Kao crkveni vođa, ne treba samo da naučiš da koristiš istinu za rešavanje problema, već i da naučiš da otkrivaš i odgajaš nadarene ljude kojima nikako ne smeš da zavidiš, niti da ih sputavaš. Takva primena je korisna za rad crkve. Ako možeš da odgojiš nekoliko osoba koje tragaju za istinom tako da sarađuju s tobom i da dobro obavljaju sav posao i da na kraju svi imate iskustvena svedočanstva, onda si osposobljen za vođu ili za trudbenika. Ako si u stanju da u svemu postupaš po načelima, tada pokazuješ svoju posvećenost. Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i dostojno prezira? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjoj volji, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati predanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe. Oni koji su sposobni da sprovedu istinu u delo mogu da prihvate Božje ispitivanje o svojim postupcima. Kada prihvatiš Božje ispitivanje, tvoje srce će doći na pravo mesto. Ako uvek činiš stvari samo da bi ih drugi videli, i uvek želiš da dobiješ pohvalu i izazoveš divljenje drugih, a ne prihvataš Božje ispitivanje, da li ti je onda Bog još uvek u srcu? Takvi ljudi nisu bogobojažljivog srca. Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjoj volji i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio posvećen, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost. Ako si lošeg kova, ako je tvoje iskustvo plitko ili ako nisi stručan u svom profesionalnom radu, onda može doći do nekih grešaka ili nedostataka u tvom radu i možda nećeš imati dobre rezultate – ali ćeš dati sve od sebe. Ti ne zadovoljavaš sopstvene sebične želje ili sklonosti. Umesto toga, stalno razmišljaš o radu crkve i interesima doma Božjeg. Iako možda nećeš postići dobre rezultate u svojoj dužnosti, tvoje srce će doći na pravo mesto; ako, povrh toga, možeš da tražiš istinu da rešiš probleme u obavljanju svoje dužnosti, bićeš u skladu s merilima za obavljanje tvoje dužnosti, a istovremeno ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost. To je ono što znači posedovati svedočanstvo.

Neki ljudi veruju u Boga, ali ne tragaju za istinom. Oni uvek žive prema potrebama tela, žude za telesnim zadovoljstvima, uvek zadovoljavaju sopstvene sebične pobude. Bez obzira na to koliko dugo veruju u Boga, nikada neće ući u istina-stvarnost. To je znak da su osramotili Boga. Ti kažeš: „Nikada nisam pružao otpor Bogu. Kako sam Ga onda osramotio?“ Sve tvoje ideje i misli su rđave. Namere, ciljevi i motivi koji stoje iza onoga što činiš i posledice tvojih postupaka uvek udovoljavaju Sotoni, čine te njegovim predmetom podsmeha i dozvoljavaju mu da ućari nešto od tebe. Nisi nijednom svedočio onako kako hrišćanin treba da svedoči. Ti si Sotonin soj. Ti u svemu sramotiš Božje ime i tvoje svedočanstvo nije istinito. Da li će se Bog setiti stvari koje si učinio? Kakav će na kraju zaključak Bog izvući o svim tvojim postupcima, ponašanju i dužnostima koje si izvršio? Zar nešto ne mora da proistekne iz toga, neka vrsta izjave? U Bibliji Gospod Isus kaže: „Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’“ (Matej 7:22-23). Zašto je Gospod Isus to rekao? Zašto su mnogi od onih koji su propovedali, izgonili demone i činili mnoga čuda u ime Gospodnje postali zločinci? Zato što nisu prihvatili istine koje je izrazio Gospod Isus, nisu se držali Njegovih zapovesti, niti su imali ljubavi prema istini u svojim srcima. Jedino što su želeli bilo je da posao koji su obavili, teškoće koje su pretrpeli i žrtve koje su podneli za Gospoda zamene za blagoslove carstva nebeskog. Time su pokušavali da