Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ono što ste iskusili i videli prevazilazi ono što su sveci i proroci iz svih doba iskusili i videli, ali da li ste u stanju da date svedočanstvo veće od reči ovih svetaca i proroka iz prošlosti? Ono što vam sada darujem nadmašuje Mojsija i zasenjuje Davida, pa isto tako tražim da vaše svedočanstvo nadmaši Mojsija i da vaše reči budu veće od Davida. Dajem vam stostruko, pa vas i Ja molim da Mi uzvratite istom merom. Morate znati da sam ja Onaj koji daruje život ljudskom rodu, i da ste vi ti koji primate život od Mene i koji morate svedočiti o Meni. Ovo je vaša dužnost koju vam šaljem i koju treba da izvršite za Mene. Svu slavu Svoju darovao sam vama, darovao sam vam život koji izabrani narod, Izraelci, nikada nisu primili. Po pravdi, vi treba da svedočite o Meni i da Mi posvetite svoju mladost i položite svoj život. Kome god podarim slavu Svoju, svedočiće o Meni i daće život svoj za Mene. Ovo sam odavno predodredio. Vaša je sreća što vam darujem Svoju slavu i vaša je dužnost da svedočite za Moju slavu. Ako biste verovali u Mene samo da biste zadobili blagoslove, onda bi Moje delo imalo mali značaj, a vi ne biste obavili svoju dužnost. (…) Ono što ste primili nije samo Moja istina, Moj put i Moj život, već vizija i otkrivenje veće od Jovanovog. Vi razumete mnogo više tajni i takođe ste ugledali Moje pravo lice; vi ste prihvatili više od Mog suda i znate više o Mojoj pravednoj naravi. Dakle, iako ste rođeni u poslednjim danima, vi imate znanje o onome što je bilo u prošlosti, a takođe ste iskusili današnje stvari, i sve sam to učinio Ja lično. Ono što tražim od vas nije preterano, jer sam vam dao mnogo, a vi ste videli mnogo toga u Meni. Zato vas molim da svedočite o Meni svecima prošlih vekova, i to je jedina želja Moga srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

Što se tiče dela, čovek misli da se ono svodi na trčanje na sve strane za Boga, na propovedanje svuda i na davanje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da trči na sve strane za Njega; osim toga, ovo delo se bavi službom i opskrbljivanjem unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da prođete kroz svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (2)“

Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo; kada dođeš do samog kraja, ne smeš da budeš u nemogućnosti da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je stvarni značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se toga sprovodi u čoveku? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli jasno da govorite o svim delima koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će tvoje svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao jasno da govoriš o ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji su u pravoj potrazi. Ako si rešen da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Prvi prioritet svakog stvorenog bića jeste da širi jevanđelje, da svedoči o Božjem delu i da ga širi po celom svetu i do najdaljih krajeva zemlje. To je odgovornost i obaveza svakoga ko prihvata jevanđelje Božje. Na to ga obavezuje čast. Može se desiti da trenutno ne obavljaš tu dužnost, ili da ti se ta dužnost čini kao daleka, ili da nikada nisi pomislio da je to dužnost koju moraš da obavljaš. Međutim, u srcu ti mora biti jasno sledeće: ta dužnost je povezana s tobom. To nije samo tuđa odgovornost, to je i tvoja odgovornost i tvoja dužnost. Samo zato što ti trenutno nije dodeljeno da obavljaš tu dužnost, ne znači da ona nema nikakve veze s tobom, da nije na tebi da obavljaš tu dužnost, ili da ti Bog nije poverio da je obavljaš. Ako tvoje shvatanje može da se uzdigne do tog nivoa, zar to ne znači da je tvoje viđenje dužnosti širenja jevanđelja koje držiš u srcu u skladu sa istinom i voljom Božjom? Kada se vaše razumevanje uzdigne na taj nivo, jednog dana, nakon što završite sav tekući posao, Bog će izdati zapovest da vas raseje i rasporedi svuda, čak i u neka mesta koja smatrate najčudnijim, najneprijatnijim i najtežim. Šta ćete onda? (Čast će nas obavezivati da prihvatimo.) To je ono što sada kažete, ali kada dođe dan, na oči vam mogu navreti suze. Sada morate da se pripremite tako da spoznate sledeće: „Ovo je doba u kojem sam se rodio. Srećan sam što sam prihvatio Božje delo poslednjih dana i srećan sam što imam udela u delu Božjeg plana upravljanja. Stoga, vrednost i značaj mog života treba da budu u tome da posvetim celokupnu svoju životnu energiju širenju dela Božjeg jevanđelja. Ništa mi drugo neće biti na pameti.“ Da li imate tu težnju? (Imamo.) Trebalo bi da je imate, da ste se pripremili i da imate plan. Samo tako možete da budete istinsko stvoreno biće, stvoreno biće koje Bog voli i koje Mu je po volji.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Širenje jevanđelja je obaveza koje se nijedan vernik ne može odreći“

Svi ste sada zauzeti obavljanjem svojih dužnosti, obučavate se da propovedate i svedočite o Božjoj reči i o Božjem delu u poslednjim danima. Bilo da pravite filmove ili da pevate himne kako biste svedočili za Boga, da li vaše dužnosti imaju vrednost za iskvareno čovečanstvo? (Imaju.) U čemu je njihova vrednost? Vrednost tih dužnosti je u tome što ljudima, kad oni vide te reči i istine koje je izrazio Bog, pomažu da krenu ispravnim putem i da razumeju da su članovi stvorenih bića, te da bi trebalo da dođu pred Stvoritelja. Mnogo ljudi nije u stanju da prozre niti da razume mnoge stvari s kojima se suočavaju. Oni se osećaju bespomoćno i smatraju da je život besmislen i prazan, i nemaju duhovnu potporu. Šta je uzrok svega toga? Odgovor na sve ovo leži u Božjoj reči. Tokom godina verovanja u Boga, svi ste pročitali mnogo Njegovih reči i razumeli određene istine, pa je vaša dužnost da koristite Božju reč kako biste te ljude prosvetili i ispravili njihove pogrešne misli i poglede, tako što ćete im omogućiti da razumeju istinu u Božjoj reči, da prozru tamu i zlo sveta, kao i da im pomognete da traže istiniti put, da pronađu Stvoritelja, da čuju Božji glas i da čitaju Njegove reči. To će im omogućiti da shvate određene istine i da vide Božje delo spasenja kako bi se mogli okrenuti Njemu i prihvatiti Njegovo delo. To je upravo dužnost koju treba da obavljate. Svi vi u svom srcu znate koliko ste istina razumeli i koliko ste problema rešili od kad verujete u Boga. U današnje vreme, mnogi ljudi, bilo da su vernici ili nevernici, traže istiniti put i traže Spasitelja. Oni ne znaju odgovore na određena pitanja, kao što su zašto ljudi žive i umiru, koja je vrednost i smisao ljudskog života, ili odakle ljudi dolaze i kuda idu. Oni čekaju da im propovedate jevanđelje i svedočite za Boga, kao i da ih vodite pred Spasitelja – zbog toga su dužnosti koje sada obavljate veoma značajne! S jedne strane, vi sami doživljavate Božje delo, a s druge strane, svedočite drugima o Božjem delu. Što više to iskusite, to ćete više istina morati da razumete i da se opremite njima i više posla ćete morati da obavite. To je odlična prilika za Boga da usavrši ljude. Trebalo bi da se molite Bogu i da se oslanjate na Njega, bez obzira na poteškoće s kojima se susrećete prilikom obavljanja svojih dužnosti; kada svi zajedno čitaju Božju reč i više traže istinu, ne postoji problem koji ne može biti rešen. U Božjoj reči ima mnogo istina koje treba da razumete, zato bi trebalo često da razmišljate i razgovarate o njima, tada ćete doživeti prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha. Nema problema koji ne može biti rešen oslanjanjem na Boga, i u to morate da verujete.

Nakon što je Bog stvorio čovečanstvo, osmislio je plan upravljanja. Tokom proteklih nekoliko hiljada godina, čovečanstvo nije imalo nikakvu veliku odgovornost niti nalog da svedoči za Stvoritelja, a delo koje je Bog obavljao među ljudima bilo je relativno skriveno i jednostavno. Međutim, u poslednjim danima, stvari su se promenile. Stvoritelj je počeo da izgovara reči. On je izrazio mnoge istine i otkrio tajne Svog plana upravljanja, ali je iskvareno čovečanstvo isprazno i otupelo: ljudi gledaju a ne vide, čuju a ne razumeju, kao da su im srca otežala. Zbog toga svi vi nosite veliku odgovornost! Šta je toliko važno u tome? Osim da širite reči i istine koje je Bog izrazio, još je važnije da svedočite za Stvoritelja svakom stvorenom ljudskom biću i da sva ta stvorena ljudska bića koja su čula Božje jevanđelje dovedete pred Stvoritelja kako bi shvatila značaj Božjeg stvaranja čovečanstva i razumela da, kao stvorena ljudska bića, treba da se vrate pred Stvoritelja, da slušaju Njegove izjave i da prihvate sve istine koje je On izrazio. Na taj način se sva ljudska bića mogu navesti da se pokore suverenosti i aranžmanima Stvoritelja. Da li je moguće postići ove rezultate samo čitanjem nekoliko odlomaka iz Božje reči, učenjem pevanja samo nekoliko himni, ili obavljanjem samo jednog aspekta posla? Nije. Dakle, ako želite dobro da obavljate svoje dužnosti, morate da svedočite o delima Stvoritelja, kao i o Njegovoj suverenosti i aranžmanima, tako što ćete koristiti različite metode i oblike. Na taj način, moći ćete da dovedete više ljudi pred Stvoritelja i da im pomognete da prihvate i pokore se Njegovoj suverenosti i aranžmanima. Zar to nije velika odgovornost? (Jeste.) Kakav stav treba da zauzmete prema svojim dužnostima? Da li je u redu biti smetenjak? Da li je u redu zatvarati oči pred nekim stvarima? Da li je u redu raditi stvari polovično i površno, ili odugovlačiti i raditi stvari ležerno? (Nije.) Dakle, šta treba da radite? (Da se posvetite svim srcem.) Trebalo bi da se posvetite svim srcem, tako što ćete koristiti svu energiju, iskustvo i uvid koji imate. Nevernici ne razumeju šta je ono najznačajnije što osoba može da postigne u svom životu, ali vi znate nešto o tome, zar ne? (Da.) Prihvatanje onoga što vam je Bog poverio i ispunjavanje svoje misije – to su najvažnije stvari. Dužnosti koje trenutno obavljate su veoma dragocene! Možda trenutno ne vidiš rezultate, i možda sada ne postižeš velike uspehe, ali uskoro će to doneti plodove. Dugoročno, ako se ovaj posao obavi kako treba, novac neće biti dovoljan da se izmeri doprinos koji to daje čovečanstvu. Takva istinita svedočanstva su dragocenija i vrednija od bilo čega drugog, i trajaće zauvek. Ona su dobra dela svake osobe koja sledi Boga, i to je nešto što vredi upamtiti. U ljudskom životu je prazno i nedostojno pomena sve sem verovanja u Boga, stremljenja ka istini i ispunjavanja svoje dužnosti kao stvorenog bića. Čak i ako ste ostvarili najupečatljivije podvige; čak i ako ste bili do Meseca i nazad; čak i ako ste napravili naučna dostignuća koja su bila od neke koristi ili od pomoći čovečanstvu, sve je to uzaludno i sve će to proći. Šta je jedino što neće proći? (Reč Božja.) Samo reč Božja, svedočanstva o Bogu, sva svedočanstva i dela koja svedoče o Stvoritelju i dobra ljudska dela neće proći. Te stvari će trajati zauvek i one su veoma dragocene. Zato odbacite sva svoja ograničenja, sprovedite ovaj veliki poduhvat, i ne dozvolite da vas sputavaju ljudi, događaji i stvari; iskreno se posvetite Bogu i uložite svu svoju energiju i trud u obavljanje svojih dužnosti. To je ono što Bog blagosilja najviše od svega, i vredno je svake patnje!

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Jedino u dobrom obavljanju dužnosti stvorenog bića leži vrednost življenja“

Ako prihvatiš da si stvoreno biće, moraš da se pripremiš na patnju i platiš cenu radi ispunjavanja svoje odgovornosti da širiš jevanđelje i radi pravilnog obavljanja svoje dužnosti. Cena može biti patnja zbog neke fizičke bolesti ili nedaće, ili patnja zbog progona velike crvene aždaje, ili nerazumevanje ovozemaljskih ljudi, kao i nevolje koje se doživljavaju prilikom širenja jevanđelja: biti izneveren, biti pretučen i vređan, biti osuđen – pa čak i biti linčovan i izložen smrtnoj opasnosti. Može se dogoditi da tokom širenja jevanđelja stradaš i pre nego što se Božje delo završi i da ne doživiš dan Božje slave. Morate biti spremni na to. Ne treba to da vas plaši; to je činjenica. Sada kada sam to jasno stavio do znanja, a vi shvatili, ako još uvek tome stremite i sigurni ste da se to neće promeniti i ako ostanete odani do smrti, to dokazuje da posedujete određeni rast. Nemojte pretpostavljati da će širenje jevanđelja među prekomorskim nacijama u kojima vladaju verska sloboda i ljudska prava proći bezopasno i da će sve što radite ići glatko, da će sve to imati Božji blagoslov i biti u skladu s Njegovom velikom silom i autoritetom. To pripada svetu ljudskih predstava i uobrazilje. Fariseji su takođe verovali u Boga, ali su ovaploćenog Boga razapeli na krst. Dakle, šta loše današnji religiozni svet može da učini ovaploćenom Bogu? Učinili su toliko loših stvari – sudili su Bogu, osudili su Boga, bogohulili su – nema te loše stvari za koju nisu sposobni. Ne zaboravite da su Gospoda Isusa upravo vernici razapeli na krst. Samo su oni bili u prilici da učine tako nešto. Nevernike nije bilo briga za to. U dosluhu sa vlastodršcima, ti vernici su se dokopali Gospoda Isusa i razapeli Ga na krst. Štaviše, kako su skončali učenici Gospoda Isusa? Među učenicima je bilo onih koji su kamenovani, koje su vukli konji, koji su razapeti naglavačke, raščerečeni uz pomoć pet konja – svakakve pogibije su ih zadesile. Koji je bio razlog njihove pogibije? Da li su zakonito pogubljeni zbog počinjenih zločina? Ne, nisu. Bili su osuđeni, pretučeni, vređani i pogubljeni jer su širili Gospodovo jevanđelje i bili su odbačeni od ovozemaljskog naroda – tako su doživeli mučeničku smrt. Nemojmo govoriti o konačnom ishodu tih mučenika, niti o Božjem određenju njihovog ponašanja, već se zapitajmo sledeće: kada su stigli do kraja, da li su načini na koje su skončali bili u skladu s ljudskim predstavama? (Ne, nisu.) Iz ugla ljudskih predstava, oni su platili tako veliku cenu da bi širili Božje delo, ali ih je na kraju Sotona ubio. To nije u skladu s ljudskim predstavama, ali jeste upravo ono što im se dogodilo. Ono što je Bog dozvolio. Kakvu istinu možemo tražiti u ovome? Da li je to što je Bog dozvolio da završe na taj način Njegovo prokletstvo i osuda, ili je to bio Njegov plan i blagoslov? Nijedno od ta dva. Šta je to onda bilo? Ljudi se sa mnogo tuge sada sećaju njihovih pogibija, ali tako je bilo. Tako su stradali oni koji su verovali u Boga; kako se to može objasniti? Kada pominjemo tu temu, vi se stavljate u njihov položaj, pa je li vam onda srce tužno i da li osećate skrivenu bol? Mislite: „Ti ljudi su obavili svoju dužnost da šire Božje jevanđelje i treba ih smatrati dobrim ljudima, pa kako je onda mogao da ih zadesi takav kraj i takav ishod?“ Zapravo, tako su njihova tela ginula i umirala; to je bio njihov način odlaska iz ljudskog sveta, ali to nije značilo da im je i ishod bio isti. Bez obzira na to kakav je bio način njihove smrti i odlaska, i kako se to dogodilo, Bog nije tako odredio konačne ishode tih života, tih stvorenih bića. To morate jasno da uvidite. Naprotiv, oni su upravo taj način iskoristili da osude ovaj svet i da svedoče o Božjim postupcima. Ta stvorena bića upotrebila su svoje najdragocenije živote – upotrebila su poslednji trenutak svog života da svedoče o Božjim postupcima, da svedoče o velikoj Božjoj sili i da objave Sotoni i svetu da su Božji postupci ispravni, da je Gospod Isus Bog, da je On Gospod i Božje ovaploćeno telo. Čak ni u svojim poslednjim trenucima nikada nisu poricali ime Gospoda Isusa. Zar to nije bio neki oblik suda nad ovim svetom? Iskoristili su svoje živote da objave svetu, da potvrde ljudskim bićima da je Gospod Isus Gospod, da je Gospod Isus Hristos, da je On ovaploćeno telo Božje, da delo iskupljenja koje je obavio za celo čovečanstvo omogućava čovečanstvu da nastavi da živi – ta činjenica je zauvek nepromenljiva. Do kojih granica su oni koji su ubijeni kao mučenici zbog širenja jevanđelja Gospoda Isusa obavljali svoju dužnost? Da li je to bilo do krajnjih granica? Kako su se te krajnje granice ispoljile? (Ponudili su svoje živote.) Tako je, platili su cenu svojim životom. Porodica, bogatstvo i materijalne stvari u ovom životu su spoljašnje stvari; jedino je život povezan sa sopstvom. Za svakog živog čoveka život je najvredniji čuvanja, ono što mu je najdragocenije, a ispostavilo se upravo da su ti ljudi bili u stanju da ponude tu svoju najveću dragocenost – život – kao potvrdu i svedočanstvo o Božjoj ljubavi prema ljudskom rodu. Do poslednjeg dana se nisu odrekli Božjeg imena, niti su se odrekli Božjeg dela i iskoristili su svoje poslednje trenutke da posvedoče o postojanju te činjenice – zar to nije najviši oblik svedočenja? To je najbolji način obavljanja nečije dužnosti; to je ono što znači ispuniti svoju odgovornost. Kada im je Sotona pretio i terorisao ih i kada ih je na kraju čak naterao da sopstvenim životom plate cenu, oni se nisu odrekli svoje odgovornosti. To znači ispuniti svoju dužnost do krajnjih granica. Šta pod tim podrazumevam? Da li podrazumevam da treba da koristite isti metod da svedočite o Bogu i da širite Njegovo jevanđelje? Nije nužno da to učiniš, ali moraš da shvatiš da je to tvoja odgovornost, da ako si potreban Bogu, treba to da prihvatiš kao nešto na šta te čast obavezuje da uradiš. Ljudi danas u sebi nose strah i brigu, ali čemu služe ta osećanja? Ako Bogu nisi potreban da to učiniš, zašto onda brineš o tome? Ako si Bogu potreban da to učiniš, ne treba da izbegavaš odgovornost, niti da je odbacuješ. Trebalo bi samoinicijativno da sarađuješ i da prihvatiš to bez brige. Bez obzira na to kako neko umre, ne bi trebalo da umre pre Sotone, niti bi trebalo da umre u Sotoninim rukama. Ako će neko da umre, treba da umre u Božjim rukama. Ljudi su od Boga potekli i Bogu se vraćaju – takav je razum i stav koji stvoreno biće treba da poseduje. To je konačna istina koju treba da razume onaj ko širi jevanđelje i obavlja svoju dužnost – čovek mora da plati cenu svojim životom da bi širio i svedočio o jevanđelju ovaploćenog Boga o obavljanju Njegovog dela i spasenju čovečanstva. Ako težiš tome, ako možeš da svedočiš na taj način, to je divno. Ako još uvek ne poseduješ tu vrstu težnje, trebalo bi da, barem, pravilno ispuniš odgovornost i dužnost koje se nalaze pred tobom, poveravajući ostalo Bogu. Kako meseci i godine budu prolazili, kako budeš stariji i iskusniji, a tvoje razumevanje istine temeljnije, možda ćeš tada shvatiti da imaš obavezu i odgovornost da ponudiš svoj život delu Božjeg jevanđelja, čak i do svog poslednjeg daha.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Širenje jevanđelja je obaveza koje se nijedan vernik ne može odreći“

Neko ko je mnogo godina verovao u Boga bez ikakvog ulaska u život, ko ne može da govori o svom iskustvenom svedočenju, a još manje da svedoči o Bogu, ko ne može uspešno da širi jevanđelje nikome – nedostojan je da bude nazvan svedokom Božjim. Dakle, neko ko je nezrelog rasta i nema ulazak u život nikada ne može da svedoči o Bogu. Ono što nije rečeno a podrazumeva se, jeste da takva osoba ne živi u prisustvu Boga. Ako ne živiš u prisustvu Boga, nemaš ulazak u život i nisi svedok Božji, da li će te onda On priznati kao jednog od Svojih sledbenika? Neće. Bog ti je dao priliku da izvršiš svoju dužnost i ti si voljan da je izvršiš, ali kroz tvoje ponašanje On je video da ne možeš da svedočiš o Njemu, čak i nakon što si toliko dugo verovao u Njega. Ne samo da nemaš istinsko iskustveno znanje, već i živiš u skladu sa svojim predstavama i uobraziljama, nemaš istina-stvarnost i ne živiš u prisustvu Boga. (…) Ako želiš da te Bog odobri kao jednog od Svojih sledbenika, onda prvo moraš da se usredsrediš na ulazak u život. Moraš da počneš tako što ćeš razumeti sebe, što ćeš biti u stanju da odbaciš svoju iskvarenu narav, da se osposobiš da istraješ u svojoj dužnosti i da ispunjavaš svoju dužnost u skladu sa Božjim zahtevima – to je prvo. Usredsređivanje na ulazak u život služi dobrom obavljanju tvoje dužnosti, o čemu se ovde u osnovi i radi. Trebalo bi da počneš da se baviš ulaskom u život, počev od obavljanja svoje dužnosti, a od ulaska u život treba da razumeš i dobijaš istinu kap po kap, sve dok ne dostigneš tačku u kojoj imaš rast, u kojoj tvoj život postepeno raste i imaš stvarna iskustva sa istinom. Tada treba da savladaš sve vrste načela primene, tako da si u stanju da obavljaš svoju dužnost i da nijedna osoba, događaj i stvar ne mogu da te sputaju niti ometu. Tako ćeš postepeno živeti u Božjem prisustvu. Neće te ometati nijedna osoba, događaj ni stvar, i iskusićeš istinu. Kako tvoje iskustvo bude bivalo bogatije, moći ćeš više da svedočiš o Bogu, a kako budeš mogao više da svedočiš o Bogu, postepeno ćeš postajati korisna osoba. Kada postaneš korisna osoba, moći ćeš da obavljaš svoju dužnost prema prihvatljivim aršinima u domu Božjem, moći ćeš da stojiš na mestu stvorenog bića, da se pokoravaš Božjim zamislima i orkestracijama i moći ćeš da budeš postojan. Samo takva osoba je prihvatljivo stvoreno biće koje ima odobrenje od Boga. Tada ćeš biti dostojan svega što ti je Bog dao.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Iako je vaša vera veoma iskrena, niko od vas nije u stanju da ispriča celu priču o Meni, niko ne može da pruži potpuno svedočanstvo o svim činjenicama koje vidite. Razmislite o tome: danas većina vas zanemaruje svoje dužnosti i, umesto toga, traga da zadovolji svoje telo, da ga zasiti i pohlepno uživa u njemu. Malo je istine u vama. Kako onda možete da svedočite o svemu što ste videli? Da li ste zaista sigurni da možete da budete Moji svedoci? Ako jednog dana ne budeš bio u stanju da svedočiš o svemu što si danas video, izgubićeš funkciju stvorenih bića i tvoje postojanje neće više imati nikakvog smisla. Bićeš nedostojan da budeš ljudsko biće. Čak bi se moglo reći da nećeš više ni biti ljudsko biće! Na vama sam obavio nemerljivo delo, ali pošto ti trenutno ništa ne učiš, ničega nisi svestan, i nedelotvoran si u svojim poslovima, kada dođe vreme da proširim Svoje delo, ti ćeš samo gledati u prazno, vezanog jezika i potpuno beskoristan. Zar onda nećeš u istoriji biti zabeležen kao grešnik? Kada to vreme dođe, zar nećeš osetiti najdublje žaljenje? Zar nećeš utonuti u potištenost? Celokupno Moje današnje delo nije učinjeno iz besposlice i dosade, već radi postavljanja temelja za Moje buduće delo. Nije da sam u ćorsokaku i da treba da smišljam nešto novo. Treba da razumeš delo koje obavljam; nije u pitanju nešto što radi dete igrajući se na ulici, već delo učinjeno u ime Mog Oca. Treba da znate da Ja sve ovo ne radim sam; umesto toga, predstavljam Svog Oca. Vaša uloga, u međuvremenu, jeste da striktno sledite, da se pokorite, da se menjate i da svedočite. Treba samo da razumete zašto je potrebno da verujete u Mene; ovo je najvažnije pitanje koje svako od vas treba da shvati. Moj Otac, zarad Svoje slave, sve vas je predodredio za Mene od trenutka kada je stvorio svet. Učinio je to zarad Mog dela i zarad Svoje slave. Vi u Mene verujete zbog Mog Oca; vi Mene sledite jer je Moj Otac tako predodredio. Ništa od ovoga vi ne radite po sopstvenom izboru. Još važnije je da razumete da ste vi oni koje je Moj Otac Meni darovao kako biste Mi svedočili. Pošto vas je On Meni poverio, treba da se pridržavate puteva koje vam pokazujem, kao i puteva i reči kojima vas učim, jer je vaša dužnost da se držite Mojih puteva. Ovo je prvobitna svrha vaše vere u Mene. Stoga vam ovo kažem: vi ste samo ljudi koje je Moj Otac Meni darovao i koji treba da se drže Mog puta. Vi, međutim, samo verujete u Mene. Ne pripadate Meni jer ne potičete iz izraelske porodice, već ste potomci drevne guje. Sve što tražim od vas jeste da svedočite za Mene, ali danas morate da sledite Moj put. Sve ovo je zarad budućeg svedočenja. Ako delujete samo kao ljudi koji slušaju Moje puteve, bićete bezvredni, a to što vas je Moj Otac Meni darovao izgubiće na značaju. Ono što vam uporno govorim jeste sledeće: vi treba da sledite Moj put.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Da li zaista znaš zašto veruješ u Mene? Da li zaista znaš svrhu i značaj Mog dela? Da li zaista znaš svoju dužnost? Da li zaista znaš Moje svedočanstvo? Ako samo veruješ u Mene, a nema ni traga od Moje slave ili svedočenja u tebi, onda sam te odavno eliminisao. Što se tiče onih koji sve znaju, oni su Mi još veći trn u oku, a u Mojoj kući oni nisu ništa drugo do prepreke na Mom putu, oni su kukolj koji će u potpunosti biti provejan u Mom delu, oni su beskorisni, oni su bezvredni i Ja ih odavno prezirem. Moj gnev često pogađa sve one koji su lišeni svedočanstva, i Moj štap ih nikada ne zaboravlja. Odavno sam ih predao u ruke zloga; oni su lišeni Mojih blagoslova. A kad dođe dan, grdnja će njihova biti bolnija od grdnje bezumnih žena. Danas činim samo ono što Mi je dužnost da činim; svu ću pšenicu svezati u snopove, zajedno s onim kukoljem. To je Moje delo danas. Sav će se kukolj provejati u vreme Mog provejavanja, pa će se pšenično zrno skupiti u ambaru, a provejani kukolj će se naći u ognju da sagori u prah. Moje je delo sada samo da sve ljude svežem u snopove; to jest, da ih potpuno osvojim. Onda ću početi da provejavam i razotkrivam kraj svih ljudi. I zato treba da znaš kako bi sada trebalo da Mi udovoljiš i kako da kreneš pravim putem u svojoj veri u Mene. Ono što želim jeste tvoja odanost i pokornost sada, tvoja ljubav i svedočenje sada. Čak i ako u ovom trenutku ne znaš šta je svedočanstvo ili šta je ljubav, treba da mi doneseš sve svoje i da mi predaš jedino blago koje imaš: svoju odanost i pokornost. Ti treba da znaš da svedočanstvo o Mojoj pobedi nad Sotonom leži u odanosti i pokornosti čoveka, kao i svedočanstvo o Mom potpunom osvajanju čoveka. Dužnost tvoje vere u Mene je da svedočiš o Meni, da budeš odan Meni i nikome drugom, i da Mi budeš pokoran do kraja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“