Smisao verovanja u Boga jeste dostizanje spasenja, no da li je dostizanje spasenja jednostavna stvar? Šta je najteže u vezi sa tim? Mnogi ljudi ne mogu to jasno da vide, a zadobijanje istine je zapravo najteži deo dostizanja spasenja. Stoga uvek vredi truda podneti veliki bol i platiti cenu zadobijanja istine, bez obzira na to koliko dobijaš. Dakle, kroz kakve patnje morate da prođete da biste stekli istinu? Morate da prođete kroz sud i prekor, kušnju i oplemenjivanje, i, dok vas orezuju, morate da prođete kroz progon i nedaće koji dolaze uz to što sledite Boga, morate da prođete kroz lišavanje slobode, kao i kroz klevete i osude religioznog sveta. Ti moraš da podneseš sve ove teškoće. Ako možeš sve njih da izdržiš, onda možeš da zadobiješ istinu. U ovom trenutku, većina ljudi je rada da traga za istinom. Usredsređuju se na to da dobro obavljaju svoje dužnosti, žele da vežbaju primenu istine tokom obavljanja dužnosti i žele da zadobiju istinu. Verovanje u Boga i izvršavanje dužnosti ispravan su put u životu. Ispravno je odabrati ovaj put, to Bog najviše blagosilja. Ljudi Mu se iskreno mogu dati i ispuniti dužnost stvorenih bića – to je velika Božja blagodat i blagoslov. Postoje neki koji ne vide jasno značaj obavljanja dužnosti, koji stalno pokušavaju da se nagode sa Bogom – bez obzira šta ih zadesi, uvek nešto može da ograničava i ometa, da utiče na njih i da ih poljulja, što dovodi do toga da oni nisu u stanju da normalno obavljaju svoje dužnosti, u tolikoj meri da čak dignu ruke od svoje dužnosti i pobegnu. Kako je to samo žalosno! Oni možda ne žale mnogo, ali kada se katastrofe uvećaju, kada se okonča Božje delo i kada On počne da nagrađuje dobre i kažnjava zle, oni će saznati posledice ovog čina. Zbog toga morate da se često molite zajedno, da utihnete pred Bogom, da čitate više Njegovih reči i da više razgovarate u zajedništvu o istini. Ostavite, za sada, po strani ona pitanja koja nemaju veze sa traganjem za istinom i koja sada ne treba razmatrati. Brak, posao, lična budućnost i skrašavanje nisu jedine važne stvari u životu, niti su to nalaženje svog mesta u društvu i dovoljno hrane. Nijedna od ovih stvari nije najvažnije pitanje u životu. Šta je najvažnije pitanje u životu? Ispuniti dužnost i funkciju koje stvoreno biće treba da ispuni, kao i izvršiti Božji zadatak i ono što ti je On poverio. To je najsmislenija stvar. To je ta odlučnost koju bi ljudi trebalo da imaju.

