Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ako želiš da te Bog odobri kao jednog od Svojih sledbenika, onda prvo moraš da se usredsrediš na ulazak u život. Moraš da počneš tako što ćeš razumeti sebe, što ćeš biti u stanju da odbaciš svoju iskvarenu narav, da se osposobiš da istraješ u svojoj dužnosti i da ispunjavaš svoju dužnost u skladu sa Božjim zahtevima – to je prvo. Usredsređivanje na ulazak u život služi dobrom obavljanju tvoje dužnosti, o čemu se ovde u osnovi i radi. Trebalo bi da počneš da se baviš ulaskom u život, počev od obavljanja svoje dužnosti, a od ulaska u život treba da razumeš i dobijaš istinu kap po kap, sve dok ne dostigneš tačku u kojoj imaš rast, u kojoj tvoj život postepeno raste i imaš stvarna iskustva sa istinom. Tada treba da savladaš sve vrste načela primene, tako da si u stanju da obavljaš svoju dužnost i da nijedna osoba, događaj i stvar ne mogu da te sputaju niti ometu. Tako ćeš postepeno živeti u Božjem prisustvu. Neće te ometati nijedna osoba, događaj ni stvar, i iskusićeš istinu. Kako tvoje iskustvo bude bivalo bogatije, moći ćeš više da svedočiš o Bogu, a kako budeš mogao više da svedočiš o Bogu, postepeno ćeš postajati korisna osoba. Kada postaneš korisna osoba, moći ćeš da obavljaš svoju dužnost prema prihvatljivim aršinima u domu Božjem, moći ćeš da stojiš na mestu stvorenog bića, da se pokoravaš Božjim zamislima i orkestracijama i moći ćeš da budeš postojan. Samo takva osoba je prihvatljivo stvoreno biće koje ima odobrenje od Boga. Tada ćeš biti dostojan svega što ti je Bog dao.

Šta je ključno za ulazak u istina-stvarnost? Moraš da naučiš kako da primenjuješ istinu i kako da se odnosiš prema stvarima na principijelan način. Kakva je korist od toga da se uvek zaklinješ i izražavaš svoju volju? Ako se uvek zaklinješ i izražavaš svoju volju, ali još uvek nisi u stanju da primeniš istinu, onda to uopšte nije od koristi. Najvažnija, najrealnija stvar jeste da postigneš ulazak u život u procesu obavljanja svoje dužnosti, kroz traženje istine za rešavanje različitih problema iskrslih tokom obavljanja dužnosti i da potpuno promeniš svoje pogrešne stavove prema svojoj dužnosti. Šta znači ulazak u život? Ulazak u život znači da imaš iskustvo i znanje o istini i da si u stanju da je pravilno primenjuješ. Da li svi vi trenutno imate ulazak u život? Da li ste u stanju da svedočite o Bogu? Zar niste uglavnom zaglavljeni u doktrini? Zar se ne zaustavljate na doktrini, bez stvarnog znanja i iskustva sa istinom? Ako ne možeš da dostigneš istinska iskustva i znanje o istini, onda ne možeš da svedočiš o Bogu. Veći deo vremena, tvoje znanje je perceptivno. Ti si ambivalentan, osećaš kao da su i jedna i druga stvar ispravne; kada Bog kaže jednu stvar, to tebi zvuči kao istina, a kada kaže nešto drugo, to ti je takođe istina. Osećaš se kao da su sve reči Božje istina, na njih kažeš amin i hvališ ih, ali ne možeš da im budeš ravan kada se porediš s njima. Kada radiš nešto, i dalje si zbunjen i ne znaš koje istine da koristiš za rešavanje svojih problema. Zar većina vas nije u takvom stanju? Iako mnogo razumete i možete mnogo da govorite o doktrini, ne možete da je koristite u svom stvarnom životu. Još uvek ne znate kako da primenjujete istinu, niti znate kako da primenite Božje reči u svom stvarnom životu i, šta god da vas zadesi, ne znate kako da tražite istinu da biste rešili svoje probleme. To je zato što je vaš rast isuviše mali. Kada znate kako da doživite, primenite i sprovedete Božje reči u svojim stvarnim životima, i kada znate kako da tražite istinu da biste rešili probleme nakon što vas nešto zadesi, onda će vaši životi rasti. Znanje o primeni istine je znak da vaš život raste. Jednog dana, kada budeš u stanju da rešiš probleme istinom, kada budeš imao neko znanje o Bogu, kada budeš mogao da kroz deljenje svog istinskog znanja o Bogu svedočiš o Njegovom delu, o Njegovoj svetoj i pravednoj naravi i o Njegovoj svemoći i mudrosti, onda ćeš moći da zaista svedočiš o Bogu i bićeš osposobljen da te Bog koristi. Ako mnogo toga razumeš i u stanju si da po ceo dan govoriš o doktrini, ali ne možeš da rešiš ništa u vezi sa sopstvenim problemima ili ne znaš kako da ih rešiš, onda to dokazuje da ono što razumeš nije istina, već samo reči i doktrine. Čak i ako izlažeš neku doktrinu vrlo praktično, to je u stvari samo perceptivno znanje koje još nije doprlo do razuma. Iako su ljudi obogaćeni znanjem nakon što te saslušaju, iako imaju ista osećanja kao ti, a tvoje znanje je čak u stanju da postigne neke rezultate kod njih, nisi u stanju da o tome govoriš baš jasno, niti si u stanju da u potpunosti rešiš probleme. To dokazuje da su doktrine o kojima si govorio samo perceptivno znanje. Ne možeš reći da su one istina-stvarnost, a još manje da si ti ušao u istina-stvarnost. A kako rešavaš problem izlaganja reči i doktrina? To iziskuje od tebe da razmisliš o različitim vrstama iskvarenosti koje se otkrivaju u tebi dok obavljaš svoju dužnost, da razmisliš o poreklu svakog problema sa kojim se susrećeš, a zatim da potražiš istinu i da koristiš Božje reči da temeljno rešiš iskvarenu narav koju si otkrio. Da li je ono što se razotkriva kod tebe nadmenost i samopravednost ili izopačenost i obmana, da li su to sebičnost i ogavnost ili površnost i laganje Boga, moraš da razmišljaš o tim iskvarenim naravima dok ih jasno ne sagledaš. Na taj način ćeš znati koji problemi postoje dok obavljaš svoju dužnost i koliko si daleko od postizanja spasenja. Tek kada jasno vidiš svoju iskvarenu narav, moći ćeš da znaš gde leže poteškoće i prepreke u obavljanju tvoje dužnosti. Tek tada ćeš moći da rešiš probleme na samom izvoru. Recimo da ne preuzimaš odgovornost za obavljanje svoje dužnosti, već se uvek ponašaš površno, stvarajući gubitke u radu, ali ti je stalo do ugleda, tako da nisi voljan da otvoreno u zajedništvu izneseš svoje stanje i teškoće, niti da primenjuješ preispitivanje sebe i samospoznaju. Umesto toga, uvek tražiš izgovore da se površno baviš stvarima. Kako da rešiš taj problem? Moraš da se moliš Bogu i da razmišljaš o sebi, govoreći: „O, Bože, govorim tako samo da zaštitim svoj ugled. To moja iskvarena narav govori. Ne bi trebalo tako da govorim. Moram da se otvorim, da se ogolim i da naglas izgovorim prave misli svog srca. Radije bih trpeo stid i gubitak obraza, nego da zadovoljim sopstvenu sujetu. Ja samo želim da udovoljim Bogu.“ Na taj način, ustajući protiv sebe i izgovarajući istinske misli svog srca naglas, ti primenjuješ bivstvovanje poštene osobe i, štaviše, ne ponašaš se po svojoj volji niti štitiš sopstveni obraz. U stanju si da primeniš Božje reči u praksi, da primenjuješ istinu u skladu sa Božjim namerama, da revnosno obavljaš svoju dužnost i da u potpunosti ispuniš svoje odgovornosti. Dakle, ne samo da primenjuješ istinu i da dobro obavljaš svoju dužnost, već i podržavaš interese Božjeg doma i Božje srce je zadovoljno. Ovo je pravedan i častan način življenja, dostojan da bude izveden i pred Boga i pred ljude. To je tako divno! Takva primena je pomalo teška, ali ako su tvoj trud i primena usmereni u tom pravcu, čak i ako ne uspeš jednom ili dvaput, na kraju ćeš sigurno uspeti. A šta za tebe znači uspeh? To znači da si, kada primenjuješ istinu, u stanju da preduzmeš taj korak koji te oslobađa od okova Sotone, korak koji ti omogućava da se pobuniš protiv sebe. To znači da si u stanju da ostaviš po strani sujetu i prestiž, da prestaneš da tražiš svoju dobit i da prestaneš da činiš sebične i ogavne stvari. Kada to primeniš u praksi, ti pokazuješ ljudima da si neko ko voli istinu, ko žudi za istinom, neko ko žudi za pravdom i svetlošću. To je rezultat koji postižeš primenom istine. Istovremeno sramotiš i Sotonu. Sotona te je iskvario, naterao te je da misliš na sebe, učinio te je sebičnim, naterao te je da misliš na sopstveni prestiž. Ali sada te ove sotonske stvari više ne mogu vezati, ti si ih se oslobodio, više te ne kontrolišu sujeta, prestiž i lični interesi, već primenjuješ istinu, a Sotona je potpuno ponižen i nema ničega što bi mogao da učini. Zar onda nisi pobedio? Kada pobeđuješ, zar nisi postojan u svom svedočenju o Bogu? Zar ne biješ dobru bitku? Kada biješ dobru bitku, imaš mir i radost i osećaj lakoće u svom srcu. Ako često imaš osećaj krivice u svom životu, ako tvoje srce ne može da pronađe spokoj, ako nemaš mira ni radosti i često si opterećen brigom i strepnjom zbog svega i svačega, šta to pokazuje? Pokazuje da naprosto ne primenjuješ istinu, da nisi postojan u svom svedočenju o Bogu. Kada živiš usred Sotonine naravi, podložan si tome da često ne primenjuješ istinu, da izdaješ istinu, da budeš sebičan i podao; ti samo podržavaš svoj lik, svoje ime i status i svoje interese. To što uvek živiš samo za sebe donosi ti veliku bol. Imaš toliko sebičnih želja, zavrzlama, okova, slutnji i nedoumica da nemaš ni najmanje mira ni radosti. Živeti radi iskvarenog tela znači preterano patiti. Oni koji tragaju za istinom su drugačiji. Što više razumeju istinu, to su više slobodni i neobuzdani; što više primenjuju istinu, to više imaju mira i radosti. Kada steknu istinu, živeće potpuno u svetlosti, uživaće u Božjim blagoslovima i ništa ih neće boleti.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Mnogo je ljudi koji, nakon što obave svoju dužnost, osećaju da im nešto nedostaje, kao i da ne poseduju istina-stvarnost, pa uvek zahtevaju od sebe da slušaju više propovedi, a od vođa i trudbenika da održavaju više skupova, kao da će samo to moći da im omogući ulazak u život i životni rast. Ako neko vreme ne odu na skup ili na propoved, osećaju se kao da su im srca prazna i pusta, kao da su bez igde ičega. U srcu osećaju kao da će im samo svakodnevni skupovi i svakodnevne propovedi omogućiti ulazak u život, ili ih osposobiti da izrastu do duhovne zrelosti. U stvarnosti, takvo razmišljanje je potpuno pogrešno. Oni koji veruju u Boga i slede ga moraju da vrše svoju dužnost – tek tako mogu da steknu životno iskustvo. Ako kažeš da iskreno veruješ u Boga, ali ne želiš da ispuniš svoju dužnost, gde je onda iskrenost u tvojoj veri u Boga? Upravo oni koji imaju veru iskreno obavljaju svoju dužnost. Samo oni koji imaju veru usuđuju se da svoj život posvete Bogu i spremni su da odbace sve da bi se dali Bogu. Takvi ljudi doživljavaju delo Svetog Duha dok obavljaju svoju dužnost; oni su prosvećeni, vođeni i dovedeni u red Svetim Duhom. Sve to stvara životno iskustvo. Dakle, ulazak u život počinje formalnim obavljanjem dužnosti.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Svaka dužnost koju obaviš uključuje život-ulazak. Bez obzira na to da li je tvoja dužnost donekle redovna ili nepredvidiva, dosadna ili uzbudljiva, ti uvek moraš da dostigneš ulazak u život. Dužnosti koje neki ljudi obavljaju su prilično monotone; oni svakog dana rade istu stvar. Međutim, kada ih sprovode, stanja koja se kod tih ljudi otkrivaju nisu toliko jednorodna. Ponekad, kada su u dobrom raspoloženju, ljudi su malo revnosniji i bolje obavljaju posao. U drugim prilikama, zbog nekog nepoznatog uticaja, njihova iskvarena sotonska narav podstiče ih na bezobrazluk, i dovodi ih do neprimerenih pogleda, lošeg stanja i lošeg raspoloženja; to dovodi do toga da svoje dužnosti obavljaju na površan način. Unutrašnja stanja ljudi se stalno menjaju; mogu se promeniti bilo gde i bilo kada. Bez obzira na to kako se tvoje stanje menja, uvek je pogrešno delovati na osnovu svog raspoloženja. Recimo da ti ide malo bolje kada si dobro raspoložen, a malo lošije kada si loše raspoložen – da li je to principijelan način obavljanja dužnosti? Da li ćeš tako svoju dužnost moći da obavljaš prema prihvatljivim standardima? Bez obzira na raspoloženje, ljudi moraju da znaju kako da se mole pred Bogom i da traže istinu; samo tako mogu da izbegnu da ih njihova raspoloženja sputaju i zavedu. Prilikom obavljanja dužnosti, uvek treba da preispitaš sebe da bi video da li radiš stvari shodno načelima, da li tvoje obavljanje dužnosti odgovara standardima, da li to naprosto radiš površno, da li si pokušao da izbegneš odgovornosti i da li postoji neki problem u tvom stavu i načinu razmišljanja. Kada se osvrneš na sebe i te stvari ti postanu jasne, lakše ćeš ispuniti svoju dužnost. Na šta god da naiđeš dok obavljaš svoju dužnost – negativnost i slabost, ili to što si se oneraspoložio nakon orezivanja – treba da se prema njoj odnosiš na odgovarajući način, a takođe moraš da tražiš istinu i da razumeš Božje namere. Radeći te stvari, naći ćeš put do primene. Ako želiš dobro da obavljaš svoju dužnost, onda tvoje raspoloženje ne sme da utiče na tebe. Bez obzira na to koliko se osećaš negativno ili slabo, treba da primenjuješ istinu u svemu što radiš, sa apsolutnom strogošću i pridržavajući se načela. Ako to uradiš, ne samo da ćeš naići na odobravanje kod drugih ljudi, već će te i Bog voleti. Kao takav, bićeš osoba koja je odgovorna i koja nosi breme; bićeš istinski dobra osoba koja zaista obavlja svoje dužnosti prema standardu i koja u potpunosti proživljava lik prave osobe. Takvi ljudi su pročišćeni i postižu stvarno preobraženje kada obavljaju svoje dužnosti, i može se reći da su pošteni u Božjim očima. Samo pošteni ljudi mogu da istraju u primeni istine i da uspeju da deluju principijelno, kao i da obave svoje dužnosti poštujući standarde. Ljudi koji se ponašaju principijelno obavljaju svoje dužnosti pedantno kada su dobro raspoloženi; nisu površni, nisu nadmeni, niti se hvale da bi drugi imali visoko mišljenje o njima. Kada su loše raspoloženi, mogu da obavljaju svoje svakodnevne zadatke jednako ozbiljno i odgovorno, pa čak i ako naiđu na nešto što je štetno za obavljanje njihovih dužnosti, ili što ih malo pritiska ili izaziva uznemirenost dok te dužnosti obavljaju, oni su i dalje u stanju da utišaju svoja srca pred Bogom i da se pomole: „Koliki god da je problem s kojim se suočavam – pa i nebo da se sruši – dok sam živ, odlučan sam da dam sve od sebe da ispunim svoju dužnost. Svaki dan koji živim jeste dan u kojem moram dobro da obavljam svoju dužnost, tako da sam dostojan ove dužnosti koju mi je podario Bog, kao i ovog daha koji je On stavio u moje telo. Kolike god teškoće da me snađu, sve ću to ostaviti po strani, jer je ispunjavanje moje dužnosti najvažnije od svega!“ Oni na koje ne utiče nijedna osoba, događaj, stvar ili okruženje, koji nisu sputani nikakvim raspoloženjem niti spoljašnjom situacijom i koji svoje dužnosti i pozive koje im je Bog poverio stavljaju na prvo mesto – to su ljudi koji su odani Bogu i koji Mu se iskreno pokoravaju. Takvi ljudi su dostigli ulazak u život i ušli u istina-stvarnost. To je jedan od najvernijih i najpraktičnijih izraza proživljavanja istine.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Da bi ispunio svoju dužnost po prihvatljivim aršinima, najpre moraš da razmišljaš na odgovarajući način. Kada se tvoja iskvarena narav razotkrije, moraš da podesiš i sopstveno stanje. Kada si u stanju da se ispravno odnosiš prema svojoj dužnosti, kada se otreseš sputavanja i uticaja svakakvih ljudi, događaja i stvari, kada možeš potpuno da se pokoriš Bogu, onda ćeš moći dobro da obavljaš svoju dužnost. Tajna je u tome da svoju dužnost i odgovornosti uvek staviš na prvo mesto. U procesu obavljanja dužnosti, uvek moraš da preispitaš sebe: „Da li imam površan stav prema obavljanju svoje dužnosti? Šta me uznemirava i dovodi do toga da budem površan u obavljanju svoje dužnosti? Da li svoju dužnost obavljam svim srcem i iz sve snage? Da li će ovakvo ponašanje dovesti do toga da mi Bog veruje? Da li se moje srce potpuno pokorilo Bogu? Da li je ovakvo obavljanje dužnosti u skladu s načelima? Da li će ovakvo obavljanje dužnosti postići najbolje rezultate?“ Često bi trebalo da razmišljaš o tim pitanjima. Kada otkriješ probleme, treba aktivno da tražiš istinu i da pronađeš odgovarajuće Božje reči da te probleme rešiš. Tako ćeš moći dobro da obavljaš svoju dužnost i imaćeš mir i radost u srcu. Ako se pri obavljanju dužnosti često javljaju problemi, većina potiče iz tvojih problematičnih namera – to su problemi iskvarene naravi. Kada se nečija iskvarena narav razotkrije, ta osoba će imati probleme u svom srcu i njeno stanje će biti nenormalno, što će direktno uticati na njenu sposobnost da obavlja dužnost. Problemi koji utiču na nečiju sposobnost da obavlja dužnost su veliki i ozbiljni problemi; oni mogu direktno da utiču na odnos te osobe sa Bogom. Na primer, neki ljudi razvijaju predstave i pogrešno razumevanje Boga kada im nesreće zadese porodicu. Neki ljudi postaju negativni kada se na dužnosti suoče s teškoćama, niko ih ne vidi niti ih hvali. Neki ljudi ne obavljaju dobro svoju dužnost, uvek su površni i žale se na Boga kada prolaze kroz orezivanje. Neki ljudi nisu voljni da obavljaju svoju dužnost jer stalno smišljaju način da se izvuku iz nje. Svi ovi problemi neposredno utiču na normalan odnos sa Bogom. Sve su to problemi iskvarene naravi. Svi oni proističu iz činjenice da ljudi ne poznaju Boga, da uvek spletkare i misle na sebe, što ih sprečava da vode računa o Božjim namerama i da se pokore Božjim planovima. To izaziva svakojaka negativna osećanja. Takvi su upravo ljudi koji ne tragaju za istinom. Kada naiđu na sitne probleme, oni postaju negativni i slabi, ispoljavaju frustraciju zbog obavljanja svoje dužnosti, buntovni su i opiru se Bogu, žele da odustanu od svojih odgovornosti i da izdaju Boga. Sve to su različite posledice izazvane ograničenjima iskvarene naravi. Osoba koja voli istinu u stanju je da ostavi po strani svoj život, budućnost i sudbinu i da samo želi da traži i stekne istinu. Misli da nema dovoljno vremena, strepi da neće moći dobro da obavlja svoju dužnost, i da neće moći da bude usavršena, pa je u stanju da sve odbaci. Samo razmišlja da se okrene ka Bogu i da Mu se pokori. Ne plaši se nikakvih poteškoća, a ako se oseća negativno ili slabo, ona to prirodno rešava čitajući nekoliko odlomaka iz Božjih reči. Ljudi koji ne tragaju za istinom uznemireni su i, bez obzira na to koliko delite istinu drugujući s njima, oni nisu u stanju da u potpunosti reše svoje probleme. Čak i ako se na trenutak prizovu svesti i budu u stanju da prihvate istinu, ipak će kasnije odustati od nje, tako da je veoma teško izaći na kraj s takvim osobama. Ne radi se o tome da takva osoba ne razume ništa od istine, već o tome da ona ne ceni i ne prihvata istinu u svom srcu. Na kraju, to dovodi do toga da nisu u stanju da ostave po strani svoju volju, sebičnost, budućnost, sudbinu i odredište, koji im se onda uvek pojave da ih uznemire. Ako je osoba u stanju da prihvati istinu, onda će, kako bude shvatala istinu, sve one stvari koje pripadaju iskvarenoj naravi prirodno nestajati i ona će imati ulazak u život i rast; više neće biti neuko dete. Kada osoba ima rast, ona postaje sve sposobnija da razume stvari, sve sposobnija da razlikuje sve vrste ljudi i neće je sputati niti jedna osoba, događaj, ni stvar. Na nju neće uticati ništa što bilo ko kaže ili uradi. Ona neće biti podložna uplitanju sotonskih zlih sila, niti će je obmanjivati i uznemiravati lažne vođe i antihristi. Ako se to dogodi, zar se rast te osobe neće postepeno povećavati? Što više bude razumela istinu, njen život će brže napredovati, biće joj lako da uspešno obavi svoju dužnost i da uđe u istina-stvarnost. Kada budeš posedovao ulazak u život i kada tvoj život bude postepeno rastao, tvoje stanje će bivati sve normalnije. Ljudi, događaji i stvari koji su nekada mogli da te uznemire i sputaju više ti neće predstavljati problem. Više nećeš imati poteškoća u obavljanju svoje dužnosti, a tvoj odnos sa Bogom postajaće sve normalniji. Kada saznaš kako da se osloniš na Boga, kada saznaš kako da tražiš Božje namere, kada saznaš gde ti je mesto, kada saznaš šta treba, a šta ne treba da radiš i koje stvari zahtevaju od tebe da preuzmeš odgovornost, zar tvoje stanje neće postajati sve normalnije? Takav život ti neće biti naporan, zar ne? Ne samo da nećeš biti umoran, već ćeš se osećati posebno opušteno i srećno. Zar to neće biti razlog da se tvoje srce ispuni svetlošću? Tvoj način razmišljanje će biti normalan, otkrivenja tvoje iskvarene naravi će se prorediti i moći ćeš da živiš u prisustvu Boga, da proživiš normalnu ljudskost. Kada ljudi vide tvoj mentalni stav, pomisliće da je došlo do velike promene u tebi. Oni će poželeti da se druže s tobom, osetiće mir i radost u svojim srcima, a i oni sami će imati koristi. Kako se tvoj rast bude povećavao, tvoj govor i dela postajaće sve primereniji i principijelniji. Kada vidiš ljude koji su slabi i negativni, moći ćeš da im pružiš značajnu pomoć – ali ne sputavajući ih, niti im držeći predavanja, već koristeći sopstvena stvarna iskustva kako bi im pomogao i bio od koristi. Tako se nećeš samo iscrpljivati u domu Božjem, već ćeš biti korisna osoba, sposobna da preuzme odgovornost na sebe i sposobna da čini značajnije stvari u domu Božjem. Zar to nije osoba kakvu Bog voli? Ako si osoba koju Bog voli, zar te neće onda svi voleti? (Hoće.) Zašto je Bog zadovoljan takvom osobom? Zato što je ona u stanju da radi praktične stvari pred Njim, nije sklona laskanju, bavi se praktičnim stvarima i može da pomogne i da vodi druge govoreći o svojim istinskim iskustvima. Ona je u stanju da pomogne drugima da reše bilo koji problem, a kada postoje poteškoće u radu crkve, u stanju je da vodi napred, aktivno rešavajući probleme. To znači verno obavljati svoju dužnost.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Dozvolite Mi da vam kažem jednu stvar: čovekovo izvršavanje njegove dužnosti je ono što on treba da radi, a ako nije u stanju da izvrši svoju dužnost, onda je to njegovo buntovništvo. Kroz proces vršenja svoje dužnosti čovek se postepeno menja i kroz taj proces on pokazuje svoju odanost. Kao takav, što si više u stanju da izvršiš svoju dužnost, to ćeš više istine dobiti, a tvoj izraz će postati stvarniji. Oni koji samo otaljavaju svoju dužnost i ne traže istinu biće naposletku eliminisani, zato što takvi ljudi ne obavljaju svoju dužnost primenjujući istinu, niti primenjuju istinu kada obavljaju svoju dužnost. To su oni koji ostaju nepromenjeni i koji će biti prokleti. Ne samo da su njihovi izrazi nečisti, već je i sve što oni izražavaju zlo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti“

Neki ljudi ne znaju kako da iskuse Božje delo i ne znaju kako da unesu Njegove reči u obavljanje svojih dužnosti ili u stvarni život. Uvek se oslanjaju na to da će ih posećivanje brojnih okupljanja dovesti do istine i do rasta u životu. Međutim, ovo nije realistično i to je argument koji ne drži vodu. Život se zadobija kad se iskuse Božje reči i kad se iskuse sud i grdnja. Oni koji znaju kako da iskuse Njegovo delo sposobni su, bez obzira na dužnost koju vrše, da razumeju i primenjuju istinu, da prihvate da budu orezani, da uđu u istina-stvarnost, da postignu promenu u svojoj naravi i da tokom obavljanja svoje dužnosti budu usavršeni od strane Boga. Oni koju su lenji, pohlepni i željni lagodnosti nerado obavljaju svoje dužnosti i tokom njihovog obavljanja ne iskuse Božje delo, već neprekidno zahtevaju da im Božja kuća obezbedi okupljanja, razgovore u zajedništvu i propovedi o istini. Posledica toga je da i nakon deset ili dvadeset godina verovanja, i nakon slušanja bezbrojnih propovedi, oni i dalje nisu razumeli istinu niti su je stekli. Oni ne znaju kako da dožive Božje delo, ne razumeju šta je vera u Boga, i ne znaju kako da dožive Božju reč da bi spoznali sebe i zadobili istinu i život. To su ljudi koji žude za lagodnostima i zanemaruju svoje dužnosti; stoga bivaju razotkriveni i isključeni zbog načina na koji vrše svoje dužnosti. E, sad, svi ljudi koji zadovoljno vrše svoje dužnosti i daju važnost potrazi za istinom imaju neki život-ulazak dok to čine, propituju sebe kada razotkriju neku iskvarenost, a kada naiđu na poteškoće u vršenju dužnosti, oni traže istinu i razgovoraju o njoj u zajednici kako bi rešili te probleme. Nakon višegodišnjeg vršenja dužnosti, oni nesvesno ubiraju jasne plodove, mogu da govore o nekom iskustvenom svedočenju, poseduju neko znanje o Božjem delu i o Njegovoj prirodi, te tako mogu da unesu promenu u svoju život-narav. Trenutno se crkve svuda čiste od zlih i od onih ljudi koji su skloni prekidanju i izazivaju ometanja. Obično ostaju oni koji su sposobni da istraju u izvršavanju svojih dužnosti, koji imaju neki stepen lojalnosti, i u rešavanju problema pridaju važnost potrazi za istinom. To je ona vrsta ljudi koja stoji čvrsto pri svom svedočenju. Morate naučiti da unesete Božju reč u stvarni život i u dužnosti koje obavljate, tako što ćete je primenjivati i upošljavati, a kada nastanu problemi i poteškoće, morate naučiti da tražite istinu kako biste ih razrešili. Uz to, morate da naučite da uzmete u obzir Božju nameru kada ispunjavate svoje dužnosti, i da radite na tome da istinu sprovedete u delo i da se stvarima u svakom pogledu bavite shodno načelima. Morate da naučite da primenjujete ljubav prema Bogu, da bogoljubivim srcem uvažite Njegovo breme, i da dostignete tačku u kojoj možete da Mu udovoljite. Samo je takav onaj ko iskreno voli Boga. Iako istinu ne razumeš u potpunosti, ako je primenuješ na ovaj način, i dalje si sposoban da primereno obavljaš svoje dužnosti. Ne samo da se možeš rešiti svoje površnosti, već možeš da naučiš da primenjuješ ljubav prema Bogu, da Mu se pokoriš i da Mu udovoljiš obavljanjem svoje dužnosti – to je lekcija život-ulaska. Ako za svaku stvar možete da primenjujete istinu na ovaj način i da postupate u skladu sa načelima, onda ulazite u istina-stvarnost i imaćete život-ulazak. Bez obzira na to koliko ste zauzeti obavljanjem svojih dužnosti, kada ubirate plodove život-ulaska, kada se razvijate u životu i možete da se pokorite Božjim orkestracijama i uređenjima, onda ćete naći užitak u obavljanju svojih dužnosti. Nećete se osećati umorno ma koliko bili zauzeti. Uvek ćete imati mir i radost u srcu i uvek ćete se osećati posebno obogaćeno i mirno. Kakve god teškoće da naiđu, kada tražite istinu, Sveti Duh će vas prosvetiti i voditi. Onda ćete primiti Božji blagoslov. Štaviše, bez obzira da li ste pri obavljanju dužnosti zauzeti ili niste, važno je da se povremeno bavite nekim prikladnim vežbama ili razumnim fitnes aktivnostima. To će vam podstaći cirkulaciju, pomoći će vam da održite visok nivo energije i može da bude delotvorno u sprečavanju određenih profesionalnih bolesti. To vam je veoma korisno za dobro obavljanje dužnosti. Prema tome, ako ste pri obavljanju dužnosti u stanju da naučite mnoge lekcije, da steknete razumevanje mnogih istina, istinski spoznate Boga i konačno se bojite Boga i klonite zla, onda ćete biti u potpunom skladu sa Njegovim namerama. Ako možete da zadobijete ljubav prema Bogu, da svedočite za Njega, da se srcem i voljom ujedinite s Njim, vi koračate putem Božjeg usavršavanja. Takva je osoba koja je zadobila Božji blagoslov, što je neverovatno blažena stvar! Ako se iskreno date Bogu, zasigurno ćete od Njega dobiti obilje blagoslova. Mogu li istinu zadobiti oni koji se ne daju Bogu i ne obavljaju svoje dužnosti? Mogu li oni postići spasenje? Teško je reći. Svi blagoslovi se mogu zadobiti samo putem obavljanja dužnosti i doživljavanja Božijeg dela. U toku obavljanja svojih dužnosti spoznajemo kako da doživimo Božje delo, kako da doživimo sud i grdnju, kušnje i oplemenjivanje i kako da budemo orezani. Te su stvari najvrednije blagoslova. Sve dok čovek voli istinu i stremi ka njoj, on će je na kraju zadobiti, promeniće svoju život-narav, zadobiće Božje odobravanje i postati neko koga je On blagoslovio.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo