Šta je život-ulazak? To je kada čovek pošto shvati istinu, upozna Boga, pokori Mu se, razmisli o svojim iskvarenim naravima, spozna ih i oslobodi ih se, te na taj način uspe da sprovede istinu u delo. Kada je čovek u stanju da primeni istinu i istinski se pokori Bogu, onda je ušao u istina-stvarnost. Oni koji mogu da sprovedu istinu u delo su oni koji imaju život-ulazak. Čim istina postane čovekov život, njega više neće moći da sputa nijedna osoba, pitanje ili stvar; on će tada biti u stanju da se istinski pokori Bogu, da Ga stvarno voli i da Ga instinski obožava. Upravo to znači posedovati istina-stvarnost i pravo svedočenje i to je krajnji rezultat život-ulaska. Ako neko dugo godina veruje u Boga, ali još uvek živi vođen sotonskom naravi ponaša se shodno sopstvenim željama, ne moli se niti traga za istinom, godinama veruje, ali se nimalo ne menja i gotovo se uopšte ne razlikuje od nevernika, onda takva osoba nema život-ulazak, nije stekla istinu i nije zadobila život. Ako nisi stekao istinu, onda živiš pod Sotoninom vlašću. Ne bi mogao da se pokoriš Bogu, da Ga voliš, da primenjuješ istinu ili da budeš jak, čak i kada bi to želeo. Ako ne možeš da budeš jak, u kakvom ćeš stanju biti zarobljen? Zar nećeš uvek biti zarobljen u stanju negativnosti? Uvek ćeš biti pod uticajem svoje okoline, u strahu da ćeš biti izgnan, u strahu od Božjeg nezadovoljstva, uplašen zbog ovoga ili onoga, pasivno i nevoljno obavljajući mali deo svoje dužnosti i pripremajući po koje dobro delo. Zapravo, drugi će te vući, voditi i usmeravati i tek delić tebe biće aktivan i proaktivan, pa će rezultati koje ostvaruješ u obavljanju dužnosti biti nezadovoljavajući. Takvi ljudi nikada ne mogu da svoje srce daju Bogu i stalno ih sputavaju i vezuju mnogi ljudi, pitanja i stvari i uvek su zarobljeni u negativnom stanju. Zbog toga im je život veoma zamoran. Mnogo pate i ne mogu da pronađu slobodu i olakšanje. Posle izvesnog vremena, nemaju više volje da ustraju i svakog dana žive po sotonskoj naravi, baš kao nevernici. Da li s tom vrstom verovanja u Boga čovek može da postigne spasenje? Neki kažu: „Pun sam entuzijazma, spreman sam da delam za Boga. Mlad sam, imam energiju i odlučnost i ne plašim se teškoća.“ Ima li od svega toga vajde? Nema. Bez obzira koliko energije imaš, ona je beskorisna. Koliko dugo može da drži čoveka to malo energije? On će i dalje često padati i saplitati se i biće paralisan kada ga obuzme negativnost. Nema svrhe verovati u Boga ako ne razumeš istinu ili ako nemaš pravu veru. Džaba ako imaš samo entuzijazam ili energiju. Te stvari nisu život, već samo trenutni čovekov entuzijazam i interesovanje. Ljudi imaju iskvarenu narav. Bilo da su muškog ili ženskog pola, stari ili mladi, svi imaju kratke nalete energičnosti, prolazni entuzijazam i prolazne porive; svima naiđe trenutak zanosa, trenutak uzbuđenja, ali to je hrabrost koja nastaje u usijanim glavama i kratko traje. Ljudske teorije, ideali i snovi raspadnu se za tili čas, a bez istine čovek ne može da opstane. Da li čovek usijane glave može da dobro obavlja svoju dužnost? Može li da udovolji Bogu? (Ne može.) Prema tome, ljudi moraju da imaju život-ulazak, moraju da uđu u istina-stvarnost. Neki kažu: „Zašto je ulazak u istina-stvarnost tako mukotrpan? Zašto je to toliko zapetljano? Šta da radim?“ Mogu li ljudi u rešavanju tog problema da se oslone sami na sebe? Neki, opet, kažu: „Imam volju i odlučnost. Ne plašim se poteškoća. Odlučio sam. Savladaću svaku prepreku, uhvatiću se u koštac sa tim izazovima. Ničega se ne bojim. Ma koliko teško bilo, istrajaću do kraja!“ Da li je to korisno? Čoveka to može da održava neko vreme, ali praktične teškoće ostaju i iskvarena narav svejedno će se usaditi u njemu i neće se promeniti. Ako uporno i do samog kraja budeš sledio Boga, ali ne promeniš svoju život-narav ili ne uđeš u istina-stvarnost, možeš li da dobiješ Božje odobrenje? I dalje ne možeš. Suština verovanja u Boga nije u tome da li možeš da istraješ do kraja ili ne. Ključ je u tome da li možeš da stekneš istinu, život i Božje odobrenje. To je najvažnije. Ako čovek ne može da uđe u istina-stvarnost, ako istinu ne može da učini svojim životom, da li će njegov nalet entuzijazma ili energičnost dugo trajati? Neće. Ljudi moraju da shvate istinu i njome zamene nalete entuzijazma i energičnosti. Kada neko uspe da razreši svoju iskvarenu narav i poseduje veru i načela da primenjuje istinu, onda će biti u stanju da neumoljivo istraje i iznova pokušava uprkos svim neuspesima. Bez obzira na okruženje, prepreke ili čak iskušenja sa kojima se suočava, uvek će se oslanjati na Boga i ugledati se na Njega da bi porazio Sotonu. Da bi to postigao moraš da često dolaziš pred Boga, poveravaš Mu se, ispričaš Mu svoje teškoće u molitvi i iskreno Mu se obraćaš. Takođe, dok obavljaš svoju dužnost u stvarnosti i tokom svog stvarnog života, moraš da tragaš za time kako da postupaš da bi mogao da primenjuješ istinu. Moraš da tražiš ljude koji razumeju istinu, koji imaju sposobnost da dokuče istinu i razgovaraš sa njima; time ćeš steći nešto prosvećenja i pouke i pronaći put primene. Kada budeš u stanju da primenješ istinu, zar to neće rešiti tvoj problem? Ako uvek sve budeš držao u sebi i ne budeš razgovarao u zajedništvu, misleći: „Možda ću jednog dana imati veći rast i jednostavno ću prirodno razumeti istinu, tako da sada ne moram time da se bavim“ – taj način razmišljanja je nejasan, nerealističan i verovatno će dovesti do neuspeha. Taj problem može se rešiti potragom i razgovorom sa ljudima koji razumeju istinu. Ako imaš kapacitet da dokučiš istinu, onda problem možeš da rešiš i čitanjem Božjih reči. Zašto ozbiljno ne pristupiš rešavanju tog problema? Ako ne tražiš istinu da bi ga rešio, zar će problem nestati sam od sebe? To je budalasto razmišljanje.

Kada vas sada zadese nedaće, da li ste u stanju da tražite istinu? Da li ste naučili kako da tražite istinu? Pored toga što ste savladali određena načela u vašoj stručnoj oblasti, da li ste sposobni da tražite istinu kada se radi o vašem život-ulasku – da poboljšate svoja različita stanja i promenite svoju iskvarenu narav? Ako se još uvek žališ kada se obračunavaju s tobom jer si uradio čime si prekršio načela, ako se još uvek osećaš ograničeno jer su te orezivali i obračunali se s tobom, i ako razmišljaš čak i o tome da odustaneš od sebe, jer misliš da ćeš biti izgnan, i ako postaneš negativan i aljkav, zar onda tvoja sotonska narav nije toliko ozbiljna da te guši? Kada ljudi razumeju istinu, muče ih brojne i ozbiljne poteškoće. Kada ih zadese problemi, njihove negativne strane prebrzo izbiju na površinu i predugo traju, pa oni presporo i premalo primenjuju istinu. Kada se ljudi nađu u određenim sredinama ili primete da ih drugi gledaju, ili čuju neke reči ili otkriju neke vrste informacija, u njima izbijaju negativne stvari, bez obzira na vreme i mesto. To su prirodni izlivi iskvarene naravi. Šta to dokazuje? Dokazuje da u ljudskom životu ne postoji nijedan element istine. Iz ljudi prirodno izbijaju neprerađene stvari, bilo da ih zamišljaš u svojoj glavi ili ih izgovaraš svojim ustima, ili ako predstavljaju nešto što nameravaš ili planiraš da uradiš – namerno ili nenamerno – sve te stvari vezane su za tvoju iskvarenu narav. Odakle izbija iskvarena narav ljudi? Može se sa sigurnošću reći da iskvarena narav ljudi izbija iz njihove sotonske prirode, to je izvor. Imajući u vidu iskvarene stvari koje izbijaju iz ljudi, jasno je da oni nemaju ni trunku istina-stvarnosti, da nemaju normalne ljudskosti, niti normalnog razuma. U ovom trenutku, vi možete da analizirate sebe. Ako obratite pažnju i usredsredite se na razmišljanje o svojim postupcima, možete da saznate da li su vaše namere, misli i pogledi ispravne ili ne i da li su u skladu sa istinom ili nisu. Generalno posmatrano, uspećete da razlučite nešto od tih stvari i razumete ih. Dakle, pošto ih shvatite, da li ćete biti u stanju da tražite istinu kako biste pronašli rešenje? Ili ćete dopustiti da se te stvari same razvijaju i misliti: „Želim da razmišljam na ovaj način, jer mi je takvo razmišljanje korisno. Drugi nemaju pravo da se mešaju. Ako ne izgovaram glasno te stvari ili ne postupam po njima, ako samo razmišljam o njima, zar onda nije sve u redu?“ Zar ne postoje ljudi koji to rade? Šta se time ispoljava? Takvi ljudi očigledno znaju da je pogrešno razmišljati na taj način, ali oni ne traže istinu, ne ostavljaju po strani svoje misli i ne odustaju od njih. Uporno razmišljaju i ponašaju se na taj način, i potpuno su ravnodušni. Ti ljudi ne vole istinu i ne mogu da opstanu.