sklope dogovor sa Bogom i pokušavali su da iskoriste Boga i prevare Ga, pa su se smučili Gospodu Isusu, omrznuo ih je i osudio kao zlikovce. Danas ljudi prihvataju sud i grdnju Božjih reči, ali neki i dalje teže ugledu i statusu, i uvek žele da se istaknu, uvek žele da budu vođe i trudbenici i da steknu ugled i status. Iako svi kažu da veruju u Boga i da slede Boga i da se odriču i daju za Boga, oni izvršavaju svoje dužnosti da bi stekli slavu, dobitak i status, i uvek imaju neke svoje spletke. Oni nisu pokorni ni odani Bogu, u stanju su da divljaju čineći zlo, a da pritom uopšte ne razmišljaju o svojim postupcima, te tako postaju zlikovci. Bog se gnuša tih zlih ljudi i Bog ih ne spasava. Koje je merilo po kojem se postupci i ponašanje neke osobe ocenjuju kao dobri ili zli? Merilo je da li oni u svojim mislima, otkrivenjima i postupcima poseduju svedočanstvo primene istine i proživljavanja istina-stvarnosti. Ako nemaš tu stvarnost ili je ne proživljavaš, onda si bez sumnje zlikovac. Kako Bog gleda na zlikovce? Bogu tvoje misli i spoljni postupci ne svedoče o Njemu, niti ponižavaju i pobeđuju Sotonu; umesto toga, nanose Mu sramotu i prožeti su tragovima poniženja koje si Mu naneo. Ti ne svedočiš za Boga, ne daješ se Bogu, niti ispunjavaš svoje odgovornosti i obaveze prema Bogu; umesto toga, radiš za svoje dobro. Šta znači „za svoje dobro“? Tačnije rečeno, to znači za Sotonu. Zato će na kraju Bog reći: „Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje.“ U Božjim očima, tvoji postupci neće biti viđeni kao dobra dela, oni će se smatrati zlim delima. Ne samo da neće uspeti da zadobiju Božje odobravanje – već će biti i osuđeni. Šta se čovek nada da će zadobiti takvom verom u Boga? Zar takva vera na kraju neće propasti?

Za sve koji obavljaju dužnost, bez obzira na to koliko je duboko ili plitko njihovo razumevanje istine, najjednostavniji način da se primeni ulazak u istina-stvarnost jeste da se razmišlja o interesima doma Božjeg u svemu i da se odustane od svojih sebičnih želja, ličnih namera, motiva, gordosti i statusa. Stavite interese doma Božjeg na prvo mesto – to je najmanje što neko treba da uradi. Ako osoba koja obavlja dužnost ne može ni toliko da učini, kako se onda može reći da obavlja svoju dužnost? To nije obavljanje dužnosti. Prvo treba da misliš na interese doma Božjeg, da budeš obziran prema Božjoj volji i uzmeš u obzir delo crkve. Stavi to na prvo mesto; tek posle možeš da razmišljaš o stabilnosti svog statusa ili o tome kako te drugi vide. Zar ne osećate da ovo postaje malo lakše kada ga podelite na dva koraka i napravite neke kompromise? Ako neko vreme budeš tako primenjivao, osetićeš da nije mnogo teško udovoljiti Bogu. Pored toga, trebalo bi da budeš u stanju da ispunjavaš svoje odgovornosti, da izvršavaš svoje obaveze i dužnost i da ostaviš po strani svoje sebične želje, namere i motive; treba da vodiš računa o Božjoj volji i da interese doma Božjeg, delo crkve i dužnost koju treba da obavljaš staviš na prvo mesto. Kada tako budeš radio neko vreme, osetićeš da je dobro da se tako ponašaš. To je neposredan i pošten život, a ne život ništavne, podle osobe; to je pravedan i častan život, za razliku od onog koji je dostojan prezira, ništavan i bezvredan. Osetićeš da je to način na koji čovek treba da se ponaša i lik koji treba da proživi. Tvoja želja da zadovoljiš sopstvene interese postepeno će se smanjivati. Trenutno, bez obzira na to koliko dugo verujete u Boga, bez obzira na vaš ulazak, izlaganje i iskustvo sa lekcijama koje se tiču traganja za istinom, bez obzira na primenu istine i