Odlomak 42

Ključ za postizanje promene naravi jeste u spoznaji sopstvene prirode i to se mora desiti u skladu sa Božjim otkrivenjima. Samo se u Božjoj reči može spoznati sopstvena gnusna priroda; samo tako se u sopstvenoj prirodi mogu prepoznati razni Sotonini otrovi, mogu shvatiti sopstvena glupost i neznanje i prepoznati slabi i negativni elementi sopstvene prirode. Pošto se isti u potpunosti spoznaju i pošto budeš u stanju da stvarno zamrziš sebe i odrekneš se tela, da dosledno sprovodiš Božju reč i tragaš za istinom u obavljanju svojih dužnosti, da promeniš svoju narav i postaneš osoba koja istinski voli Boga, to znači da si zakoračio na Petrov put. Bez Božje blagodati i bez prosvećenja i usmeravanja Svetog Duha, bilo bi teško hodati tim putem, jer ljudi ne poseduju istinu i ne mogu sami sebe da izdaju. Da bi hodao Petrovim putem usavršavanja moraš pre svega da budeš odlučan, da imaš veru i da se uzdaš u Boga. Povrh toga, moraš da se pokoriš delovanju Svetoga Duha. Bez Božjih reči, čovek u svemu podbacuje. To su ključni aspekti i nijedan se ne sme prekršiti. Spoznati sebe samog kroz iskustvo veoma je teško i uzaludno je to i pokušavati bez delovanja Svetog Duha. Da bi se hodalo Petrovim putem, nužno je usredsrediti se na samospoznaju i preobražaj sopstvene naravi. Pavlov put nije bio put potrage za životom ili sticanja znanja o samom sebi. Pavle je bio posebno usredsređen na delanje kako bi postigao uticaj i pokrenuo stvari. Motivacija mu je bila u tome da zadobije Božje blagoslove za svoj rad i patnju i da dobije nagrade od Boga. Ta motivacija bila je pogrešna. Pavle nije bio usredsređen na život, niti je pridavao ikakvu važnost promeni naravi, je bio posvećen jedino nagradama. Pošto je imao pogrešne ciljeve, i put kojim je išao bio je, naravno, pogrešan. Uzrok tome bila je njegova nadmena i umišljena narav. Potpuno je jasno da Petar nije posedovao ni malo istine, niti je imao savesti ili razuma. Spasavajući i menjajući ljude, Bog prvenstveno menja njihovu narav. Svrha Njegovih reči je da u ljudima ostvari ishod promenjene naravi i sposobnost za poznavanje Boga, pokoravanje Bogu i obožavanje Boga na normalan način. To je svrha Božjih reči i Njegovog dela. Pavlov način potrage bio je u direktnoj suprotnosti i u sukobu sa Božjom voljom; ta potraga se odvijala u sasvim drugom pravcu. Petrov način potrage je bio potpuno u skladu sa Božjom voljom: on se usredsredio na život i na promene u svojoj naravi, što je upravo ishod koji Bog želi da Svojim delom postigne u ljudima. Prema tome, Petrov put je blagosloven i hvaljen od Boga. Pošto je Pavlov put u suprotnosti sa Božjom voljom, Bog ga prezire i proklinje. Da bi išao Petrovim putem, čovek mora poznavati Božju volju. Ako posredstvom Njegovih reči čovek zaista može da shvati Njegovu volju – a to znači da razume šta Bog želi da napravi od čoveka i, konačno, kakav ishod On želi da postigne – čovek jedino u tom slučaju može tačno da zna kojim putem treba da ide. Ako Petrov put ne razumeš u potpunosti, već samo želiš da njime koračaš, na taj put nećeš moći ni da kročiš. Drugim rečima, možda su ti poznate brojne doktrine, ali na kraju nećeš uspeti da uđeš u stvarnost. Iako ćeš naizgled možda postići ulazak, na kraju nećeš ostvariti nikakav rezultat.