Neki ljudi ne obavljaju nikakvu dužnost i niko ih ne uzima za ozbiljno – ti ljudi misle da im je, kao vernicima u Boga, dovoljno da samo čitaju Božje reči, da žive crkvenim životom i da ne rade loše stvari i ne ponašaju se razuzdano poput bezvernika. Misle da će možda na kraju dobiti neke blagoslove i moći da prežive. Ljudi u svojoj veri u Boga gaje takve puste želje. Na površini deluje da ne čine teške propuste, ali uopšte nemaju život-ulazak, niti su stekli bilo kakvu istina-stvarnost. Onog trenutka kada neko bude ozbiljan prema njima, shvate da su puni problema i nedostataka i postaju negativni, misleći: „Sve je gotovo, zar ne? Godinama sam verovao u Boga i ništa time nisam stekao. Izgleda da verovati u Boga stvarno nije lako!“ Postaju hladni i više ne žele da teže istini. Posle izvesnog vremena osete se prazno i pomisle da treba da tragaju za istinom da bi imali nadu. Kada počnu da ispunjavaju svoju dužnost i ljudi krenu ponovo da ih uzimaju za ozbiljno, konačno osećaju da: „Ljudi moraju da poseduju istinu, inače im je previše lako da prave greške. Ako ljudi ne budu tragali za istinom, uvek će činiti prestupe i biće predmet obračunavanja. Ako budu delali koristeći samo svoj entuzijazam, i tada će biti predmet obračunavanja. Moram da u svemu budem oprezan. Nikako ne smem da govorim ili postupam nesmotreno. Ne bi trebalo da guram nos gde mu nije mesto. Bolje je biti kukavica nego isticati se.“ Misle da je ovaj način primene sasvim prikladan, da niko u tome ne može da ukaže na greške, ali su prevideli najvažniju stvar, a to je da moraju da tragaju za istinom. Ne tragaju za istinom, niti tragaju za sopstvenim život-ulaskom, i to im je fatalna mana. Kada obavljaju svoju dužnost, zadovoljavaju se time da odrade posao. Da bi završili svoj posao, rade od jutra do mraka i ponekad su toliko zauzeti da ih nije briga i ako propuste dva obroka. Itekako su u stanju da trpe i plate cenu, ali nemaju život-ulazak. U svakom trenutku su na oprezu sa drugima, u strahu da će pogrešiti i da će postati predmet obračunavanja. Da li je takvo stanje dobro? Da li je reč o osobi koja traga za istinom? Ako ljudi na taj način obavljaju dužnost do kraja, da li će biti u stanju da steknu istinu ili uđu u istina-stvarnost? (Neće.) Zar među vama nema mnogo takvih ljudi? Niste li vi često baš u takvom stanju? (Jesmo.) Da li ste na oprezu i mislite da je to rđavo ponašanje, da živite u negativnom stanju? Kada vas zadese nevolje, uvek se ponašate kao kukavice, uvek nastojite da ugađate drugima, uvek pravite kompromise i uvek birate sredinu, nikome se ne zamerate i zabadate nos u tuđe poslove, nikada ne prevršite meru – to je kao da stojite na svom mestu, držite se svoje dužnosti, uvek radite šta se od vas traži, ne stojite ni napred ni nazad i ne štrčite. Recite Mi, da li mislite da ćete, ako uporno budete vršili dužnost na taj način do samog kraja, dobiti Božje odobrenje? Da li ste svesni da je takvo stanje prilično opasno i ne samo da Bog vas neće usavršiti, već da ćete verovatno i uvrediti Božju narav? Da li tako mlaka osoba traga za istinom? Da li je to čovek koji se boji Boga i izbegava zlo? Čovek koji živi u takvom stanju često ispoljava misli onih koji samo ugađaju drugima, a u njima nema straha od Boga. Ako neko, bez dobrog razloga, oseća isključivo užas i strah, zar mu je srce bogobojažljivo? (Nije.) Čak i ako takvi ljudi daju celog sebe kada obavljaju dužnost, ako daju otkaz na poslu i odreknu se svoje porodice – ukoliko ne daju srce Bogu i ako zaziru od Boga, zar je njihovo stanje dobro? Zar je to normalno stanje ulaska u istina-stvarnost? Zar budući razvoj tog stanja nije zastrašujući? Ako čovek nastavi sa takvim stanjem, može li da stekne istinu? Zar može da zadobije život? Može li da uđe u istina-stvarnost? (Ne.) Da li ste svesni da vi sami imate takvo stanje? Kada postanete toga svesni, da li u sebi pomislite: „Zašto stalno zazirem od Boga? Zašto uvek razmišljam na taj način? Razmišljati na taj način je tako strašno! To je protivljenje Bogu i odbacivanje istine. Zaziranje od Boga je isto što i opiranje Bogu?