U ovom trenutku, vi koji verujete u Boga možete da jedete i pijete Njegove reči svaki dan i oni koji više tragaju za istinom takođe izvršavaju svoje dužnosti. To je dobra polazna tačka za vaš pravac u životu, pa kako bi onda trebalo da nastavite da koračate ovim putem? (Trebalo bi da zasnujemo put život-ulaska.) Da, ako želite da zadobijete istinu i život, onda ih morate zasnovati na Božjim rečima. To će vam omogućiti da krenete na put traganja za istinom, što je jedini cilj i pravac u životu. Ti si zaista jedan od onih koje je Bog odabrao i predodredio jedino ako dopustiš Njegovim rečima i istini da se utemelje u tvom srcu. Trenutno su vaši temelji još uvek nestabilni. Ako vas zadesi makar malo iskušenje od strane Sotone, da ne govorimo o većoj katastrofi ili kušnji, vi možete da budete uzdrmani i da se spotaknete. To znači da temelj ne postoji, što je veoma opasno! Mnogi se spotaknu i izdaju Boga kada ih zadese progon ili nedaća. Neki počnu da se ponašaju bezobzirno nakon što zadobiju neki status i takvi nakon toga budu razotkriveni i uklonjeni. Vi svi vidite ove stvari jasno. Dakle, vi bi sada prvo trebalo da odredite pravac i cilj za kojim bi trebalo da tragate u životu, kao i put kojim bi trebalo da koračate, a zatim da umirite svoj um i radite marljivo, da sebe date, uložite trud i platite cenu tog cilja. Ostavi druga pitanja po strani za sada – ako nastaviš da razmišljaš o njima, to će uticati na obavljanje tvoje dužnosti i na presudne stvari u tvom traganju za istinom i za spasenjem. Ako moraš da razmišljaš o pronalaženju posla, zarađivanju velike svote novca i bogaćenju, o uspostavljanju stabilnog uporišta u društvu, o pronalaženju svog mesta, ako moraš da razmišljaš o braku, o pronalaženju partnera, o preuzimanju odgovornosti za izdržavanje porodice i o pružanju dobrog života njima i ako takođe želiš da naučiš neke nove veštine, da se istakneš i da budeš bolji od drugih – zar razmišljanje o svim ovim stvarima ne bi bilo iscrpljujuće? Koliko stvari može da stane u tvoj um? Koliko energije čovek ima u svom životu? Koliko dobrih godina čovek ima? U ovom životu, ljudi imaju najviše energije u dobi između dvadesete i četrdesete godine. Tokom ovog perioda, vi morate da ovladate istinama koje bi vernici u Boga trebalo do razumeju, da onda uđete u istina-stvarnost, da prihvatite Božji sud i grdnju, kao i Njegovo oplemenjivanje i kušnje, i da dostignete tačku u kojoj ne poričete Boga, bez obzira na okolnosti. To je najosnovnija stvar. Takođe, bez obzira ko te ljubavlju i brakom iskušava i mami, bez obzira koliko slave, bogatstva, položaja ili koristi ti neko ponudi, ti ne bi trebalo da odustaneš od svojih dužnosti niti od onoga što bi stvorena osoba trebalo da radi. Čak i ako te kasnije Bog ne želi, ti bi i dalje trebalo da tragaš za istinom, da i dalje tražiš da koračaš putem na kom se bojiš Boga i kloniš zla. Moraš da posegneš za tom visinom. Na taj način, godine koje si proveo dajući sebe za Boga neće biti potrošene uzalud. Ako svoje najbolje godine provedeš razmišljajući o traženju posla ili partnera, nadajući se da ćeš uživati u telesnom životu dok veruješ u Boga, da ćeš raditi obe stvari istovremeno, onda ćeš nakon nekoliko godina možda naći partnera, sklopiti brak, imati decu i izgraditi dom i karijeru, ali, tokom svih tih godina, ništa nećeš zadobiti od verovanja u Boga, nećeš zadobiti ništa od istine, srce će ti biti prazno i proći će ti najbolje godine. Kada napuniš četrdeset godina i osvrneš se na svoj život, imaćeš porodicu, imaćeš decu i nećeš biti sam, ali moraćeš da izdržavaš svoju porodicu. To je lanac kog ne možeš da se oslobodiš. Ako želiš da obavljaš svoju