; šta god da se dogodi, Njegov identitet i suština se neće promeniti. Stoga je On preuzeo čovečije telo i obavio to delo kako bi naterao Sotonu da se sasvim preda. Tokom etape dela poslednjih dana, ako bi čovek obavljao ovo delo i bio primoran da direktno izgovara reči, onda on ne bi bio u stanju da ih izgovori, i ako bi proročanstvo bilo izrečeno, onda ono ne bi moglo da osvoji čoveka. Preuzimajući čovečije telo, Bog dolazi da porazi Sotonu i da ga skroz potčini. Kada sasvim porazi Sotonu, u potpunosti osvoji čoveka i sasvim ga zadobije, ova etapa dela biće dovršena a uspeh postignut. U Božjem upravljanju, čovek ne može da zameni Boga. Konkretno, za delo vođenja ovog doba i pokretanje novog dela postoji još i veća potreba da ih lično obavi Sȃm Bog. Čovek može čoveku da dȃ otkrivenje i obezbedi mu proročanstvo, međutim, ako to delo mora da obavi Bog lično, delo borbe između Samoga Boga i Sotone, tada to delo ne može da obavi čovek. Tokom prve etape dela, kada nije bilo borbe sa Sotonom, Jahve je lično vodio narod Izraela koristeći proročanstvo koje su izgovorili proroci. Nakon toga, druga etapa dela bila je borba sa Sotonom, i Sȃm Bog se lično ovaplotio, došavši u čovečijem telu da obavi ovo delo. Sve što podrazumeva borbu sa Sotonom takođe podrazumeva i ovaploćenje Boga, što znači da ovu borbu ne može da vodi čovek. Ako bi se čovek borio, on ne bi bio u stanju da porazi Sotonu. Kako bi mogao da ima snage da se bori protiv njega dok je još uvek pod njegovom vlašću? Čovek se nalazi u sredini: ako si naklonjen Sotoni, onda pripadaš Sotoni, ali ako udovoljavaš Bogu, onda pripadaš Bogu. Kada bi čovek pokušao da zameni Boga u delu ove borbe, da li bi bio u stanju da to i uradi? Da je to učinio, zar ne bi odavno nestao sa lica zemlje? Zar ne bi odavno završio u paklu? Dakle, čovek nije u stanju da zameni Boga u Njegovom delu, što znači da čovek nema suštinu Boga, i da si se borio sa Sotonom, ni ti ne bi bio u stanju da ga poraziš. Čovek može samo da obavi određeno delo; može da pridobije određene ljude, ali ne može da zameni Boga u delu koje On Sȃm mora da obavi. Kako čovek da se bori sa Sotonom? I pre nego što bi započeo, Sotona bi te zarobio. Samo kada se Sȃm Bog bori sa Sotonom i čovek Ga sledi i pokorava Mu se vodeći se time, čovek može biti zadobijen od Boga i izbaviti se iz Sotoninih okova. Stvari koje čovek može da postigne sopstvenom mudrošću i sposobnostima previše su ograničene; on nije u stanju da upotpuni čoveka, da ga vodi i, povrh toga, da porazi Sotonu. Čovekova inteligencija i mudrost nisu u stanju da osujete Sotonine smicalice, pa kako bi se čovek mogao boriti sa njim?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“

289. Kako su se različite epohe smenjivale, tako se postepeno menjalo i čitavo delo koje se obavlja već šest hiljada godina. Promene u tom delu zasnivale su se na sveukupnoj situaciji u svetu i na trendovima razvoja čovečanstva u celini; u skladu s tim se delo upravljanja menjalo samo postepeno. Ono nije bilo u celosti isplanirano na samom početku stvaranja. Pre no što je svet stvoren, kao ni ubrzo nakon toga, Jahve još nije bio isplanirao prvu etapu dela, etapu zakona, drugu etapu, etapu blagodati, kao ni treću etapu dela, etapu osvajanja, tokom koje će On najpre osvojiti neke od potomaka Moava, a zatim i celu vaseljenu. Nakon što je stvorio svet, On nikada nije izgovorio ove reči, niti je to učinio posle Moava; uistinu, nikada ih pre Lota nije izrekao. Celokupno Božje delo obavlja se spontano. Baš tako je i nastalo čitavo Njegovo delo upravljanja za šest hiljada godina; pre no što je stvorio svet, On jedan takav plan ni u kom slučaju nije napisao u formi nekakvog „Sumarnog grafikona razvoja ljudskog roda“. Bog u Svom delu neposredno izražava to što On jeste i ne razbija glavu oko formulisanja nekakvog plana. Brojni proroci su, naravno, izrekli mnoga proročanstva, ali se ipak ne može reći da je Božje delo oduvek bilo precizno isplanirano; ta su proročanstva nastala u skladu s Božjim delom tog vremena. Celokupno delo koje On obavlja, najaktuelnije je delo. On to delo sprovodi u skladu sa razvojem svake epohe i temelji ga na načinu na koji se stvari menjaju. Za Njega je obavljanje dela slično prilagođavanju terapije bolesti; dok obavlja Svoje delo, On posmatra, a zatim nastavlja da ga vrši u skladu s tim Svojim zapažanjima. U svakoj etapi Svog dela, Bog je u stanju da izrazi Svoju veliku mudrost i sila; On Svoju preobilnu mudrost i autoritet otkriva u skladu sa delom svakog konkretnog doba, a svima onima koje je tokom tog doba ponovo pridobio, dopušta da vide celokupnu Njegovu narav. On opskrbljuje ljude prema njihovim potrebama u skladu sa delom koje treba da obavi u svakom dobu, čineći ono što treba da čini. On ljude snabdeva onim što im je potrebno, na osnovu stepena do kojeg ih je Sotona iskvario. (…) Nijedno Božje delo među ljudima nije bilo unapred pripremljeno prilikom stvaranja sveta; umesto toga, zbog načina na koji su se stvari razvijale, Bog je bio u prilici da Svoje delo među ljudima obavlja korak po korak, na realniji i praktičniji način. Primera radi, Bog Jahve nije stvorio zmiju da bi iskušao ženu; to nije bio Njegov naročiti plan, niti je to bilo nešto što je On namerno predodredio. Moglo bi se reći da je taj događaj bio neočekivan. Stoga je Jahve proterao Adama i Evu iz Edenskog vrta i zakleo se da nikad više neće stvoriti čoveka. Ljudi, međutim, samo na osnovu toga otkrivaju Božju mudrost. Baš kao što sam i ranije govorio: „Ja mudrost Svoju primenjujem na osnovu Sotoninih spletki.“ Ma koliko da ljudi postaju iskvareni i ma koliko da ih zmija iskušava, Jahve i dalje poseduje Svoju mudrost; kao takav, On se novim delom bavi otkako je stvorio svet, a nijedan od koraka tog dela nikada nije ponovljen. Sotona stalno pravi spletke i bez prestanka kvari ljude, dok Bog Jahve neprestano obavlja Svoje mudro delo. On nikad nije pogrešio, niti je ikada, otkad je svet stvoren, prestao da deluje. Nakon što je Sotona ljude iskvario, On je nastavio da deluje među njima kako bi porazio njega, neprijatelja koji je izvor ljudske iskvarenosti. Ova bitka ne jenjava od samog početka i trajaće do kraja sveta. Obavljajući sav taj posao, Bog Jahve je ljudima koje je Sotona iskvario omogućio ne samo da prime Njegovo veliko spasenje, već i da vide Njegovu mudrost, svemogućnost i autoritet. Pored toga, On će im naposletku dopustiti da vide i Njegovu pravednu narav – dok zlo bude kažnjavao, a dobro nagrađivao. Do dana današnjeg, On sa Sotonom vodi bitku u kojoj nikada nije pretrpeo poraz. To je zato što je On mudar Bog i što svoju mudrost primenjuje na osnovu Sotoninih spletki. Stoga Bog ne samo što sve na nebu potčinjava Svom autoritetu, već čini da sve na zemlji počiva pod Njegovim stopama i, što je takođe važno, da zle ljude koji napadaju i uznemiravaju čovečanstvo budu izloženi Njegovoj grdnji. Celokupno to delo daje rezultate zahvaljujući Njegovoj mudrosti. Pre postanka čovečanstva, On Svoju mudrost nikada nije otkrivao, jer nije imao neprijatelje ni na nebu ni na zemlji, niti igde u celoj vaseljeni, a nije bilo ni mračnih sila koje bi išta u prirodi napadale. Nakon što Ga je arhanđel izdao, On je na zemlji stvorio ljude i zbog njih formalno započeo svoj višemilenijumski rat sa arhanđelom, Sotonom – rat koji se sa svakom sledećom etapom sve više zahuktava. Njegova su svemogućnost i mudrost prisutne u svakoj od tih etapa. Tek tada je sve na nebu i zemlji postalo svedokom Božje mudrosti i svemogućnosti, a naročito Božje praktičnosti. On do dana današnjeg Svoje delo obavlja na isti praktičan način; pored toga, dok obavlja Svoje delo, On ujedno otkriva Svoju mudrost i svemogućnost. Omogućava vam da vidite pravu istinu svake etape dela, da shvatite kako tačno da objasnite Božju svemogućnost i, povrh toga, da sagledate konačno objašnjenje Božje praktičnosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana“