ulazak u istina-stvarnost, vama nedostaje dubina i nemate istinsko iskustvo niti izloženost njima, tako da ne možete dati istinsko svedočanstvo. Sada sam vam saopštio ovaj jednostavan pristup: počnite da primenjujete na taj način, a kada budete tako delali neko vreme, stanje u vama će neprimetno početi da se menja. To ambivalentno stanje u kojem niste ni previše zainteresovani da verujete u Boga, niti ste previše siti toga, pretvoriće se u stanje u kojem osećate da je dobro verovati u Boga i biti poštena osoba i u kojem ste zainteresovani da budete poštena osoba i osećate da postoji smisao i duhovna hrana u takvom načinu života. Osetićete se prizemljeno, u miru, kao i zadovoljstvo u srcu. Takvo će biti vaše stanje. To je posledica odricanja od sopstvenih namera, interesa i sebičnih želja. To je ishod. To je delimično posledica ljudske saradnje, a delimično delo Svetog Duha. Sveti Duh ne deluje bez saradnje ljudi. Svi ljudi imaju neka pogrešna stanja u sebi, kao što su pasivnost, slabost, malodušnost i osetljivost; ili imaju nečasne namere; ili ih stalno muče njihov ponos, sebične želje i lični interes; ili misle da su lošeg kova i doživljavaju neka pasivna stanja. Biće ti veoma teško da stekneš delo Svetog Duha ako uvek živiš u takvim stanjima. Ukoliko ti je teško da stekneš delo Svetog Duha, onda će aktivnih elemenata u tebi biti malo, a pasivni elementi će isploviti na površinu i ometaće te. Ljudi se uvek oslanjaju na sopstvenu volju da potisnu ta pasivna i negativna stanja, ali bez obzira na to kako ih potiskuju, ne mogu da ih se otarase. Glavni uzrok tome je što ljudi ne mogu temeljno da razaznaju te pasivne i negativne stvari; ne mogu jasno da vide njihovu suštinu. To im umnogome otežava da se odreknu tela i Sotone. Takođe, ljudi se uvek zaglave u tim pasivnim, setnim i iščašenim stanjima i ne mole se i ne poštuju Boga, već se samo zbunjeno probijaju kroz njih. Kao posledica toga, Sveti Duh ne deluje u njima i oni stoga nisu u stanju da shvate istinu, nedostaje im pravac u svemu što rade i nijedno pitanje ne mogu jasno da vide. Previše je pasivnih i negativnih stvari u tebi i one su ispunile tvoje srce, tako da si često pasivan, setan i sve više se udaljavaš od Boga i postaješ sve slabiji. Ako ne možeš da dobiješ prosvećenje i delo Svetog Duha, nećeš moći da pobegneš od tih stanja i tvoje pasivno stanje se neće promeniti, jer ako Sveti Duh ne dela u tebi, ti ne možeš da nađeš put. Zbog ta dva razloga, veoma vam je teško da izgnate svoje pasivno stanje i uđete u normalno stanje. Iako sada kada obavljate svoju dužnost prolazite kroz teškoće, vredno radite, ulažete mnogo truda i u stanju ste da se odreknete svoje porodice i karijere i sve napustite, pasivna stanja koja su u vama se još uvek nisu zaista preobrazila. Previše je smetnji koje vas sprečavaju da tragate i primenjujete istinu, kao što su vaše predstave, uobrazilja, znanje, životna filozofija, sebične želje i iskvarena narav. Te negativne stvari ispunile su vaše srce. Iako ste mladi, vaše misli su veoma komplikovane. Vi posmatrate i proučavate svaku Moju reč i izraz, a zatim ih beskrajno preispitujete. Zašto je tako? Vi sledite Boga već nekoliko godina, ali Ja tek treba da vidim bilo kakav napredak ili promenu u vama. Ljudska srca su potpuno zaokupljena sotonskim stvarima. To je svima jasno. Ako se toga ne odrekneš, ako nisi u stanju da izgnaš ta pasivna stanja, nećeš moći da se preobraziš u obličje deteta i staneš pred Boga na živahan, divan, nevin, jednostavan, istinit i čist način. Tada će ti biti teško da stekneš delo Svetog Duha ili istinu.

Trenutno, svi vi imate nekoliko dobrih osobina koje vas preporučuju, kao što su voljnost da patite i vera. Te dobre osobine su sve vas spasle. Da niste imali te osobine – volju da istrpite teškoće i pravu veru da se date za Boga – ne biste imali poriv da obavite svoju dužnost i ne biste bili u stanju da postojano izdržite do danas. Ima ljudi koji neko vreme obavljaju svoju dužnost, ali zato što nisu zainteresovani za istinu i zato što od obavljanja svoje dužnosti ne dobijaju nikakvu korist, vraćaju se u sekularni svet da rade, zarađuju i venčaju se. Oni smatraju da dangube ovde ne videći ikakve očigledne rezultate, da traće svoju mladost, svoje najbolje godine i svoj život. Ti ljudi su razotkriveni nevernici. Samo oni koji se iskreno daju Bogu mogu da se drže svoje dužnosti i da budu postojani. Trenutno, svi vi obavljate svoje dužnosti puno radno vreme. Niste ograničeni niti vezani porodicom, brakom ili bogatstvom. Vi ste to već prebrodili. Međutim, predstave, uobrazilja, znanje i lične namere i želje kojih vam je glava puna ostaju potpuno netaknute. Tako da kada dođe do bilo čega što ima veze sa ugledom, statusom ili nekom prilikom da zasijate – kada čujete da dom Božji planira da odgoji različite vrste nadarenih pojedinaca, na primer – srce svakog od vas poskoči od nestrpljenja, svako od vas uvek želi da stvori ime za sebe i da bude u središtu pažnje. Svi vi želite da se borite za status i ugled. Sramota vas je zbog toga, ali loše biste se osećali ako ne biste tako postupili. Osećate zavist, mržnju i ozlojeđenost kad god vidite da se neko ističe i smatrate da to nije pravično: „Zašto ja ne mogu da se istaknem? Zašto su uvek drugi ljudi u središtu pažnje? Zašto nikada ne dođe red na mene?“ A kada osetite ozlojeđenost, neuspešno pokušavate da je suzbijete. Molite se Bogu i neko vreme se bolje osećate, ali kada se iznova nađete u sličnoj prilici i dalje ne možete da je prevaziđete. Zar to nije ispoljenje nezrelog rasta? Kada se ljudi zateknu u takvim stanjima, zar to ne znači da su upali u Sotoninu klopku? To su okovi Sotonine iskvarene prirode koji vezuju ljude. Ako ljudi izgnaju iskvarenu narav, zar se onda neće osećati slobodno i oslobođeno? Razmislite: ako želite da izbegnete da budete uhvaćeni u tim stanjima borbe za status i zaradu – da se oslobodite tih iskvarenih stanja i da se oslobodite nevolja i ropstva prestiža, zarade i statusa – koje istine morate da razumete? Koju istina-stvarnost morate da posedujete da biste zadobili slobodu i oslobođenje? Prvo, morate da uvidite da Sotona koristi prestiž, zaradu i status da iskvari ljude, da ih namami, da ih zloupotrebi, da ih ponizi i gurne u greh. Štaviše, samo prihvatanjem istine ljudi mogu da se odreknu i ostave po strani prestiž, zaradu i status. Odricanje od toga je veoma teško za svakoga, bez obzira da li su mladi ili stari, novi ili dugogodišnji vernici. Iako su neki ljudi introvertni i čini se da ne govore mnogo, oni zapravo gaje više poteškoća u svojim srcima nego drugi. Odricanje od prestiža, zarade i statusa je teško za sve; niko ne može da prevaziđe ta iskušenja – unutrašnja stanja ljudi su sva ista. Sotona je iskvario čoveka koristeći samo prestiž i zaradu; nekoliko hiljada godina kulturne tradicije upravo je usadilo te stvari u ljude. Prema tome, čovekova iskvarena priroda voli i traži prestiž, zaradu i status, jedino se razlikuju načini na koje ih ljudi traže i izražavaju. Ima nekih koji o njima nikada ne govore i kriju ih u sebi, dok ima onih koji o njima glasno govore. Ima ljudi koji će se boriti za te stvari, bez ikakvih skrupula, dok ima drugih koji se ne bore za njih, već se u potaji žale, gunđaju i besne. Iako se različito ispoljava kod različitih ljudi, njihova priroda je potpuno ista. Svi su oni iskvareni ljudi koji se opiru