U današnje vreme, većina ljudi danas tek površno poznaje sebe. Uopšte ne uspevaju da jasno spoznaju stvari koje su deo njihove prirode. Poznaju tek nekoliko iskvarenih stanja koja razotkrivaju, stvari koje će verovatno uraditi ili nekoliko sopstvenih nedostataka, usled čega smatraju da poznaju sebe. Povrh toga, ukoliko se pridržavaju nekolicine pravila, ne prave greške u određenim oblastima i pođe im za rukom da ne učine određene prestupe, smatraju da stvarno veruju u Boga i pretpostavljaju da će biti spaseni. Reč je o čistoj ljudskoj uobrazilji. Budeš li se pridržavao tih stvari, hoćeš li stvarno uspeti da se uzdržiš od svakog prestupa? Hoćeš li postići istinsku promenu naravi? Hoćeš li zaista proživeti u ljudskom obličju? Zar na taj način stvarno možeš da udovoljiš Bogu? Naravno da ne. Vera u Boga funkcioniše samo kada se postave visoki standardi i kada se postigne istina i određena promena u sopstvenoj život-naravi. Ovo prvo zahteva posvećenost samospoznaji. Ako je nečije znanje o samom sebi previše plitko, ta osoba neće uspeti da reši probleme i život-narav joj se naprosto neće promeniti. Sebe je potrebno poznavati na dubljem nivou, što znači spoznati sopstvenu prirodu: koji elementi čine tu prirodu, kako su nastali i odakle potiču. Povrh toga, možeš li zaista da omrzneš te stvari? Da li si video sopstvenu odvratnu dušu i zlu prirodu? Ako si zaista u stanju da uvidiš istinu o samom sebi, onda ćeš prezreti sebe. Kada budeš prezirao sebe, a zatim primenjivao Božju reč, moći ćeš da se odrekneš tela i imaćeš snagu da bez poteškoća istinu sprovodiš u delo. Zašto se mnogi povode za svojim telesnim željama? Zato što smatraju da su sasvim dobri, da su njihovi postupci ispravni i opravdani, da su bez ikakvih mana, pa čak i da su potpuno u pravu. Samim tim, u stanju su da postupaju uz pretpostavku da je pravda na njihovoj strani. Nakon što shvati kakva mu je prava priroda – ružna, odvratna i žalosna – čovek više neće biti u toj meri gord, neće biti toliko nadmen i sobom neće biti zadovoljan kao ranije. Takav čovek razmišlja: „Moram da budem iskren i realan dok primenjujem Božju reč. U suprotnom, neću ispuniti merilo postavljeno za čoveka i biće me stid da živim u Božjem prisustvu“. Čovek tada shvati koliko je mali i potpuno beznačajan. U tom trenutku čoveku postaje lako da sprovodi istinu i upravo je onakav kakav bi i trebalo da bude. Tek nakon što zaista prezru sami sebe, ljudi mogu da se odreknu tela. Ako ne prezru sebe, neće moći da se odreknu tela. Nije jednostavno sebe zaista prezreti. Čovek u sebi mora da otkrije nekoliko stvari: prvo, mora da spozna sopstvenu prirodu; i drugo, mora sebe da vidi kao nikakvog i jadnog, kao sasvim sitnog i beznačajnog, te da uvidi da ima bednu i prljavu dušu. Kada čovek u potpunosti shvati kakav je zaista i taj rezultat bude postignut, čovek tada stvarno uspeva da stekne znanje o sebi i može se reći da je postigao istinsku samospoznaju. Samo u tom slučaju čovek može istinski da zamrzi sebe, do te mere da samog sebe proklinje i da duboko u sebi zaista oseti Sotoninu iskvarenost zbog koje više ne liči na ljudsko biće. Zatim će, jednog dana, kada mu smrt zakuca na vrata, takav čovek pomisliti: „Ovo je pravedna Božja kazna. Bog je zaista pravedan, stvarno bi trebalo da umrem!“ U tom času čovek se neće požaliti i nipošto neće kriviti Boga, već će naprosto osetiti koliko je bedan i jadan, koliko je prljav i iskvaren, da zaslužuje da od Boga bude izgnan i uništen, da duši poput njegove nije mesto na zemlji. Takav čovek se, dakle, neće žaliti na Boga, neće Mu se opirati, a još manje će Ga izdati. Ako čovek ne poznaje sebe, i ipak smatra da je prilično dobra osoba, nakon što mu smrt zakuca na vrata, on će pomisliti: „Požrtvovano sam verovao, baš sam se trudio u svojoj potrazi! Toliko sam dao, toliko sam patio, a sada Bog od mene traži da umrem. Ne znam gde je Božja pravednost. Zašto traži od mene da umrem? Ako sam ja taj koji treba da umre, ko će u tom slučaju biti spasen? Zar to neće biti kraj ljudskog roda?“ Pre svega, ta osoba ima predstave o Bogu. Drugo, ta osoba prigovara i ničim ne pokazuje svoju pokornost. Baš poput Pavla: Kada je trebalo da umre, sebe nije poznavao, a kada je Božja kazna bila blizu, bilo je već prekasno.