290. Delo Svetog Duha uvek se obavlja spontano; On Svoje delo može da planira i da ga obavlja u bilo koje vreme. Zašto stalno govorim da je delo Svetog Duha realistično i da je uvek novo, da ono nikad nije staro i da je uvek u najvećoj meri sveže? Njegovo delo nije bilo unapred isplanirano u trenutku stvaranja sveta; uopšte nije bilo tako! Svaki korak dela ostvaruje odgovarajući efekat za svoje vreme, a koraci se međusobno ne prekidaju. U većini slučajeva, planovi kakve ti možda zamišljaš naprosto ne odgovaraju najnovijem delu Svetog Duha. Njegovo delo nije tako jednostavno, ali ni tako složeno, kakvim ga čovek zamišlja – ono se sastoji u tome da ljude u svakom trenutku i na svakom mestu snabdeva u skladu s njihovim trenutnim potrebama. Suštinu ljudskih bića niko ne shvata jasnije od Njega, te upravo iz tog razloga ništa ne može tako dobro da odgovara realnim potrebama ljudi kao Njegovo delo. Stoga, iz ljudske perspektive, Njegovo delo izgleda kao da je isplanirano nekoliko milenijuma unapred. Dok On sada deluje među vama, dok radi i govori posmatrajući stanje u kojem se nalazite, On za svaku pojedinu vrstu stanja poseduje prave reči i izgovara upravo ono što je ljudima potrebno. Uzmimo, na primer, prvi korak Njegovog dela: vreme grdnje. Nakon toga, Bog je Svoje delo obavljao na osnovu onoga što su ljudi ispoljavali, na osnovu njihovog bunta, pozitivnih i negativnih stanja koja su iz njih proizašla, kao i najniže granice do koje ljudi mogu pasti kad ta negativna stanja dostignu određenu tačku; On je te stvari iskoristio da bi ostvario mnogo bolji rezultat Svog dela. On, dakle, Svoje delo među ljudima neprekidno obavlja na osnovu njihovog trenutnog stanja, ma kakvo ono bilo u datom trenutku; On svaki korak Svog dela obavlja u skladu sa stvarnim stanjem ljudi. Sva stvorena bića u Njegovim su rukama; kako bi On mogao da ih ne poznaje? Sledeći korak dela koje treba da obavi, On obavlja bilo kada i bilo gde, u skladu sa stanjem ljudi. To delo ni u kom slučaju nije planirano hiljadama godina unapred; to je samo ljudska predstava! Dok deluje, On ujedno i posmatra efekte Svog dela, koje se neprekidno produbljuje i razvija; nakon što sagleda rezultate Svog dela, On svaki put sprovodi naredni korak tog dela. On mnogo toga koristi zarad postepenog prelaska i da bi, tokom vremena, Svoje novo delo ljudima učinio vidljivim. Bog na taj način može da zadovolji potrebe ljudi, jer i te kako dobro poznaje ljude. Tako On obavlja Svoje delo sa neba. Ovaploćeni Bog Svoje delo takođe obavlja na isti način, uređujući stvari i delujući među ljudima u skladu sa stvarnim okolnostima. Nijedno od Njegovih dela nije bilo uređeno pre stvaranja sveta, niti je unapred bilo detaljno isplanirano. Dve hiljade godina nakon što je svet stvoren, Jahve je uvideo da se čovečanstvo toliko iskvarilo, te je kroz usta proroka Isaije prorekao da će, po završetku Doba zakona, Svoje delo iskupljenja ljudskog roda obaviti u Dobu blagodati. To je, naravno, bio Jahveov plan, ali je i taj plan napravljen u skladu sa okolnostima koje je On u to vreme posmatrao; On o tome zacelo nije razmišljao odmah nakon što je stvorio Adama. Isaija je samo izrekao proročanstvo, ali se Jahve nije unapred pripremao za ovo delo tokom Doba zakona, već ga je započeo u osvit Doba blagodati, kad se Josifu u snu javio glasnik kako bi ga prosvetio porukom da će se Bog ovaplotiti i tek je tada otpočelo Njegovo delo ovaploćenja. Bog se nije, kako to ljudi zamišljaju, pripremao za svoje delo ovaploćenja odmah nakon stvaranja sveta; na to se odlučio samo na osnovu stepena razvitka čovečanstva i statusa Svog rata protiv Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana“

291. Celokupno Božje upravljanje podeljeno je na tri etape, pri čemu se u svakoj etapi pred čoveka postavljaju odgovarajući zahtevi. Štaviše, kako se doba smenjuju i napreduju, Božji zahtevi prema čitavom čovečanstvu postaju sve veći. Tako ovo delo Božjeg upravljanja, korak po korak, dostiže svoj vrhunac, sve dok čovek ne sagleda činjenicu „pojavljivanja Reči u telu“, da bi na taj način zahtevi prema čoveku, kao i svedočanstvo koje se od njega traži da ponese, postali još stroži. Što je čovek sposobniji za istinsku saradnju s Bogom, to Bog zadobija veću slavu. Čovekova saradnja predstavlja svedočenje koje se od njega traži, a svedočenje koje on pruža jeste čovekova praksa. Prema tome, to da li Božje delo može dati željene efekte i da li istinsko svedočenje može postojati ili ne, neraskidivo je povezano s čovekovom saradnjom i svedočenjem. Kad ovo delo bude dovršeno, to jest, kad celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju, od čoveka će se zahtevati snažnije svedočenje, a kada Božje delo bude završeno, čovekova praksa i ulazak dostići će svoj zenit. U prošlosti se od čoveka tražilo da poštuje zakon i zapovesti i zahtevalo se da bude strpljiv i ponizan. Danas se od čoveka traži da se pokori svim Božjim uređenjima i da poseduje vrhunsku ljubav prema Bogu, a konačno se od njega traži i da Boga voli čak i kad se nađe usred nevolje. Ove tri etape predstavljaju zahteve koje Bog, korak po korak, čoveku postavlja tokom celog Svog upravljanja. Svaka etapa Božjeg dela zadire dublje od prethodne i u svakoj su etapi zahtevi prema čoveku ozbiljniji od prethodnih, te se na taj način celokupno Božje upravljanje postepeno uobličava. Upravo zato što su zahtevi prema čoveku sve veći, čovekova se narav sve više približava standardima koje zahteva Bog i tek tada čitavo čovečanstvo počinje postepeno da se udaljava od Sotoninog uticaja, sve do trenutka kada će, nakon što Božje delo bude privedeno kraju, čitavo čovečanstvo biti spaseno od uticaja Sotone. Kad nastupi taj trenutak, Božje delo biće dovršeno, čovek više neće sarađivati s Bogom radi promene svoje naravi, a celo će čovečanstvo živeti u svetlosti Božjoj i, od tada pa nadalje, neće više biti buntovništva, niti protivljenja Bogu. Bog, takođe, čoveku neće postavljati nikakve zahteve, a između čoveka i Boga postojaće skladnija saradnja, takva u kojoj će čovek živeti zajedno s Bogom, životom koji će nastupiti nakon što Božje upravljanje bude u celosti dovršeno i nakon što Bog bude čoveka u potpunosti izbavio iz kandži Sotone. Oni koji Božje stope ne mogu pomno da slede nisu u stanju da postignu takav život. Oni će potonuti u tamu, gde će plakati i škrgutati zubima; to su ljudi koji veruju u Boga, ali Ga ne slede, ljudi koji veruju u Boga, ali se ne pokoravaju Njegovom celokupnom delu. Pošto čovek veruje u Boga, on Božje stope mora da sledi pomno, korak po korak; on treba da „sledi Jagnje, kud god da krene“. Jedino takvi ljudi traže istiniti put i jedino oni poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji ropski slede reči i doktrine jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava onih istina koje kažu da je „Jahve Bog“ i „Isus je Hrist“, to jest, istina koje se odnose samo na odgovarajuća doba, čovek nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i čovekova praksa“