Bogu. Ako si uvek usredsređen na prestiž, zaradu i status, ako ih previše ceniš, ako ti oni zauzimaju srce i ako ne želiš da ih se odrekneš, onda će te oni kontrolisati i držati vezanog. Postaćeš njihov rob i na kraju će te potpuno upropastiti. Moraš da naučiš da se odrekneš tih stvari i da ih ostaviš po strani, da preporučuješ druge i da im dozvoliš da se istaknu. Nemoj da se boriš ili da žuriš da iskoristiš prilike da se istakneš i zasijaš. Moraš biti u stanju da takve stvari ostaviš po strani, ali takođe ne smeš da zaostaješ u obavljanju svoje dužnosti. Budi osoba koja tiho dela iz senke i ne hvali se pred drugima dok posvećeno obavljaš svoju dužnost. Što se više odričeš svog ponosa i statusa i što se više odričeš svojih interesa, osećaćeš veći mir, više će svetlosti biti u tvom srcu i više će se tvoje stanje popravljati. Što se više boriš i takmičiš, mračnije će postajati tvoje stanje. Ako Mi ne veruješ, pokušaj pa se sam uveri! Ako želiš da preokreneš tu vrstu iskvarenog stanja i da te ove stvari ne kontrolišu, moraš da tražiš istinu i jasno da razumeš njihovu suštinu, a zatim i da ih ostaviš po strani i odrekneš ih se. U suprotnom, što se više budeš borio, tvoje srce će postajati mračnije i osećaćeš više zavisti i mržnje, a tvoja želja da stekneš te stvari će samo jačati. Što je jača tvoja želja da ih stekneš, to ćeš manje moći da ih stekneš, a kako se to bude dešavalo, tvoja mržnja će biti sve veća. Kako tvoja mržnja bude rasla, iznutra ćeš postajati sve mračniji. Što si mračniji iznutra, to će lošije postati tvoje obavljanje dužnosti, a što lošije postane tvoje obavljanje dužnosti, to ćeš biti od manje koristi za dom Božji. To je međuzavisni začarani krug. Ako nikada ne obavljaš svoju dužnost dobro, postepeno ćeš biti izgnan.

Da bi Sveti Duh delovao u nekome i preobrazio njegova razna pasivna stanja, ta osoba mora aktivno da sarađuje i da traga, ponekad i da pati, da plaća cenu, da se odrekne nečega, da se odrekne tela, da preokreće svoj pravac korak po korak. Potrebno je mnogo vremena da bi se postigli rezultati i da bi taj neko kročio na pravi put – ali Bogu je potrebno samo nekoliko sekundi da nekoga razotkrije. Ako svoju dužnost ne obavljaš dobro, već se uvek trudiš da budeš upadljiv i uvek pokušavaš da se boriš za status, da se istakneš i zablistaš, boreći se za svoj ugled i interese, zar onda dok živiš u takvom stanju nisi samo uslužitelj? Možeš da služiš ako želiš, ali je moguće da ćeš biti razotkriven pre nego što se tvoja služba završi. Dan kada su ljudi razotkriveni je dan kada bivaju osuđeni i izgnani. Da li je moguće preokrenuti taj ishod? To nije lako; može biti da je Bog već odredio njihov ishod, a u tom slučaju su u nevolji. Ljudi obično čine prestupe, otkrivaju iskvarenu narav i prave sitne greške, ili zadovoljavaju svoje sebične želje, gaje sopstvene namere dok izgovaraju i izvode sitne prevare, ali dokle god ne prekidaju ili ne ometaju rad crkve, ili ne prave ogroman nered, ili ne vređaju Božju narav, ili ne izazivaju bilo kakve očigledno loše rezultate, onda će i dalje imati priliku da se pokaju. Ali ako počine neko veliko zlo ili izazovu veliku nesreću, mogu li ipak da se iskupe? Veoma je opasno za osobu koja veruje u Boga i obavlja dužnost da stigne do te tačke. To je kao kada bračni par živi zajedno. Ukoliko postoji malo trvenja između njih dvoje i oni povremeno kažu nešto što povredi onog drugog, oni mogu da nastave da žive zajedno sve dok su trpeljivi jedno prema drugom. Ali ako se neko od njih upusti u ljubavnu aferu i bez obzira na sve, prevareni partner ne može da se natera da prihvati nevernog partnera nazad i ako ta osoba ne želi da se vrati, da li onda mogu da ostanu zajedno? Biti trpeljiviji prema toj osobi ne bi bilo od koristi, bilo bi uzaludno. Takav brak je