Svi ste sada zauzeti obavljanjem svojih dužnosti, obučavate se da propovedate i svedočite o Božjoj reči i o Božjem delu u poslednjim danima. Bilo da pravite filmove ili da pevate himne kako biste svedočili za Boga, da li vaše dužnosti imaju vrednost za iskvareno čovečanstvo? (Imaju.) U čemu je njihova vrednost? Vrednost tih dužnosti je u tome što ljudima, kad oni vide te reči i istine koje je izrazio Bog, pomažu da krenu ispravnim putem i da razumeju da su članovi stvorenih bića, te da bi trebalo da dođu pred Stvoritelja. Mnogo ljudi nije u stanju da prozre niti da razume mnoge stvari s kojima se suočavaju. Oni se osećaju bespomoćno i smatraju da je život besmislen i prazan, i nemaju duhovnu potporu. Šta je uzrok svega toga? Odgovor na sve ovo leži u Božjoj reči. Tokom godina verovanja u Boga, svi ste pročitali mnogo Njegovih reči i razumeli određene istine, pa je vaša dužnost da koristite Božju reč kako biste te ljude prosvetili i ispravili njihove pogrešne misli i poglede, tako što ćete im omogućiti da razumeju istinu u Božjoj reči, da prozru tamu i zlo sveta, kao i da im pomognete da traže istiniti put, da pronađu Stvoritelja, da čuju Božji glas i da čitaju Njegove reči. To će im omogućiti da shvate određene istine i da vide Božje delo spasenja kako bi se mogli okrenuti Njemu i prihvatiti Njegovo delo. To je upravo dužnost koju treba da obavljate. Svi vi u svom srcu znate koliko ste istina razumeli i koliko ste problema rešili od kad verujete u Boga. U današnje vreme, mnogi ljudi, bilo da su vernici ili nevernici, traže istiniti put i traže Spasitelja. Oni ne znaju odgovore na određena pitanja, kao što su zašto ljudi žive i umiru, koja je vrednost i smisao ljudskog života, ili odakle ljudi dolaze i kuda idu. Oni čekaju da im propovedate jevanđelje i svedočite za Boga, kao i da ih vodite pred Spasitelja – zbog toga su dužnosti koje sada obavljate veoma značajne! S jedne strane, vi sami doživljavate Božje delo, a s druge strane, svedočite drugima o Božjem delu. Što više to iskusite, to ćete više istina morati da razumete i da se opremite njima i više posla ćete morati da obavite. To je odlična prilika za Boga da usavrši ljude. Trebalo bi da se molite Bogu i da se oslanjate na Njega, bez obzira na poteškoće s kojima se susrećete prilikom obavljanja svojih dužnosti; kada svi zajedno čitaju Božju reč i više traže istinu, ne postoji problem koji ne može biti rešen. U Božjoj reči ima mnogo istina koje treba da razumete, zato bi trebalo često da razmišljate i razgovarate o njima, tada ćete doživeti prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha. Nema problema koji ne može biti rešen oslanjanjem na Boga, i u to morate da verujete.

Nakon što je Bog stvorio čovečanstvo, osmislio je plan upravljanja. Tokom proteklih nekoliko hiljada godina, čovečanstvo nije imalo nikakvu veliku odgovornost niti nalog da svedoči za Stvoritelja, a delo koje je Bog obavljao među ljudima bilo je relativno skriveno i jednostavno. Međutim, u poslednjim danima, stvari su se promenile. Stvoritelj je počeo da izgovara reči. On je izrazio mnoge istine i otkrio tajne Svog plana upravljanja, ali je iskvareno čovečanstvo isprazno i otupelo: ljudi gledaju a ne vide, čuju a ne razumeju, kao da su im srca otežala. Zbog toga svi vi nosite veliku odgovornost! Šta je toliko važno u tome? Osim da širite reči i istine koje je Bog izrazio, još je važnije da svedočite za Stvoritelja svakom stvorenom ljudskom biću i da sva ta stvorena ljudska bića koja su čula Božje jevanđelje dovedete pred Stvoritelja kako bi shvatila značaj Božjeg stvaranja čovečanstva i razumela da, kao stvorena ljudska bića, treba da se vrate pred Stvoritelja, da slušaju Njegove izjave i da prihvate sve istine koje je On izrazio. Na taj način se sva ljudska bića mogu navesti da se pokore suverenosti i aranžmanima Stvoritelja. Da li je moguće postići ove rezultate samo čitanjem nekoliko odlomaka iz Božje reči, učenjem pevanja samo nekoliko himni, ili obavljanjem samo jednog aspekta posla? Nije. Dakle, ako želite dobro da obavljate svoje dužnosti, morate da svedočite o delima Stvoritelja, kao i o Njegovoj suverenosti i aranžmanima, tako što ćete koristiti različite metode i oblike. Na taj način, moći ćete da dovedete više ljudi pred Stvoritelja i da im pomognete da prihvate i pokore se Njegovoj suverenosti i aranžmanima. Zar to nije velika odgovornost? (Jeste.) Kakav stav treba da zauzmete prema svojim dužnostima? Da li je u redu biti smetenjak? Da li je u redu zatvarati oči pred nekim stvarima? Da li je u redu raditi stvari polovično i površno, ili odugovlačiti i raditi stvari ležerno? (Nije.) Dakle, šta treba da radite? (Da se posvetite svim srcem.) Trebalo bi da se posvetite svim srcem, tako što ćete koristiti svu energiju, iskustvo i uvid koji imate. Nevernici ne razumeju šta je ono najznačajnije što osoba može da postigne u svom životu, ali vi znate nešto o tome, zar ne? (Da.) Prihvatanje onoga što vam je Bog poverio i ispunjavanje svoje misije – to su najvažnije stvari. Dužnosti koje trenutno obavljate su veoma dragocene! Možda trenutno ne vidiš rezultate, i možda sada ne postižeš velike uspehe, ali uskoro će to doneti plodove. Dugoročno, ako se ovaj posao obavi kako treba, novac neće biti dovoljan da se izmeri doprinos koji to daje čovečanstvu. Takva istinita svedočanstva su dragocenija i vrednija od bilo čega drugog, i trajaće zauvek. Ona su dobra dela svake osobe koja sledi Boga, i to je nešto što vredi upamtiti. U ljudskom životu je prazno i nedostojno pomena sve sem verovanja u Boga, stremljenja ka istini i ispunjavanja svoje dužnosti kao stvorenog bića. Čak i ako ste ostvarili najupečatljivije podvige; čak i ako ste bili do Meseca i nazad; čak i ako ste napravili naučna dostignuća koja su bila od neke koristi ili od pomoći čovečanstvu, sve je to uzaludno i sve će to proći. Šta je jedino što neće proći? (Reč Božja.) Samo reč Božja, svedočanstva o Bogu, sva svedočanstva i dela koja svedoče o Stvoritelju i dobra ljudska dela neće proći. Te stvari će trajati zauvek i one su veoma dragocene. Zato odbacite sva svoja ograničenja, sprovedite ovaj veliki poduhvat, i ne dozvolite da vas sputavaju ljudi, događaji i stvari; iskreno se posvetite Bogu i uložite svu svoju energiju i trud u obavljanje svojih dužnosti. To je ono što Bog blagosilja najviše od svega, i vredno je svake patnje!

Sada slediš Boga, slušaš reč Božju i prihvataš nalog Stvoritelja. Ponekad je to malo teško i naporno, a ponekad doživiš malo poniženje i oplemenjivanje; ali to su dobre stvari, a ne loše. Šta ćeš na kraju dobiti? Ono što ćeš dobiti jesu istina i život, i na kraju, odobrenje i potvrda Stvoritelja. Bog kaže: „Sledi Me, a ja ću te prihvatiti i biću zadovoljan tobom.” Ako Bog ne kaže ništa drugo sem to da si ti stvoreno biće u Njegovim očima, onda nisi živeo uzalud i koristan si. Neverovatno je biti priznat od Boga na ovaj način, i to nije mali podvig. Ako ljudi slede Sotonu, šta će dobiti? (Uništenje.) Pre nego što budu uništeni, u šta će se pretvoriti? (Postaće demoni.) Ti ljudi će postati demoni. Bez obzira na to koliko veština ljudi steknu, koliko novca zarade, koliko slave i koristi dobiju, koliko materijalnih dobara uživaju, ili koliko visok status imaju u sekularnom svetu, iznutra će postajati sve iskvareniji, sve zlobniji i prljaviji, sve buntovniji i licemerniji, i na kraju će postati živi duhovi – postaće neljudi. Dakle, kako Stvoritelj vidi takve ljude? Samo kao „neljude” i to je sve? Kakvi su pogled i stav Stvoritelja prema takvoj osobi? To su odbojnost, gađenje, odvratnost, odbacivanje i, na kraju, kletve, kazna i uništenje. Ljudi hodaju različitim putevima i na kraju imaju različite ishode. Koji put vi birate? (Da verujete u Boga i da Ga sledite.) Ako izaberete da sledite Boga, to znači da ste izabrali ispravan put: to znači krenuti putem svetlosti. Ako ljudi žele da žive vrednim i smislenim životom, da imaju čistu savest i da se istinski vrate pred Stvoritelja i na Njegovu stranu, moraju da se posvete svim srcem, da udovoljavaju Bogu i da Ga slave ispunjavanjem svoje dužnosti stvorenih bića – ne mogu da budu malodušni. Treba da kažeš: „U svom životu i na ovom svetu, ne očekujem da steknem bogatstvo, da se istaknem među drugima, da donesem čast svojim precima, da budem bolji od svojih vršnjaka ili da budem visoko cenjen – neću da se borim za te stvari. Neću da sledim taj put. Jednostavno ću slediti Boga i svoj život, svoju energiju, i sve svoje sposobnosti, darove i talente posvetiti obavljanju svoje dužnosti. Sve ću to posvetiti Bogu. Tokom tog vremena, čak i ako me se drugi gnušaju, ako me odbace, ako ponekad budem orezan, ili ako me braća i sestre pogrešno razumeju, ili ako me Bog oplemeni i testira, ako mi donosi mnogo patnje, ili ako nemam telesnih užitaka u ovom životu i nađem se sam i nezbrinut – prihvatam sve te stvari i celo svoje biće posvećujem Bogu.” To je volja koju moraš da imaš! S takvom voljom možeš da izdržiš mnoge teškoće, ali bez nje, ako imaš samo želju ili iznenadni nalet entuzijazma, to neće funkcionisati: nema motivacije. Kada su zauzeti svojim dužnostima, neki ljudi preskoče par obroka i malo manje spavaju, a kada vide da ne izgledaju dobro, pomisle: „To ne funkcioniše. Bez obzira koliko sam zauzet, moram da se odmorim; ne mogu da ostarim pre vremena i ne mogu da izdržim toliko teškoća. Važno je da vodim računa o svom zdravlju.” Šta mislite o ovakvom razmišljanju? Oni ne uzimaju u obzir Božje namere. Više cene telo nego što cene svoju dužnost i Božji nalog; na prvi znak patnje, gube volju, povlače se kao kornjača koja uvlači glavu i počinju da se žale; nisu sposobni da brinu o stvarima o kojima Bog brine, nisu sposobni da razmišljaju o stvarima o kojima Bog razmišlja i ne uzimaju u obzir Božje namere. Ako starešina kaže da je zadatak veoma hitan, ljudi poput ovih će odgovoriti: „Baš me briga za to, ne želim neprijatnosti. Nisam zainteresovan.” Da li postoje takvi ljudi? (Da, postoje.) Takvi ljudi su sebični, podli i lažljivi. Prave smicalice, nisu pouzdani i nisu ljudi koji iskreno žele Boga. Oni će uz to reći da su se posvetili Bogu, ali to su samo reči – ti ljudi se ne bave praktičnim stvarima, ne trpe ni najmanju teškoću niti plaćaju ikakvu cenu. Bog se ne raduje takvim ljudima i oni nemaju Njegov blagoslov. Neki ljudi više nisu voljni da obavljaju svoje dužnosti čim njihovo telo malo propati. Mladi ljudi, posebno, mnogo brinu o svom izgledu i rastuže se kada vide da su im lica ispijena i da im koža više nije glatka ili kada pronađu sedu dlaku. Uvek brinu o tome što će ostariti i poružneti, brinu da neće moći da pronađu partnera, ili da neće moći da osnuju porodicu. Da li takvi ljudi mogu da dostignu istinu? Koje je Božje načelo za donošenje suda o tome da li su ljudi sposobni da plate cenu u obavljanju svojih dužnosti, i da li svoje dužnosti obavljaju na prihvatljivom nivou? Bog jednostavno želi da vidi iskrenost ljudi. Ponekad ljudi misle: „Samo ću ponuditi svoje srce i to će biti dovoljno,” a ipak nastavljaju da rade ono što inače rade, bez ikakvih promena. Kako Bog gleda na to? Bog će gledati tvoje težnje, s jedne, i tvoje stvarne postupke, s druge strane. Bog će istraživati te stvari. Ako imaš težnju i volju i ako ujedno možeš istinski da platiš cenu, onda će Bog, čak i ako si ponekad slab, videti da tvoje srce nije stvarno odustalo, da i dalje stremiš ka napretku i da voliš istinu, pravdu, pravednost i pozitivne stvari, i On te neće napustiti. Neki ljudi govore prilično dobro, ali su im srca ravnodušna; ne primenjuju nikakvu istinu, već samo pokušavaju da prevare druge. Nemaju izbora osim da govore na ovaj način i upravo se tako ophode prema ljudima oko sebe. Mogu da zvuče donekle ugledno, ali u stvarnosti, nisu voljni da nešto preduzmu. Čak i kada nešto preduzmu, ne sprovode u delo ono što govore. Umesto toga, rade sve što žele, sve što je dobro za njih i što će ih zaštititi. Zar ne postoji nesklad između njihovih reči i dela? Da li Bog može da vidi ovaj nesklad? Bog istražuje i On to veoma dobro vidi. Neki ljudi su lažljivi i prave smicalice. Oni misle da Bog ne zna, te da niti vidi niti Ga je briga. Da li je to zaista slučaj? Kako se Bog ophodi prema poštenim ljudima i prema onima koji prave smicalice? Da li možete da vidite razliku u načinu na koji Bog tretira ove dve vrste ljudi? (Bog blagosilja poštene, a prezire lažljive.) Kako Bog blagosilja poštene ljude? Šta vi mislite o tome da pošteni ljudi imaju Božji blagoslov? (Pošteni ljudi postižu uspeh u svojim dužnostima.) (Bog prosvećuje poštene ljude, i oni lako mogu da razumeju istinu i da uđu u stvarnost.) (Bog voli poštene ljude i brine se za njih, i samo pošteni mogu ući u carstvo Božje.) Sve ove izjave su tačne, i to su Božji blagoslovi za poštene ljude. Zar sada ne vidite razliku i zar ne vidite Božji stav u Njegovom postupanju prema različitim ljudima i prema ljudima koji hodaju različitim putevima? Pošteni ljudi takođe ponekad čine gluposti i osećaju slabost, ali imaju Božje prosvećenje i vođstvo, uživaju Njegovu zaštitu i svuda mogu da vide Njegove blagoslove. Bog ih disciplinuje i orezuje ili ih testira i oplemenjuje kako bi im pomogao da se promene i da rastu. Ljudi koji uvek manipulišu svojim rečima i postupcima i koji su uvek skloni da izbegavaju odgovornost u obavljanju svojih dužnosti upravo su oni koji uopšte ne prihvataju istinu. Oni nemaju delo Svetog Duha, što je kao da žive u močvari, u tami. Bez obzira na to koliko tumarali, bez obzira na to koliko naporno pokušavali, oni ne mogu da vide svetlost niti da pronađu pravac. Oni obavljaju svoje dužnosti bez nadahnuća i Božjeg vođstva, nailazeći na prepreke u mnogim stvarima, i nesvesno se otkrivaju dok rade nešto. Koja je svrha njihovog otkrivenja? Svrha je da svi mogu da ih prepoznaju i da uvide kakvi su oni zapravo ljudi. U suštini, ovakvi ljudi su službenici. Nakon što završe svoje službovanje, bez ikakve stvarne promene, počeće da se otkrivaju i biće eliminisani. Oni koji su počinili razna zla dela biće kažnjeni i, poput nevernika, umreće na različite strašne načine. Neki ljudi su izgovorili bogohulne i drske reči, i zbog toga ih Bog više ne želi, pa ih predaje Sotoni. Da li može njihovo predavanje Sotoni i dalje doneti dobre rezultate? Bez Božje zaštite, Sotona će ih mučiti i delovati na njih; zaposešće ih demoni, izgledaće kao utvare, sve dok ih zli duhovi ne izmuče do smrti. Zar Bog ne tretira različite ljude na različite načine? Kada Bog sprovodi svoje delo nad ljudima, On ih pokreće, daje im prosvećenje i vođstvo i menja njihova unutrašnja stanja. Dobri ljudi vole da budu sve pošteniji, jer samo poštenjem mogu dobro da obavljaju svoje dužnosti i da krenu putem stremljenja ka istini. Samo poštenjem mogu da dobiju delo Svetog Duha i da stalno razmišljaju o sebi, ne buneći se protiv Boga, već se pokoravajući Bogu u stvarima koje ih zadese, te tražeći istinu i stremeći ka njoj u svemu. To je upravo ono što Bog zahteva od ljudi i, kada oni ispune Njegove zahteve, On sprovodi svoje delo na njima, prosvećuje ih, prosvetljuje, vodi i blagosilja. Bog ostavlja po strani one koji osećaju odbojnost prema istini i koji je mrze. Kako se Bog ophodi prema lošim i zlim ljudima koji čine razna zla dela i stalno prekidaju i ometaju delo crkve? Bog će ih otkriti i predati Sotoni. Oni će početi da prave probleme, da otkrivaju svoje pravo lice i da nehotice govore nepovoljne i negativne stvari, da seju razdor i da se ponašaju kao klovnovi. Uradiće mnogo loših stvari, koje će izazvati prekidanja i ometanja u crkvi, a kada Božji izabrani ljudi shvate istinu i kada budu mogli da ih prepoznaju i razotkriju, biće uklonjeni i izopšteni. Da li je to njihov izbor? (Nije.) Tako završavaju ljudi koji ne prihvataju istinu i ne obavljaju svoje dužnosti kako treba. Kada ljudi ne hodaju ispravnim putem i ako ih Bog preda Sotoni i njegovim malim demonima, tada su oni potpuno uništeni i nepovratno napušteni. Kada budu otkriveni, razmišljaće: „Šta se dešava? Da li sam pravio probleme? Da li sam prekidao, da li sam ometao? Zašto nisam bio svestan toga?” Bog sve istražuje i, ako On stvori okolnosti da te ljude otkrije i eliminiše, to će se dogoditi vrlo brzo. Moguće je da će, nakon jednog ili dva incidenta, biti otkriveno da su zli ljudi i prema njima će se ophoditi u skladu s tim. Postoje neke stvari za koje se Bog lično pobrine, a postoje i druge stvari koje On radi tako što koristi male demone, Sotonu ili zle duhove da Mu služe. S jedne strane, On usavršava i izgrađuje Božje izabrane ljude; s druge strane, On otkriva i eliminiše zle ljude. Ako to meriš svojim predstavama i misliš da to nije nešto što radi Bog, da On ne radi takve stvari, da te stvari ne orkestrira On, zar to nije pogrešno? Sve je u Božjim rukama i vi ćete to znati jednom kada iskusite.