292. Sam Bog dolazi da otpočne novo doba i Sam Bog dolazi da staro doba privede kraju. Čovek nije u stanju da učini delo kojim bi novo doba otpočelo, a staro se završilo. Da Isus, po Svom dolasku, Jahveovo delo nije priveo kraju, to bi onda bio dokaz da je On samo čovek, nesposoban da predstavlja Boga. Upravo to što je Isus došao i dovršio delo Jahvea, nastavio Jahveovo delo i, povrh toga, obavio Svoje sopstveno, novo delo, predstavlja dokaz da se radilo o jednom novom dobu i da je Isus bio Sȃm Bog. Oni su obavili dve sasvim različite etape dela. Jedna je etapa obavljena u hramu, dok je druga sprovedena izvan hrama. Jedna etapa podrazumevala je da se život čovekov uskladi sa zakonom, dok se druga sastojala u davanju žrtve za greh. Ove dve etape dela upadljivo su se razlikovale među sobom; njima se novo doba razdvaja od starog, te je sasvim ispravno reći da se radi o dva različita doba. Mesta na kojima su Oni obavljali Svoja dela bila su različita, Njihova dela su se razlikovala po svom sadržaju, a i ciljevi Njihovih dela bili su drugačiji. Stoga se ova dela, kao takva, mogu podeliti na dva doba: novozavetno i starozavetno, što će reći – na novo i na staro doba. Isus, kada je došao, nije ulazio u hram, što je dokaz da je doba Jahvea bilo okončano. On u hram nije ulazio zato što je Jahveovo delo u hramu bilo završeno, tako da ga nije trebalo iznova obavljati, jer bi to inače značilo da se delo ponavlja. On je Božje delo mogao da dovede do zenita jedino napuštanjem hrama, otpočinjanjem novog dela i utiranjem novog puta izvan hrama. Da Isus, zarad obavljanja Svog dela, nije izašao iz hrama, delo Božje bi se zaustavilo na temeljima hrama i nikad više ne bi bilo nikakvih novih promena. Stoga Isus, po Svom dolasku, nije ni ulazio u hram i Svoje delo nije obavljao u hramu. On je Svoje delo obavljao izvan hrama, gde je, vodeći sa Sobom Svoje učenike, mogao da se slobodno posveti Svom poslu. Izlazak Božji iz hrama zarad obavljanja Njegovog dela značio je da Bog ima novi plan. Njegovo delo trebalo je da bude obavljeno izvan hrama i trebalo je da to bude jedno novo delo, koje neće biti sputano načinom njegovog sprovođenja. Čim je došao, Isus je starozavetno Jahveovo delo priveo kraju. Iako su Ih zvali različitim imenima, obe etape dela ostvario je jedan te isti Duh, a samo delo se odvijalo bez ikakvih prekida. Pošto Mu je ime bilo drugačije, i pošto je sadržaj dela bio drugačiji, to je i doba bilo drugačije. Kad je Jahve došao, bilo je to doba Jahvea, a kad je došao Isus, to je bilo Isusovo doba. Tako Bog, dakle, pri svakom Svom dolasku ima jedno ime, predstavlja jedno doba i utire novi put; na svakom novom putu, On za Sebe uzima novo ime, što pokazuje da je Bog uvek nov i nikad star, te da Njegovo delo nikad ne prestaje da dalje napreduje. Istorija stalno ide napred, te se i Božje delo uvek kreće napred. Da bi Njegov plan upravljanja od šest hiljada godina mogao da bude priveden kraju, on se mora odvijati u smeru daljeg napretka. Svakoga dana i svake godine, On mora da učini novo delo; mora da utire nove puteve, da otpočinje nove ere, da započinje nova i sve uzvišenija dela i da, uporedo s tim, donosi nova imena i nova dela. Iz trena u tren, Duh Božji obavlja nova dela, nikada se ne držeći starih metoda i pravila. Niti se Njegovo delo ikada zaustavilo, već se odigrava sa svakim trenom koji odlazi u nepovrat. (…) Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje njegove etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, suprotstavljaju se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, jednog te istog Duha. U to nema nikakve sumnje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“

293. Kad je Gospod Isus došao, Svoje praktične postupke je koristio da bi ljudima stavio do znanja da je Bog napustio Doba zakona i da je započeo novo delo, kao i da to novo delo ne zahteva da se poštuje Šabat. Božji izlazak iz okvira Šabata bio je tek nagoveštaj Njegovog novog dela; stvarno i veliko delo tek je predstojalo. Kada je Gospod Isus započeo Svoje delo, iza Sebe je već bio ostavio „okove“ Doba zakona, te prekršio propise i načela tog doba. Nije u Njemu bilo ni traga od ičega što bi imalo veze sa zakonom; On je taj zakon potpuno odbacio i više ga se nije pridržavao, niti je od ljudi zahtevao da ga se pridržavaju. Iz ovoga, dakle, vidiš da je Gospod Isus na Šabat prošao kroz žitna polja i da se Gospod nije odmarao; umesto da se odmara, bio je napolju i radio. Taj Njegov postupak predstavljao je šok za predstave tadašnjih ljudi i pokazao im je da se On više ne pridržava tog zakona, da je izašao izvan okvira Šabata i pojavio se pred ljudima i među ljudima u novom liku i s novim načinom delovanja. Takvim je postupkom saopštio ljudima da je sa Sobom doneo novo delo, delo koje je otpočelo izlaskom iz okvira zakona i napuštanjem praznovanja Šabata. U obavljanju Svog novog dela, Bog se više nije držao prošlosti i nije više brinuo o propisima iz Doba zakona. Na Njega nije uticalo ni Njegovo vlastito delo iz prethodnog doba, tako da je na Šabat radio kao i svakog drugog dana, a kad su Njegovi učenici na Šabat ogladneli, mogli su slobodno da jedu zrnevlje žita. To je u Božjim očima bilo sasvim normalno. Bogu je dozvoljeno da, za glavninu novog dela koje želi da obavi i za nove reči koje želi da izrekne, primeni novi početak. Kad god započne nešto novo, On Svoje prethodno delo niti pominje, niti nastavlja da ga izvršava. Budući da se Bog, tokom obavljanja Svog dela, pridržava vlastitih načela, kad poželi da započne novo delo, On tada ujedno želi da ljude uvede u novu etapu Svog dela, a Njegovo delo upravo tada ulazi u višu fazu. Ako ljudi nastave da se ponašaju prema starim izrekama i propisima i žele da ih se i dalje pridržavaju, On to neće upamtiti, niti odobriti. To je zato što je On već doneo novo delo i zakoračio u novu etapu Svog dela. Kad započne novo delo, On se pred ljudima pojavljuje u potpuno novom liku, iz potpuno novog ugla i na potpuno novi način, kako bi ljudi mogli da vide različite aspekte Njegove naravi i onoga što On ima i što jeste. To je jedan od ciljeva Njegovog novog dela. Bog se ne drži starih stvari, niti ide utabanim putem; dok radi i govori, On ne insistira toliko na zabranama, kao što ljudi to zamišljaju. Kod Boga je sve slobodno i dobrovoljno, nema nikakvih zabrana ni ograničenja – to što On ljudima donosi jesu sloboda i oslobađanje. On je živi Bog, Bog koji uistinu i stvarno postoji. On nije ni lutka ni glinena figurica, i potpuno se razlikuje od idola koje ljudi opslužuju u svetilištima. On je živ i pun energije, a ono što Njegove reči i dela ljudima donose u celosti se sastoji od života i svetlosti, od slobode i oslobađanja, jer On u Svojim rukama drži istinu, život i put – ničim nije sputan niti u jednom Svom delu. Ma šta da ljudi govore i ma kako da vide ili procenjuju Njegovo novo delo, On će Svoj posao nastaviti da obavlja bez ikakve zadrške. Neće brinuti ni za čije predstave, niti za upiranja prstom u vezi s Njegovim delom i rečima, pa čak ni za snažno protivljenje i otpor ljudi prema Njegovom novom delu. Nijedno od stvorenih bića ne može da koristi ljudski razum, kao ni da uz pomoć ljudske mašte, znanja ili morala izmeri ili definiše ono što Bog radi, niti da diskredituje, naruši ili sabotira Njegovo delo. U Njegovom delu i u onome što On čini nema nikakvih zabrana; nijedan čovek, događaj ni stvar ne mogu ograničiti Njegovo delo, niti ga mogu narušiti bilo kakve neprijateljske sile. Što se Njegovog novog dela tiče, On je Car koji uvek pobeđuje, a sve neprijateljske sile, sve jeresi i zablude čovečanstva ostaju zgažene pod Njegovim stopama. Ma koju novu etapu Svog dela da izvršava, ona će se sasvim sigurno razvijati i širiti među ljudima, i nesmetano će se odvijati u čitavoj vaseljeni, sve dok Njegovo veličanstveno delo ne bude privedeno kraju. U tome je Božja svemogućnost i mudrost, Njegov autoritet i Njegova sila.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III“

294. Bog govori Svoje reči i obavlja Svoje delo u skladu sa svakim dobom, a u različitim dobima On koristi različite reči. Bog se ne pridržava pravila, ne ponavlja isto delo, niti oseća žal za onim što je prošlo; On je Bog koji je uvek nov i nikada star i svakoga dana govori nove reči. Ti treba da se pridržavaš onoga čega se danas treba pridržavati; to je čovekova odgovornost i dužnost. Od suštinskog je značaja da primena bude usredsređena na današnju svetlost i reči Božje. Bog se ne pridržava pravila i može da govori sa mnogo različitih stanovišta da bi Svoju mudrost i svemoć učinio jasnim. Nebitno je da li On govori sa stanovišta Duha ili čoveka, ili nekog trećeg – Bog je uvek Bog, a ti ne možeš reći da On nije Bog zato što govori sa stanovišta čoveka. Među nekim ljudima javile su se predstave kao posledica različitih stanovišta sa kojih Bog govori. Takvi ljudi nisu spoznali Boga, niti su spoznali Njegovo delo. Ako bi Bog uvek govorio sa istog stanovišta, zar čovek ne bi izvodio pravila o Bogu? Da li bi Bog mogao da dozvoli čoveku da se tako ponaša? Nezavisno od stanovišta s kojeg Bog govori, On zna s kojim naumom to čini. Ako bi Bog uvek govorio sa stanovišta Duha, da li bi ti bio sposoban da Mu se pridružiš? Stoga On ponekad govori u trećem licu da bi te opskrbio Svojim rečima i usmerio te ka stvarnosti. Sve što Bog radi prikladno je. Ukratko, sve je to Bog uradio i ti u to ne treba da sumnjaš. On je Bog, te stoga nije bitno sa kojeg stanovišta govori, jer će On uvek biti Bog. To je nepromenljiva istina. Kako god da deluje, On je uvek Bog i Njegova suština se neće promeniti! Petar je mnogo voleo Boga i bio je čovek koji je u skladu sa Božjim namerama, ali Bog nije svedočio o njemu kao o Gospodu ili Hristu, jer je suština bića onakva kakva jeste i nikada se ne može promeniti. Bog se u Svom delu ne pridržava pravila, ali primenjuje različite metode da bi Svoje delo učinio delotvornim i da bi produbio čovekovu spoznaju o Njemu. Svaki Njegov metod delovanja pomaže ljudima da Ga spoznaju i ima za cilj da usavrši čoveka. Nezavisno od toga koji metod delovanja primenjuje, svaki ima za svrhu da ljude izgrađuje i da ih usavršava. Ako je neki od Njegovih metoda delovanja trajao veoma dugo, to je bilo zato da bi kalio ljudsku veru u Njega. Stoga nema mesta sumnji u vašem srcu. Sve su to koraci Božjeg dela i vi im se morate pokoravati.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“