propao, sve što mogu da urade jeste da se razvedu. Ako dvoje ljudi dođe do te tačke, onda čak i ako i dalje žive pod istim krovom, njihov brak postoji samo na papiru. Nema nikakve razlike da li su se razveli ili nisu. Ako veruješ u Boga, obavljaš svoju dužnost i stigneš do iste te tačke – u kojoj propuštaš prilike da tragaš za istinom i da budeš usavršen, kada tvoje srce otvrdne a ti se nikada ne pokaješ niti odustaneš i nastaviš da tvrdoglavo stremiš ka statusu, ne prihvatajući ni najmanju trunku istine, iako ti je Bog dao mnogo prilika – onda će pre ili kasnije doći dan kada ćeš biti otkriven i izgnan. Najverovatnije će te neko pitanje, situacija, reč ili stav potpuno razotkriti. Stoga, ako osoba ne stekne delo Svetog Duha ili ne zadobije istinu, ako je uvek vezana i kontrolisana svojom iskvarenom, sotonskom naravi, ako u sebi nosi sve vrste sebičnih želja i namera i nije u stanju da ispliva iz njih, onda je u velikoj opasnosti. Pre ili kasnije, spotaknuće se i biće razotkrivena. Možda se još nisi spotaknuo, ali to ne znači da nećeš kasnije. Možda si još uvek u stanju da obavljaš svoju dužnost sada, možda još uvek imaš neku volju da se daš za Boga i istrpiš teškoće, možda imaš nešto volje da i dalje težiš da budeš usavršen, ali to nije zamena za shvatanje istine, niti za ulazak u istina-stvarnost, niti to znači da se kasnije nećeš spotaknuti, ili da ćeš moći da budeš postojan. Neki ljudi su verovali u Boga i po nekoliko godina, a ne razumeju ni najmanji delić istine. Njihov pogled na stvari ostaje isti kao kod nevernika. Kada vide da je lažni vođa ili antihrist razotkriven i izgnan, oni pomisle: „Verovati u Boga, slediti Boga, živeti pred Bogom je kao da hodaš po tankom ledu! To je kao da živiš na oštrici noža!“ A drugi kažu: „Rizično je biti vođa i trudbenik i služiti Bogu. Baš kao što ljudi kažu: ’Biti blizak s kraljem podjednako je opasno kao i leći pored tigra.’ Ako učiniš ili kažeš nešto pogrešno, uvredićeš Božju narav i bićeš izgnan i kažnjen!“ Jesu li ove primedbe tačne? „Hodanje po tankom ledu“ i „život na oštrici noža“ – šta znače te reči? One znače da postoji velika opasnost, da postoji velika opasnost u svakom trenutku, i da će i najmanji nemar dovesti do toga da čovek izgubi oslonac. „Biti blizak s kraljem jednako je opasno kao i leći pored tigra“, uobičajena je izreka među nevernicima. To znači da je opasno biti blizak s đavoljim kraljem. Ako se ova izreka primeni na služenje Bogu, u čemu greše? Poređenje đavoljeg kralja sa Bogom, s Gospodom stvaranja – zar to nije bogohuljenje? To je ozbiljan problem. Bog je pravedan i sveti Bog; da čovek treba da bude kažnjen zbog opiranja Bogu ili zbog neprijateljskog stava prema Njemu je savršeno ispravno i opravdano. Sotona i đavoli ne poseduju ni trunku istine; oni su pogani i zli, kolju nevine i proždiru dobre ljude. Kako se oni mogu uporediti sa Bogom? Zašto ljudi iskrivljuju činjenice i kleveću Boga? To je ogromno bogohuljenje! Kada neki ljudi koji su često pasivni i ne obavljaju svoje dužnosti iskreno prolaze kroz orezivanje i obračunavanje, oni se brinu da će biti izgnani i često misle u sebi: „Verovati u Boga zaista je kao da hodaš po tankom ledu! Čim uradiš nešto pogrešno, bićeš podvrgnut obračunavanju; čim budeš označen kao lažni vođa ili antihrist, bićeš zamenjen i izgnan. U domu Božjem nije neuobičajeno da se Bog naljuti, a kada ljudi učine nekoliko loših stvari, jedna reč je dovoljna da budu izgnani. Ne daju im čak ni priliku da se pokaju.