Šta je to promena naravi? Mnogi ljudi to ne razumeju baš najbolje. Promena naravi je najvažnija vizija za svakog ko veruje u Boga. Ali promenu naravi nije lako postići. To je zbog toga što Bog ne spasava novostvorena ljudska bića koja Sotona još nije iskvario, već grupu duboko iskvarenih ljudskih bića ispunjenih sotonskim otrovom i sotonskom naravi, koji su i sami upravo nalik Sotoni, pa se opiru Bogu i bune se protiv Njega. Preobražaj nečije iskvarene naravi je kao lečenje čoveka koji ima rak. To je kompleksan proces, slažete li se? Potrebna je operacija, dugotrajna hemoterapija i, posle nekog vremena, ponovni lekarski pregled. Proces je zaista kompleksan. Stoga nemojte misliti da je promena naravi jednostavna stvar. To nije ona promena ponašanja ili karaktera koju ljudi zamišljaju. I nije nešto što ljudi postižu samo zato što to žele. Mnogi su procesi uključeni u promenu naravi – procesi koji su vrlo jasno objašnjeni Božjim rečima. Stoga moraš, od prvog dana kada poveruješ u Boga, da razumeš kako Bog spasava ljude i šta njihovim spasenjem želi da postigne. Ako želiš da stremiš istini i da postigneš promenu naravi, moraš prvo da promeniš svoje pogrešne poglede na veru u Boga. Da bi verovao u Boga, nije potrebno da se lepo ponašaš, da budeš dobar čovek, da poštuješ zakon, niti da činiš mnoga dobra dela kojima dobijaš potvrdu drugih ljudi. Ljudi su u prošlosti mislili da vera u Boga i težnja ka promeni naravi podrazumevaju da čovek svima ugađa – da on izvana ima ljudsko obličje, da je kulturan, strpljiv, ili da je površno pobožan i površno voli druge ljude, da pomaže drugima i daje milostinju. Drugim rečima, da bude ono što se smatra dobrim čovekom u okviru ljudskih predstava i zamišljanja. Svako u svom srcu ima takve predstave i ideje – to je jedan vid sotonskog otrova. U prošlosti, niko ko je verovao u Boga nije mogao dobro da objasni pitanje promene naravi. Ljudi se nisu razumeli u pitanja vere – nije to nešto što im je rođenjem bilo dato da razumeju, niti nešto što su mogli da shvate posle samo nekoliko godina hrišćanske vere. To je zbog toga što Bog još nije bio obavio taj aspekt Svog dela, niti je u zajedništvu razgovarao o tom aspektu istine. Zato su mnogi ljudi, na osnovu svojih predstava i mašte, smatrali da vera podrazumeva površne promene u ponašanju i praktičnom delovanju, kao i promenu nekih njihovih, očigledno pogrešnih, stanovišta. Neki su čak dokazom vere smatrali to što neko podnosi veće nedaće od drugih, ne jede dobro ili nije elegantno odeven. Baš kao što su, u prošlosti, katoličke časne sestre u zapadnim zemljama smatrale da verovati u Boga znači jednostavno podnositi veće nedaće i uživati u manjem broju dobrih stvari u životu – davati novac siromašnima, kada ga imaš, ili činiti više dobrih dela i drugima pomagati. Čitavog svog života, naglasak su stavljale na patnju. Nisu se dobro hranile; nisu se lepo odevale. Kada bi umrle, njihova je odeća vredela tek par dolara. O njihovim delima možda su pisale novine širom sveta. Šta to znači? Znači da su, u umovima ljudi, samo takvi ljudi dobri i moralni; da se, u verskim krugovima, smatra da su samo takvi ljudi ispravno postupali i činili dobra dela, da su samo oni prošli kroz preobražaj, te da imaju iskrena uverenja. Pa tako možda ni vi niste izuzetak, možda i vi smatrate da verovati u Boga sigurno znači biti dobar čovek – neko ko druge ne bije i ne vređa, ko ne psuje i ne radi ružne stvari, neko za koga ljudi spolja vide da je vernik i ko može da slavi Boga. To je duševno stanje u kojem se nalaze oni koji su tek počeli da veruju u Boga. Oni veruju da je promena naravi upravo u tome i da su upravo takvi ljudi Bogu ugodni. Je li to stanovište ispravno? Samo ljudi koji su se tek otisnuli u veru imaju takve naivne misli. Kada čovek shvati neke istine, takvo razmišljanje ubrzo nestaje. Bez obzira koliko je duboko takvo stanovište ranije bilo ukorenjeno u vašem srcu, niste još otkrili greške i odstupanja takvog načina razmišljanja. Bez obzira na to koliko već godina veruješ u Boga, ti pogrešni stavovi još uvek nisu temeljno ispravljeni. Iz ovoga je jasno da mali broj ljudi istinski razume šta je promena naravi, a ne razumeju ni šta znači istinska vera u Boga, kako da budu stvarna osoba, kakav je čovek Bogu ugodan i kakav Mu je čovek prihvatljiv, kao ni kakvog to čoveka Bog želi da pridobije. Ako te stvari ne razumeš, to pokazuje da nisi postavio solidne temelje na istinskom putu. Te ljudske predstave, ta ljudska mašta i te subjektivne misli još uvek vladaju tvojim načinom razmišljanja i tvojim stavovima.

Neki kažu: „Osećam da se još nisam promenio. Naljutim se kada mi je dete neposlušno ili kada moj muž uradi nešto što mi se ne dopada. Kada vidim nevernike koji ne veruju u Boga, mrzim ih. Ne pokazuje li sve to da sam još uvek iskvarena i da mi se narav još nije promenila?” Je li ova izjava tačna? (Ne, nije tačna.) Šta je u njoj pogrešno? Fokusirana je samo na spoljašnje ponašanje. Reci Mi, kada Bog govori o promeni naravi, misli li On na promenu nečijeg karaktera ili temperamenta? Ni slučajno. Neki ljudi veruju da je promena naravi tek obična promena karaktera i misle da, kada je neko naročito strpljiv i nikada ne izgubi živce, to znači da je promenio narav, ali to je ozbiljna greška. Većina ljudi ne vidi jasno to pitanje promene naravi. Misle da su sada bliži Bogu i da su, u nekim oblastima, u skladu sa Njim, kao i da, iako ponekad nisu u stanju da se pokore, već izgube živce kada naiđu na stvari koje nisu u skladu sa njihovim predstavama i njihovom maštom, pošto su u stanju da o tome naknadno razmisle i da to spoznaju, kao i da se pomole Bogu i da se pred Njim pokaju, to znači da su se promenili. Mislite li da ovakva promena predstavlja promenu naravi? Kako biste razaznali takvo stanje? Šta podrazumeva promena naravi? Do kakvih stanja i ispoljavanja dolazi kod nekoga čija se narav promenila? (Promena naravi je prihvatanje Božjeg suda i Božje grdnje, spoznaja svoje iskvarene suštine, promena pogleda na stvari i postepeno usklađivanje sa Bogom. Ona ne podrazumeva da se nikada ne naljutiš, niti to da si u stanju da se obuzdavaš tako da ti se ređe dešava da izgubiš živce. To nema nikakve veze sa promenom naravi.) To je prilično čisto razumevanje. Prvo ću vas nešto pitati, pa možete razmisliti o tome: ako se tvoja narav promenila i ako si razumeo istinu, onda će i tvoj pogled na stvari biti u skladu sa Bogom. Kada tvoj pogled na stvari bude u skladu sa Bogom, hoćeš li i dalje biti u skladu sa iskvarenom ljudskošću? Nećeš. Bićeš u stanju da mrziš Sotone i đavole u svom srcu, osećaćeš otpor, odbojnost i gnušanje prema iskvarenoj ljudskosti koja se opire Bogu i izdaje Ga; bićeš u stanju da se užasavaš svih vrsta negativnih stvari, još ćeš manje biti voljan da druguješ sa onima koji su od đavola i bićeš u stanju da voliš ono što je Bogu milo, te da mrziš ono što Bog prezire. To su posledice razumevanja istine. Ako si u stanju da sebe istinski upoznaš i da pogledom prodreš u sopstvenu priroda-suštinu, bićeš u stanju i da prozreš zajedničku suštinu iskvarene ljudskosti i osećaćeš prirodnu odbojnost prema onim iskvarenim ljudima koji se opiru Bogu. Kada budeš video njihove pogrešne i apsurdne poglede na svet, nećeš hteti sa njima da druguješ, gadiće ti se i odbacićeš ih. A naročito kada budeš video kako verski svet ludo osuđuje ovaploćenje i kako oseća krajnju mržnju i gađenje prema istini, prirodno ćeš početi da se gnušaš tih sila antihrista i u potpunosti ćeš ih odbaciti. Ako iskreno razumeš istinu i poznaješ Boga, prirodno ćeš se gnušati onih koji su prema Njemu neprijateljski nastrojeni, koji se protiv Njega bune, odriču Ga se i izdaju Ga. Kako bi mogao i dalje da budeš u skladu sa takvim ljudima? Stoga ćeš se, ako se tvoja narav promenila, naročito gaditi i gnušati nevernika i svih onih koji se Bogu opiru. Ali, pošto svi sada živimo među iskvarenim ljudskim bićima, možemo samo da trpimo i da živimo na osnovu mudrosti. Ne možemo da ih s gnušanjem odbacimo ni da se držimo podalje od njih, da ih ignorišemo, niti da zapodevamo svađe sa njima kada ih vidimo samo zato što smo razumeli istinu i naša se narav promenila. Ne smemo to da radimo, moramo da budemo mudri. Postoji još jedno pitanje koje još uvek ne razumete sasvim – neki od vas misle da promeniti narav i biti u skladu sa Bogom znači da uopšte nisi u stanju da se naljutiš, da si uvek nežan i ljubazan i da se prijazno smešiš čak i đavolima i Sotonama. Misle da je to promena naravi. Razumeju li oni to ispravno? (Ne, ne razumeju.) To je veoma neispravno razumevanje. Ali, zašto je neispravno? Bog želi da spase ljude i mnoge je reči izgovorio i mnoga dela obavio, ali kakvi treba ljudi da postanu da bi Mu bili po volji? On želi da ljudi postanu takvi da su im misli vođene istinom, da im geslo u životu bude istina. Ne želi da budu lišeni misli, kao kakvi tupani, a još manje želi da u njima nema nimalo plahovitosti ni normalnih osećanja, kao da su u vegetativnom stanju. Bog želi da oni postanu ljudi koji razumeju istinu, koji su u stanju da slušaju Njegove reči i da Mu se pokore, normalni ljudi koji vole ono što je njemu milo, a mrze ono što On prezire, kojima se dopada isto što i Njemu, a gnušaju se i odbacuju ono čega se On gnuša. Sada bi trebalo da vam je jasno šta Bog želi da promeni u ljudskoj naravi. Bog je izgovorio toliko reči i izrekao toliko istina; On želi da spase ljude i da svakog čoveka promeni Svojim rečima. Jeste li ikada razmišljali o tome kakvo obličje Bog želi da imaju oni ljudi koje On upotpuni? Čujem da mnoga braća i sestre kažu: „Toliko već dugo verujem u Boga, a sputan sam mnogim spoljnim stvarima.” Neke sestre kažu: „Želim da budem odevena kao što vidim da su nevernici odeveni i da još par puta kriomice pogledam svakog koga vidim da je lepo odeven.” Neka braća kažu: „Vidim bogate, imućne porodice, pa i ja želim da zaradim novac. Kada vidim lepu devojku, želim ponovo da je pogledam i osećam kako me obuzima ljutnja kad god vidim nešto što me nervira. Ta moja iskvarena narav se još uvek nije promenila i kada mi se nešto desi, uvek se prepustim mašti. Kako da to kontrolišem? Kada ću uspeti da se promenim?” Upravo takve predstave Me navode da kažem da ne razumete šta je promena naravi. Vi samo sputavate svoje ponašanje, spoljašnje aktivnosti, ćud i karakter. Nemoguće je na taj način postići promenu naravi. Koje Božje reči kažu da ne treba slobodno da govorite, da pokazujete osećanja kada vam tako dođe, da se naljutite, i slično? Je li to ono što Božje reči kažu? Njegove reči jednostavno otkrivaju mnogo toga o čovekovoj iskvarenoj suštini i govore ljudima kako da prepoznaju svoje iskvarene naravi, kako da ih odbace i da postignu promenu naravi, kako da se čovek izvuče iz Sotoninog uticaja, pa da onda postupa na osnovu Božjih zahteva i postane čovek koji je usaglašen sa Božjim namerama i udovoljava im. Da li ćeš, kada budeš razumeo pitanje promene naravi, i dalje dizati prašinu oko tih spoljnih radnji? Hoćeš li se i dalje zaplitati u te spoljne stvari? (Nećeš.) Ako ne razumeš šta je promena naravi, nikada nećeš dokučiti njenu suštinu, niti je ostvariti. Naročito kada je reč o nekima koji su se nedavno preobratili iz neke religije, njihovi pogledi o veri u Boga se još uvek nisu oslobodili ideja i predstava te religije. Oni još uvek nastoje da budu duhovni, pobožni, ponizni i strpljivi, da vole ljude i da im ugađaju, da budu dobri Samarićani, ali to je ozbiljna greška! Ako nastojiš da budeš takva duhovna osoba i da ugađaš ljudima, onda si čovek bez duhovnog razumevanja. Može li čovek koji uvek želi drugima da ugodi razumeti istinu? Može li postići samospoznaju i odbaciti svoju iskvarenu narav? Definitivno ne može. Ljudi koji nastoje da drugima ugode nikada neće zadobiti istinu, nikada neće uspeti sebe da spoznaju i da promene narav i nikada neće zadobiti Božje priznanje. Stoga, ako želiš da postigneš promenu naravi, prvo moraš da razumeš šta je to i šta je istinska vera u Boga i istinska pokornost Bogu. Tek tada ćeš moći da kreneš putem stremljenja istini.

Promena naravi nije u promeni rituala ili pravila, a još manje u promeni spoljašnjeg izgleda ili ponašanja, karaktera ili ćudi. Ne radi se o tome da se spor temperament pretvori u brz ili obrnuto, niti o tome da se introvert pretvori u ekstroverta, niti pričljiv čovek u ćutljivog. Nije to put; to se mnogo razlikuje od Božjih zahteva i tako je daleko od njih! Kada neko tek počne da veruje u Boga, pošto ne razume istinu, uvek radi stvari prema svojim predstavama i svojoj uobrazilji. To dovodi do toga da odluta sa pravog puta i da protraći nekoliko godina, a da ništa stvarno ne stekne. U tom trenutku on ne zna da, u svojoj veri u Boga, treba da korača putem stremljenja istini. To dovodi do toga da nekoliko godina luta stranputicama dok ne shvati da je, kod vere u Boga, najvažnije da razume istinu i da zakorači u stvarnost da bi postigao spasenje, te da je upravo to stvar od presudnog značaja. Tek tada razume da se promena naravi o kojoj govori Bog ne odnosi na spoljašnje promene u ponašanju i da Bog, u stvari, traži da ljudi razumeju sebe i svoju sopstvenu iskvarenu suštinu, da ulože trud i pronađu uzrok sa tačke gledišta razumevanja čovekove priroda-suštine, pa da zatim odbace svoju iskvarenu narav, da sprovedu istinu u delo i postanu sposobni da se pokore Bogu i da ga obožavaju. To je promena život-naravi. Jeste li sada svesni uzroka zbog kojeg ste godinama verovali u Boga, a da niste postigli promenu naravi? To je zbog toga što ne razumete šta je promena naravi i ne znate koje rezultate i standarde Bog želi da ostvari time što spasava ljude. Neki možda neće prihvatiti ovaj aspekt istine i reći će: „Znam ja šta je promena naravi, ali ne mogu da se kontrolišem. Uvek radim stvari koje volim da radim i koje mislim da su ispravne.” Sve u svemu, kako god da to formulišete, kada tako govorite, dokazujete da još uvek ne razumete šta je promena naravi, pa ste zbog toga stvorili sve moguće predstave i fantazije. Što se više govori o promeni naravi, to je vi osećate daljom od sebe, van svog domašaja, to se više osećate kao da ste, u tom pogledu, podbacili. Što se više raspravlja o promeni naravi i o razotkrivanju ljudske priroda-suštine, zar utoliko više ne osećate da se vaša narav nije nimalo promenila i da morate još mnogo da radite na tome? Zašto vas pitam o promeni naravi? U stvari, znam da nećete znati da odgovorite na to pitanje. Neki će reći: „Pa zar to ne znači da nam samo otežavaš stvari? Zašto nas pitaš ako znaš da ne umemo da odgovorimo?” Ne otežavam vam stvari. Svaki put kada vam postavim pitanje, nadam se da ćete ga primiti k srcu. Nemojte samo razmisliti o svakoj rečenici ili temi o kojoj sa vama razgovaram i smatrati pitanje zatvorenim čim vam se učini da ste tu rečenicu, odnosno temu, razumeli. Svaka rečenica i svaki aspekt sadržaja o kojem sada sa vama razgovaram proces je kroz koji ćete u budućnosti morati da prođete. Ni jedan deo njega ne sme da bude izostavljen, a sve to su stvari koje vi suštinski ne posedujete. Postavljam vam pitanja u nadi da ćete razmisliti o sebi i ispitati da li u svojim srcima imate ikakve ljudske predstave i misli. Treba pažljivo da razmislite o tome da li, u svom pristupu veri u Boga, imate ikakve ljudske predstave ili pogrešne misli i ideje. Ljudi, u stvarnosti, svi imaju svoja shvatanja i mišljenja, pa ni pitanja koja se tiču vere u Boga nisu nikakav izuzetak. Zato morate ispitati suštinu tih misli i predstava. Mi sada na našim skupovima ne upražnjavamo formalne obrede kao što to čine ljudi iz verskog sveta: čitanje Biblije, molitva, slušanje propovedi, i na tome se sve završava. Mogu li stvari biti tako jednostavne? Naravno da ne mogu. Teme o kojima sada raspravljamo najviše su od svih ljudskih tema i važnije od svih drugih, jer teme o kojima sada razgovaramo tiču se budućeg odredišta čovečanstva i zahteva koje Bog, koji ima suverenost nad svime, postavlja čoveku. Mi te teme istražujemo i svakodnevno o njima u zajedništvu razgovaramo, ali možda i sada među nama ima onih koji ih ne razumeju baš najbolje. Nismo završili sa razgovorom o tim temama i ni jednu od njih nije moguće u potpunosti opisati niti objasniti. Pitanja života, dakle, nisu tako jednostavna kako ljudi zamišljaju. Nije dovoljno da slušaš još propovedi, da čitaš još Božje reči, zapisuješ dodatne beleške, pa da onda napamet naučiš neke poznate izreke i da sve to koristiš u razgovoru sa braćom i sestrama na skupovima. Nije to tako jednostavno. Moraš dobro da obratiš pažnju, moraš da razumeš svaki aspekt istine o kojem Bog govori, a to su istovremeno istine kojima svako ko nastoji da postigne spasenje mora da se opremi. Ako razumeš zašto Bog zahteva od ljudi da promene svoju narav, obratićeš pažnju na to u svom srcu i težićeš istini. Ako ne vidiš jasno šta znači promena naravi, nećeš voleti istinu, niti ćeš obraćati pažnju na nju. Naprotiv, nećeš imati nikakvog interesovanja za istinu, pa nikada nećeš moći ni da je stekneš. Bog prosvećuje one koji su žedni istine, a skriva se od onih koji joj ne teže. Ako tvoje srce čezne i traga, Bog će te prosvetiti, radiće na tebi i, malo po malo, pomoći će ti da jasno razumeš sve aspekte istine. Mislite li da je tema promene naravi važna? (Jeste, važna je.) Svakako je važna, jer je neophodno da pod hitno, ovog trenutka, razumete taj aspekt istine. Bojite se da nemate istinu, da se niste promenili i da ćete, kada nastupe katastrofe, biti napušteni, te da ćete otići u propast i u njoj patiti. Neki se, naravno, boje da u ovom trenutku razumeju premalo istine i da će, kada ih Bog u budućnosti bude proveravao, posrnuti i da neće moći da ostanu postojani, pa će sav njihov prethodni trud biti protraćen. Pošto je ovo poslednja faza Božjeg dela na spasenju čovečanstva, ako ljudi u toj fazi ne budu mogli da postignu spasenje, to će značiti da nisu uspeli u svojoj veri u Boga. Sa njihovim životom vere u Boga biće gotovo i oni će, na kraju, biti uništeni.

Ako čovek želi da postigne promenu naravi, mora prvo da razume šta je to. Malo pre sam govorio o tome šta neki ljudi, u svojim predstavama, zamišljaju da je promena naravi i svi ste se složili da su izjave i pogledi tih ljudi netačni, pogrešni i u neskladu sa promenom naravi kakvu zahteva Bog. Kako, dakle, treba da razumete promenu naravi? Kako da je postignete? Promeniti narav nije jednostavna stvar. Prvo morate da posedujete sposobnost da jedete, pijete i razumete Božje reči. Ako niste takvog kova, nećete biti u stanju da shvatite istinu i spoznate sebe, pa stoga nećete moći ni da postignete promenu naravi. To je zbog toga što, ako želite da postignete takvu promenu, morate da imate saznanje o sopstvenoj iskvarenoj naravi i da, na osnovu Božjih reči, razlučite razne svoje pogrešne misli, gledišta, ponašanja i ispoljavanja. Onda to svoje stanje treba da postavite nasuprot Božjoj reči radi poređenja i da shvatite sopstvenu iskvarenu narav. Kada jednom jasno sagledate da je suština te iskvarene naravi nešto što se opire Bogu i izdaje Ga i nešto čega se On gnuša, bićete u stanju da je odbacite i da postepeno postignete promenu naravi. Recite Mi, pošto je iskvarenost čovečanstva vrlo duboka, hoće li ljudi moći da razumeju svoju iskvarenu narav ako ne prihvate istine koje Bog izražava? Hoće li moći da uvide stvarnost velike iskvarenosti čovečanstva? Svi iskvareni ljudi zagovaraju obrazovanje, svi prihvataju znanje i takmiče se oko njega, a ipak ljudski svet postaje sve mračniji i sve više ispunjen zlom. A ko može da spase čovečanstvo od tog uticaja tame? Stoga je potpuno nemoguće postići promenu naravi i proživeti ljudsko obličje ako se čovek udalji od Božje reči i ne prihvati Njegov sud i Njegovo pročišćenje. Neki kažu: „Ne želim da čitam Božje reči o sudu i raskrinkavanju ljudi, jer me čitanje tih stvari u srce ubada i stvara mi neprijatnost.” Hoće li biti u stanju da spoznaju sebe ako na taj način pristupe Božjim rečima? Hoće li lako postići promenu naravi? U redu je ako ne voliš da čitaš Božje reči koje čovečanstvu sude i koje ga grde, pošto u Božjoj kući postoje himne Božjih reči, kao i video snimci iskustvenih svedočenja, pa možeš njih da gledaš i da učiš. Pevaj češće te himne, jer su komponovane uz melodije koje se lako uče i pamte. Učenje tih himni Božjih reči doneće rezultate i lako ćeš zapamtiti deo Njegovih reči. Počni da razvijaš interesovanje za istinu pomoću tih reči. Čoveku mora da se pobudi interesovanje čak i za to da jede i pije Božju reč – pa recite Mi, koliko je čovečanstvo daleko od Božjih zahteva kad ljudima mora pomoću himni da se budi interesovanje? To je dokaz da čovečanstvo zaista ne voli istinu! Božje reči su veoma dobro sročene i o kojem god aspektu istine da se razgovara, one su čoveku od koristi od početka do kraja, ali ljudi ipak ne vole da ih jedu i piju. Čovečanstvo je zaista predaleko od Božjih zahteva! Šta se, dakle, može učiniti povodom tog stanja stvari? Prvo, moraš da se moliš Bogu svaki put kada jedeš i piješ Njegove reči i da kažeš: „O Bože, želim da stremim promeni naravi i da se domognem dobrog odredišta, jer se bojim da ne upadnem u katastrofu. Ujedno želim više da jedem i pijem Tvoje reči, ali reči kojima ljudima sudiš i raskrinkavaš ih preoštre su, probadaju me do samog srca, pa ih zato nerado čitam. Molim Te da me prosvetiš, da mi pomogneš, da mi omogućiš da razumem Tvoje reči i da vidim da su one sve što je mom životu potrebno, te da su one upravo onaj život za koji treba da se izborim.” Ako se iskreno ovako moliš, Bog će delovati u tebi, a da to nećeš ni znati, i postepeno će te dovesti do toga da počneš da stičeš sve dublje razumevanje sve većeg broja Njegovih reči. Neki kažu: „Ja mnogo volim da jedem i pijem Božje reči i sve sam ih već pročitao od početka do kraja, ali ne znam koje je istine najvažnije da razumem i u koje istina-stvarnosti je najvažnije da zakoračim, kao ni na koji način da stremim promeni naravi da bih je postigao.” Kako da se taj problem reši? Prvo, moraš da uložiš mnogo više truda u Božje reči. Nije dovoljno da ih samo nekoliko puta pročitaš. Moraš mnogo puta pažljivo da ih iščitavaš, da o njima razmišljaš i često u zajedništvu razgovaraš, da ih sprovodiš u delo u svom životu, sve dok ne stekneš pravo iskustvo. Tek tada ćeš moći da razumeš istinu. Pored toga, ako ne možete s jasnoćom da razgovarate o nekim temama, razgovarajte o njima onoliko koliko možete. Ostavite po strani one teme o kojima za sada još uvek ne možete s jasnoćom da razgovarate; prvo za razgovor izaberite, od najpovršnije prema najdubljoj, one koje vam je lakše da razumete i koje, sa vašim sadašnjim iskustvom, možete da dosegnete. Život-ulazak nije jednostavna stvar i nemoguće je ući duboko ako verujete tek tri ili pet godina. To je isto kao proces odrastanja: čovek od detinjstva raste malo po malo, njegova iskustva se gomilaju, dok konačno, posle 20 ili 30 godina, ne postane odrasla osoba. I za veru u Boga potrebno je isto toliko godina iskustva, a kada je, pak, reč o istinama o pokoravanju Bogu i ljubavi prema Njemu, potreban je čitav život da se one dožive. Neki kažu: „Ja baš tako jedem i pijem Božje reči, ali kako tačno da procenim da li sam imalo promenio narav?” Mnogu braću i sestre brine to pitanje. Recite Mi, kada se beba tek rodi i majka je hrani i brine se o njoj, brine li se beba o tome kada će izrasti u odraslu osobu? Naravno da se ne brine, jer ništa ne razume. Zato ni ti ne treba da postavljaš to pitanje. Samo čekaj da se tvoj rast uveća, pa ćeš prirodno razumeti, a kada dođe vreme da se promeniš, i to će se desiti prirodno. Bog će uraditi neke stvari u svakoj fazi i svakom periodu kroz koji budeš prolazio, i urediće neka okruženja ili ljude, događaje i stvari kako bi ti naučio svoje lekcije. Pogledaj unazad na svoju veru u Boga od trenutka kada je počela pa do sada, uporedi svoje poglede iz vremena kada si prvi put poverovao u Boga sa svojim sadašnjim pogledima i znaćeš da li si se promenio. U ovom trenutku, najvažnije što treba da uradite jeste da više jedete i pijete Božje reči, da više razgovarate u zajedništvu, da više slušate propovedi i da ulažete veći trud u Božje reči. To je od ključnog značaja i glavni je uslov za postizanje promene naravi. Možeš li da ostvariš rezultate ako ne čitaš Božje reči i u zajedništvu ne razgovaraš o istini, već se samo fokusiraš na to kako da osetiš dodir Svetog Duha, kako da živiš u duhu i da budeš duhovan? Nema smisla da se uvek fokusiraš na te stvari, jer su sve one sekundarne. Šta je, dakle, najvažnije? Više jesti i piti Božje reči. Ako ne jedete i ne pijete Njegove reči vrlo pažljivo, čak i ako se svakodnevno sastajete ili dobro obavljate verske obrede, nećete biti u stanju da razumete istinu, a kamoli da je sprovedete u delo. To je zbog toga što je čitava istina sadržana u Božjim rečima i vi je nikada nećete steći ako ne budete jeli i pili Njegove reči. Sva istina dolazi iz Božjih reči i ako napustiš Njegove reči, to je praktično isto kao da si napustio Njega. Ako se udaljiš od jedenja i pijenja Božjih reči, ti onda ne veruješ u Boga i jedan si od nevernika. U tom slučaju, ma kako da se lepo ponašaš, nikada nećeš moći da postigneš spasenje. Stoga je, za one koji veruju u Boga, najvažnije da jedu i piju Njegove reči. Ako naporno radiš na Božjoj reči, dobićeš isto onoliko koliko si uložio. Nema potrebe da ispituješ, vagaš, a još manje da se brineš za to koliki su tačno to dobici. Nije to tvoja odgovornost. Bog će obaviti Svoje delo i daće ti objašnjenje, prosvetiće te i obavestiće te. Pa, ako neko ubuduće opet bude pitao: „Kad li će me Bog iskušati? Hoću li uspeti da ostanem postojan? Koliko se moja narav u stvari promenila? Zar ne može Bog da mi dȃ neki konačan odgovor?”, to je sramno i nerazumno. Nema potrebe da se ti brineš o tim stvarima. Kada jednoga dana budeš imao rast, a tvoja se narav stvarno promeni, moći ćeš da prevaziđeš sve situacije koje ti se dese i da se sa njima nosiš kako treba, na način na koji Bog to zahteva. Onda ćeš znati da si se promenio. To nije spoljašnja, već unutrašnja promena – promena naravi i suštine.

Promena naravi nije nešto što se dešava preko noći, a ni nešto što može da se postigne nakon samo nekoliko godina iskustva. Neki, kada počnu da menjaju loše navike, često pokleknu i posrnu, pa misle: „Gotov sam. Za mene nema nade. Promena naravi nije za mene, meni je nemoguće da se promenim. Ako mi je tako teško da promenim čak i ove sitne mane i loše navike, koliko li će tek biti teško da promenim narav?” Postanu negativni, osećaju se beznadežno i dugo su posle toga nespremni da jedu i piju Božje reči. Kad god ih neko oreže, osećaju se ljutito i negativno, nisu spremni da obavljaju svoje dužnosti i potpuno su nezainteresovani za istinu. Kakvo je to stanje? To je ozbiljan problem. Jeste li ikada imali takvo iskustvo? Plašite li se da ćete, u procesu sticanja životnog iskustva, uvek biti negativni, slabi, da ćete propadati i posrtati? Plašili se ili ne, činjenica je da se promena naravi ne dešava preko noći. To je zbog toga što promena naravi kreće iz samog korena iskvarene ljudske prirode i predstavlja radikalan i potpun preobražaj. To je kao kada neko dobije rak i raste mu tumor: taj se čovek mora operisati da se tumor odstrani, mora mnogo da propati i to je veoma složen proces. U procesu promene naravi, možda ćeš morati da prođeš kroz mnogo toga pre nego što shvatiš jedan mali deo istine ili postigneš neki vid promene naravi, ili ćeš, pak, iskusiti mnogo ljudi, događaja, stvari i različitih okruženja i napraviti mnogo grešaka pre nego što konačno postigneš neku malu promenu. Ta je promena dragocena ma kolika bila i Božje oči na nju gledaju s ljubavlju i odaju joj poštu jer si mnogo propatio za nju i skupo je platio. Bog proučava dubine ljudskih srca, zna ljudske misli, želje i slabosti, ali pre svega, zna šta je ljudima potrebno. Da bismo sledili praktičnog Boga, potrebno je da budemo rešeni: sa kakvim god velikim okruženjima da se susretnemo, sa kakvim god teškoćama suočimo i koliko god da smo slabi ili negativni, ne smemo da izgubimo veru u to da ćemo promeniti narav, kao ni veru u reči koje je Bog izgovorio. Bog je čovečanstvu dao obećanje, a da bi se ono ostvarilo, potrebno je da ljudi imaju rešenost, veru i istrajnost da sve to podnesu. Bog ne voli kukavice; voli ljude koji poseduju rešenost. Čak i ako si pokazao veliku iskvarenost, čak i ako si mnogo puta pošao pogrešnim putem, učinio mnoge prestupe, žalio se na Boga, ili Mu se, iz okrilja religije, opirao, ili u srcu gajio bogohulne misli o Njemu i slično – On na sve to uopšte ne gleda. Boga interesuje samo da li čovek stremi istini i da li jednog dana može da se promeni. U Bibliji ima jedna priča o povratku bludnog sina – zašto je Gospod Isus upotrebio tu parabolu? Učinio je to da bi ljudi razumeli da je Božja namera da spase čovečanstvo iskrena i da Bog ljudima daje priliku da se pokaju i promene. Kroz čitav ovaj proces, Bog čoveka razume jer dobro zna njegove slabosti i stepen njegove iskvarenosti. On zna da će čovek posrnuti i propasti. Baš kao dete koje uči da hoda, koliko god fizički bio jak, uvek će biti trenutaka kada će padati i posrtati, kao i trenutaka kada će udarati u stvari i saplitati se o njih. Bog razume svakog čoveka isto kao što majka razume svoje dete. On razume teškoće, slabosti i potrebe svakog čoveka. I više od toga, Bog razume sa kakvim će se teškoćama, slabostima i neuspesima ljudi susresti u procesu ulaska u promenu naravi. Bog to najbolje razume. To znači da Bog proučava dubine ljudskih srca. Koliko god da si slab, dok god se ne odrekneš Božjeg imena i dok god ne napustiš Njega i ovaj put, uvek ćeš imati šansu da postigneš promenu naravi. Ako imaš tu šansu, ima nade da ćeš preživeti, a time i da će te Bog spasti. Kada shvatimo šta je promena naravi i kakav je proces potreban da se ona postigne, ne treba da se plašimo, već da imamo vere i da se molimo Bogu: „O Bože! Tako sam duboko iskvaren. Ne znam čak ni šta je istina, a kamoli šta je promena naravi. Zaista mi je potrebno Tvoje spasenje i da mi Ti pomogneš i pobrineš se za mene, da bih znao kako da razumem Tvoje reči i kako da ih sprovedem u delo, da steknem znanje i iskustvo iz njih i da time dovedem Tvoje reči u svoj život, kao i da dobijem Tvoje prosvećenje i vođstvo u svakoj svojoj reči i delu, svakom svom pokretu, svim mojim namerama i svemu što radim. Tome se nadam, toga sam žedan, čeznem za tim da proživim normalnu ljudskost i istinsko ljudsko obličje da bih Ti udovoljio. Ali ne mogu još uvek to da ostvarim, moja iskvarenost je još uvek toliko velika da ni sam toga nisam svestan. Molim te da me razotkriješ, da mi pomogneš i da se pobrineš za mene. Eto, to mi je sada potrebno.” Treba da imaš takvu molitvu i takvu rešenost. Kada se tako budeš molio, srce i život će ti se promeniti, a da i ne primetiš, jer su tvoja rešenost, kao i način na koji Bog ostvaruje tvoju rešenost, ogledalo načina na koji se moliš i tragaš. Neće biti dobro ako se uvek bojiš neuspeha; ako se uplašiš pre nego što ti se bilo šta uopšte i desi, to je samo dokaz da ti nedostaje rešenosti i vere kada je reč o promeni naravi. Prvo moraš da razumeš da se promena naravi ne dešava preko noći. Mislite li da je Sotona tako duboko iskvario čovečanstvo preko noći? Ne, Sotona je ljude kvario hiljadama godina, njihova je sotonska priroda već potpuno razotkrivena i uznapredovala je do te mere da oni više ne mogu da je kontrolišu i da otkrivenja njihove prirode nadmašuju čak i Sotonina. Dotle su došli da su postali Bogu neprijatelji i osećaju se nezainteresovano i zgađeno te s gnušanjem odbacuju sve za šta čuju da je istina, ili da je reč Božja, ili da je od Boga. Ljudi su do te mere iskvareni i otupeli da im nije lako ni da razumeju istinu, a kamoli da postignu promenu naravi. Promena naravi nije tako jednostavna kao promena ponašanja. Stoga moramo pravilno da razumemo ovo pitanje promene naravi i da mu priđemo sa odgovarajućim stavom. Ne možemo da se prepustimo divljoj mašti i da kažemo: „Ja verujem u Boga i sve vreme jedem i pijem Njegove reči. Zar se neću promeniti ako Bog bude samo još malo delovao, dao mi neke znake i učinio neka čuda?” To nije realističan pogled, to je ljudska uobrazilja. Kada bismo sledili ljudske predstave i uobrazilju, ne bi bilo ni potrebno da Bog izvrši Svoje delo suda, niti da izrazi toliko reči kojima raskrinkava ljudsku iskvarenost, a kamoli da ljude iskušava i oplemenjuje. Recite Mi, da li Bog, u Svom planu upravljanja, spasava čovečanstvo da porazi Sotonu, ili se bori protiv Sotone da spase čovečanstvo? (Bog se bori protiv Sotone da spase čovečanstvo.) Tako je. Moramo precizno da razumemo Božji plan upravljanja. Zato nemojte, u budućnosti, izgovarati tu budalastu rečenicu: „Zašto Bog ne uništi Sotonu?” Da nije Sotonine iskvarenosti, da li bi Bog izrazio tolike istine da nas spase? Da li bismo do sada stekli tolike istine? Da nije Sotonine iskvarenosti, Božji plan upravljanja u cilju spasenja čovečanstva ne bi nikada ni nastao, niti bi Bog planirao da u poslednjim danima usavrši ovu grupu ljudi i od njih napravi one koji će ostati. Bog se bori protiv Sotone da bi spasao čovečanstvo i pridobio jednu grupu ljudi. Može se čak reći i da se Bog ovaplotio u borbi protiv Sotone upravo zato da usavrši našu grupu. Videli smo, dakle, Božju nameru, a cilj i srž Njegovog plana upravljanja jeste da pridobije jednu grupu istinskih ljudi. To je Božji plan upravljanja. Stoga vidite koliko je važno da čovek u svojoj veri u Boga postigne promenu naravi i da u potpunosti postane istinski čovek kojeg Bog voli i želi da pridobije!

Imate li put za postizanje promene naravi? Znate li koje će se stvari promeniti? Da li u zajedništvu obično razgovarate o tom aspektu istine? Upravo smo malo pre razgovarali o tome da se promena naravi ne odnosi na promene spoljašnjeg ponašanja i vladanja, niti na promenu pravila, niti se odnosi na promenu ličnosti. Pa šta je onda to tačno? Jeste li ikada razmatrali to pitanje? Prvo moramo da otkrijemo i da razumemo koje to naravi i stvari Bog želi da promenimo. Promena naravi nije promena ponašanja niti ličnosti, a još je manje promena kroz koju ljudi postaju iskusniji ili učeniji; Bog želi da Svojim rečima promeni misli i poglede svakog čoveka i da mu omogući da razume istinu, da bi postigao preobražaj u načinu gledanja na stvari. To je samo jedan aspekt, dok se drugi sastoji u promeni načela u osnovi čovekovog vladanja, što je u stvari promena njegovog pogleda na život; treći aspekt je promena duboko ukorenjene sotonske prirode i naravi koja se u ljudima otkriva. Promena naravi, uopšteno govoreći, obuhvata ta tri aspekta.

Da najpre razmotrimo prvi aspekt promene naravi – način gledanja na stvari. Naime, misli i pogledi jesu način na koji ljudi vide sve oko sebe. Sotona je čoveka tako duboko iskvario da su mnoge od tih misli i pogleda pogrešni i apsurdni, a Bog ljude spasava tako što najpre menja njihov način gledanja na stvari. Da uzmemo jednostavan primer: kako vi razumete znanje? Naučno znanje? Da li su znanje i nauka isto što i istina? Mogu li da reše problem iskvarene ljudske naravi i da čoveku omoguće da proživi ljudsko obličje? Mogu li čoveka da spasu od Sotoninog uticaja? Mogu li ga navesti da spozna Boga i da mu se pokori? Mogu li da dovedu do spasenja i do sticanja dobrog odredišta? Naravno da ne mogu. Kakva je korist od znanja u čovečjem životu? Šta mu ono može doneti? Neki misle da je na ovom svetu znanje dragocena stvar i da, što više znanja imaju, stiču viši status i postaju bolji, ugledniji i kulturniji, pa stoga ne mogu bez znanja. Neki misle da ćeš, ako budeš vredno učio i stekao znanje, imati sve. Imaćeš status, novac, dobar posao i srećnu budućnost; smatraju da je bez znanja nemoguće živeti u ovom svetu. Ako neko nema znanje, svi ga gledaju s nipodaštavanjem. Takvog čoveka diskriminišu, niko ne želi sa njim da se druži; ljudi bez znanja mogu da žive samo na najnižim stepenicima društvene lestvice. Stoga ljudi obožavaju znanje i smatraju ga izuzetno uzvišenim i važnim – višim i od same istine. Neko će možda reći: „Mogu li, bez znanja, da razumem Božje reči? Ne govori li On i kroz znanje i kroz reči?” To su dve vrlo različite stvari. Znanje o kojem sada govorim odnosi se na ljudsku istoriju, geografiju, politiku, književnost, moderne nauke i tehnologiju, na određene veštine ili predmete i slično. Ljudi misle da sve to doprinosi snazi čovečanstva i da onaj ko ima znanje ima sve i može u ovom svetu da ostane postojan, pa stoga svi smatraju znanje neverovatno važnim. Ukratko, kako god gledali na stvari, to je jedan aspekt ljudskih misli i pogleda. Ima jedna drevna poslovica koja kaže: „Pročitaj deset hiljada knjiga i proputovaćeš deset hiljada milja.” Ali šta to znači? Znači da ćeš, što više čitaš, bivati sve iskusniji i imućniji. Sve će te grupe ljudi visoko ceniti i imaćeš status. Svako ima takve misli u srcu. Ako neko, zbog nesrećnih porodičnih okolnosti, ne uspe da završi fakultet, žaliće zbog toga čitav život i biti odlučan u tome da njegova deca i unuci više uče, da završe fakultet, pa čak i da studiraju u inostranstvu. Svaki čovek ima tu žeđ za znanjem i ljudi na taj način o tome razmišljaju, to vide i sa tim se nose. Mnogi roditelji stoga neće štedeti ni truda ni novca da odgoje decu, pa neće prezati ni od toga da straće porodično bogatstvo samo da bi njihova deca studirala. A šta tek da kažemo o tome dokle neki roditelji idu u disciplinovanju svoje dece? Dozvoljavaju im da noću spavaju samo po tri sata, teraju ih da neprekidno uče i čitaju, ili čak da oponašaju naše stare i vezuju kosu za plafon, uskraćujući im svaki san. Takve priče, takve tragedije, dešavaju se oduvek, od drevnih vremena pa sve do danas, a posledica su ljudske žeđi za znanjem i obožavanja znanja. Možda ćete prema ovim rečima osetiti odbojnost, jer među vama ima i ljudi impresivnog znanja i akademskih kvalifikacija. Ne kažem, naravno, da je loše biti obrazovan, već da morate prema tom pitanju da se odnosite na pravi način. Odnosno, morate imati ispravan način ophođenja sa sotonskim stvarima i ispravan način da ih shvatite i razumete. Ne branim vam da studirate niti vas sprečavam da odgajate svoju decu, da ih šaljete na studije i omogućite im da nađu dobar posao. Nije to ono što vam govorim. Ne ograničavam vas. Samo vam govorim Svoje mišljenje i otkrivam vam do koje mere iskvareni ljudi poštuju znanje. Ma kakva bila vaša sadašnja znanja, ma kolike visoke škole i akademske kvalifikacije imali, sada vam govorim o tome kako ljudi gledaju na znanje, a kako Ja na njega gledam. Znate li šta Bog misli o znanju? Neko bi mogao da kaže da Bog želi da ljudi razviju nauku i da razumeju što više naučnih saznanja, pošto ne želi da čovek bude previše zaostao, neuk i zbunjen. To jeste tačno, ali Bog te stvari koristi samo da mu služe i ne odobrava ih. Koliko god te stvari bile divne u očima ljudi, one nisu istina niti su zamena za nju. Zato Bog izražava istinu da bi promenio ljude i njihove naravi. Iako se Božje reči mogu povremeno dotaći mišljenja ili pogleda na znanje kao što su konfučijanstvo ili društvene nauke, one se odnose samo na takva mišljenja i takve poglede. Ako čitamo između redova Božjih reči, trebalo bi da vidimo da On prezire ljudsko znanje. Ljudsko znanje ne sadrži samo osnovne rečenice i jednostavne doktrine, već i neke misli i poglede, kao i ljudsko bezumlje, predrasude i sotonske otrove. Neka znanja mogu čak navesti ljude na stranputicu i iskvariti ih – to je Sotonin otrov i tumor. A kada neko jednom prihvati to znanje i shvati ga, Sotonin otrov će u njegovom srcu prerasti u tumor. Taj tumor će se proširiti po čitavom telu i neminovno dovesti do smrti, osim ako tog čoveka ne iscele Božje reči i ako ga istina ne izleči. Stoga, što više znanja čovek stekne, što više toga dokuči, to je manja verovatnoća da će verovati da Bog postoji. Naprotiv, on će Ga se odreći i opiraće Mu se, pošto je znanje nešto što čovek može da vidi i dodirne i uglavnom se odnosi na stvari iz njegovog života. Čovek može da uči i da stekne mnogo znanja u školi, ali on ostaje slep u odnosu na izvor znanja i na njegovu vezu sa duhovnim carstvom. Veći deo znanja koje čovek stekne i dokuči protivi se istini Božjih reči, a naročito filozofija materijalizma i evolucije spadaju u jeresi i pogrešna uverenja ateizma. To je nesumnjivo gomila pogrešnih uverenja koja se opiru Bogu. Šta ćeš dobiti čitajući istorijske knjige, dela poznatih pisaca ili biografije velikih ljudi ili, pak, izučavajući određene aspekte nauke ili tehnologije? Ako, na primer, izučavaš fiziku, savladaćeš neka načela fizike, Njutnovu teoriju ili druge doktrine, ali kada te stvari naučiš i primiš k srcu, one će ti preuzeti um i vladaće tvojim mislima. Kada, zatim, budeš pročitao Božje reči, mislićeš: „Kako to da Bog ne spominje silu Zemljine teže? Zašto ne govori o svemiru? Zašto Bog ne priča o tome da li mesec ima atmosferu, ili o tome koliko kiseonika ima na Zemlji? Bog bi trebalo da obelodani te stvari, jer su to stvari koje treba da se obznane i kažu čovečanstvu.” Ako u srcu gajiš takve misli, smatraćeš istinu i Božje reči sekundarnima, umesto da ih uzdigneš i staviš na čelo svih svojih znanja i teorija. Tako ćeš se odnositi prema Božjoj reči. U svakom slučaju, te intelektualne stvari ljudima daju pogrešnu ideju i navode ih da zastrane u odnosu na Boga. Nije važno da li verujete u to ili ne, i da li možete to da prihvatite baš danas – doći će dan kada ćete priznatu ovu činjenicu. Razumete li istinski kako znanje može čoveka da uništi i odvede u pakao? Neki to možda neće biti spremni da prihvate jer među vama ima veoma obrazovanih i obaveštenih ljudi. Ne rugam vam se i nisam sarkastičan, to je jednostavno činjenica. I ne tražim od vas da je prihvatite ovde i sada, već da postepeno shvatite ovaj aspekt. Znanje vas tera da koristite um i intelekt da analizirate sve što Bog radi i da se prema tome odnosite onako kako oni diktiraju. Znanje će postati smetnja i prepreka vašoj spoznaji Boga i iskustvu Njegovog dela i navešće vas da zastranite i da Mu se oduprete. Ali ti već imaš znanje, pa šta onda radiš? Moraš da napraviš razliku između praktičnog znanja i onog koje je od Sotone, koje spada u jeresi i pogrešna uverenja. Ako prihvatiš samo ateističko, apsurdno znanje, ono može da onemogući tvoju veru u Boga, da poremeti tvoj normalan odnos sa Njim i tvoje prihvatanje istine, te da spreči tvoj život-ulazak. To treba da znaš jer je tačno, treba ispravno da razumete ovu temu. Znam da neka braća i sestre imaju visoko obrazovanje; ne napadam vas, ne rugam vam se i ne želim da vas skrajnem. Ova tema se iznenada pojavila danas i ovo vam je samo par reči opomene; nije mi namera da uznemirim vas sa visokim školama ili sa nešto znanja i kulture. Ne želim da vas učinim negativnima ili utučenima, to mi uopšte nije cilj. Možete li, dakle, ovo ispravno da razumete? (Možemo.) Ako možete, to je za mene olakšanje, malo lakše dišem.