Iako neki ljudi veruju u Boga, njihova srca su i dalje u sekularnom svetu; oni možda obavljaju svoje dužnosti, ali i dalje sanjaju o tome da se obogate. Njihova srca ostaju nemirna i nezadovoljna, pa ponekad žele da napuste Božju kuću, ali boje se da neće dobiti blagoslove i da će ih zadesiti nesreće, pa sve što mogu da urade jeste da površno obavljaju svoje dužnosti. Oni ponekad šire negativnost i malo se žale, pa iako nisu učinili mnogo zla, ne igraju pozitivnu ulogu. Da li je Bog svestan ovog njihovog ponašanja? (Jeste.) Da li su ljudi svesni njihovog ponašanja? Ljudi to često ne vide. Oni smatraju da su takvi ljudi dobri, da u obavljanju svojih dužnosti rano ustaju i kasno ležu, da mogu podnositi teškoće i platiti cenu, ali da povremeno osećaju slabost i da ne vole da komuniciraju s drugima. Ali, Bog zna šta ovi ljudi misle u svojim srcima i kako se ponašaju, i On ima odgovarajuća uređenja. Kada dođe vreme, Bog dozvoljava da ih zadesi bolest, a kada obole, oni ne mogu da obavljaju svoje dužnosti. Šta to znači? To znači da su uklonjeni iz redova onih koji obavljaju dužnosti. Da li je to dobro ili loše? (To je loše.) Svi vi ste voljni da odano obavljate svoje dužnosti, ne želite da se suočite sa nevoljama, bolešću ili bolom, i osećate da to odlaže obavljanje vaših dužnosti. Ali, oni koji ne žele da obavljaju svoje dužnosti osećaju olakšanje kada se suoče s poteškoćama ili bolešću, i misle: „Ovog puta imam razlog, izgovor; ne moram više da obavljam svoje dužnosti.” U stvari, to je loše: to znači da ih Bog više ne želi, da se više ne računaju, i to je način na koji ih Bog pročišćava. Nakon što budu pročišćeni, njihove bolesti se mogu neočekivano povući, a kada se oporave, ići će na posao i zarađivati, tako što će živeti svoj život i bogato zarađivati. Bog ne želi ovakvog čoveka – šta znači kada Bog više ne želi nekoga? To znači da ti ljudi nemaju budućnost; oni su nestali iz Božjih očiju i više nemaju nikakvu šansu za spasenje. Bog je te ljude unapred odredio i izabrao, ali od sada ih se gnuša i odbacuje; On odlučuje da ne spasi takve ljude, već da ih ukloni iz Svoje kuće. Bog neće nikada spasiti takve ljude. Od ovog trenutka, oni su izgubili svaku šansu za spasenje. Bez obzira na to šta rade ili kako se ponašaju, Bog ih više ne želi. Ako Bog više ne želi nekoga, da li je to kraj? Priča tog čoveka još nije završena. Pre nego što Bog izabere čoveka, on živi pod Sotoninom vlašću. Nakon što ga Bog izabere, on dolazi u Božju kuću i živi pod Njegovom brigom i zaštitom. Kada se ljudi opiru i izdaju Boga, i Bog ih se odrekne, gde se vraćaju? (Pod Sotoninu vlast.) Oni se vraćaju da ponovo budu pod Sotoninom vlašću. To ukazuje da ih je Bog vratio Sotoni, što znači: „Više ne želim ove ljude. Oni ne prihvataju istinu; predajem ih tebi”, i Sotona ih uzima. Ti ljudi se vraćaju Sotoni i više nemaju nikakvu šansu za spasenje. Šta ljudi gube kada ih Bog vrati Sotoni? Kakve posledice i krajnji ishod će zadesiti te ljude? Morate jasno da razumete ovo. Božja odluka da eliminiše nekoga nije laka i sigurno se ne donosi zbog nekog trenutnog prestupa te osobe, jer Bog spašava ljude u najvećoj mogućoj meri i ne eliminiše ih olako. Kada Bog izabere čoveka, šta taj čovek dobija od Njega? (Dobija šansu za spasenje.) Šta još dobija? (Dobija istinu.) Da, naravno, mora da dobije istinu kako bi primio Božje spasenje. Kada Bog izabere čoveka i vodi ga iz Sotonine vlasti u Svoju kuću, da li se Sotona usuđuje da postavlja bilo kakve uslove Bogu? Ne usuđuje se da postavlja uslove niti se usuđuje išta reći. Ako Bog kaže: „Ovaj čovek je Moj, više ti nije dozvoljeno da ga diraš”, Sotona tada poslušno predaje tog čoveka. Hrana, odeća, smeštaj, prevoz i svaki korak tog čoveka pod Božjom su zaštitom i nadzorom i, bez Božjeg dopuštenja, Sotona neće smeti da ponovo dira tog čoveka. Šta to znači? To znači da čovek živi potpuno pod Božjom brigom i zaštitom, bez ometanja i zadiranja spoljašnjih sila, pa su njegova svakodnevna radost, tuga i bol pod Božjim nadzorom, kao i pod Božjom brigom i zaštitom. Ako se desi neka nesreća ili nevolja, Bog će omogućiti tom čoveku da ih izbegne i biće dobro, dok će nevernici i oni koje Bog nije izabrao imati sudbinu koju zaslužuju. Ako treba da umru, umreće; ako treba da dožive nesreću, doživeće nesreću. Nijedna osoba ne može promeniti to i nijedna osoba ne može spasiti bilo koga drugog. Kada nevolje pogode, one pogađaju mnoge ljude; ali kako je moguće da te nesreće ne zadese tebe? To je Božja zaštita. Ni Sotona, ni mali đavoli, ni