“ Da li je zaista tako? Da li dom Božji zaista ne daje ljudima priliku da se pokaju? (To nije tačno.) Ti zli ljudi i antihristi su izgnani samo zato što su činili raznovrsna nepočinstva, a bili su orezivani i prolazili su kroz obračune i uprkos mnogobrojnim opomenama nisu promenili svoje ophođenje. Šta je problem s ljudima koji razmišljaju na takav način? Oni sami sebi daju prividna opravdanja. Oni ne tragaju za istinom, niti pravilno vrše službu i zato što se plaše da će biti uklonjeni i izgnani, jetko se žale i šire svoje predstave. Jasno je da je njihova ljudskost oskudna i često su nemarni i površni, pasivni i lenji u svom radu. Boje se da će biti razotkriveni i izgnani, pa svu krivicu svaljuju na crkvu i na Boga. Na šta se to svodi? Na donošenje suda o Bogu, na žalbe u vezi s Njim i opiranje Bogu. Ove primedbe su najočiglednije zablude i najbesmislenije tvrdnje. Činjenica da ti ljudi mogu da kažu takve stvari dokaz je da, uprkos tome što su godinama verovali u Boga, nijednog trenutka nisu tragali za istinom. Samo je to moglo da ih dovede do toga da potonu na nivo donošenja suda o Bogu, da Mu se opiru i da bogohule. Očigledno je da oni koji su često pasivni i ne tragaju za istinom zaista žive u opasnosti. Dakle, kako treba da primenjuju vernici u Boga da bi bili bezbedni i oslobodili se tih opasnih okolnosti? Ključno je hodati putem traganja za istinom. Ako osoba može da razume nešto od istine, ako može da se pokori Bogu na osnovnom nivou, onda će biti relativno bezbedna i sigurna. Oni koji ne tragaju za istinom, koji nemaju nimalo istina-stvarnosti i koji su često pasivni, uvek su u opasnosti da budu izgnani. Ljudi kojima se istina smučila u srcu, koji uvek osećaju da je suviše teško ili glupo primenjivati istinu, takvi ljudi su u najvećoj opasnosti. Pre ili kasnije, biće razotkriveni i izgnani.

Bez obzira na to da li je osoba lažljiva ili relativno bezazlena i iskrena, namere, želje i nečistoće ljudi su manje-više iste. Ako svi vi možete da se preusmerite, da izgnate ta iskvarena stanja i, u najmanju ruku, obavite svoju dužnost kako treba, imaćete ljudsko obličje. Ako u sebi nosite svoje lične namere, motivacije i želje dok obavljate svoju dužnost, vrlo je verovatno da ćete izazvati odstupanja i greške i biće vam veoma teško da postupate u skladu s načelima, ili da dobro obavljate svoju dužnost i da budete u skladu s Božjom voljom. To je zato što su ljudi previše nepažljivi i površni i prepuni nečistoća. Ako želite da dobro obavljate svoju dužnost, prvo morate da rešite svoje lične namere i želje. Tada će se tvoje unutrašnje stanje polako menjati, tvoj način razmišljanja će se poboljšati, u tebi će se povećati količina aktivnih elemenata, tvoje nečistoće će se smanjiti, tvoje srce će postati čistije i jednostavnije i samo ćeš želeti da dobro obavljaš svoju dužnost da bi udovoljio Bogu. To je način da te sotonske misli i pogledi, ili životna filozofija, ne kontrolišu lako. Prirodno ćeš steći slobodu i oslobođenje i sve što budeš činio biće lako i prijatno. To je isto kao kada ljudi hodaju – ako nose veliko breme, onda će hodanje biti veoma zamorno i hodaće sve sporije, dokle god ne pokleknu i ne sruše se od iscrpljenosti. Ako se oslobode tog bremena, hodaće mnogo lakše, a osećaće se i oslobođeno i slobodno. Svi treba da zabeležite u svoj dnevnik ili da napišete ogled o svakom aspektu oslobođenja i slobode koji steknete. Trebalo bi da pišete o tome kako ste tražili istinu i ostavili svoje breme kada vas je nešto zadesilo i kojih ste se sopstvenih namera i motiva odrekli i kakvo ste prosvećenje primili i kakva ste prijatna osećanja doživeli – pišite o tim stanjima i saznanjima. To je iskustveno svedočanstvo i od velike je koristi i vama i drugima. Na taj način, tvoje iskustvo će biti veće, tvoje razumevanje istine će biti bolje, a tvoji dani slobode i oslobođenja će se umnožiti. Postaćeš slobodna osoba, kao što je to bio Jov. Zašto je Jov mogao tako lako da izgovori čuvene reči: „Jahve dao – Jahve i uzeo! Blagosloveno neka je ime Jahveovo!“ (Knjiga o Jovu 1:21)? Da li je on uspeo tek tako lako da dođe do njih i izgovori ih? Ne, nikako. Te reči su bile zaključak svih dana, godina i decenija iskustva. One su bile plod višedecenijskog nagomilanog životnog iskustva. Nije jednostavno steći istinu i svedočiti. Jedini način da se postignu rezultati u verovanju u Boga jeste da se krene putem traganja za istinom. Kada jednom odustaneš od potrage za prestižom, zaradom i statusom, stvari će ti ići mnogo lakše. Biće ti lako da kreneš putem traganja za istinom. Kada tvoje iskustvo dostigne tačku u kojoj razumeš istinu i uđeš u stvarnost, steći ćeš istinu i zadobiti slobodu i oslobođenje. U tom trenutku ćeš pomisliti da si mnogo postigao sledeći Hrista i tragajući za istinom. Da bi stekao istinu, odreći ćeš se svoje težnje za prestižom, zaradom i statusom, kao i zapetljanih porodičnih pitanja. Tada ćeš biti neko ko je sledio Boga i ispunio dužnost stvorenog bića, postepeno ćeš shvatiti istinu i uvideti mnogo toga. Sotona te više neće zbunjivati niti vezivati. Sticanje istine i života je najvrednija stvar; istina je ono što je najdostojnije tvoje ljubavi. Kada vidiš da je istina najdragocenija, shvatićeš da su prestiž, zarada, status, novac, sujeta i ponos bezvredni i da ti oni nanose štetu. Zato ćeš ih sve na kraju prezreti i odbaciti i moći ćeš da ih se odrekneš. To ima mnogo smisla. Ipak, još uvek postoje ljudi koji nisu u stanju da odbace ograničenja ugleda i statusa. Samo o tome misle i bore se sa drugima za prestiž, zaradu i status. Čak će se i duriti i svađati oko pitanja vezanih za taštinu i ponos. Oni ne traže istinu, niti obraćaju pažnju na Božju volju. Oni smatraju prestiž, zaradu i status uzvišenijim od bilo čega i zato se godinama grčevito bore za te stvari, ne posedujući ni najmanji delić istina-stvarnosti. Koju god dužnost da obavljaju, obavljaju je loše i propuštaju najbolje godine svog života. To je žalosno stanje onih koji ne tragaju za istinom. Tako se ti ljudi nemarno provlače kroz svoju veru u Boga. Posle deset ili dvadeset godina oni još uvek nisu stekli istinu i život i još uvek nisu u stanju da svedoče za Boga. Kada nesreće naiđu, oni će biti iznenađeni i neće znati kojeg dana će izgubiti život u nekoj nesreći, a tada će biti prekasno za kajanje. Zato će, pre ili kasnije, onima koji veruju u Boga ali ne teže istini, stići dan kada će se pokajati. Trenutno ima mnogo ljudi koji i dalje slepo tragaju za prestižom, zaradom i statusom, a kada se s njima obračunava i kada se orezuju, oni se osećaju kao da trpe veliko poniženje. Daju sve od sebe da smisle prividna opravdanja i objašnjenja za sebe same kako bi zaštitili svoju sujetu i ponos. Oni ne prihvataju istinu da bi rešili sopstvenu iskvarenu narav i još uvek smatraju prestiž, zaradu i status uzvišenijim od bilo čega. Takva osoba živi veoma jadan život! Takvi ljudi su najnepromišljeniji i najtupaviji.

Upravo sada je najbolja prilika da obavite svoju dužnost, da iskusite kako da izgnate svoju iskvarenu narav, kako da steknete Božje vođstvo, kako da predano izvršavate svoju dužnost, kako da zadovoljite Božju volju, kako da ispunite svoje odgovornosti i izbegnete da budete nemarni i površni u svojoj dužnosti i kako da date svoje srce Bogu, da iskusite i zadobijete znanje o Božjim rečima dok obavljate svoju dužnost i da vidite Božje postupke. Kakva odlična prilika! Jednog dana, kada se budete promenili, više se nećete boriti za ponos i status. Šta god da se od vas traži, nećete misliti da je to veoma teško i biće vam lako da to učinite. Biće vam lako da sprovedete istinu u delo, da delujete shodno načelima i da prozrete mnogo toga. Bićete potpuno sposobni da normalno obavljate svoju dužnost i nikada više nećete biti ograničeni bilo kojom osobom, događajem ili stvari. To je u potpunosti ulazak u istina-stvarnost.

16. jul 2015. godine