“ Stanje zaziranja od Boga je isto kao biti lopov – ne usuđuješ se da izađeš na svetlost dana, plašiš se da ćeš da pokažeš svoje demonsko lice i istovremeno strahuješ: „Sa Bogom se ne treba igrati. On može u bilo kojem trenutku i na bilo kojem mestu da osudi i izgrdi čoveka. Ako naljutiš Boga, u najblažem slučaju će te orezati i obračunati se s tobom; u težim slučajevima, Bog će te kazniti, razbolećeš se ili ćeš patiti. Ljudi to ne mogu da podnesu!“ Zar ljudi ne gaje takva pogrešna shvatanja? Zar je to srce koje se boji Boga? (Nije.) Zar takvo stanje nije zastrašujuće? Kada je neko u takvom stanju, kada zazire od Boga i uvek ima takve misli, kada stalno ima takav stav prema Bogu, da li on tretira Boga kao Boga? Zar je to verovanje u Boga? Kada čovek veruje u Boga na taj način, kada se ne odnosi prema Njemu kao prema Bogu, zar to nije problem? U najmanju ruku, ljudi ne prihvataju pravednu Božju narav, niti prihvataju stvarnost Njegovog dela. Misle: „Tačno je da je Bog milostiv i pun ljubavi, ali je ujedno i gnevan. Kada Božji gnev nekog zadesi, to je katastrofa. On može da u svakom trenutku udari na čoveka i ubije ga, te da uništi koga god poželi. Ne prizivaj Božji gnev. Tačno je da Njegovo veličanstvo i gnev ne dozvoljavaju nikakvu uvredu. Drži se dalje od Njega!“ Ako čovek ima takav stav i takve ideje, može li da u potpunosti i iskreno da dođe pred Boga? Ne može. Zar onda ne postoji distanca između njega i Boga? Zar ih onda ne razdvaja mnogo toga? (Razdvaja.) Šta to sprečava ljude da dođu pred Boga? (Njihova budućnost i sudbina.) (Slava, profit i status.) Šta još? Zbog kojih se stvari ljudima ogadi istina, zbog čega odbacuju istinu i Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje? Razmislite o ovome: šta je to u čoveku prepreka da iskreno dođe pred Boga i da primenjuje istinu? Šta je to zbog čega čovek nije u stanju da preda svoje telo i srce Bogu da ih On preuzme i njima zavlada? Zbog kojih su stvari ljudi uplašeni od Boga i pogrešno ga shvataju? Ljudi imaju iskvarenu narav, kao i sotonske filozofije i misli. Podli su, zaziru od Boga na svakom koraku, ne veruju Mu i pogrešno Ga shvataju. Kada je čovek zaprljan svim tim stvarima, može li istinski da veruje Bogu? Može li da prihvati Božje reči kao svoj život? Neki kažu: „Jedem i pijem Božje reči svakog dana. Kada čitam Njegove reči, one me dirnu i pomolim se. Čuvam Božje reči kao istinu. Čitam ih svakog dana i često se molim u tišini i pevam himne u slavu Bogu.“ Iako je ta vrsta duhovnog života dobra, ako se takvi ljudi i dalje oslanjaju na sopstvene ideje reagujući na stvari koje ih zadese, ako uopšte ne tragaju za istinom i nijedna od teorija koju razumeju ne utiče na njih, šta se zapravo dešava? Ljudi ne vole istinu. Tvrde da čuvaju Božje reči, ali se ne upoređuju s njima i ne sprovode ih u delo. To je veoma zabrinjavajuće i veoma je teško ljudima da onda uđu u istina-stvarnost. Ljudi nikada ne shvataju istinu, niti iole poznaju Boga pa onda sigurno imaju određene predstave i pogrešna shvatanja o Bogu, i tako između Boga i njih postoji zid. Zar svi vi to niste lično doživeli? Kažeš: „Ne želim da zazirem od Boga, želim da Mu stvarno verujem, ali kada mi se nešto desi, ne mogu da od Njega ne zazirem. Želim da se sklupčam i odvojim se od Boga i zaštitim se pomoću sotonskih filozofija. Šta to nije u redu sa mnom?“ To pokazuje da ljudi nemaju istinu, da i dalje žive po sotonskim filozofijama i da ih Sotona i dalje kontroliše. To je žalosno obličje koje ljudi imaju zbog svoje sotonske prirode – teško im je da istinu sprovedu u delo. Neprimenjivanje istine je najveća prepreka za život-ulazak. Ako se taj problem ne reši, teško je čoveku da svoje srce preda Bogu, da stekne Njegovo delo ili da uđe u istina-stvarnost. Da li ste svi ovo iskusili? Kako se to pitanje može rešiti? Moraš da razmisliš i pokušaš da upoznaš sebe i vidiš koje te stvari sprečavaju da primenjuješ istinu. Rešavanje tog problema je od presudne važnosti.