Odlomak 44

Ako sebe žele da razumeju, ljudi moraju razumeti svoju iskvarenu narav i dokučiti svoja prava stanja. Najvažniji aspekt razumevanja sopstvenog stanja jeste u tome da se dokuče sopstvene misli i ideje. U svakom vremenskom periodu, ljudske misli i ideje bile su pod kontrolom jedne važne stvari. Ako možete da dokučite sopstvene misli i ideje, moći ćete da dokučite šta se nalazi u njihovoj pozadini. Ljudi ne mogu da kontrolišu svoje misli i ideje. Međutim, moraš da znaš odakle te misli i ideje dolaze, kakvi su motivi u njihovoj pozadini, kako ove misli i ideje nastaju, šta ih kontroliše i kakva im je priroda. Nakon što se čovekova narav promeni, misli, ideje, gledišta i ciljevi kojima ta osoba stremi, a koje stvara onaj deo koji se promenio, biće znatno drugačije nego što su bile ranije – u suštini, one će se približavati istini i biće u skladu sa istinom. One stvari koje se u ljudima nisu promenile, odnosno, njihove stare misli, ideje i gledišta, uključujući stvari koje se ljudima dopadaju i kojima streme, sve su krajnje prljave, pogane i odvratne. Nakon što shvati istinu, čovek će ove stvari moći da razazna i da ih jasno uvidi; prema tome, ove stvari će moći da napusti i da im okrene leđa. Ovakvi ljudi su se sasvim sigurno na izvestan način promenili. Oni mogu da prihvate istinu, da istinu sprovode u delo i da uđu u određene istina-stvarnosti. Ljudi koji ne razumeju istinu ne mogu jasno da uvide ove iskvarene ili negativne stvari, niti da ih razaznaju; oni stoga ne mogu da napuste ove stvari, a kamoli da im okrenu leđa. Šta je uzrok ove različitosti? Kako to da su svi oni vernici, s tim da neki mogu da razaznaju negativne i nečiste stvari i napuste ih, dok drugi ove stvari ne mogu jasno da uvide, niti da se od njih oslobode? To je direktno povezano sa činjenicom da li takva osoba voli istinu i da li za njom traga. Nakon što u izvesnom vremenskom periodu oni koji tragaju za istinom jedu i piju Božje reči i u izvesnom vremenskom periodu slušaju propovedi, oni će moći da shvate istinu i da određene stvari jasno uvide; ostvarili su napredak u svom životu. Nasuprot tome, iako u podjednakoj meri prisustvuju skupovima, čitaju Bože reči i slušaju propovedi, oni koji ne vole istinu neće moći da shvate istinu i, ma koliko godina da su vernici, neće postići život-ulazak. Ovi ljudi su podbacili jer nisu tragali za istinom. Ma koliko godina da veruju u Boga, oni koji ne tragaju za istinom ne mogu da shvate istinu. Nakon što se suoče sa određenom situacijom oni ne mogu jasno da je sagledaju, gotovo kao da su verska ličnost. Iz svojih godina vere nisu ništa dobili. Koji stepen istine sada razumete? Koje stvari možete jasno da uvidite? Možete li da razaznate negativne stvari i ljude? Nisi načisto šta predstavlja vera u Boga, niti u koga zapravo veruješ. Ne možeš jasno da razaznaš ideje i namere koje imaš u svom svakodnevnom životu, nisi sasvim svestan puta kojim kao vernik u Boga treba da ideš i nije ti jasno kako istinu treba da sprovodiš u delo kada izvršavaš stvari ili obavljaš svoju dužnost. Ovo su ljudi koji nemaju nikakav život-ulazak. Jedino na osnovu potpunog shvatanja istine i znanja o tome kako da istinu sprovodiš u delo, možeš da razaznaš različite vrste ljudi, da jasno sagledaš različite situacije, da stvari obavljaš u skladu sa istinom, možeš da ispuniš Božje zahteve i sve se više približavaš Božjoj volji. Rezultate ćeš postići jedino traganjem na ovaj način.

Odlomak 45

U čoveku se često javljaju određena negativna stanja. Neka od njih na ljude mogu da utiču ili da ih sputavaju. Postoje stanja koja čoveka mogu čak navesti da skrene sa istinitog puta i krene u pogrešnom pravcu. Čemu ljudi teže, na šta obraćaju pažnju i kojim putem biraju da krenu – sve to je povezano sa njihovim unutrašnjim stanjima. Da li će ljudi biti slabi ili snažni još je neposrednije povezano sa njihovim unutrašnjim stanjima. Na primer, mnogi ljudi u današnje vreme pridaju poseban značaj danu Božjem. Svima je ova želja zajednička: čeznu da dan Božji dođe što pre kako bi mogli da se izvuku iz ove patnje, iz ovih bolesti, ovog proganjanja i drugih vrsta bola. Ljudi misle da će kada dan Božji stigne biti oslobođeni bola koji sada trpe, da više nikada neće podnositi nedaće i da će uživati u blagoslovima. Ako neko ko je u ovakvom stanju teži tome da razume Boga ili traga za istinom, njegov će životni napredak biti veoma ograničen. Kada doživi bilo kakav neuspeh ili ga zadesi neka neprijatnost, tada na videlo izlaze sva slabost, negativnost i buntovništvo koji su prisutni u njemu. Prema tome, ako je nečije stanje nenormalno ili pogrešno, u tom slučaju će i cilj njegove potrage takođe biti pogrešan i svakako nečist. Stremite ulasku iz ovih pogrešnih stanja, a ipak smatrate da u svojoj potrazi dobro postupate, da stvari obavljate u skladu sa Božjim zahtevima i da praktično delujete u skladu sa istinom. Ne verujete da ste išli protiv Božjih namera, niti da ste odstupili od Njegove volje. Možda se tako osećaš, ali kada ti neki neprijatan događaj ili okruženje izazovu patnju, dotaknu tvoje slabe tačke i stvari koje duboko u svom srcu voliš i kojima stremiš, postaćeš negativan, tvoje nade i snovi će se raspršiti i, naravno, postaćeš slab. Dakle, tvoje tadašnje stanje određuje hoćeš li biti snažan ili slab. Ovoga časa postoje mnogi ljudi koji se osećaju prilično snažnim, koji osećaju da su stekli određeni rast i da imaju više vere nego što su je imali ranije. Smatraju da su krenuli pravim putem vere u Boga, te da im nisu potrebni drugi ljudi da ih na tom putu vuku ili guraju. Zašto onda postaju negativni ili slabi kada se suoče sa određenim okruženjima ili kad naiđu na poteškoće? Zašto se onda žale i na kraju odustaju od svoje vere? To pokazuje da u svakome postoje određena negativna i nenormalna stanja. Određenih nečistoća u čoveku nije se lako osloboditi. Čak i ako si osoba koja traga za istinom, ne možeš ih u potpunosti napustiti. To se mora učiniti na osnovu otkrivenja Božje reči. Nakon što razmisle o svojim stanjima i shvate ih, ljudi moraju da ih uporede sa Božjom reči i da razreše svoju iskvarenu narav. Tek tada će se njihova stanja postepeno menjati. Nakon što pročitaju Božje reči i spoznaju svoja stanja, ljudi ne mogu istoga časa da ih preobrate. Pod uslovom da ljudi često čitaju Božje reči, da jasno uviđaju svoja stanja, mole se Bogu i streme istini, kada se iz njih ispolji iskvarenost ili kada u budućnosti dospeju u nenormalno stanje, oni će to moći da prepoznaju, moći će da se mole Bogu i da korišćenjem istine reše problem, a njihovo pogrešno stanje se može preokrenuti i mogu postepeno da se menjaju. Tako će moći da se oslobode nečistoća i onih stvari koje treba napustiti među svim onim što ljudi gaje u sebi. Da bi se postigli rezultati, ljudi moraju imati određeno iskustvo.

Od početka svoje vere u Boga, mnogi ljudi na osnovu svojih predstava i uobrazilja tragaju za blagoslovima i posledično postaju negativni i slabi kada se suoče sa stvarima koje nisu u skladu sa njihovim predstavama. U Boga počinju da sumnjaju, pa čak iznose predstave ili pogrešna shvatanja o Njemu. Ako niko sa njima prisno ne razgovara o istini, neće moći da budu postojani, pa u svakom trenutku mogu da izdaju Boga. Navešću vam jedan primer. Pretpostavimo da je u svojoj veri u Boga neka osoba oduvek gajila predstave i uobrazilje. Pod uslovom da se odrekla svoje porodice i da izvršava svoju dužnost, ta osoba veruje da će je Bog zaštititi i blagosloviti, da će paziti na život njene porodice i da je to ono što Bog treba da čini. A onda se jednoga dana toj osobi dogodi nešto što nije želela – ona se razboli. Živeti u domaćinskog porodici nije tako udobno kao kod svoje kuće i moguće je da se o njoj ne staraju baš najbolje. Ta osoba to ne može da podnese i u dugom periodu je negativna i utučena. Osim toga, ona ne traga za istinom, a istinu čak ni ne priznaje. To znači da u ljudima postoje određena stanja i, ako njihovu pogrešnost ne prepoznaju, ne primete je i ne osete, premda i dalje mogu posedovati strast i velike težnje, da će se u nekom trenutku suočiti sa okolnošću koja će otkriti njihovo pravo unutrašnje stanje, navodeći ih da posrnu i podbace. Upravo do toga dolazi kada niste u stanju da o sebi razmišljate niti da sebe spoznate. Takvi su svi oni koji ne razumeju istinu; nikada se ne zna kada će oni posrnuti i podbaciti, kada će biti negativni i slabi, niti kada bi mogli da izdaju Boga. Pogledajte sa kolikom opasnošću se moraju suočiti oni koji ne razumeju istinu! Ipak, razumevanje istine nije jednostavno. Biće potrebno mnogo vremena pre nego što vam se napokon ukaže tračak svetlosti, pre nego što steknete delić istinskog znanja i shvatite komadić istine. Ako su tvoje namere ozbiljno ukaljane i ne mogu da se razreše, one će u svakom trenutku ugasiti tu neznatnu svetlost tvog razumevanja, pa će čak i nagrizati mali delić vere koju imaš, a to je svakako veoma opasno. Ovoga časa glavni problem je u tome što svi ljudi u svom srcu imaju određene predstave i uobrazilje o Bogu, ali ih ne priznaju sve dok one ne budu razotkrivene; unutra su skrivene i nikad se ne zna u kom će se trenutku ili pod kojim okolnostima ispoljiti i dovesti do toga da ljudi posrnu. Iako svi ljudi streme dobrim stvarima, žele da budu dobri vernici i da dođu do istine, njihove su namere previše ukaljane i imaju previše predstava i uobrazilja koje ih u velikoj meri sprečavaju da tragaju za istinom i da uđu u život. Želeli bi da učine ove stvari, ali to ne mogu. Na primer, kad su podvrgnuti orezivanju i obračunavanju, ljudima je teško da se pokore; kada su izloženi ispitivanju ili oplemenjivanju, oni žele da se sa Bogom raspravljaju. Kad god se razbole ili se suoče sa nesrećom, krive Boga zato što ih ne štiti. Kako bi ovakvi ljudi mogli da iskuse Božje delo? U svom srcu ne poseduju čak ni elementarnu poslušnost Bogu, pa kako onda mogu doći do istine? Neki ljudi postaju negativni