Sada, posle sveg ovog razgovora u zajedništvu, vidite da promena naravi nije laka stvar. Nije to nešto što se postiže pukim razumevanjem doktrina i poštovanjem pravila. Prvo moraš da shvatiš sebe, da budeš u stanju da promišljaš o svojim mislima i pogledima i da, kopajući po svom srcu, otkriješ one koji se odriču Boga i opiru Mu se, kao i stvari kojih se Bog gnuša i koje mu se ne dopadaju. Imaš li ti zaista ikakvo razumevanje o svojoj sotonskoj prirodi ili o raznim sotonskim naravima koje obično otkrivaš? Jesi li u stanju da ih istinski raščlaniš? Sva iskvarena ljudska bića imaju sotonsku narav i duboko ukorenjene pogrešne misli i predstave. Svi su isti, utoliko što u sebi imaju iskvarenost koja je neprijateljski nastrojena prema istini i opire se Bogu. Ništa od toga nije u skladu sa istinom i većina ljudi to prihvata. Upravo sam govorio o tome kako treba razumeti ljudsko znanje i zašto kažem da je veliki deo tog znanja apsurdan i pogrešan. Možda je nekima od vas bilo neprijatno da to čuju, kao da vas je neko ubo u bolno mesto, ali moralo je da bude izgovoreno. Mnogi vaši pogrešni pogledi proistekli su upravo iz znanja, a to pogrešno znanje stvara pogrešne misli i poglede, koji puštaju dubok koren u vašim srcima. Ako ne rešite te pogrešno usmerene poglede, biće vam teško i da prihvatite istinu, a kamoli da je sprovedete u delo. Stoga se nadam da ćete prihvatiti Božje reči i sve istine koje On izražava. Čak i ako to činiš nerado, ipak treba da učiš i da pokušaš da prihvatiš. Vaša će srca, na taj način, postati bliža Božjem, a vi ćete biti bliži Njegovim zahtevima. Ako Božje reči ne iskusite ovako praktično i ako ne sprovedete istinu u delo, vaša će vera u Boga uvek biti samo prazno obećanje i nećete moći da zakoračite u istina-stvarnost. Zar nije tako? Danas sam malo govorio o znanju i možda ste se zbog toga osetili nelagodno. Ako se zaista osećate nelagodno, žao mi je zbog toga, ali morate se suočiti sa tom stvarnošću jer se ona ne može izbeći. Budeš li je izbegavao, kad ćeš spoznati koje su stvari u tvojim mislima i pogledima ispravne, a koje pogrešne? Ne možeš to znati. Jednoga dana ćeš morati da se suočiš sa tim činjenicama; kao što kažu nevernici: „Istina mora izaći na videlo.” Sada kada veruješ u Boga, ako želiš da prihvatiš Njegovu grdnju i Njegov sud, ako želiš život-ulazak, promenu naravi i spasenje, moraš da se suočiš sa tim činjenicama, da naučiš svoje lekcije i da malo trpiš muke i patnju. Želiš da se moliš Bogu u srcu, ali ti nedostaju prave reči, pa zanemiš, a sledeći put kad se susretneš sa tako nečim, opet će ti nekoliko dana biti neprijatno i opet ćeš zanemeti, a naredni put kada se sa tim susretneš, nesvesno ćeš otkriti da je u tvojim mislima i pogledima zaista bilo nečega što se opire Bogu; tada ćeš moći da klimneš glavom i da priznaš – da priznaš iskreno i ozbiljno – da je sve što je Bog rekao istina, bez ikakvih laži, i da Bog zaista najbolje poznaje ljude i najbolje razume sve što je u njihovim srcima. Doći će dan kada ćeš imati toliko iskustva i tada ćeš biti na pravom putu vere u Boga i na pravom putu ka promeni svoje život-naravi. Pošto tada više nećeš protivrečiti niti jednoj od reči koje Bog izgovori, nećeš se neprijatno osećati ni kada ih budeš čuo i svaku činjenicu koju Bog otkriva moći ćeš da prihvatiš bez odbojnosti i bez bežanja. Suočićeš se sa svim tim na pravi način i to će biti dokaz da si već zakoračio u Božju reč. Danas smo napravili samo jedan skroman početak, izveli jedan mali ogled. Možda vam je bilo malo neprijatno, malo nelagodno, ali to nije važno. Ne smeta mi to, a nadam se da ni vama ne smeta, jer su Božje reči suda mnogo oštrije od ovih. Ako Bog bude zaista želeo da vam sudi, Njegove će reči biti mnogo strože. Mislite li da će Bog govoriti ljubazno kada bude video iskvareno čovečanstvo bez normalne ljudskosti, nerazumno, čije su oči širom otvorene a ono ipak poriče, osuđuje i opire se Bogu? Može li Bog imati pozitivan stav kada čoveka raskrinkava? Naravno da ne može. Božje reči bi svakako bile prilično stroge, duboke i išle bi pravo u suštinu! Ako možete da prihvatite to malo činjenica o kojima smo danas razgovarali, to je dokaz da ste dobro započeli sa prihvatanjem Božje reči i Njegove grdnje i suda. Kada je reč o ovom prvom aspektu, govorili smo o problemu misli i pogleda i dali jedan mali primer koji vam je svima poznat, u vezi sa temom znanja. Nisam baš mnogo besedio o toj temi u strahu da nekim ljudima ne bude neprijatno, pa sam, iz obzira prema njihovim osećanjima, govorio tek malo, i to nesavršeno i kratko. Nadam se da ćete, kroz iskustvo, to postepeno i sami shvatiti, da ćete polako potražiti istinu u toj oblasti i iskusiti šta je to što znanje može ljudima da donese. Možda ćemo u budućnosti još razgovarati o ovoj temi i nadam se da se tada nećete osećati neprijatno i da nećete misliti: „Je li ovo nešto protiv mene? Je li usmereno prema meni?” Da nećete imati takve misli i ideje. Ali, za sada ćemo završiti sa razgovorom o tom prvom aspektu.

Sada ćemo razgovarati o drugom aspektu promene naravi – o pogledu na život. Kakav je vaš pogled na život? Prema kojim načelima živite? Razumete li išta? Jesu li to uopšte ikakva načela? Imate li ikakvu predstavu? Odnosno, kakav čovek želiš da budeš? Kakav je tvoj pogled na život, a kakav pravac kretanja tvog života? (Da postanem neko ko se Bogu dopada.) (Da ostatak života sledim Boga do samog kraja.) (Da spoznam Boga.) (Da odbacim svoju iskvarenu narav i budem spasen.) Sve što ste rekli je odlično i dokaz je da su se sva vaša srca već bacila na posao u težnji ka istini, da ste odlučni u nameri da sledite Boga da biste stekli istinu i da imate ispravan cilj i pravac ponašanja, što pokazuje da vaša srca, u vašoj veri u Boga, nisu prazna i da ovo nije gubljenje vremena. Tokom ovog vremena ste donekle napredovali i to jeste promena; barem nećete, kao nevernici, reći: „U se, na se i poda se.” Ako nekoga čujete da govori takve stvari, neće vam se dopasti i s gnušanjem ćete ga odbaciti. Bez obzira na to koliko ste duboko zakoračili u istinu, treba da imate volju da sledite Boga kako valja. Treba da u srcu znate: „Pošto nam je Bog otkrio ciljeve i tajne Svog plana upravljanja i Svoju nameru da spase čovečanstvo i pošto smo videli Njegova obećanja i Njegove blagoslove, ako sada ostanemo pasivni i ne osvrćemo se na Božje namere, zaista ćemo ga izneveriti i ostaćemo Njegovi veliki dužnici!” Ako vam je to u srcu, to je dokaz da vam se duh već probudio i da ste počeli da se menjate. U svakom slučaju, sudeći po vašem trudu da obavite svoju dužnost, svi stremite u pravcu i ka ciljevima koje je postavio Bog, i tako i treba da bude. Bez obzira na razlike u vašim gledištima u vezi sa traganjem, sva su ona praktična, a ne umišljena ili prazna. Mislite li da naš stav treba da bude nastojanje da budemo ljudi koji se istinski pokoravaju Bogu i obožavaju Ga? Zar ne treba da imamo takav pogled na život da se Bogu više ne opiremo, da ga više ne teramo da nas se gnuša ili da se na nas ljuti, da bude stalno besan, već da Božje srce bude utešeno, a mi, kao Avrȃm, pravi poklonici? Takav bi pogled na život trebalo da imaju ljudi. Kada takav pogled na život i takve misli puste koren u tvom srcu, a ti počneš da tragaš u tom pravcu, neće li se tada smanjiti i iskušenje i zavodljivost ovozemaljskog bogatstva, statusa, slave i dobiti? Kada budeš naporno radio, praktično delovao i doživljavao iskustva u tom pravcu, nećeš ni znati, a Božje će reči, u tvom srcu, postati tvoj životni moto i temelj tvog postojanja; nećeš ni znati, a Božje reči postaće tvoj život i tvoj životni put. Zar ti neće tada sve ovozemaljsko biti nevažno? Dakle, važno je i kakav ti je pogled na život. U kom smeru tragaš, u svojoj veri u Boga? Je li to pravi smer? Je li pravi put? Koliko si daleko od Božjih zahteva? Ako tragaš na osnovu Božjih zahteva, onda ideš u pravom smeru. Nema veze ako malo zalutaš, ili si malo slab, ili doživiš neuspehe; Bog se toga neće sećati i uvek će te podržavati dok god tvoj život raste. Šta misliš, kakvi su ljudi Bogu ugodni? Bog voli one koji tragaju za istinom, odlučni su i iskreni. Ne brinu Njega tvoje neznanje, tvoje slabosti ni tvoj nedostatak mudrosti; ali On te se gnuša ako ne tragaš za istinom, ili istinu razumeš a ne sprovodiš je u delo, ili živiš a ne čitaš Njegove reči, kao životinja bez duše, bez cilja i pravca u životu – Bog se gnuša ako s tim stavom veruješ u Njega. Stoga je, da bi postigao promenu naravi kroz veru u Boga, veoma važno kakav ti je pogled na svet. Neki kažu: „Moj je životni cilj da budem čovek od kojeg Bog ima veliku korist, neko ko može da Mu služi.” Je li to dobro traganje? Može biti dobro, ali ljudski rast je ograničen, ljudi su različitog kova i uslovi im se razlikuju, tako da tvoje stremljenje tom cilju jeste ispravno, ali ti možda ne odgovara. Čovek treba da ima pogled na život koji mu nalaže da postane neko ko poseduje istinu, ljudskost, savest i razum i ko obožava Boga – odnosno, pravi čovek. To je najispravnije traganje. Neko će možda reći: „Nismo li mi već sada pravi ljudi?” Spolja jeste, jer svi imate nos, oči i ljudsko obličje, ali po svojoj suštini još uvek niste postali pravi ljudi. Još uvek vam previše toga nedostaje i premalo istine razumete. Da bi bio pravi čovek, čovek koji poseduje istinu i ljudskost, čovek koji se boji Boga i kloni se zla, koji poštuje Njegovu volju i obožava Ga, moraš da stremiš istini i da je zadobiješ. To je pitanje ličnog praktičnog postupanja.

Treći aspekt promene naravi jeste čovekova sotonska priroda. Nju moramo najbolje da razumemo i dokučimo, pošto je to najvažniji aspekt promene naravi. Sotonska priroda je čovekova iskvarena narav i iskvarena suština, a na tu temu je izgovoreno mnogo Božjih reči koje najbolje razotkrivaju taj aspekt. Božje reči o tom aspektu istovremeno su i najoštrije i izgovorene na najrazličitije načine: neke direktno razotkrivaju i sude, dok druge pronalaze taktičnije izraze da bi ih ljudi lakše prihvatili. Ali, kako god da su izrečene, na koji god način i kojim god tonom, istina je da ono što Bog razotkriva jeste suština čoveka. Bog razotkriva najčešće aspekte sotonske prirode u dva poglavlja. Kakva je, obično, suština sotonske prirode? Da li znate? (Izdajnička priroda.) Izdajnička priroda, razotkrivena u Božjim rečima pod naslovom „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)” i „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)”, tipičan je izraz sotonske prirode. Ostali aspekti, kao što su ljudska samopravednost, nadmenost i lažljivost, ili, pak, rđavost i otpor – svi se pomalo spominju u svakom poglavlju, ali ne postoji samo jedno poglavlje u kojem se posebno izlaže istina svakog od tih aspekata. Bog izgovara čitava dva poglavlja jedino na temu „izdaje”. Iz toga vidimo da je, u Božjim očima, ljudska izdaja izrazito ozbiljna i da direktno vređa Njegovu narav, te da je nešto što on najviše mrzi i što proklinje. Kako Bog raščlanjuje suštinu ljudske izdaje i na koji način se njome bavi? Bog, naravno, ne voli ljudsku izdaju. Mrzi je i gnuša je se, a gnuša se i onih koji ga izdaju. Izdaja je arhetip sotonske prirode. Gde je koren ljudske izdajničke prirode? Njen koren je u Sotoni. Stoga moramo razumeti taj aspekt naravi. Koren izdaje je Sotona, Sotonina priroda jeste izdaja, a Bog smatra izdajničkom i narav koju ljudi otkrivaju kroz stvari koje rade. Zašto Bog tako naširoko i nadugačko raspreda o toj temi? Zato što je ljudska izdaja konstantna, bez obzira na mesto i vreme i, kako god da se čovek ponaša, nešto što je duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi suprotstavlja se Bogu. Neki kažu: „Ne želim da se suprotstavljam ni da se opirem Bogu!” Ali, ti ćeš to ipak učiniti jer u tebi živi izdajnička priroda, što znači da ne možeš da se pokoriš Bogu, da Ga slediš do kraja, ni da u potpunosti prihvatiš Njegove reči kao svoj život. Kako treba da shvatiš problem izdaje? Ma koliko dugo da veruješ u Boga, koliko god Njegovih reči da si pojeo i popio i koliko god da Ga razumeš – dok god Ga tvoja priroda izdaje, dok god ne prihvatiš Njegove reči kao svoj život i dok ne zakoračiš u njihovu istinu, tvoja će suština uvek izdavati Boga. To znači da si ti, ako se tvoja narav nije promenila, čovek koji izdaje Boga. Neki kažu: „Razumem Božje reči i shvatam sve što kaže. Spreman sam i da ih prihvatim, pa kako me onda mogu nazvati čovekom koji izdaje Boga?” To što si voljan da prihvatiš Božje reči ne znači da si u stanju da ih proživiš, a kamoli da su te one već upotpunile. Istina čovekove izdajničke prirode duboka je i, ako želite da razumete taj aspekt istine, možda će vam biti potrebno određeno iskustvo. U Božjim očima, sve što rade svi koji veruju u Boga u suprotnosti je sa istinom, u suprotnosti je sa Božjom rečju, i neprijateljski je nastrojeno prema Njemu. Možda ni to nećete moći da prihvatite, pa ćete reći: „Služimo Bogu, obožavamo Ga, vršimo svoju dužnost u Božjoj kući. Toliko smo toga učinili, sve u skladu sa Božjim rečima i zahtevima i sa uređenjem Njegovog dela. Kako se može reći da se opiremo Bogu i da Ga izdajemo? Zašto nam stalno rušiš zanos? Teškom smo se mukom odrekli porodice i karijere i bili smo rešeni da sledimo Boga, pa kako onda možeš tako da govoriš o nama?” Govorim tako da biste me svi razumeli: to što se neko lepo ponaša ili se nečega odriče, ili trpi određene teškoće, ne znači neminovno i da će promeniti svoju izdajničku narav. Ni slučajno! Patnja jeste neophodna, baš kao i vršenje dužnosti, ali to što umeš da patiš ili da vršiš svoju dužnost ne znači da tvoje iskvarene naravi više nema. To je zbog toga što ni kod koga nije došlo do stvarne promene život-naravi i svi su još uvek daleko od toga da udovolje Božjim nakanama i ispune Njegove zahteve. Ljudska vera u Boga previše je uprljana, a iskvarena narav se u prevelikoj meri razotkriva. Iako mnoge starešine i delatnici služe Bogu, oni Mu se i opiru. Šta to znači? Znači da se namerno suprotstavljaju Božjim rečima i da ih ne sprovode u delo u skladu sa Njegovim željama. Namerno krše istinu, insistiraju na tome da se ponašaju u skladu sa sopstvenom voljom, da ostvare sopstvene zamisli i ciljeve, da izdaju Boga i uspostave sopstveno nezavisno carstvo, u kojem će sve biti po njihovom. To znači služiti Bogu, ali Mu se istovremeno i opirati. Razumete li sada?

Da ne razgovaramo sada više o „izdaji”. Postoji još jedan krucijalan problem, a to su nadmenost i umišljenost tipične za sotonsku prirodu. Nadmenost čovečanstva otkriva se i pokazuje svuda i ljudi nisu u stanju da je obuzdaju čak i kada to žele. Ona se povremeno otkrije i provali iz njih i oni su po tom pitanju bespomoćni. Kada se desi da provali iz njih, oni žale zbog toga i, žaleći tako, čvrsto odlučuju da im se to više nikada ne desi, da se njihova nadmenost nikada više ne razotkrije; ipak, uprkos tome, oni neće biti u stanju da je kontrolišu. Zašto je to tako? Zbog toga što se njihova narav nije promenila, njihova iskvarena narav je i dalje tu. Ona nikada neće automatski nestati iz njih, a kada im se nešto desi, njihova će iskvarena narav prirodno biti razotkrivena. Sve je to zbog čovekove nadmene i umišljene naravi. Kada budeš bolje razumeo istinu, kada budeš u stanju da je sprovedeš u delo i da dokučiš istina-načela, kada tvoje razumevanje istine bude sve više praktično, kada budeš spoznao Boga i bio bliži Njegovim zahtevima, kada se tvoji pogledi na stvari promene – tada će se i nadmenost tvoje naravi postepeno smanjiti, polako će nestati, a tvoja život-narav počeće da se menja. Tek tada će moći da se kaže da je problem tvoje izdaje u potpunosti rešen i tek tada ćeš biti istinski spasen čovek.

Jesen 2007. godine