Da li je traganje za istinom podjednako komplikovano ili teško kao školovanje u nekoj struci? To zapravo nije toliko teško, samo zavisi od toga da li čovek voli istinu ili ne. Traganje za istinom samo po sebi nije teško; zahteva manje napora od učenja u nekoj specijalizovanoj oblasti nauke – lakše je čak i od zarađivanja za život. Zašto je to tako? Stvarnost istine je ono što bi ljudi normalne ljudskosti trebalo da prožive i imaju. To je vezano za normalnu ljudskost ljudi, što znači da nije odvojeno od njihovih misli i ideja, od svega onoga o čemu razmišljaju, od svih njihovih postupaka i ponašanja u svakodnevnom životu, ili od njihovih umova. Istina nije teorija, niti se radi o naučnoj oblasti ili pak zanimanju. Istina nije prazna. Istina je blisko povezana sa normalnom ljudskošću – istina je život koji bi neko ko ima normalnu ljudskost trebalo da poseduje. Ona može da ispravi sve tvoje mane, tvoje loše navike i negativne i pogrešne misli. Može da preobrazi tvoju sotonsku narav, može da postane tvoj život, može da ti omogući da imaš ljudskost i razumnost, može da normalizuje tvoje misli i način razmišljanja – svaki aspekt tvog života može da učini normalnim. Ako istina postane tvoj život, onda će ono što proživljavaš i svi tvoji izlivi ljudskosti da budu normalni. Dakle, potraga za istinom i njena primena nije ništa nejasno i nedokučivo, niti je posebno teško. U ovom trenutku, iako vi pomalo volite istinu i voljni ste da postanete bolji, niste uopšte ni zakoračili na put. Prvi korak je uvek najteži. Dokle god ste u stanju da istinu sprovedete u delo i okusite njenu slast, mislićete da je tragati za istinom lako.

Ako čovek ne shvati istinu kao svoj život i uvek živi u iskvarenoj naravi, kako se to ispoljava? Kada neko nije zadobio istinu, sasvim prirodno ne može da odbaci ograničenja i okove svoje sotonske prirode. Iskvarene naravi koje takav čovek otkriva su naravno nadmenost i podlost, stav da je sam za sebe zakon, zatim samovolja i bezobzirnost, laganje i varanje, podmuklost i obmana, gramzivost za prestižom i interesom, težnja samo ka dobiti i sebičnost i zloba. Pored toga, u svom ophođenju sa ljudima, on je sklon tome da ne veruje drugima, da im sudi i da ih napada. Uvek govori i postupa prema sopstvenim sklonostima. Stalno ima sopstvene namere i ciljeve i uvek gaji predubeđenja o drugima. Svaki put kada se suoči sa neuspehom i porazom, postaje negativan. Ponekad je i više nego nadmen; ponekad je toliko negativan da bi mogao da se zakopa u rupu. Uvek ide u krajnosti – ako ne pokazuje zube i nije isukao kandže, negativan je i nastoji da se ponaša tako da ga drugi sažaljevaju. Nikada se ne ponaša normalno. To je stanje u kome se vi nalazite sada. Spremni ste da patite i platite cenu i izuzetno ste borbeni i odlučni, ali nemate istina-stvarnost. Ako neko prihvati istina-stvarnost kao svoj život, kako će se to ispoljiti? Pre svega, moći će da se pokori Bogu i da živi u ljudskom obličju. Biće čestita osoba, čija se narav promenila. Čovek čija se narav promenila ima nekoliko karakteristika. Prva je da je u stanju da se pokori stvarima koje su ispravne i da se povinuje istini. Bez obzira ko izrazi neko mišljenje, bio mlad ili star, bez obzira da li se slažeš sa tom osobom ili ne, poznavali je vi ili ne ili da li vam je poznata ili ne, bio vaš odnos sa njom dobar ili ne, dokle god je ono što ta osoba kaže ispravno, u skladu sa istinom i korisno za posao Božje kuće, moći ćeš to da slušaš, usvojiš i prihvatiš, a da ne budeš pod uticajem drugih faktora. Sposobnost prihvatanja i povinovanja stvarima koje su ispravne i u skladu sa istinom je prva karakteristika. Druga karakteristika je sposobnost traženja istine kada se nešto desi. Ne radi se samo o sposobnosti prihvatanja