dužnost, moraćeš to da radiš lancima vezan za svoju porodicu. Bez obzira koliko ti je veliko srce, ne možeš da se pobrineš za oba – nećeš moći da pratiš Boga svesrdno i da ispunjavaš svoju dužnost dobro. Mnogo je onih koji napuste svoje porodice i zemaljske stvari, ali i nakon višegodišnjeg verovanja u Boga, oni još uvek tragaju jedino za slavom, bogatstvom i statusom. Oni nisu zadobili istinu, niti čak imaju bilo kakvo stvarno iskustveno svedočenje. To je isto kao da su protraćili vreme. Kada sada obavljaju svoje dužnosti, ne razumeju ni delić istine i kada im se nešto desi, ne znaju kako to da iskuse, pa počnu da cmizdre i gorko se kaju. Kada razmisle o početku, o svim mladim ljudima koji zajedno žive crkveni život, obavljaju svoje dužnosti, zajedno pevaju himne i slave Boga, oni pomisle kako su dobri bili ti dani i kako bi voleli da se vrate u to vreme! Nažalost, u ovom životu ne postoji lek za kajanje. Niko ne može da vrati vreme, čak ni ako bi to želeo. Ne postoji način da se vratimo na početak i da ponovo proživimo život. Zbog toga, kada prilika jednom prođe, više se ne vraća. Čovekov život traje samo nekoliko decenija; ako propustite najpogodnije vreme da tragate za istinom, uzalud ćete se kajati. Neki ljudi su do danas verovali u Boga i još uvek su zbunjeni. Nemaju pojma koju etapu je Božje delo dostiglo. Velike katastrofe su se desile, a ti ljudi i dalje žive u snu i razmišljaju: „Preostalo je još mnogo vremena pre nego što Bog završi svoje delo! Ljudi još uvek jedu, piju i sklapaju brakove, kao i inače. Moram da požurim i da uživam u životu, ne sme da mi promakne!” Oni još uvek žude za telesnom utehom, bez imalo žeđi za istinom u svojim srcima. Na ovaj način, oni propuštaju životnu priliku za spasenje. Zapravo, Bog radi kako bi spasao ljudski rod i, kada se Njegovo delo spasenja završi, čak i ako samo jedna osoba preživi, Bog neće misliti da je to premalo. Bog će uzeti tu jednu osobu, a svi drugi biće ostavljeni. To je Božja narav, koju nijedna osoba ne može jasno da vidi. Kada je Bog nameravao da uništi svet potopom, On je Noju naredio da napravi barku kako bi spasao one koji su verovali u Njega. Kada je barka bila gotova, samo je osam članova Nojeve porodice ušlo u barku i dostiglo Božje spasenje. Šta se desilo sa svima ostalima? Oni su se svi udavili u poplavi i umrli u katastrofi. Danas mnogi ljudi vide kako Bog izražava sve ove istine, koji odlično znaju da Bog obavlja delo spasenja, ali i dalje sumnjaju, imaju svoje predstave i odbijaju to da prihvate. Takva osoba je zadovoljna sobom, ali će stradati kada dođe do velikih katastrofa i koga će da okrivi za to? U Božjim očima, oni koji ne prihvataju spasenje su bube, živi duhovi, i niži su od zveri! Tokom perioda Božjeg spasenja, Njegova narav je milostiva, puna ljubavi i oprosta, ali kada se Božje delo spasenja okonča, On više neće ljudskom rodu nuditi Svoj oprost. Bog će Svoje delo povući i ljudi će se suočiti samo sa Njegovim gnevom i veličanstvenošću. Vi ste sada stigli baš na vreme za ovaj veliki trenutak – Bog obavlja delo suda tokom poslednjih dana. Ovo je jedna jedina prilika koju ljudi imaju da ih Bog spasi i usavrši. Vi svi obavljate svoje dužnosti u ovom ključnom trenutku Božjeg širenja jevanđelja carstva. Bog vas zaista izuzetno uzvisuje. Bez obzira šta si studirao, iz koje oblasti poseduješ znanje, ili koje talente i stručnost imaš, u svakom slučaju, Bog ti ukazuje milost time što ti dozvoljava da koristiš tu stručnost da obaviš dužnost u Njegovoj kući. To je prilika koja se retko ukazuje. Kada Bog deluje, On ni prema kome nije pristrastan, već se prema svakome odnosi pošteno. Bog se prema svakome ko prihvata i primenjuje istinu odnosi milostivo, a gnuša se i odbacuje svakoga ko istinu ne voli, kome je ona odbojna i ko je odbacuje. Bog je pravedan prema svakoj osobi. Dokle god ti možeš da prihvatiš istinu i pokoriš se Bogu, Bog će prema tebi biti milostiv, i neće smatrati da si odgovoran za svoje prethodne prestupe. Bez obzira na to kakav izlaz ti Bog otvori, bez obzira sa koliko milosti se On odnosi prema tebi, On naposletku ima samo jednu želju, a to je da te natera da razumeš Njegove namere, da naučiš lekcije i da razumeš istinu u okruženjima podobnim za napredak u tvom životu. Kada ti se Božje reči i istine urežu, kada postanu tvoj život, i kada se prema Bogu budeš odnosio kao prema roditelju tvog ponovnog rođenja, kada budeš mogao da postigneš pokornost Bogu i kada Ga se budeš bojao, bićeš u skladu sa Božjim namerama. Iako ste većinom još uvek prilično mladi, ako time što čitate Božje reči i što razumete istinu, vi svi zadobijete odlučnost, porastete u životu, imate bogobojažljivo srce i možete čvrsto da stojite kada vas zadese kušnje i nedaće, onda ćete imati rast i Bog će biti zadovoljan. Bog će reći da On nije uzalud platio visoku cenu kada je prema tebi postupao milosrdno. On će požnjeti nagrade, On će videti plodove Svog dela u tebi i On će na to gledati zadovoljno i radosno. Ovaj rezultat je isključivo postignut Božjim delom; to nije nešto čime čovek može da se hvali.

Bog radi više od pukog plaćanja cene za svaku osobu, decenijama, od njenog rođenja do danas. U Božjim očima, ti si na ovaj svet došao bezbroj puta i bezbroj puta si se ponovo ovaplotio. Ko je zadužen za to? Bog je zadužen za to. Ti ne možeš da znaš ove stvari. Svaki put kada dođeš na ovaj svet, Bog lično uredi stvari za tebe: On uredi koliko godina ćeš živeti, u kakvoj porodici ćeš se roditi, kada ćeš izgradi dom i karijeru, kao i šta ćeš raditi na ovom svetu i kako ćeš zarađivati za život. Bog uredi kako ćeš zarađivati da bi ti nesmetano mogao da ostvariš svoj zadatak u ovom životu. A što se tiče toga šta bi trebalo da radiš u sledećem ovaploćenju, Bog ti taj život uredi i isporuči u skladu sa onim što bi trebalo da imaš i sa onim što bi trebalo da ti se dȃ… Bog je za tebe uredio stvari mnogo puta i ti si najzad rođen u doba poslednjih dana, u tvojoj sadašnjoj porodici. Bog je za tebe uredio okruženje u kojim možeš da veruješ u Njega, dozvolio ti je čuješ Njegov glas i da se vratiš pred Njega, kako bi mogao da Ga pratiš i obavljaš dužnost u Njegovoj kući. Jedino si zahvaljujući Njegovom usmeravanju poživeo do današnjeg dana. Ti ne znaš koliko puta si se rodio među ljudima, ni koliko puta ti se izgled promenio, ni koliko si porodica imao, niti tokom koliko si doba i dinastija živeo – ali te je Božja ruka sve vreme podržavala i On je uvek pazio na tebe. Koliko se samo Bog muči radi jedne osobe! Neki ljudi kažu: „Ja imam šezdeset godina. Šezdeset godina je Bog pazio na mene, štitio me i vodio. Ako, kada ostarim, ne budem mogao da ispunjavam dužnost i ne budem mogao ništa da radim – da li će Bog i dalje brinuti o meni?” Zar nije glupo to reći? Božja suverenost nad čovekovim životom, Njegova briga o čoveku i Njegova zaštita čoveka ne traju samo jedan životni vek. Kada bi se to odnosilo na jedan jedini životni vek, na jedan jedini život, time se ne bi pokazalo da je Bog svemoguć i da ima suverenitet nad svim. Rad koji Bog ulaže i cena koju On plaća za neku osobu ne uređuju samo šta ta osoba radi u ovom životu, već za nju uređuju bezbroj života. Bog preuzima punu odgovornost za svaku dušu koja se ovaploti. On radi pažljivo, plaća cenu Svog života, usmerava svaku osobu i uređuje svaki od njenih života. Bog se na ovaj način muči i plaća cenu zarad čoveka i On mu daruje sve ove istine i ovaj život. Ako ljudi ne izvršavaju dužnost stvorenih bića u ovim poslednjim danima i ne vrate se pred Stvoritelja – ako, na kraju, bez obzira koliko života i generacija su proživeli, oni ne obavljaju valjano svoju dužnost i ako ne ispune Božje zahteve – zar ne bi njihov dug prema Boga tada bio prevelik? Zar oni ne bi bili nedostojni svih cena koje je Bog platio? Njima bi savest baš nedostajala, oni ne bi zaslužili da se zovu ljudima, pošto bi njihov dug prema Bogu bio prevelik. Stoga, u ovom životu – ne govorim o tvojim prethodnim životima, već o ovom životu – ako zarad svog zadatka ne možeš da odustaneš od stvari koje voliš ili od spoljnih stvari – poput materijalnih zadovoljstava, kao i ljubavi i radosti porodice – ako ne odustaneš od telesnih zadovoljstava zarad cene koju Bog plaća za tebe ili da bi Bogu uzvratio ljubav, onda si ti zaista rđav! Zapravo, za Boga vredi platiti bilo koju cenu. U poređenju sa cenom koju Bog plaća u tvoje ime, koliko je vredno to malo što ti ponudiš ili daješ? Koliko je vredna tvoja mala patnja? Da li znaš koliko je Bog propatio? To malo tvoje patnje nije vredno ni pomena u poređenju sa patnjom kroz koju je Bog prošao. Štaviše, izvršavajući svoju dužnost sada, ti zadobijaš istinu i život, te ćeš na kraju preživeti i ući u Božje carstvo. Kako je to veliki blagoslov! Dok pratiš Boga, bez obzira da li patiš i plaćaš cenu, ti zapravo radiš sa Bogom. Šta god Bog traži da uradimo, mi slušamo Božje reči i sprovodimo ih u delo. Ne buni se protiv Boga i ne čini ništa što Ga rastužuje. Da bi radio sa Bogom, moraš malo da patiš i moraš da se odrekneš nekih stvari i da ih ostaviš po strani. Moraš da odustaneš od slave, dobitka, statusa, novca i zemaljskih zadovoljstava – čak bi trebalo da odustaneš od stvari kao što su brak, posao i tvoji izgledi na ovom svetu. Zna li Bog da li si odustao od ovih stvari? Da li Bog može da vidi sve ovo? (Da.) Šta će Bog uraditi kada vidi da si ti odustao od svih ovih stvari? (Bog će se utešiti i biće zadovoljan.) Bog neće samo biti zadovoljan i reći: „Cena koju sam platio urodila je plodom. Ljudi su voljni da rade sa Mnom, imaju tu odlučnost i ja sam ih zadobio.” Bez obzira da li je zadovoljan ili srećan, da li Mu je udovoljeno ili Mu je pružena uteha, Bog se ne drži isključivo tog stava. On takođe dela i želi da vidi rezultate koje Njegovo delo postiže, inače bi to što On traži od ljudi bilo besmisleno. Blagodat, ljubav i milost koje Bog pokazuje ljudima nisu tek nekakav stav – one su, takođe, činjenica. O kakvoj se to činjenici radi? O tome da Bog stavlja Svoje reči u tebe, prosvećuje te, kako bi ti mogao da vidiš šta je to divno u vezi sa Njim i u čemu je smisao ovog sveta, kako bi ti se srce ispunilo svetlošću, omogućivši ti da razumeš Njegove reči i istinu. Na ovaj način, ti nesvesno zadobijaš istinu. Bog mnogo radi na tebi na jedan stvaran način, čime ti omogućava da zadobiješ istinu. Kada zadobiješ istinu, kada zadobiješ večni život kao najdragoceniju stvar, udovoljeno je Božjim namerama. Kada Bog vidi da ljudi tragaju za istinom i da su voljni da sarađuju s Njim, On je srećan i zadovoljan. On tada zauzima stav i dok se drži tog stava, On započinje posao, odobrava čoveka i blagosilja ga. On kaže: „Ja ću te nagraditi blagoslovima koje zaslužuješ.” Onda ćeš zadobiti istinu i život. Kada spoznaš Stvoritelja i kada zadobiješ Njegovo uvažavanje, da li ćeš i dalje osećati prazninu u svom srcu? Nećeš. Osećaćeš se ispunjeno i imaćeš osećaj uživanja. Nije li upravo u tome značenje izraza da čovekov život ima vrednost? To je najvredniji i najsmisleniji život.