i kada im obična sitnica ne polazi za rukom; posrću zato što ih drugi osuđuju i Boga izdaju kada budu uhapšeni. Istina je da čovek nikad ne zna šta mu donosi budućnost, hoće li to biti sreća ili propast. Svako u sebi ima nešto čemu teži i što želi da dobije; ima stvari koje mu se dopadaju. Traganje za onim što joj se dopada moglo bi toj osobi doneti nesreću, međutim, ona to ne oseća, i dalje verujući u ispravnost stvari kojima teži i koje joj se dopadaju, kao i da u tim stvarima nema ničeg lošeg. Ipak, dođe li dan u kome se suočava sa nesrećom, pa joj budu oduzete stvari kojima stremi i koje joj se dopadaju, ona će postati negativna i slaba, i neće moći da se uspravi. Neće znati šta se dogodilo, kriviće Boga da je nepravedan i prema Bogu će ispoljiti izdajničko srce. Ako ljudi sebe ne poznaju, oni neće znati svoju slabu tačku, niti trenutak u kome će najlakše posrnuti ili podbaciti. A to je zaista žalosno. Zato i kažemo da ako čovek ne poznaje sebe, on u svakom trenutku može posrnuti ili podbaciti i time izazvati sopstveni kraj.

Mnogi ljudi su govorili: „Razumem sve elemente istine, ali naprosto ne mogu da ih sprovedem u delo.“ Ovim se razotkriva osnovni uzrok zbog koga ljudi istinu ne sprovode u delo. Kakvi to ljudi razumeju istinu, a ipak ne mogu da je sprovedu u delo? Naravno, samo ljudi kojima je muka od istine i koji je ne podnose, istinu ne mogu da sprovode u delo, a razlog tome je u njihovoj prirodi. Čak i ako ne razumeju istinu, ljudi koji vole istinu će postupati na osnovu svoje savesti i neće činiti zlo. Ako je čovekovoj prirodi muka od istine, onda on istinu nikada neće moći da sprovodi u delo. Ljudi kojima je muka od istine u Boga veruju samo da bi dobili blagoslove, a ne da bi tragali za istinom i dobili spasenje. Čak i ako ispunjavaju svoje dužnosti, to ne čine da bi došli do istine, već isključivo zato da bi dobili blagoslove. Na primer, neki ljudi koje progone i koji ne mogu da se vrate kući, u svom srcu razmišljaju: „Progone me i ne mogu da se vratim kući zbog svoje vere u Boga. Jednoga dana Bog će mi podariti bolji dom; Bog neće dozvoliti da se uzalud mučim“ ili „Gde god da se nalazim, Bog će me nahraniti i neće dozvoliti da se zaputim ćorsokakom. Ako bi dozvolio da idem slepom ulicom, onda On ne bi bio pravi Bog. Bog to ne bi učinio“. Zar ovakve stvari ne postoje u čoveku? Postoje i neki koji razmišljaju: „Odrekao sam se svoje porodice da bih se dao za Boga i Bog ne treba da me preda u ruke onih koji su na vlasti; sa takvim zanosom sam tragao da Bog treba da me zaštiti i blagoslovi. Toliko čeznemo da dan Božji dođe, pa bi dan Božji trebalo da dođe što pre. Bog treba da ispuni čovekove želje.“ Mnogi ljudi ovako razmišljaju – zar ovo nije čovekova prekomerna želja? Ljudi su Bogu oduvek postavljali prevelike zahteve, u sebi stalno misleći: „Odrekli smo se svojih porodica da bismo izvršili svoje dužnosti, tako da Bog treba da nas blagoslovi. Postupali smo u skladu sa Božjim zahtevima, pa Bog treba da nas nagradi.“ Mnogi ljudi koji veruju u Boga u svom srcu gaje takve misli. Gledaju druge ljude kako ostavljaju svoje porodice i svega se odriču kako bi se bez napora davali za Boga, misleći: „Ima već dugo kako su napustili svoje porodice, kako im dom ne nedostaje? Kako izlaze na kraj s tim? Kako ja ne mogu da izađem na kraj s tim? Kako ja ne mogu da napustim svoju porodicu, muža (ili ženu) i decu? Kako to da je Bog prema njima milostiv, a prema meni nije? Zašto mi Sveti Duh ne podari blagodat ili ne boravi u meni?“ Kakvo je ovo stanje? Ljudima nedostaje toliko razuma; istinu ne sprovode u delo, a zatim se na Boga žale i ne rade ono što bi trebalo da rade. Ljudi treba da izaberu put traganja za istinom, ali je njima muka od istine, žude za telesnim zadovoljstvima i uvek traže da dobiju blagoslove i da uživaju u blagodati, prigovarajući sve vreme kako su Božji zahtevi prema čoveku preterani. Od Boga uporno traže da prema njima bude milostiv i da im podari još blagodati, kao i da im dozvoli da osete telesno zadovoljstvo – jesu li to ljudi koji iskreno veruju u Boga? Evo kako oni razmišljaju: „Odrekao sam se porodice da bih izvršio svoju dužnost i toliko sam propatio. Bog prema meni treba da bude milostiv, kako mi ne bi nedostajao dom i kako bih bio rešen da se svega odreknem. Treba da mi podari snagu, pa onda neću postati negativan i slab. Drugi ljudi su tako snažni, Bog treba i mene da ojača.“ Ove reči koje ljudi izgovaraju potpuno su lišene razuma i vere. Sve su one izgovorene zato što ljudski preveliki zahtevi nisu ispunjeni, zbog čega su ljudi nezadovoljni Bogom. Sve su to stvari koje izviru iz njihovog srca i u potpunosti predstavljaju ljudsku prirodu. Ove stvari postoje u ljudima i, ako se ne odbace, ljude mogu navesti da se bilo kada i bilo gde žale na Boga i pogrešno Ga razumeju. Ljudi će biti skloni da hule na Boga i bilo kada i bilo gde mogu napustiti istiniti put. To je sasvim prirodno. Da li sada jasno uviđate ovaj problem? Ljudi moraju poznavati stvari koje izviru iz njihove prirode. Reč je o veoma ozbiljnoj stvari kojoj treba pažljivo pristupiti jer se dotiče pitanja mogu li ljudi biti postojani u svom svedočenju, kao i pitanja da li u svojoj veri u Boga ljudi mogu dobiti spasenje. Kada je reč o ljudima koji donekle razumeju istinu, ako uvide da iz njih izviru ove stvari i ako, nakon što ustanove ovaj problem, mogu da ga ispitaju i izbace na površinu, u tom slučaju će moći i da ga reše. Ako ne uviđaju da iz njih izviru ove stvari, ne postoji način da reše ovaj problem i mogu samo da čekaju na otkrivenje Božje ili na razotkrivanje činjenica. Ljudi koji ne vole istinu ne pridaju važnost razmišljanju o sebi. Uvek smatraju da je to beznačajna stvar i sebi povlađuju razmišljajući na sledeći način: „I svi drugi su poput mene – ništa strašno ako malo prigovaram. Bog će to oprostiti i neće upamtiti.“ Ljudi ne znaju kako da razmišljaju o sebi niti kako da traganjem za istinom razreše probleme, nijednu od ovih stvari ne mogu praktično da sprovedu. Svi oni su zbrkani i posebno lenji, skloni su prepuštanju fantazijama i od njih su zavisni. Oni čeznu: „Jednoga dana Bog će u nama sprovesti temeljnu promenu i više nećemo biti ovako lenji, postaćemo sasvim sveti i ugledaćemo se na moć Božju.“ Ovo je potpuna maštarija i krajnje je nerealno. Ako, nakon što je čuo tolike propovedi, čovek može da izgovori ovakvu predstavu i uobrazilju, onda on nema znanje o Božjem delu i sve do danas još uvek nije jasno uvideo kako Bog spasava ljude. Ovakvi ljudi su neverovatne neznalice. Zašto kuća Božja uvek prisno govori o samospoznaji i spoznavanju Božje naravi? Ovo je ključno za svaku osobu. Ako zaista jasno možeš da uvidiš kako Bog spasava ljude, onda treba da se usredsrediš na samospoznaju i treba redovno da razmišljaš o sebi – jedino tada ćeš imati pravi ulazak u život. Kada shvatiš da otkrivaš iskvarenost, hoćeš li moći da tragaš za istinom? Hoćeš li moći da se moliš Bogu i da se odrekneš tela? Ovo je preduslov za sprovođenje istine u delo i ključni korak. Ako, u svemu što ti se dešava i u svemu što činiš, možeš da budeš svestan načina praktičnog postupanja koji je u skladu sa istinom, biće ti lako da istinu sprovodiš u delo i imaćeš ulazak u život. Ako nisi u stanju da sebe spoznaš, kako ti onda život može napredovati? Ma koliko da si negativan i slab, ako o sebi ne razmišljaš i sebe ne spoznaješ niti se Bogu moliš, onda to samo dokazuje da ne voliš istinu, da nisi osoba koja traga za istinom i da nikada nećeš moći da dođeš do istine.

Neki ljudi su ranije razmišljali: „Čeznemo za munjevitim padom velike crvene aždaje i nadamo se da će dan Božji doći ubrzo. Zar ovo nisu legitimni zahtevi? Zar čežnja da dan Božji dođe brzo nije isto što i čežnja da se Bogu što pre donese slava?“ Oni tajno iznalaze neke milozvučne načine da ovo izraze, dok se ovim stvarima zapravo nadaju samo za sebe. Za čim bi čeznuli, da to ne čine za sebe? Ljudi čeznu jedino za tim da se što pre oslobode svog jadnog okruženja i ovog bolnog sveta. Postoje neki ljudi koji naročito vide obećanja koja su ranije data prvorođenim sinovima Božjim i za tim osećaju neutaživu žeđ. Kad god pročitaju te reči, kao da, gledajući u fatamorganu, gase sopstvenu žeđ. Čovek se u potpunosti još uvek nije odrekao sebičnih želja, pa bez obzira na to kako tragaš za istinom, ta potraga će uvek davati polovične rezultate. Mnogi ljudi koji ne tragaju za istinom uvek čeznu za dolaskom dana Božjeg kako bi mogli da se reše svoje patnje i da uživaju u blagoslovima carstva nebeskog. Ako taj dan ne stiže, oni izgaraju od bola i neki od njih uzvikuju: „Kada će stići dan Božji? Nisam se još uvek venčao, više ne mogu da čekam! Svojim roditeljima moram da iskažem sinovljevu pobožnost, više ne mogu da izdržim! A treba i decu da dobijem da o meni mogu da brinu kada ostarim! Dan Božji treba da požuri i stigne što pre! Pomolimo se za to svi zajedno!“ Kako oni ljudi koji tragaju za istinom mogu da slede put sve do sada, a da se nimalo ne požale? Zar nisu vođeni rečju Božjom i nemaju podršku reči Božje? U ljudima je toliko nečistoća, pa je li uopšte izvodljivo da ne prihvate oplemenjivanje? Kako bez patnje mogu da se promene? Bez i najmanjeg dodatnog prigovora, ljudi se u izvesnoj meri moraju oplemeniti i biti spremni da se pokore Božjim orkestracijama – tada će u potpunosti biti promenjeni.