295. Ovaploćeni Bog poslednjih dana došao je uglavnom zbog toga da bi govorio Svoje reči, da bi objasnio sve što je potrebno za život čoveka, da bi uputio čoveka kuda da zakorači, da bi mu pokazao dela Božja i mudrost, svemoć i čudesnost Božju. Kroz mnoge načine na koje Bog govori, čovek uviđa Božju nadmoć, veličinu Boga i, štaviše, poniznost i skrivenost Božju. Čovek vidi da je Bog najuzvišeniji, ali da je istovremeno ponizan i skriven i da može da postane najmanji od svih. Neke Njegove reči izgovorene su neposredno iz perspektive Duha, neke neposredno iz perspektive čoveka, a neke iz perspektive trećeg lica. U tome se vidi da je način Božjeg delanja veoma raznovrstan i da On kroz reči dozvoljava čoveku da to vidi. Božje delo tokom poslednjih dana je i normalno i praktično i stoga je grupa ljudi u poslednjim danima podvrgnuta najvećoj od svih kušnji. Zbog normalnosti i praktičnosti Boga, svi ljudi su zakoračili među te kušnje; to što je čovek zapao u kušnje Božje, posledica je Božje normalnosti i praktičnosti. Tokom Isusovog doba, nije bilo ni predstava ni kušnji. Pošto je većina dela koje je Isus obavio bila u skladu sa ljudskim predstavama, ljudi su ga sledili i nisu imali nikakve predstave o Njemu. Današnje kušnje su najveće sa kojima se čovek ikada suočio, i kada se kaže da su ovi ljudi izašli iz velike nevolje, upravo je to nevolja na koju se misli. Danas Bog govori da bi u ovim ljudima stvorio veru, ljubav, prihvatanje patnje i pokornost. Reči koje je izgovorio ovaploćeni Bog poslednjih dana izgovorene su u skladu s priroda-suštinom čoveka, u skladu s ponašanjem čoveka i onim u šta čovek danas treba da zakorači. Njegove reči su i praktične i normalne: On ne govori o sutrašnjici, niti se osvrće na ono što je bilo juče; On govori samo o onome u šta danas treba zakoračiti, o onome što danas treba sprovesti u delo i razumeti. Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada ponoviti tu etapu. Delo Božje je nepomirljivo sa čovekovim predstavama; na primer, Stari zavet je predvideo dolazak Mesije, a posledica ovog proročanstva bio je Isusov dolazak. Pošto se ovo već desilo, bilo bi pogrešno da ponovo dođe neki Mesija. Isus je već jednom došao, i bilo bi pogrešno da Isus ponovo dođe i ovaj put. Za svako doba postoji jedno ime i svako ime sadrži odlike tog doba. U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da pokazuje znamenja i čuda, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje pokazivao znamenja i čudesa, ako bi i dalje isterivao demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi neka etapa njegovog dela, ubrzo je oponašaju zli duhovi, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi počinju da Ga oponašaju. Sa ovim morate biti načisto. Zašto se Božje delo danas razlikuje od Isusovog? Zašto Bog danas ne pokazuje znamenja i čudesa, ne izgoni demone i ne isceljuje bolesne? Da je Isusovo delo bilo isto kao i delo obavljeno tokom Doba zakona, da li bi On mogao da predstavlja Boga iz Doba blagodati? Da li bi mogao da obavi delo raspeća? Da je, kao u Doba zakona, Isus ušao u hram i poštovao Šabat, tada Ga niko ne bi proganjao i svi bi ga oberučke prihvatili. Da je bilo tako, da li bi On mogao biti razapet? Da li bi On mogao da dovrši delo iskupljenja? Kakvog bi smisla imalo da ovaploćeni Bog poslednjih dana pokazuje znamenja i čudesa, kao što je to činio Isus? Samo ako Bog obavi još jedan deo Svog dela tokom poslednjih dana, onaj koji predstavlja sastavni deo Njegovog plana upravljanja, čovek će moći da stekne dublje znanje o Bogu i tek tada će moći da se dovrši Božji plan upravljanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje Božjeg dela danas“

296. U poslednjim danima, Bog prvenstveno koristi reč da bi usavršio čoveka. On ne koristi znamenje i čudesna dela da bi ugnjetavao ili nagovarao čoveka; to ne bi moglo da razjasni moć Božju. Ako bi Bog samo prikazivao znamenje i čudesna dela, tada ne bi bilo moguće da razjasni praktičnost Božju, a samim tim ni da usavrši čoveka. Bog ne usavršava čoveka znamenjem i čudesnim delima, već koristi reč da bi zalio i usmerio čoveka, posle čega se postiže potpuna čovekova pokornost i njegova spoznaja Boga. To je cilj dela koje On obavlja i reči koje izgovara. Bog ne koristi metod prikazivanja znamenja i čudesnih dela da bi usavršio čoveka – On za tu svrhu koristi reči i koristi mnogo različitih metoda rada. Bilo da se radi o oplemenjivanju, orezivanju ili opskrbljivanju rečima, Bog govori sa mnoštva različitih stanovišta da bi usavršio čoveka i da bi čoveku pružio dublju spoznaju Božjeg dela, Njegove mudrosti i čudesnosti. Kada čovek bude upotpunjen, u vreme kada Bog bude ovo doba priveo kraju u poslednjim danima, tek tada će čovek moći da vidi znamenje i čudesna dela. Kada budeš spoznao Boga i kad budeš u stanju da Mu budeš pokoran ma šta On činio, nećeš više imati nikakve predstave o Njemu dok budeš video znamenje i čudesna dela. U ovom trenutku, ti si iskvaren i nisi sposoban za potpunu pokornost Bogu – da li misliš da si u takvom stanju spreman da vidiš znamenje i čudesna dela? Kada Bog prikazuje znamenje i čudesna dela, tada On zapravo kažnjava čoveka, baš kao i prilikom smene doba, a još više kada se doba završava. Kada se Božje delo izvodi normalno, On ne prikazuje znamenje i čudesna dela. Prikazivanje znamenja i čudesnih dela za Njega je veoma jednostavna stvar, ali to nije načelo Božjeg dela, niti je to cilj Božjeg upravljanja čovekom. Ako bi čovek video znamenje i čudesna dela, ako bi se duhovno telo Božje pojavilo čoveku, zar ne bi onda svi ljudi poverovali u Boga? Ranije sam rekao da je grupa pobednika zadobijena sa Istoka, pobednika koji su došli iz središta velikog stradanja. Šta znače te reči? Znače da su ti ljudi koji su zadobijeni zaista pokorni tek nakon što su prošli sud, grdnju, orezivanje i sve vrste oplemenjivanja. Vera tih ljudi nije nejasna i apstraktna, već stvarna. Oni nisu videli nikakvo znamenje ni čudesna dela, niti bilo kakva čuda, oni ne govore o nerazumljivim rečima i doktrinama, niti o dubokim uvidima; namesto toga, oni poseduju stvarnost i reči Božje, kao i istinsku spoznaju praktičnosti Božje. Zar takva grupa ljudi nije sposobnija da razjasni moć Božju? Božje delo za vreme poslednjih dana je praktično delo. U doba Isusa, On nije došao da usavrši čoveka, već da ga spase, pa je zato prikazao neka čuda da bi Ga ljudi sledili. Jer, On je prvenstveno došao da dovrši delo raspeća, a prikazivanje znamenja nije bilo deo Njegove službe. Takvo znamenje i čudesna dela prikazani su samo zato da bi Njegovo delo bilo efikasno; sve je to bio dodatni posao koji nije predstavljao delo čitavog doba. Za vreme starozavetnog Doba zakona, Bog je takođe prikazao neka znamenja i čudesna dela – ali delo koje Bog danas obavlja je praktično delo i On svakako sada ne bi prikazivao znamenje i čudesna dela. Da je prikazao znamenje i čudesna dela, Njegovo praktično delo bi zapalo u nered i On ne bi bio u stanju da nastavi sa delovanjem. Ako bi Bog rekao da će čoveka usavršiti rečima, a uz to prikazivao znamenje i čudesna dela, da li bi onda moglo da bude jasno da li čovek zaista veruje u Njega ili ne? Stoga Bog ne čini takve stvari. Previše je religije u čoveku; Bog je došao za vreme poslednjih dana da bi iz čoveka isterao sve te religijske predstave i natprirodne stvari i da bi čoveka primorao da spozna praktičnost Božju. On je došao da ukloni apstraktan i izmaštan Božji lik – drugim rečima, lik Boga koji uopšte ne postoji. Dakle, sada je od presudne važnosti samo to da spoznaš praktičnost! Istina je od svega preča. Koliko istine danas ima u tebi? Da li se sve što prikazuje znamenje i čudesna dela može nazvati Bogom? Zli duhovi takođe mogu da prikazuju znamenje i čudesna dela; mogu li se onda i svi oni nazvati Bogom? Verujući u Boga čovek traži istinu i ono za čim traga je život, a ne znamenje i čudesna dela. To treba da bude cilj svih koji veruju u Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“

297. Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; sadašnja etapa predstavlja kraj dela i njegov zaključak. Na početku, Bog je Svoje delo obavljao među Svojim izabranicima u Izraelu i bio je to početak nove epohe na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela izvršava se u najnečistijoj od svih zemalja, da bi se svetu sudilo i da bi se doba privelo kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem, dok se poslednja etapa izvršava na najmračnijem od svih mesta, a taj mrak će biti odagnan, nastupiće svetlost i svi će ljudi biti osvojeni. Kad ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg mesta budu osvojeni i kada sve stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji je istiniti Bog, i kad svaka osoba bude potpuno ubeđena u to, tada će ova činjenica biti iskorišćena za izvršenje dela osvajanja širom vaseljene. Ova etapa dela je simbolična: jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog plana upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kad budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Delo osvajanja, kao takvo, samo se u Kini odlikuje smislenim simbolizmom. Kina je oličenje svih sila tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su telesni, koji pripadaju Sotoni i koji su sazdani od krvi i mesa. Kinezi su narod koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, narod koji se najviše protivi Bogu, čija ljudskost je na najnižem nivou i najnečistija, i koji, stoga, predstavlja arhetip iskvarenog čovečanstva. To ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe bunili protiv Boga i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo se vazdigao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekovo buntovništvo nije svuda isto? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, jer će oni, kada budu osvojeni, postati model i uzorak i služiće kao podsetnik drugima. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravičnost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kôva, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodice u kojima su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. Status im je takođe nizak. Delo na ovakvom mestu je simbolično, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, sledeće Božje delo biće mnogo lakše. Ako ova faza dela bude mogla da se završi, onda se sledeće delo podrazumeva. Jednom kada se ova faza dela završi, biće u potpunosti postignut veliki uspeh, a delo osvajanja širom vaseljene biće sasvim privedeno kraju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (2)“

298. Bog je ovu grupu ljudi učinio jedinim žarištem Svog dela u celoj vaseljeni. Žrtvovao je svu krv Svog srca zarad vas, povratio je i predao vam sva dela Duha širom vaseljene. Zbog toga ste srećnici. Štaviše, prebacio je Svoju slavu iz Izraela, sa Svog izabranog naroda na vas i učiniće da se svrha Njegovog plana u potpunosti ispolji kroz ovu grupu. Zato ste vi oni koji će primiti nasleđe Božje i, više od toga, nasledićete slavu Božju. Možda se svi vi sećate ovih reči: „Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.“ Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihove prave važnosti. Ove reči ispuniće Bog tokom poslednjih dana i biće ispunjene u onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj sklupčana leži. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, tako da su u ovoj zemlji oni koji veruju u Boga podvrgnuti poniženju i ugnjetavanju i ove reči se kao rezultat ispunjavaju u vama, ovoj grupi ljudi. Budući da je započeto u zemlji koja se suprotstavlja Bogu, celokupno Božje delo suočava se sa ogromnim preprekama, a ispunjenje mnogih Njegovih reči zahteva vreme; zbog toga se ljudi oplemenjuju kao rezultat Božjih reči, što je takođe deo stradanja. Bogu je izuzetno teško da sprovodi Svoje delo u zemlji velike crvene aždaje – ali upravo kroz ovu poteškoću Bog obavlja jednu etapu Svog dela, pokazujući Svoju mudrost i čudesna dela i koristeći priliku da ovu grupu ljudi učini potpunom. Kroz stradanje ljudi, njihov kov i kroz sve sotonske naravi ljudi u ovoj prljavoj zemlji, Bog čini Svoje delo pročišćenja i osvajanja da bi time stekao slavu i da bi zadobio one koji će svedočiti delima Njegovim. U tome je sav značaj svih žrtava koje je Bog podneo zarad ove grupe ljudi. To jest, preko onih koji Mu se suprotstavljaju Bog čini delo osvajanja i samo tako se može ispoljiti velika sila Božja. Drugim rečima, samo oni u nečistoj zemlji dostojni su da naslede slavu Božju i samo to može da istakne veliku silu Božju. Zato se od nečiste zemlje i od onih koji žive u nečistoj zemlji stiče slava Božja. Takva je namera Božja. Isusova etapa dela bila je ista: mogao je da stekne slavu samo među onim farisejima koji su Ga progonili. Da nije bilo progona fariseja i Judine izdaje, Isus ne bi bio ismejan niti oklevetan, a još manje razapet na krst, te stoga ne bi mogao da stekne slavu. Tamo gde Bog dela u svakom dobu i gde On čini dela Svoja u telu, tamo On i stiče slavu i tamo zadobija one koje namerava da zadobije. Ovo je plan dela Božjeg i ovo je Njegovo upravljanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“

299. U Božjem planu od nekoliko hiljada godina, dva dela su učinjena u telu: Prvo je delo raspeća, na osnovu kojeg On stiče slavu, a drugo je delo osvajanja i usavršavanja u poslednjim danima, na osnovu kojeg On stiče slavu. Ovo je upravljanje Božje. Stoga ne gledajte na Božje delo ili na Božji nalog koji vam je uputio kao na nešto jednostavno. Vi ste svi naslednici večne i od svega pretežnije Božje slave, a to je Bog naročito tako odredio. Od dva dela Njegove slave jedan se ispoljava u vama – ceo jedan deo slave Božje dat vam je u nasleđe. Ovo je vaše uzvišenje od Boga, kao i plan koji je On davno unapred odredio. Imajući u vidu veličinu dela Božjeg učinjenog u zemlji gde obitava velika crvena aždaja, da je ovo delo preneto negde drugde ono bi odavno urodilo velikim plodovima i ljudi bi ga lako prihvatili. Štaviše, ovo delo bi sveštenici sa Zapada koji veruju u Boga veoma lako prihvatili, jer Isusova etapa dela služi kao presedan. Zbog toga Bog nije u stanju da ovu etapu dela zadobijanja slave dostigne negde drugde. Kada to delo ljudi podržavaju i priznaju ga narodi, Božja slava ne može da se učvrsti. Upravo je u tome izuzetna važnost koju ova etapa dela ima u ovoj zemlji. Ne postoji ni jedna jedina osoba među vama koju štiti zakon – vas je, umesto toga, zakon kaznio. Još problematičnije je to što vas ljudi ne razumeju: bilo da su u pitanju vaši rođaci, roditelji, prijatelji ili kolege, niko od njih vas ne razume. Kada vas Bog napusti, za vas je nemoguće da nastavite život na zemlji, ali ljudi ionako ne mogu podneti da budu daleko od Boga, što predstavlja važnost Božjeg osvajanja ljudi i predstavlja slavu Božju. Ono što ste danas nasledili prevazilazi nasleđa apostola i proroka kroz vekove i veće je čak i od nasleđa koje su stekli Mojsije i Petar. Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva, već moraju biti zasluženi velikom žrtvom. Drugim rečima, morate posedovati ljubav koja je oplemenjena, morate posedovati snažnu veru i mnoge istine koje Bog zahteva da dostignete. Štaviše, morate se okrenuti pravdi, bez straha ili izbegavanja i morate imati bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate biti odlučni, morate promeniti svoju životnu dispoziciju, morate izlečiti iskvarenost i morate prihvatiti sve Božje zamisli bez pogovora i morate biti pokorni sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog traži od ove grupe ljudi. Pošto vam daje, tako će On sigurno tražiti od vas zauzvrat i sigurno će vam izdati prikladne zahteve. Prema tome, postoji razlog za sva dela koja Bog čini, što pokazuje zbog čega Bog uvek iznova čini delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Zbog toga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, kako biste zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Ovo nije toliko zarad slave Božje, već zarad vašeg spasenja i usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u nečistoj zemlji. Treba da razumete nameru Božju. I zato pozivam mnoge neznalice koje su bez ikakvog uvida ili razuma: ne iskušavajte Boga i ne opirite se više. Bog je već pretrpeo stradanja koja niko nikada nije podneo, a davno je pretrpeo čak i veće poniženje umesto čoveka. Čega se još ne možete odreći? Šta može biti važnije od namera Božjih? Šta može biti uzvišenije od ljubavi Božje? Bogu je zaista teško da sprovodi Svoje delo u ovoj nečistoj zemlji. Ako, povrh toga, čovek svesno i svojevoljno greši, delo Božje moraće da se produži. Ukratko, ovo nije ni u čijem interesu, ne koristi nikome. Bog nije sputan vremenom – Njegovo delo i slava su na prvom mestu. Zato će On platiti bilo koju cenu za Svoje delo, bez obzira na to koliko ono traje. Takva je narav Božja – neće se odmoriti dok Njegovo delo ne bude završeno. Njegovo delo završiće se samo kada stekne drugi deo Svoje slave. Ako u celoj vaseljeni Bog ne završi drugi deo sticanja slave, dani Njegovi nikada neće doći, ruka Njegova nikada neće napustiti Njegov izabran narod, slava Njegova nikada se neće spustiti na Izrael i plan Njegov nikada neće biti dovršen. Trebalo bi da ste u stanju da vidite namere Božje i da vidite da delo Božje nije tako jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja. To je zato što delo današnjice podrazumeva preobraženje onih koji su iskvareni, otupeli do najvećeg stepena, i služi za pročišćavanje onih koji su stvoreni, ali ih je Sotona propustio kroz šake. To nije stvaranje Adama ili Eve, još manje je to stvaranje svetlosti ili stvaranje bilo koje biljke i životinje. Bog pročišćava stvari koje je Sotona iskvario i zatim ih ponovo zadobija – to postaju stvari koje pripadaju Njemu i postaju slava Njegova. Ovo nije onako kako čovek zamišlja, nije toliko jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svega na njoj, niti delo proklinjanja Sotone do bezdna. To je pre delo preobraženja čoveka i preinačenja stvari koje su negativne i ne pripadaju Njemu, u stvari koje su pozitivne i pripadaju Mu. To je činjenica na kojoj se zasniva ova etapa dela Božjeg. Morate razumeti ovo i izbegavati preterano pojednostavljivanje stvari. Delo Božje nije ni nalik nekom običnom delu. Njegovo čudo i mudrost su izvan uma čovekovog. Bog tokom ove etape dela ne stvara sve stvari, ali ih ni ne uništava. Umesto toga On preobražava sve stvari koje je stvorio i pročišćava sve stvari koje je Sotona zaprljao. I tako se Bog upušta u veliki poduhvat koji predstavlja sav značaj dela Božjeg.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“