istine, već i o primeni istine i rešavanju situacija bez oslanjanja isključivo na sopstvenu volju. Šta god da ti se desi, moći ćeš da tražiš kada ti stvari nisu jasne; bićeš u stanju da sagledaš moguće rešenje i to kako da primenjuješ na način koji je u skladu sa istina-načelima i tako da Božji zahtevi budu ispunjeni. Treća karakteristika je da uzimaš u obzir Božju volju ma sa kakvim pitanjem se suočavaš, i da se pobuniš protiv tela radi ostvarivanja pokornosti Bogu. Uzećeš u obzir Božju volju bez obzira kakvu dužnost obavljaš i vršićeš svoju dužnost prema Božjim zahtevima. Kakve god zahteve da Bog ima za tu dužnost, postupaćeš u skladu sa njima dok je obavljaš i delovati s ciljem da udovoljiš Bogu. Moraš da shvatiš to načelo i da dužnost izvršavaš odgovorno i odano. Uzeti u obzir Božju volju znači upravo to. Ako ne znaš kako da uzmeš u obzir Božju volju ili da udovoljiš Bogu po određenom pitanju, onda moraš da tražiš. Trebalo bi da odmerite sebe u odnosu na te tri karakteristike promene naravi i utvrdite da li ih posedujete ili ne. Ako imate praktično iskustvo i puteve primene u te tri oblasti, onda ćete moći da rešavate probleme na principijelan način. Bez obzira šta te zadesi ili sa kakvim problemima se suočavaš, uvek moraš da tražiš odgovarajuća načela primene, kao i odgovarajuće pojedinosti u okviru svakog istina-načela, i o tome kako da primenjuješ bez kršenja načela. Jednom kada ti ta pitanju postanu jasna, prirodno ćeš znati kako da primenjuješ istinu.

Kada je sve kako treba, čini se da neki ljudi ne otkrivaju nikakve vidno iskvarene naravi; misle da su dobri, da su se promenili i da imaju istina-stvarnost. Ali kada se suoče sa iskušenjima ili važnim pitanjima vezanim za istina-načela, njihova iskvarena narav izbije na površinu. Padaju u negativnost i konfuziju, ne znajući kako da primenjuju na odgovarajući način, obuzeti teškoćama. Na primer, biti čestita osoba i govoriti istinito znači primenjivati istinu. Sa kakvim poteškoćama ćeš se suočiti ako probaš istinito da govoriš? Kakve prepreke će ti se isprečiti? Šta te sve ograničava i vezuje, i sprečava te da istinito govoriš? Ponos, status, taština, kao i tvoja osećanja i lične sklonosti – sve te stvari mogu da se pojave u svakom trenutku i ometaju i spreče ljude da primenjuju istinu. Te stvari predstavljaju iskvarene naravi. Ma u kakvoj situaciji se nađeš, zbog iskvarene naravi tvoje stanje može da bude nenormalno i proizvede razne negativnosti, i da te ograničava i kontroliše na svaki način, ometa te i otežava ti primenu istine i služenje Bogu. Od svega toga ćeš biti izuzetno umoran. Na površini ljudi deluju slobodno, ali su u stvarnosti čvrsto vezani svojom iskvarenom, sotonskom naravi. Nemaju nikakvu slobodu izbora, izuzetno im je teško da naprave i jedan jedini korak i život im je iscrpljujući. Često im je potreban veliki napor da istinito govore ili da urade bilo šta praktično. Iako možda žele, ne mogu valjano da obavljaju svoje dužnosti ili da budu odani Bogu, a ako žele da primenjuju istinu ili svedoče za Boga, biće im još teže. Baš iscrpljujuće! Zar oni ne žive kao zarobljenici sopstvene iskvarene, sotonske naravi? Zar ne žive pod mračnim uticajem Sotone? (Žive). Kako onda ljudi mogu da se tog uticaja oslobode? Postoji li neki drugi put osim primene istine i zadobijanja život-ulaska? Definitivno ne postoji. Može li poznavanje tradicionalne kulture da spasi ljude i oslobodi ih Sotoninog uticaja? A poznavanje i shvatanje Biblije? Šta je sa sposobnošću da se govori o duhovnim teorijama? Ne, ništa od toga ne može da spasi ljude i oslobodi ih Sotoninog uticaja. Jedino se prihvatanjem Božjeg dela i svih istina koje je Bog iskazao može rešiti problem iskvarene naravi; jedino tada ljudi mogu da shvate istinu, da dobiju