Uzmite Jova za primer: da li je on ikada molio Boga da mu dȃ planinu punu stoke i veliko bogatstvo? (Nije.) Šta je on tražio? (Tražio je da se boji Boga i kloni zla.) Kako Bog gleda na to „bojati se Boga i kloniti se zla”? Bog je rekao: „Bog je video da je to dobro.” Kada ljudi traže da se boje Boga i klone zla, to Bogu pričinjava najveću radost i to je nešto što On blagosilja. Da li je Bog samo izrekao te reči, a da ništa više nije uradio? Šta je još Bog uradio Jovu? (On je proveravao Jova.) Bog je poslao Sotonu da iskuša Jova, da mu oduzme planinu punu stoke, veliko bogatstvo, decu i sluge – Bog ga je proveravao. Šta je Bog želeo da postigne ovom proverom? Bog je želeo Jovovo svedočenje. Šta je Bog u tom trenutku dao Jovu? Ljudi razmišljaju: „Šta je Bog dao Jovu? Jov je ostao bez stoke i bogatstva, šta mu je ostalo? Bog mu ništa nije dao!” Spolja gledano, čini se da je Bog Jovu uzeo ono što mu je prethodno dao, te da Jovu ništa nije ostalo, ali je Božje oduzimanje samo po sebi veća nagrada. Niko ne vidi jasno čime je Bog nagradio Jova. Bog je želeo Jovovo svedočenje i On je Jovu dao priliku. Kakva je to bila prilika? Bila je to prilika da Jov svedoči o Bogu pred Sotonom i svim ljudima, da svedoči o stvarnosti toga da se boji Boga i kloni zla, da svedoči o činjenici da se boji Boga i kloni zla, da svedoči da je savršen i čestit čovek. Zar nije Bog taj koji mu je to dao? Da Bog nije Jovu dao ovu priliku, da li bi se Sotona usudio da krene na Jova? (Ne bi.) Sotona se nikako ne bi usudio na to, potpuno je sigurno. Da se Sotona nije usudio da iskuša Jova, da li bi Jov imao ovu priliku? Ne bi imao ovu priliku. Zato je Bog dao Jovu upravo takvu priliku, da dokaže svima da je put kojim korača – onaj na kom se boji Boga i kloni zla – ispravan, da Bog smatra da je to prihvatljivo i da je Jov čestit, savršen čovek. Te stvari su svi videli, i Bog ih je video, i Jov nije razočarao Boga tom prilikom. Jov je svedočio o Bogu, porazio je Sotonu i Bog je video da je to dobro. Da li je Bog nagradio Jova na kraju? (Jeste.) Koja je bila Božja druga nagrada Jovu? Bog je rekao da Mu je prihvatljivo što se Jov bojao Boga i klonio se zla. Jov je svedočio o Bogu pred Sotonom i Bog je video da je sve to dobro. Bio je i uslišen i zadovoljan i zauzeo je određeni stav. Zar Bog ništa više nije uradio nakon što je zauzeo taj stav? Šta je Bog uradio? Čini se da vi niste baš upoznati sa Knjigom o Jovu. U kojim okolnostima je Jov rekao: „Ušima sam slušao o tebi a sada sam te i očima video”? On je ove reči izrekao nakon što je saslušao reči kojima mu se Bog obratio. Da li je Jov video Boga pre toga? (Nije.) Za Jova, slušanje Božjeg glasa bilo je isto kao da je video Njegovo lice i zar nije to blagoslov za kojim stvorena bića najviše žude? (Jeste.) Jov je to dobio. Da li mu zavidite? (Da.) Ovaj blagoslov nije lako dobiti. Dakle, kako možeš da dobiješ ovu priliku i da primiš ovu vrstu blagodati i nagrade? Moraš da svedočiš o Bogu ili, drugim rečima, moraš da svedočiš o Bogu tokom Sotoninih iskušavanja. Moraš da koračaš putem na kom se bojiš Boga i kloniš zla. Moraš da navedeš Boga da kaže: „Bog je video da je to dobro”. Kada je Bog uslišen i zadovoljan, i kada On vidi da je tvoje svedočenje dobro i da je sve što si uradio dobro, kada Bog kaže da si ti savršena osoba i da si osoba koja traga za istinom, onda ćeš moći da dobiješ Njegov blagoslov. Nakon što je Jov čuo Božji glas, šta je još Bog uradio? Dao je Jovu više nego što je on ikada imao. Jov je bio bogatiji nego pre – da je ranije bio multimilioner, nakon toga bi verovatno bio milijarder. Vidiš, ako se osoba boji Boga i kloni se zla, njoj je lako da postane milijarder; za Boga je to pitanje jedne jedine reči. To je Božja blagodat. Jov se bojao Boga i klonio se zla, pa je dobio Božji blagoslov.

Ono što Bog daje ljudima nadmašuje ono što bi oni tražili ili zamislili, ali ako želiš da primiš nagradu veću od bilo čega što bi mogao da tražiš ili zamisliš, moraš da pratiš Božji put. Pratiti Božji put nije jednostavno. Ljudi moraju da plate cenu, ali ta cena nije uzaludna, jer će biti nadoknađena. Ljudi misle da Bog prema njima samo zauzme neki stav, da On ništa ne radi, da ih stalno posmatra i gleda kako se ponašaju. Da li je to zaista tako? Nije. Bog je zapravo kao roditelj. Ako slušaš svoje roditelje, ako si razuman, ako se brineš o svojim dužnostima i ako mnogo patiš kako bi pratio ispravan put, kako će se tvoji roditelji osećati? Tvoji roditelji će te voleti i biti tužni zbog tebe. Oni su uvek spremni da daju život za svoju decu, da smanje patnje svoje dece, da se postaraju da deca dobro jedu, da nose lepu garderobu i da uživaju u životu – tada su oni zadovoljni. Oni ne žele da ti iole patiš. To je srce svakog roditelja. U poređenju sa roditeljskim srcem, Božje srce može samo da bude bolje, lepše, nežnije – Njegovo srce ne može da bude ništa manje od toga. Svi vi ponešto shvatate o srcima svojih roditelja. Svi vrlo dobro znate koliko su dobri vaši roditelji bili prema vama i svi želite da ih poštujete. Zato bi najpre trebalo da upotrebiš to poštovanje prema roditeljima kako bi pokazao razumevanje prema Božjem srcu. Oni koji to rade imaju najveću meru razuma. Deca mogu da osete koliko ih roditelji vole, ali ljudi bi trebalo da mogu još bolje da osete koliko ih Bog voli, jer sve što imaju uredio je i orkestrirao Bog. Jedino Bog može o svemu da odluči u vezi sa nekom osobom. Roditelji ne mogu da donesu sve odluke za dete, bez obzira koliko ga vole. U krajnjoj liniji, roditelji ne poseduju istinu. Njihova ljubav je osećajna i čulna; ona nikako ne može da spase nekoga od iskvarenosti, a ne može čak ni da mu pruži rast u životu. Jedino Božja ljubav može da spase ljude. Božja reč može da vodi ljude i da ih obezbedi tako da oni mogu da koračaju ispravnim putem u životu. Možete da vidite koliko je Božja ljubav veća od roditeljske – Bog pokazuje razumevanje prema ljudima! Tvoji roditelji su te rodili i ti si za njih njihova krv i meso. Oni se toliko brinu o tebi, neguju te i štite – pa, šta onda misliš, kako Bog gleda na ljude, koje je on Svojim rukama oblikovao? Bog neguje ljude kao da su Njegova vlastita deca; ljudi su Njegova krv i meso. To se razlikuje od ljudskog koncepta roditelja koji rađaju decu i koji su povezani krvnom vezom – Bog stvara ljude Svojim rukama, ali On je udahnuo Svoj dah u njih i On ima očekivanja od njih. Bog je ljudima poverio Svoje nade; On ima očekivanja od ljudi i On im je poverio neke stvari. Bog nije samo stvorio ljude, udahnuo Svoj dah u njih, oživeo ih i time završio Svoje delo. Ne radi se o tome da bi Bog jednostavno mogao iznova da napravi ljudski rod kad bi on bio loš, jer Bog je, na kraju krajeva, moćan i svemoguć. Nakon što je Bog stvorio ljude, On se zabrinuo za njih. Ljudi su Njegova krv i meso, oni su Njegovi prijatelji i, u isto vreme, oni su u Njegovom planu upravljanja, oni su poverenici i nosioci svih Njegovih nada. Konačno, On želi da vidi nadu u tim ljudima i da postigne neke rezultate. Ako na osnovu ovoga vi možete da pokažete makar malo razumevanja za Božje želje i namere, zar to neće malo produbiti vaše razumevanje? (Da, hoće.) Poput roditelja koji žele da im deca uče i ističu se u životu, koji su pored svoje dece dok oni uče, koji ih podstiču, pa im u sledećem trenutku sipaju čaj, koji im prave ukusnu hranu kada je vreme da jedu – ti roditelji ne znaju ništa bolje, njihov um stalo kruži oko njihove dece. Zar se tvoji roditelji ne ponašaju tako prema tebi jer imaju očekivanja od tebe, jer polažu svoje nade u tebe? Ako ih ne slušaš i nastaviš da budeš neposlušan, zar ih to neće povrediti? Zar neće biti tužni? (Hoće.) Onda razmisli o Božjim namerama na osnovu ove ideje. Kada Bog pogleda ljude, bez obzira koliko su stari, oni su u Njegovim očima deca. Ako kažeš: „Imam osamdeset godina”, Bog će reći da si dete. Ako kažeš: „Imam dvadeset godina”, onda si još više dete. Imao osamdeset, osamsto ili osam hiljada godina, u Božjim očima svi ljudi su deca. Iz Božje perspektive, uzrast nema nikakvu ulogu. U Božjim očima, svi ljudi su bebe i deca; tako Bog vidi ljudski rod. Zato si ti, u Božjim očima, Njegova krv i meso i jedan od Njegovih prijatelja. Kako ti, onda, možeš da se kvalifikuješ da postaneš Njegova krv i meso, Njegov prijatelj, osoba po Njegovom sopstvenom srcu, kako bi Ga zadovoljio? Zar ovo nije pitanje koje zaslužuje da ga ljudski rod razmotri i razmisli o njemu? (Jeste.) Bog se prema ljudskom rodu odnosi kao prema Svojoj krvi i mesu, kao prema Svojim prijateljima, nosiocima cene i krvi koje je On platio. Kakva je ljubav koju Bog ima prema čoveku? Kakav je Njegov način razmišljanja? Kako se On odnosi prema ljudima sa kojima ima odnos na tom nivou? Mogu li ljudska bića makar malo da razumeju kakvu ljubav Bog oseća prema tim ljudima? Neki ljudi kažu: „Nikada nisam video Boga i ne osećam stvari koje je On za mene uradio u mojim prethodnim životima.” Ti si u ovom trenutku živ, pa zar ne možeš da osetiš Božje vođenje i cenu koje je On platio za tebe? Da li možeš da ih shvatiš? (Da.) Ako možeš da ih shvatiš, to je u redu – to dokazuje da imaš srce i dušu. Ako možeš toliko da shvatiš, to je dovoljno. Tebi se isplati da odbaciš sve kako bi pratio Boga.

29. maj 2017. godine