zli duhovi ne smeju da te diraju. Kada dođu pred tebe, kao da ih blokira zaštićeno područje na koje naiđu, kao da vide reči „Ne dirajte ovog čoveka”, ili kao da ugledaju neki nebeski ukaz i ne smeju da te diraju, pa si zaštićen. Ti si vodio veoma dobar život sve ove godine, sve je išlo dobro, i mogao si normalno da obavljaš svoju dužnost – to je neko ko je zaštićen Božjim rukama. Međutim, kad čovek kojeg sam upravo spomenuo dobije Božju zaštitu, on je ne oseća niti je svestan nje. On kaže: „Verovatno sam zahvaljujući sreći ili dobroj sudbini mirno živeo sve ove godine, a Sotona i ti mali đavoli držali su se daleko od mene.” Taj čovek ne kaže da je to bila Božja zaštita niti zna kako da uzvrati Božju ljubav i blagodat. On ne obavlja svoju dužnost kako treba, već prekida i ometa, i radi samo loše stvari. Bog vidi njegovo dosledno ponašanje, istražuje njegovo najdublje biće i daje mu vreme i priliku tokom mnogo godina, ali se čovek i dalje ne kaje. Zato Bog kaže da taj čovek ne može da bude spasen i na kraju odlučuje da ga vrati Sotoni. Taj čovek je bezvredan i Bog ga više ne želi. Ko je najsrećniji kada Bog isključi tog čoveka? Sotona je najsrećniji i kaže: „Kako je divno imati još jednog malog đavola u svom taboru, još jednog saučesnika!” Taj čovek, koji je priglup i ne zna za strah, na ovaj način se vraća u zagrljaj Sotone. Šta će mu Sotona uraditi? (Sotona će ga gaziti i povrediti.) Sotona je veoma vešt u povređivanju ljudi, tako da neki postaju zaposednuti demonima, neki dobijaju čudne bolesti, a neki odjednom počinju da se ponašaju nenormalno, pri čemu otkrivaju svoj demonski izgled kao da su poludeli. Sotona često povređuje i proždire ljude na ovaj način. Ovo je priroda Sotoninih postupaka: oslanja se na lukavstvo i rđavost, i koristi različite metode da bi namamio ljude u pokornost, da bi im naudio i da bi ih proždrao. Da li se Sotonine metode povređivanja ljudi samo na to svode? Definitivno ne. Sotona ne kvari ljude samo time što im nanosi štetu, što ih uništava i pustoši, kao što ljudi kažu. Ima mnogo više podmuklih i zlobnih načina, koje je iskvareno čovečanstvo iskusilo iz prve ruke. Kad ljudi budu predati Sotoni, neki od njih odjednom postanu posebno vešti i sposobni u korišćenju trikova; odjednom im izuzetno glatko ide na putu karijere, napreduju u poslu i bogate se. Da li je to dobro ili loše? (To je loše.) To je dobro u očima čoveka, pa kako se može smatrati lošim? (Ti ljudi su pali na Sotonine prevare i sve više će se udaljavati od Boga.) Oni dobijaju unapređenje, stiču bogatstvo i sve im ide dobro; ubrzo postaju tajkuni, sa novcem, statusom i slavom. Žive veoma dobro i u potpunosti se vraćaju sekularnom životu. Da li u ovim trenucima oni još uvek mogu da misle na Boga? Da li oni još uvek žele da veruju u Njega? Da li je Bog još uvek u njihovim srcima? (Ne.) Oni su se potpuno udaljili od Boga i napustili pravi put, i Sotona ih je potpuno zarobio. Više nisu članovi Božje kuće; postali su nevernici i na taj način su potpuno uništeni. Da li takvi ljudi mogu još uvek da imaju Božju zaštitu? (Ne mogu.) U kakvom su oni stanju kada žive u sekularnom svetu i pod Sotoninom vlašću? Iz dana u dan, oni ne znaju da li će živeti ili će umreti; kad god izađu, ne znaju da li će ih zadesiti neka nesreća; ne poznaju ni mir ni radost; njihova srca su puna užasa, nemira i straha. Oni znaju koje su posledice izdaje Boga, pa su ceo dan u stanju anksioznosti i ne znaju kada će ih zadesiti nesreća niti kada će biti kažnjeni. Ovako se ljudi osećaju u srcu kada ih se Bog gnuša i kada ih odbaci: zarobljeni su u tami bez izlaza, svaki korak im je težak i zastrašujući, a njihov život je veoma bolan. Da li misliš da ovi ljudi žive bolne živote zato što jure za slavom i dobitkom, zato što teže sekularnom životu, zato što žive udobno i slede put nevernika? Ne. Pošto ih je ih je Bog jednom napustio, On više ne brine o njima. Bez Božje zaštite i brige, oni postaju ljudi pod Sotoninim vlašću i odmah padaju u tamu. Prvo što ljudi osećaju kada padnu u tamu jeste da njihova srca više nisu u miru i da više ne osećaju prisustvo Boga. Osećaju da je svet pun užasa, zamki, prevare i opasnosti, i da je život još teži. Da li je važno kakav je njihov status u svetu? Da li je važno koliko su sposobni ili moćni? Nije. Svi oni koji ne veruju u Boga ili koje je On isključio završiće ovakvim ishodom, padajući u živi pakao, koji je toliko bolan. Razne vrste živih duhova će tamo da te povređuju svaki dan. To je nepodnošljivo; to je jednostavno život gori od smrti.

Kada su ljudi pod zaštitom Boga, osećaju se sigurno, mirno i radosno. Mogu da žive kao ljudi i da učestvuju u svim aktivnostima normalne ljudskosti; sve oko njih je uobičajeno i onako kako treba da bude, pa su njihova srca slobodna i opuštena. Kad ljudi izgube brigu i zaštitu Boga, ti osećaji nestaju, pa oni reaguju na sve ljude, događaje i stvari oko sebe koristeći vlastite veštine, sposobnosti, misli i filozofije za ovozemaljsko ophođenje, ali i svoju plahovitost. Šta su svi ovi ljudi, događaji i stvari oko njih? To su sve loši ljudi, zli ljudi, veći i manji demoni, i zli duhovi. Da li će ljudski životi biti dobri ako se na takvom mestu nečistih duhova nađu bez Božje zaštite? (Neće.) Zato ljudi ne mogu uživati ni u jednom dobrom danu nakon što napuste Boga; život im postaje tako težak. Kada ljudi žive pod Božjom brigom i zaštitom, često ne shvataju koliko je to važno i ne cene to dovoljno; kada ih Bog jednom napusti, prekasno je za kajanje, što zaista predstavlja katastrofu ogromnih razmera! Samo kada ljudi žive pod Božjom orkestracijom, brigom i zaštitom, mogu da iskuse i spoznaju istinitu sreću, mir i radost, to jest mir i radost koji se duboko osećaju u srcu, a dolaze od Boga. Kada ljudi jednom izgube Božju brigu i zaštitu, tada bol, briga, anksioznost, nelagoda i strah koji duboko leže u njihovim srcima počinju postepeno da rastu. Patnja u njihovim srcima raste, i teško im je da se izbave iz toga; oni ne mogu da se oslobode. Koliko velike mogu da budu nečije veštine i snage? Šta je to sa čime se suočavaš sam? Ti se suočavaš sa raznim nečistim i zlim duhovima! Oni spolja izgledaju kao ljudi: imaju oblike, forme, telo i krv. Ali su svi ovi ljudi od Sotone, pa njima manipuliše Sotona i svaka vrsta zlog i nečistog duha. Kolike su čovekove sposobnosti kada se suoči s tim stvarima? Da li on može da bude bez straha? Da li on može da uživa u miru i radosti? Ma koliko on velika ličnost bio, ma koliko on sposoban ili jak bio, kako će se osećati kada živi pod Sotoninom vlašću i kada živi na ovom svetu? Kad ostane sam i smiri se, razmišljaće o ljudima, događajima i stvarima oko sebe i o tome koliko je teško nositi se sa svakom stvarčicom na koju naiđe; on mora da razbija glavu da bi se sa svim tim nosio. Koliko je to iskušenje za njega da koristi ljudsku snagu i sredstva da bi se izborio sa svim ovim! Eto koliko mu je teško da živi; koliko je to bolno. Neki ljudi kažu da velike ličnosti ne trpe takve patnje, a zapravo, one pate više. Obični ljudi se suočavaju sa malim krugom života, dok se velike ličnosti suočavaju sa širim krugom života i sa većom patnjom i mukom. Da li velike ličnosti znaju za sreću? (Ne znaju.) Dakle, s kakvim životom će se ljudi suočiti kada izgube Božju brigu i zaštitu i kada ih On napusti? Oni će se sami, bez ičije pomoći, suočiti sa svim tim nečistim i zlim duhovima – to čini život neizdržljivim! Mogu umreti u bilo kom trenutku pod vatrom svojih protivnika ili ako podlegnu njihovim zaverama, pa vode iscrpljujuće, bolne i mučne živote. Neki ljudi su glupavi i misle da je dosadno verovati u Boga, da je dosadno neprestano stremiti ka istini i uvek se fokusirati na pokornost Bogu i slušanje Božjih reči; oni misle da su svetovni ljudi slobodni i smatraju da je vera u Boga besmislena, pa više ne žele da veruju. Uvek razmišljaju na taj način, ali jednog dana će shvatiti kakve su posledice toga.

U rukama Stvoritelja, ljudi uživaju u beskrajnom miru, radosti, blagoslovima, zaštiti i brizi, dok oni koji nemaju čovečnosti i savesti neće iskusiti ove stvari. Međutim, čim čovek bude napušten od Boga, odmah će osetiti kako bol tame pada na njega, i tada će u potpunosti razumeti koliko je srećno i radosno bilo verovati u Boga, obavljati svoje dužnosti, i živeti u Božjoj kući i u Njegovom prisustvu, ali će već biti prekasno. Možda ćeš reći: „Žalim što sam napustio Boga. Da li mogu iznova da počnem da verujem u Njega?” Da li Bog daje takve prilike? (Ne daje.) Ako više ne želiš Boga, može li Bog i dalje želeti tebe? Zar ne voliš Sotonu? Voliš Sotonu u svom srcu, ali ipak želiš da slediš Boga radi nekih blagoslova. Da li Bog može da pristane na to? (Ne može.) To je tako. Zbog toga ljudi moraju često da dolaze pred Boga kako bi se zapitali i razmislili o ovim stvarima: šta je istinita sreća; kako živeti da bi se postigla istinita sreća, radost i mir; i koje stvari su najvrednije i zaslužuju da budu sačuvane u životima ljudi. O ovim stvarima treba razmisliti. Što više razmišljaš o pravim stvarima i istini, to će te Bog više prosvetiti i voditi, omogućiti ti da razumeš, da znaš i da vidiš, i što više budeš bio prosvećen i prosvetljen u pogledu praktikovanja i ulaska u istinu – zar tvoja vera tada neće postajati sve veća? Ako si stalno lenj i prkosan, ako uvek osećaš odbojnost prema istini i ne voliš istinu; ako nikada ne želiš da budeš u Božjem prisustvu i uvek razmišljaš o tome kako da budeš razuzdan i udaljen od Boga; i ako ne prihvataš Njegovo vođstvo, brigu i zaštitu, može li Bog da te prisili? Ako je to tvoj stav, Bog te sigurno neće prosvetiti, pa ćeš imati malo vere. Što duže veruješ, to ćeš imati manje energije, a onda ćeš da se žališ, da širiš svoje predstave i negativnost, i s vremenom ćeš da praviš probleme. Kada napraviš probleme i poremetiš delo crkve, Božja kuća te više neće tako blago tretirati, već će te izbaciti ili izopštiti, i završićeš svoj put verovanja u Boga. Ko će biti kriv za to? (Ti sam.) Tako će završiti ljudi koji veruju u Boga, ali ne streme ka istini. Kao što izreka kaže: „Metar leda ne zaledi se u jednom danu.” Ako veruješ u Boga već nekoliko godina, ali ne stremiš ka istini, i ako si izabrao put sveta i sledio Sotonu umesto Boga, onda će te Bog napustiti i odbaciti. Bog ne prisiljava ljude. Božje spasenje, Njegova reč, istina i život slobodno su dati čoveku; On ne traži novac od tebe niti pravi dogovore s tobom. Ako ne samo da odbijaš da prihvatiš istinu, već se i žališ Bogu i ometaš delo crkve, zar ne tražiš nevolje? Šta će Bog onda uraditi? Zasigurno će te napustiti, i to će ti biti zaslužena kazna. Ako odbiješ Božje veliko spasenje kada je na dohvat ruke, i ako se i dalje osećaš prevarenim i želiš da se nagodiš s Bogom, to je zaista nerazumno! Ako je to slučaj, onda treba da se vratiš u blatnjavu jamu sveta i da se snađeš kako god želiš! Bog više neće mariti, i na taj način će biti odlučen tvoj ishod. Neki kažu: „Ako ljudi više ne žele Boga, što ih On ne pusti da umru?” Zar ne postoje oni koji tako razmišljaju? (Postoje.) Neki ljudi su okrutni i kažu: „Ako čovek ne sledi Boga, Bog bi trebalo da ga prokune, da ga kazni, pa čak i da ga uništi!” Da li mislite da je to narav Božja? (Ne, nije.) Bog to ne radi; On ne prisiljava ljude. Kakav će biti nečiji život već je određeno od Boga, i On ne radi nasumično. Sudbina, odredište i ishod te osobe već su unapred određeni od Boga, pa i ako ne slede Boga, On će ih ipak pustiti da žive tako prirodno, shodno njihovoj prvobitnoj sudbini. Bog će ih predati Sotoni i to će biti kraj; njihov ishod će konačno biti određen od Boga u trenutku kada to bude trebalo, na kraju njihovog života. Bog neće narušiti sve te zakone. Ljudskim rečima rečeno, Bog deluje na posebno racionalan način, koji nije nalik podmuklosti i zlobnosti antihrista, koji kažu: „Ako me ne slediš, ubiću te!” Kakva je to narav? To je narav bandita, to je narav razbojnika, lopova. Bog se ne ponaša na taj način. Bog kaže: „Ako Me ne budeš sledio, vrati se Sotoni, i sada se prekidaju sve veze između nas. Nećeš uživati ni u mojoj zaštiti ni u mojoj brizi; nećeš imati udela u ovom blagoslovu. Živi kako želiš; na tebi je da izabereš!” Bog je tolerantan prema ljudima i ne prisiljava ih, za razliku od Sotone koji uvek želi da te kontroliše i zadrži zauvek, čak i ako to nije ono što ti želiš. Bog ne radi to. Bog ima Svoja načela za ono što radi; On traži od ljudi da ga slede, ali nikada ih ne prisiljava. Ako vi, kao stvorena bića, ne možete da prihvatite istinu, ako ne možete da ispunite dužnosti stvorenog bića, nikada nećete dobiti Božji blagoslov.

7. novembar 2017. godine