istinu i oslobode se Sotoninog uticaja. Ako neko teži tome da bude dobra osoba i ne uradi ništa loše, ali ipak ne promeni svoju narav, može li se osloboditi Sotoninog uticaja? Da li čovek može da dobije istinu proučavanjem Tao Te Đinga, budistističkog rukopisa, ili tradicionalne kulture? Može li tako da spozna Boga? Može li njegova iskvarena narav da se pročisti ako se bude držao tradicionalne kulture i ako ne bude tragao za istinom? Može li da postigne Božje spasenje? Ljudi koji idu tim putem se zavaravaju i ne mogu da reše nijedan svoj problem. Brojni su oni koji godinama veruju u Boga, ali im je verovanje i dalje zbrkano. Nisu zainteresovani za traganje za istinom – zadovoljavaju se time da samo obavljaju svoju dužnost. Misle da će, dokle god ne čine zlo, ili čine manje zla i sve dok rade više dobrih i dobrotvornih stvari, dokle god se trude da više s ljubavlju pomažu drugima, pod uslovom da nikada ne napuste crkvu ili izdaju Boga, time zadovoljiti druge ljude i udovoljiti Bogu i da će tako zaslužiti udeo u Božjem carstvu. Da li ta ideja drži vodu? Ako je neko dobra osoba, da li joj to omogućava da odbaci svoju iskvarenu narav? Može li da na taj način ostvari spasenje? Da li će imati udeo u carstvu? Svi vi možete to da vidite, mnogo je takozvanih „dobrih ljudi“ na svetu koji govore visokoumne stvari – iako na površini ne deluje da su počinili nekakvo veliko zlo, oni su zapravo izuzetno lažljivi i prepredeni. Uvek znaju odakle vetar duva i izražavaju se uglađeno i sladunjavo. To su lažni dobri ljudi i licemeri – samo se pretvaraju da su dobri. Oni koji idu srednjim putem su najpodmukliji od svih. Nikom se ne zameraju, uglađeni su i markantni, vešto se snalaze u svim situacijama i niko ne primećuje njihove mane. Oni su kao žive Sotone! Ima li takvih ljudi među vama? (Da). Zar ne mislite da je takav život zamoran? (Jeste, zamoran je). Da li ste, onda, smislili način da se promenite? Kako se čovek menja? Kako bi obrt trebalo da počne? (Primenom istine). Nemojte da kažete „primenom istine“, ili „shvatanjem istine“ ili „ulaskom u istina-stvarnost.“ To su velike reči, van čovekovog domašaja, pa se zato čine praznim. Moramo umesto toga da krenemo od pojedinosti. (Od toga da sam čestita osoba). To je konkretna primena. Budi čestita osoba, ili još detaljnije: budi jednostavan i otvoren čovek, koji ne prikriva ništa, koji ne laže, koji nema dlake na jeziku; budi direktan, sa osećajem za pravdu i sposobnošću da istinito govoriš. Ljudi prvo moraju to da postignu. Recimo da postoji neka zla osoba koja čini nešto što remeti rad crkve i da crkveni vođa želi da mu pomogneš da bolje shvati situaciju. Znaš ko je počinilac, ali zbog toga što imaš dobar odnos sa tim čovekom, ne želiš da ga uvrediš, slažeš i kažeš da ne znaš. Vođa te pita za više pojedinosti, ti okolišaš i nalaziš izgovor da prikriješ pomenutu zlu osobu. Zar to nije obmana? Nisi rekao vođi istinu o situaciji, već si prikrio istinu. Zašto bi to uradio? Zato što nisi nikoga želeo da uvrediš. Daješ prednost zaštiti ličnih odnosa i tome da nikog ne povrediš, a kazivanje istine i primena istine su ti na poslednjem mestu. Šta je to ovladalo tobom? Tobom vlada tvoja sotonska narav, zapušila ti je usta i sprečila te da govoriš istinu – u stanju si jedino da živiš po svojoj sotonskoj naravi. Šta je iskvarena narav? Iskvarena narav je sotonska narav i osoba koja živi po svojoj iskvarenoj naravi je živi Sotona. U govoru joj je uvek iskušenje, stalno okoliša i nikada nije direktna; i da je tuku do smrti, ne bi govorila istinu. Eto, to se dešava kada nečija iskvarena narav postane previše teška. Takva osoba potpuno gubi svoju ljudskost i postaje đavo. Mnogi od vas bi pre da uvrede i varaju Boga da bi zaštitili svoje odnose sa drugima, kao i status i ugled koji imate među ljudima. Da li neko ko se tako ponaša voli istinu? Da li je to osoba koja traga za istinom? Ne, to je neko ko vara Boga otvorenih očiju i neko ko nema ni trunku bogobojažljivog srca. Usuđuje se da obmanjuje Boga – ta osoba mora da je stvarno ambiciozna i buntovna! Takvi ljudi obično i dalje misle da vole Boga i da Ga se boje, i često kažu: „Svaki put kada pomislim na Boga, pomislim na to koliko je veliki, koliko je uzvišen i nedokučiv! Bog voli čovečanstvo, Njegova ljubav je tako stvarna!“ To što govoriš možda lepo zvuči, ali da vidiš zlog čoveka koji ometa rad crkve, ne bi ga razotkrio. Ti si onaj koji hoće da ugodi drugima, štitiš isključivo sopstveni slavu, dobit i status, umesto da braniš interese Božje kuće. Kada znaš kakvo je stvarno stanje stvari, ne govoriš istinu, okolišaš i štitiš zle ljude. Da od tebe zatraže da govoriš istinu, bilo bi ti izuzetno teško. Toliko gluposti izgovaraš samo da bi izbegao da kažeš istinu! Kada govoriš, samo okolišaš, trošiš toliko misli i živiš na tako zamoran način, sve kako bi zaštitio sopstveni ugled i ponos! Da li je Bog zadovoljan ljudima koji se tako ponašaju? Bog iznad svih prezire lažljive ljude. Ako želiš da se oslobodiš Sotoninog uticaja i ostvariš spasenje, onda moraš da prihvatiš istinu. Moraš da počneš tako što ćeš postati čestita osoba. Budi iskren, govori istinu, nemoj da te ograničavaju tvoja osećanja, odbaci svoje pretvaranje i lukavstvo. Govori o problemima principijelno i tako ih rešavaj – na taj način se lako i srećno živi i tako ćeš i dalje moći da živiš pred Bogom. Ako stalno živiš po sotonskim filozofijama, uvek se uzdaješ u laži i varanje i tako provodiš dane, onda ćeš živeti pod Sotoninom vlašću i živećeš u tami. Ako živiš u Sotoninom svetu, postaćeš sve lažljiviji i lažljiviji. Toliko godina veruješ u Boga, slušao si tolike propovedi, ali ti se iskvarena narav još nije očistila i sada i dalje živiš po svojoj sotonskoj naravi. Zar ti se nije zgadilo? Zar te nije sramota? Ma koliko dugo veruješ u Boga, ako si i dalje poput bezbožnik, kakva je onda svrha da veruješ u Boga? Da li zaista možeš da postigneš spasenje verujući u Boga na taj način? Tvoji životni ciljevi se nisu promenili, baš kao ni tvoja načela i metode. Jedina stvar koju imaš a koju bezbožnik nema je zvanje „vernika.“ Iako spolja slediš Boga, tvoja život-narav se uopšte nije promenila i na kraju nećeš postići spasenje. Da se ne nadaš uzalud? Da li ti taj način verovanja u Boga pomaže da stekneš istinu i život? Definitivno ne.

Danas smo u zajedništvu razgovarali o tri karakteristike promene naravi. Rezimirajte te tri karakteristike. (Prva karakteristika je sposobnost da prihvatiš i pokoriš se stvarima koje su ispravne i u skladu sa istinom. Druga karakteristika je sposobnost traženja istine i njenog sprovođenja u delo kada ti se nešto desi, a ne rešavanje stvari prema sopstvenoj volji. Treća karakteristika je sposobnost da razmišljaš o Božjoj volji, da se pobuniš protiv tela i pokoriš se Bogu, šta god te zadesilo). Svi treba da razmislite i razgovarate o tim trima karakteristikama. Trebalo bi da se odmerite u odnosu na njih u stvarnom životu i vežbate da ih primenjujete i uđete u njih – na taj način uspećete da dobijete istinu i ostvarite promenu naravi. Ma o kakvom aspektu istine se razgovaralo, oni koji vole istinu lako će da je prihvate. Oni koji su spremni da sprovedu istinu u delo moći će da dobiju istinu i oni koji dobiju istinu moći će da postignu promenu naravi. Oni koji nemaju savesti ili razuma, koji ne vole istinu, ne mogu da je prihvate ili primenjuju, samim tim neće moći da je dobiju. Da li će neko moći da dobije istinu ili postigne promenu naravi zavisi od njegove lične potrage.

16. avgust 2015. godine