300. Svoje upravljanje ljudima Bog koristi kako bi Sotonu porazio. Kvareći ljude, Sotona njihovu sudbinu privodi kraju i ometa Božje delo. Sa druge strane, Božje se delo sastoji u spasavanju čovečanstva. Koji to korak Božjeg dela nema za cilj spasenje čovečanstva? Koji korak nije usmeren ka tome da ljude očisti, da ih navede da se ponašaju pravedno i da prožive u liku onih koje je moguće voleti? Sotona, međutim, to ne čini. On ljude kvari; on širom vaseljene neprekidno obavlja svoje delo kvarenja ljudskog roda. Naravno, Bog takođe obavlja Svoje vlastito delo, ne obraćajući pažnju na Sotonu. Kolika god da je Sotonina vlast, njemu je tu vlast ipak darovao Bog; stvar je naprosto u tome da mu Bog, zapravo, nije dodelio svu Svoju vlast, tako da, ma šta Sotona činio, on nikad neće moći da nadmaši Boga i uvek će biti u Njegovom domašaju. Dok je boravio na nebu, Bog nije otkrivao nijedan od Svojih postupaka. On je Sotoni dao samo mali deo vlasti i dozvolio mu da vlada nad ostalim anđelima. Stoga Sotona, ma šta radio, ne može da nadmaši Božju vlast, zato što je vlast koju mu je Bog prvobitno dao ograničena. Dok Bog deluje, Sotona ga ometa. U poslednjim danima, ta će ometanja biti okončana; ujedno će i Božje delo biti dovršeno, a biće upotpunjena i ona vrsta ljudi koje Bog želi da upotpuni. Bog ljude pozitivno usmerava; život je Njegov živa voda, nemerljiva i bezgranična. Sotona je do određenog stepena iskvario čoveka, ali će živa voda života na kraju upotpuniti čoveka, a Sotona više nikako neće moći da se u to meša, niti da obavlja svoj posao. Tako će Bog ove ljude moći u potpunosti da zadobije. Sotona čak i sada još uvek odbija da to prihvati i stalno izaziva Boga, ali Bog na to ne obraća pažnju. Bog je rekao: „Pobediću sve Sotonine mračne sile i sve mračne uticaje.“ To je delo koje treba da se obavi u telu i to je ono što ovaploćenje čini značajnim: naime, da se dovrši etapa dela pobede nad Sotonom u poslednjim danima i zbriše sve ono što pripada Sotoni. Božja pobeda nad Sotonom je neminovna! Sotona je, zapravo, još odavno pretrpeo neuspeh. Kad je zemljom velike crvene aždaje počelo da se širi jevanđelje – to jest, kad je ovaploćeni Bog započeo Svoje delo i kad je to delo pokrenuto – Sotona je do nogu potučen, jer se svrha ovaploćenja sastoji upravo u pobedi nad Sotonom. Čim je Sotona video da se Bog ponovo ovaplotio i počeo da obavlja Svoje delo, koje nijedna sila ne bi mogla da zaustavi, on je, gledajući to delo, potpuno zanemeo i nije se usuđivao da čini nikakva nova zlodela. Isprva je Sotona za sebe mislio da je obdaren obiljem mudrosti, te je prekidao i ometao Božje delo; nije, međutim, očekivao da će se Bog ponovo ovaplotiti, niti da će u Svom delu Sotoninu pobunu koristiti kao otkrivenje i sud za čovečanstvo, te tako osvojiti ljude i poraziti Sotonu. Bog je mudriji od Sotone i Njegovo ga delo daleko prevazilazi. Stoga, kao što sam ranije rekao, „Svoje delo obavljam kao odgovor na Sotonina podmetanja; naposletku ću otkriti Svoju svemogućnost i Sotoninu nemoć.“ Bog će Svoje delo obavljati u prvom planu, dok će se Sotona vući za Njim, sve dok, na kraju, ne bude konačno uništen – neće ni znati šta ga je zadesilo! Istinu će spoznati tek pošto bude razbijen i smrvljen, a do tada će već biti spaljen u ognjenom jezeru. Neće li se tada sasvim uveriti? Jer, Sotona tada više neće imati nikakvih spletki koje bi mogao da upotrebi!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana“

301. U zemlji velike crvene aždaje izvršio sam etapu dela koju ljudska bića ne mogu da pojme, usled čega su se oni zanjihali na vetru, te je mnogo njih tiho otplovilo s vihorom. Uistinu, ovo je „gumno“ koje nameravam da raščistim; za time čeznem, a takav je i Moj plan. Jer mnogo se zlikovaca tu ušunjalo dok sam Ja radio, ali Mi se ne žuri da ih oteram. Umesto toga, rasteraću ih kad za to dođe vreme. Tek posle toga ću biti izvor života, dopuštajući onima koji Me iskreno ljube da od Mene prime plod smokvinog stabla i miomiris ljiljana. U zemlji u kojoj Sotona privremeno obitava, zemlji prašine, više nema čistog zlata. Samo je pesak ostao. I zato, usled ovih okolnosti, Ja obavljam ovu etapu Svog dela. Treba da znaš da je ono što dobijam čisto, oplemenjeno zlato, a ne pesak. Kako zlikovci mogu da ostanu u kući Mojoj? Kako da dozvolim lisicama da budu paraziti u Mom raju? Na sve moguće načine nastojim da ih isteram. Dok se volja Moja ne otkrije, niko ne može biti svestan onoga što ću učiniti. Koristeći tu priliku, Ja teram te zlikovce i primoravam ih da odu od Mene. Tako Ja postupam sa zlikovcima, ali će ipak doći dan da oni obave službu za Mene. Čovekova želja za blagoslovima previše je jaka; stoga okrećem Svoje telo i neznabošcima pokazujem Svoju veličanstvenu pojavu, tako da svi ljudi mogu da žive u svom svetu i sami sebi sude, dok Ja za to vreme govorim reči koje treba da izgovorim i snabdevam ljude onim što im treba. Kad se ljudi budu dozvali pameti, Ja ću tad već odavno završiti sa širenjem Svog dela. Tada ću saopštiti volju Svoju ljudima i započeti drugi deo Svog dela nad ljudima, dopuštajući svim ljudima da Me u stopu slede kako bi se uskladili sa Mojim delom, i dopuštajući im da čine sve što je u njihovoj moći da zajedno sa Mnom učine delo koje moram obaviti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu“

302. U Mom planu, Sotona je sve vreme vrebao iza svakog koraka i, poput kontrasta Mojoj mudrosti, uvek je pokušavao da iznađe načine i sredstva da prekine Moj prvobitni plan. Ipak, da li bih Ja mogao da podlegnem njegovim lažljivim smicalicama? Sve stvari na nebu i na zemlji deluju kao Moja uslužna sredstva; da li bi Sotonine lažljive smicalice mogle da budu iole drugačije? Upravo tu nastupa Moja mudrost; baš to jeste ono čudesno u Mojim delima i to je načelo delovanja čitavog Mog plana upravljanja. Tokom ere izgradnje carstva, još uvek ne izbegavam Sotonine lažljive smicalice, već nastavljam da obavljam delo koje moram. Među vaseljenom i svim stvarima, za Svoj kontrast sam odabrao dela Sotone. Nije li to ispoljavanje Moje mudrosti? Nije li upravo to ono što je čudesno u Mom delu? U trenutku ulaska u Doba carstva, sva stvorenja na nebu i zemlji potpuno su preobražena, sva slave i raduju se. Da li ste vi iole drugačiji? U čijem srcu nema slasti meda? Ko ne bi da prepukne od radosti? Ko ne pleše sa oduševljenjem? Ko ne izgovara reči hvale?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 8. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

303. Kada svi ljudi budu upotpunjeni i sve nacije na zemlji postanu Hristovo carstvo, to će biti vreme kada će sedam gromova zatutnjati. Današnji dan je korak ka toj etapi; juriš je pokrenut prema tom danu. To je Božji plan i on će se u bliskoj budućnosti ostvariti. Međutim, Bog je već postigao sve što je izgovorio. Dakle, jasno je da su nacije na zemlji samo zamkovi od peska, koji podrhtavaju dok se podiže plima: poslednji dan je neizbežan, i velika crvena aždaja će se srušiti pod Božjom rečju. Da bi se obezbedilo uspešno sprovođenje Njegovog plana, anđeli sa neba spustili su se na zemlju, čineći sve što mogu da udovolje Bogu. Sam ovaploćeni Bog zauzeo je položaj na bojnom polju da bi vodio rat protiv neprijatelja. Gde god da se ovaploćenje pojavi, to je mesto na kojem je neprijatelj istrebljen. Kina će biti prva koja će biti uništena; biće potpuno uništena rukom Božjom. Bog tamo neće imati ni trunku milosti. Dokaz progresivnog kolapsa velike crvene aždaje može se videti u stalnom sazrevanju ljudi; to je očigledno i svakome vidljivo. Sazrevanje naroda znak je smrti neprijatelja. Ovo je deo objašnjenja onoga što se podrazumeva pod „odmeravati snage“.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

304. Ja vladam u carstvu i, povrh toga, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se uspešno upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću silu protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranima. Kada Moj narod bude zavladao i vladao zemljom, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, štaviše, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali pokorni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja unapred odredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada zvanično razvijem svitak, u tom času ljudi širom vaseljene dobijaju grdnju, tada su ljudi širom vaseljene podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao“ u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je došao do svog kraja; čovek se ponovo susreo sa sasvim novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 29. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

305. Kad se na zemlji ostvari Sinim – kad se ostvari carstvo – neće više biti rata na zemlji; nikad više neće biti gladi, kuge, ni zemljotresa; ljudi će prestati da prave oružje; svi će živeti u miru i stabilnosti; uspostaviće se normalni odnosi među ljudima i normalni odnosi među državama. Sadašnjost se, međutim, ne može porediti sa ovim. Sve je pod kapom nebeskom u haosu, a državni udari počinju postepeno da se dešavaju u svakoj zemlji. Na tragu Božjih izjava, ljudi se postepeno menjaju, a svaka se država polako raspada iznutra. Čvrsti temelji Vavilona počinju da se tresu poput zamka od peska, a sa promenom Božjih namera, u svetu se neprimetno dešavaju ogromne promene i svaki čas se pojavljuju svakovrsna znamenja, pokazujući ljudima da je svetu došao poslednji dan! Ovo je Božji plan; ovo su koraci prema kojima On deluje, i svaka zemlja će se zasigurno raspasti. Stara Sodoma će po drugi put biti uništena, pa stoga Bog kaže: „Svet se ruši! Vavilon je paralisan!“ Niko osim Samoga Boga nije u stanju da ovo sasvim razume; na kraju krajeva, postoji granica u ljudskoj svesti. Na primer, ministri unutrašnjih poslova možda znaju da su sadašnje prilike nestabilne i haotične, ali nisu u stanju da ih reše. Oni mogu samo da se prepuste stihiji, nadajući se u svojim srcima danu kada će moći da uzdignu glavu, da će doći dan kada će sunce ponovo izaći na istoku, kada će obasjati čitavu zemlju i preokrenuti ovo jadno stanje stvari. Međutim, malo im je poznato to da kada sunce po drugi put izađe, njegov izlazak nije predviđen da obnovi stari poredak – već je to ponovno uskrsnuće, promena iz korena. Takav je Božji plan za celu vaseljenu. On će doneti novi svet, ali, pre svega, On će prvo obnoviti čoveka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 22. i 23. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

306. Može se reći da sve današnje izjave proriču buduće događaje; te izjave predstavljaju način na koji Bog uređuje naredni korak Svog dela. Bog će uskoro dovršiti Svoje delo u narodu crkve, a nakon toga, On će se pred svim ljudima pojaviti besan. Kao što Bog kaže: „Nateraću ljude na zemlji da priznaju Moje radnje, a Moji će se postupci dokazati pred ’sudom’, da ih mogu priznati ljudi širom zemlje, koji će se svi pokoriti.“ Jeste li zapazili nešto u ovim rečima? Ovo je sažetak sledeće etape Božjeg dela. Bog će najpre sve pse čuvare koji poseduju političku moć iskreno uveriti i nateraće ih da se sami povuku sa istorijske pozornice, da se nikada više ne bore za status i da se nikada više ne upuštaju u spletke i intrige. Ovo delo mora biti izvršeno kroz Boga, podizanjem raznih katastrofa na zemlji. Međutim, uopšte ne mora da znači da će se Bog pojaviti. U to vreme, država velike crvene aždaje i dalje će biti zemlja prljavštine, i stoga se Bog neće pojaviti, već će se samo ispoljiti kroz grdnju. Takva je pravedna Božja narav, od koje niko ne može da pobegne. Tokom ovog vremena, svi koji nastanjuju državu velike crvene aždaje pretrpeće nevolju, koja prirodno uključuje i carstvo na zemlji (crkvu). Upravo je ovo vreme kada činjenice izlaze na videlo, tako da će ih svi ljudi iskusiti i niko neće moći da pobegne. To je od Boga predodređeno. Upravo zarad ovog koraka Svog dela, Bog kaže: „Sada je vreme da se ostvare veliki planovi.“ Jer, u budućnosti neće biti crkve na zemlji, a pri nastupu katastrofe, ljudi će moći da razmišljaju samo o onome što je pred njima, dok će sve ostalo zanemariti, i biće im teško da uživaju u Bogu usred katastrofe. Stoga se od ljudi traži da svim srcem vole Boga tokom ovog divnog vremena, kako ne bi propustili priliku. Kada ova činjenica prođe, Bog će u potpunosti poraziti veliku crvenu aždaju, i tako će se delo svedočenja Božjeg naroda završiti; nakon toga, Bog će započeti sledeći korak Svog dela, opustošiće zemlju velike crvene aždaje i konačno ljude diljem vaseljene prikovati naglavačke za krst, nakon čega će uništiti celo čovečanstvo – to su naredni koraci Božjeg dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 42. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

307. Svi ljudi treba da razumeju ciljeve Mog dela na zemlji, odnosno, šta Ja konačno želim da postignem i koji stepen u tom delu moram da dostignem kako bi ono moglo biti dovršeno. Ako do dana današnjeg hodajući sa Mnom ljudi nisu shvatili u čemu je suština Mog dela, nisu li onda uzalud koračali sa Mnom? Ako Me ljudi slede, trebalo bi da poznaju Moje namere. Već hiljadama godina radim na zemlji i sve do dana današnjeg obavljam Svoje delo na taj način. Iako Moje delo obuhvata brojne poduhvate, njegova svrha ostaje neizmenjena; i premda sam ispunjen sudom i grdnjom prema čoveku, na primer, ono što činim i dalje je zarad njegovog spasenja i radi što boljeg širenja Mog jevanđelja i daljeg prenošenja Mog dela među svim neznabožačkim narodima nakon što čovek bude upotpunjen. Dakle, danas, u vreme kada mnogi ljudi već odavno osećaju duboko zaprepašćenje, Ja i dalje nastavljam Svoje delo, nastavljam sa poslom koji moram da obavim kako bih sudio čoveku i izgrdio ga. Uprkos činjenici da su čoveku dojadile Moje reči i da nema nikakvu želju da se bavi Mojim delom, Ja i dalje obavljam Svoju dužnost, jer svrha Mog dela ostaje nepromenjena i Moj prvobitni plan neće biti uništen. Svrha Mog suda jeste da čoveku omogući da Mi bude više pokoran, a svrha Moje grdnje da čoveku dopusti da se uspešnije menja. Iako ono što činim doprinosi prvenstveno Mom upravljanju, nikada nisam učinio ništa što čoveku nije bilo od koristi, jer želim da sve narode izvan Izraela učinim isto tako pokornim kao što su Izraelci, da od njih stvorim prava ljudska bića, kako bih mogao imati uporište i u zemljama izvan Izraela. U tome se sastoji Moje upravljanje; to je delo koje obavljam među neznabožačkim narodima. Čak i sada, mnogi i dalje ne razumeju Moje upravljanje, jer ih takve stvari ne zanimaju i brinu se samo za sopstvenu budućnost i odredište. Šta god da kažem, oni ostaju ravnodušni prema delu koje obavljam, usredsređujući se umesto toga isključivo na svoje sutrašnje odredište. Budu li se stvari i dalje tako odvijale, kako će se Moje delo proširiti? Kako da se Moje jevanđelje raširi po celom svetu? Znajte da ću vas, nakon što se Moje delo proširi, rasejati svuda po svetu i udariti po vama kao što je Jahve udario po svakom plemenu izraelskom. Sve to će biti učinjeno da bi se Moje jevanđelje proširilo po zemlji, da bi se Moje delo prenelo i na neznabožačke narode, da bi Moje ime bilo podjednako veliko među odraslima i među decom, i da bi se Moje sveto ime uzdizalo iz usta pripadnika svih plemena i naroda. Sve to je stoga da bi, u ovoj završnoj eri, Moje ime bilo veliko neznabožačkim narodima, da bi neznabošci spoznali Moja dela, da bi Me zbog Mojih dela zvali Svemogućim i da bi se Moje reči uskoro ostvarile. Svim ljudima ću obznaniti da Ja nisam samo Bog Izraelaca, već i Bog svih neznabožačkih naroda, čak i onih koje sam prokleo. Dozvoliću svim ljudima da vide da sam Ja Bog svih stvorenih bića. To je Moje najveće delo, svrha Mog plana rada za poslednje dane i jedino delo koje treba obaviti u poslednjim danima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo čovekovog spasenja“

308. Jeste li videli koje će delo Bog izvršiti u ovoj grupi ljudi? Bog je jednom rekao da čak i u Hiljadugodišnjem carstvu ljudi i dalje moraju da slede Njegove izjave, a u budućnosti će Božje izjave i dalje direktno voditi čovekov život ka dobroj zemlji hananskoj. Kada je Mojsije bio u pustinji, Bog ga je poučavao i direktno mu govorio. Bog je sa neba poslao hranu, vodu i manu da bi ljudi uživali, a i danas je i dalje tako: Bog je lično slao stvari za jelo i piće da bi ljudi uživali, i lično je slao prokletstva da izgrdi ljude. I tako, svaki korak u Njegovom delu sprovodi lično Bog. Danas ljudi traže pojavu dela, traže znakove i čuda, i moguće je da će svi takvi ljudi biti odbačeni, jer delo Božje postaje sve praktičnije. Niko ne zna da je Bog sišao sa nebesa, takođe nisu svesni da je Bog poslao hranu i okrepljujuća pića sa nebesa – ali Bog zaista postoji, a uzbudljivi prizori Hiljadugodišnjeg carstva koje ljudi zamišljaju, takođe su lične izjave Božje. To je činjenica, i samo se to može nazvati vladavinom sa Bogom na zemlji. Vladavina sa Bogom na zemlji odnosi se na telesno. Ono što nije telesno ne postoji na zemlji, tako da svi oni koji su usmereni na odlazak na treće nebo, čine to uzalud. Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u celom svemiru će slediti Njegove izjave; na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će iskazivati divljenje i čežnju, svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga – a sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će izvršiti ovo delo: On će učiniti da svi ljudi širom vaseljene dođu pred Njega i da obožavaju Boga na zemlji, a Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je imao šta da jede. Da bi izbegli glad, ljudi će biti prinuđeni da traže istiniti put. Celu versku zajednicu zadesiće velika glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora predviđenog za uživanje čoveku, pa će ljudi dolaziti i zavisiće od Njega. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi širom vaseljene obožavaće ovo skromno „ljudsko biće“. Zar to neće biti dan Božje slave? Jednoga dana će stari pastori poslati telegrame tražeći vodu sa izvora žive vode. Oni će biti stari, ali ipak će dolaziti da se poklone ovoj osobi koju su omalovažavali. Oni će Ga priznati svojim ustima i poveriće Mu se svojim srcima – nisu li to znak i čudo? Kada se celo carstvo bude radovalo, biće to dan Božje slave, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji zadobiju izjave iz usta Božjih imaće put da hodaju po zemlji, bilo da su poslovni ljudi, naučnici, prosvetni radnici ili industrijalci, oni koji su bez Božjih reči s teškom mukom će napraviti čak i jedan korak i biće prinuđeni da traže istiniti put. To je značenje reči: „Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud.“ Stvari stoje ovako: Bog će koristiti Put (koji označava sve Njegove reči) da zapoveda celom vaseljenom i da upravlja i osvoji ljudski rod. Ljudi se oduvek nadaju velikoj promeni u načinu na koji Bog deluje. Jasno govoreći, Bog kontroliše ljude posredstvom reči, a ti moraš da uradiš ono što ti On kaže, bilo da to želiš ili ne; to je objektivna činjenica i svi je moraju poslušati, a osim toga je neumitna i svima poznata.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo“

309. Božje reči će se proširiti u bezbroj domova, svi će ih saznati i tek tada će se Njegovo delo proneti po vaseljeni. Drugim rečima, ako Božje delo mora da se proširi po celoj vaseljeni, onda se i Njegove reči moraju pronositi. Na dan Božje slave, Božje reči pokazaće svoju silu i autoritet. Ispuniće se i ostvariti svaka Njegova reč od pamtiveka do danas. Tako, biće slava Bogu na zemlji – drugim rečima, Njegove reči vladaće na zemlji. Svi zli ljudi dobiće grdnju iz reči izgovorenih iz Božjih usta, svi koji su pravedni biće blagosloveni rečima izgovorenim iz Njegovih usta, i sve će biti uspostavljeno i dovršeno rečima izgovorenim iz Njegovih usta. On se neće pokazati znakovima niti čudima; sve će se izvršiti Njegovim rečima, a Njegove reči će proizvesti dela. Svi na zemlji slaviće Božje reči, bilo da su odrasli ili deca, muškarci, žene, stari ili mladi, svi ljudi će se predati pred Božjim rečima. Božje reči se ovaploćuju tako da ljudi mogu da ih vide na zemlji, živopisne i životne. To je značenje Reči koja se ovaploćuje. Bog je došao na Zemlju ponajviše da bi izvršio delo „Reči koja se ovaploćuje“, drugim rečima, došao je da bi Njegove reči proizašle iz tela (a ne kao u vreme Mojsija u Starom zavetu, kada je Božji glas dolazio pravo sa neba). Posle toga, sve Njegove reči ispuniće se tokom Doba Hiljadugodišnjeg carstva, postaće činjenice vidljive pred očima čoveka i ljudi će ih posmatrati sopstvenim očima bez imalo neslaganja. To je vrhovni smisao Božjeg ovaploćenja. Drugim rečima, delo Duha se izvršava kroz telo i kroz reči. To je istinsko značenje „Reči koja se ovaploćuje“ i „pojave Reči u telu“. Samo Bog može izreći namere Duha i samo ovaploćeni Bog može govoriti u ime Duha; reči Božje postaju jasne u ovaploćenom Bogu, a svi ostali se rukovode njima. Niko nije izuzet, svi oni postoje unutar ovog opsega. Jedino na osnovu ovih izjava ljudi mogu postati svesni; oni koji ne dobijaju na ovaj način maštaju ako misle da mogu primiti izjave s neba. Takav je autoritet predstavljen u ovaploćenju Boga, zbog kojeg svi u njega veruju sa potpunim ubeđenjem. Te reči ne mogu da izgovore čak ni najugledniji stručnjaci i verski pastori. Pred njima se svi moraju predati tako da se niko više ne pokrene. Bog će koristeći reči osvojiti vaseljenu. On to neće učiniti pomoću Sebe ovaploćenog u telu, već korišćenjem izjava iz usta Božjih koje se ovaploćuju i osvajaju sve ljude u celoj vaseljeni; jedino to je Reč koja se ovaploćuje, i jedino to je pojava Reči u telu. Ljudima se može učiniti da Bog nije obavio veliki posao – ali Bog mora samo da izgovori svoje reči, i oni će biti potpuno ubeđeni i zadivljeni. Bez dela, ljudi viču i urlaju; uz reči Božje, oni ostaju nemi. Bog će sigurno izvršiti ovo delo, jer ono je Božji davno utvrđeni plan: da izvrši delo dolaska Reči na zemlju. Zapravo, nema potrebe da objašnjavam – dolazak Hiljadugodišnjeg carstva na zemlju je dolazak Božjih reči na zemlju. Silazak Novog Jerusalima sa neba je dolazak Božjih reči da žive među ljudima, da prate svaki čovekov postupak i sve njegove najdublje misli. I ovo je delo koje će Bog izvršiti; u tome je lepota Hiljadugodišnjeg carstva. To je plan koji je odredio Bog; Njegove će se reči pojavljivati na zemlji hiljadu godina, ispoljavaće se u svim Njegovim delima i dovršiće sve Njegovo delo na zemlji, da bi se nakon toga završila ova etapa ljudskog roda.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo“