Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Svi Božji izabranici sada praktično obavljaju svoje dužnosti, a Bog to vršenje dužnosti koristi da bi jednu grupu ljudi usavršio, a drugu isključio. Kroz obavljanje dužnosti se, dakle, otkriva kojoj vrsti ljudi svaka osoba pripada, i svi obmanjivači, bezvernici i zli ljudi razotkrivaju se i isključuju dok obavljaju svoju dužnost. Pošteni su oni ljudi koji odano obavljaju svoju dužnost; ljudi dosledni u svojoj površnosti spadaju u lažljivce i prepredenjake, i oni su bezvernici; a oni koji vršenjem svoje dužnosti izazivaju prekide i ometanja pripadaju grupi zlih ljudi i antihrista. U ovom trenutku, mnogi ljudi koji obavljaju dužnosti još uvek su opterećeni najraznovrsnijim problemima. Neki su, pri obavljanju svojih dužnosti, veoma pasivni, stalno sede i nešto čekaju, večito se oslanjajući na druge. Kakav je to stav? Oni su, naprosto, neodgovorni. Božja kuća je za tebe uredila neku dužnost, a ti se danima oko toga premišljaš i nijedan konkretan posao ne obaviš. Nikad nisi na svom radnom mestu, pa ljudi ne mogu da te nađu kad se suoče s nekim problemom koji treba rešiti. Nisi spreman da poneseš breme tog posla. Ako se neki od vođa bude raspitivao u vezi s tim poslom, šta ćeš mu kazati? Ti trenutno ne radiš baš ništa. Potpuno si svestan da si za taj posao ti odgovoran, ali ga ipak ne izvršavaš. O čemu, zaboga, razmišljaš? Da li je to što ništa ne radiš posledica tvoje nesposobnosti za taj posao? Ili je to samo posledica tvoje pohlepe za udobnošću? Kakav je tvoj stav prema vlastitoj dužnosti? Ti samo pričaš o rečima i doktrinama i milozvučno govoriš, ali ne obavljaš nikakav praktični posao. Ako ne želiš da obavljaš svoju dužnost, treba da podneseš ostavku. Nemoj zauzimati položaj na kojem ništa ne radiš. Zar time ne nanosiš štetu izabranom Božjem narodu i zar ne ugrožavaš rad crkve? Po tome kako govoriš, reklo bi se da razumeš svakovrsne doktrine, ali kad treba da obaviš neku dužnost, površan si i krajnje nesavestan. Da li je to iskreno davanje sebe Bogu? Neiskren si kada je reč o Bogu, a ipak glumiš nekakvu iskrenost. Jesi li u stanju da Ga obmaneš? Po načinu na koji obično govoriš, čini se da u tebi ima toliko vere; hteo bi da budeš stub crkve i njen kamen temeljac. Ali, kad treba da obaviš neku dužnost, i palidrvce je korisnije od tebe. Nije li to pokušaj svesnog obmanjivanja Boga? Znaš li šta će ispasti od tvog pokušaja da obmaneš Boga? On će te se gnušati, odbaciće te i isključiti! Svi ljudi bivaju razotkriveni prilikom obavljanja dužnosti – čoveku treba samo poveriti neku dužnost i ubrzo će se otkriti da li se radi o poštenoj ili o lažljivoj osobi, da li ta osoba voli istinu ili je ne voli. Oni koji vole istinu u stanju su da iskreno obavljaju svoju dužnost i da podržavaju delo Božje kuće; oni, pak, koji istinu ne vole, uopšte ne podržavaju delo kuće Božje i neodgovorni su u obavljanju svojih dužnosti. Pronicljivim ljudima je to odmah jasno. Među onima koji svoju dužnost loše obavljaju nema nikoga ko voli istinu ili je pošten čovek; svi će takvi ljudi biti razotkriveni i isključeni. Da bi svoje dužnosti dobro obavljali, ljudi moraju imati osećaj odgovornosti i osećaj bremena koje nose. Na taj će način posao sigurno biti obavljen kako treba. Zabrinjavajuće postaje tek onda kad čovek nema osećaj bremena i odgovornosti, kad mu je za sve što radi potreban podsticaj, ako je stalno površan i ako pokušava da krivicu prebaci na druge čim se pojavi neki problem, što dovodi do odlaganja njegovog rešenja. Može li se na taj način posao ipak obaviti kako treba? Mogu li oni obavljanjem svoje dužnosti postići bilo kakve rezultate? Oni ne žele da izvrše nijedan od zadataka koji se pred njih postavljaju, a kad vide da je drugima potrebna njihova pomoć, jednostavno ih ignorišu. Obave samo ponešto kad im se naredi, ali i to tek kad dođe stani-pani i kad nemaju drugog izbora. To nije obavljanje dužnosti – to je najamnički rad! Najamnici rade za poslodavca, odrade posao za dnevnicu ili, pak, rade na sat i čekaju da budu isplaćeni. Plaše se da urade bilo šta što gazda ne vidi, strahuju da neće biti nagrađeni za obavljeni posao i uvek rade isključivo zato da bi ostavili utisak da nešto rade – što znači da nisu nimalo lojalni. Kad god vam se postavi pitanje u vezi sa problemima vezanim za posao, vi u većini slučajeva niste u stanju da odgovorite. Mada su se neki od vas već angažovali na ovom poslu, nikada se niste interesovali kako taj posao napreduje, niti ste ikada pažljivije razmislili o njemu. Imajući u vidu kakvog ste kova i koliko znanja posedujete, sigurno znate makar nešto o ovom poslu, jer svi u njemu učestvujete. Zašto onda većina ljudi ne daje nikakav odgovor? Moguće je da zaista ne znate šta biste rekli – da ne znate da li ovaj posao dobro napreduje ili ne. Za to postoje dva moguća razloga: prvi je da ste potpuno ravnodušni i da za ovaj posao nikada niste ni marili, već ste na njega gledali kao na samo još jedan od zadataka koje treba obaviti. Drugi mogući razlog je da ste neodgovorni i da ne želite da o tome brinete. Kad bi uistinu brinuo o tome i kad bi se oko toga zaista angažovao, ti bi o svemu imao stav i gledište. Odsustvo stava i gledišta često je posledica ravnodušnosti, apatije i nepreuzimanja odgovornosti. Prema dužnosti koju obavljate ne odnosite se marljivo, ne preuzimate nikakvu odgovornost, niste spremni da platite cenu, kao ni da se uistinu angažujete. Ne podnosite nikakve muke i niste spremni da utrošite nimalo dodatne energije; zadovoljavate se ulogom podređenog, što se nimalo ne razlikuje od načina na koji nevernik radi za svog gazdu. Takvo obavljanje dužnosti ne dopada se Bogu i On time nije zadovoljan. Ono ne može naići na Njegovo odobrenje.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje“

To da li osoba istinski veruje u Boga vidi se po tome kako obavlja svoju dužnost. Da biste utvrdili da li neko teži istini, posmatrajte da li obavlja svoju dužnost prema načelima. Neki ljudi obavljaju svoju dužnost bez ikakvih načela. Oni stalno slede sopstvene sklonosti i ponašaju se svojevoljno. Zar ovo nije pokazatelj površnosti? Zar oni ne varaju Boga? Da li ste ikada razmišljali o posledicama takvog ponašanja? Ne vodite računa o Božjim namerama dok obavljate svoju dužnost. Nepromišljeni ste i neefikasni u svemu što radite, nedostaje vam svesrdna posvećenost i trud. Možete li na ovaj način dobiti Božje odobravanje? Mnogi ljudi preko volje obavljaju svoju dužnost i ne mogu da ustraju. Ne mogu da izdrže ni najmanju patnju i uvek se osećaju kao da im je učinjena velika šteta, i ne tragaju za istinom kako bi rešili poteškoće. Mogu li oni do kraja slediti Boga obavljajući svoju dužnost na ovaj način? Da li je u redu to što su površni u svemu što rade? Može li ovo da bude prihvatljivo za nečiju savest? Čak i ljudskim aršinima mereno, takvo ponašanje je neprihvatljivo – može li se onda reći da je ovakvo obavljanje dužnosti zadovoljavajuće? Ako obavljate svoju dužnost na ovaj način, nikada nećete dostići istinu. Vaše službovanje neće biti zadovoljavajuće. Kako onda da steknete Božje odobravanje? Mnogi ljudi se plaše teškoća kada obavljaju svoju dužnost, previše su lenji i žude za fizičkom udobnošću. Oni se nimalo ne trude da nauče stručne veštine ili da razmišljaju o istinama u Božjim rečima. Veruju da će ih takva površnost poštedeti truda. Ne moraju da istražuju niti da traže savet od drugih. Ne moraju da koriste svoj um niti da duboko razmišljaju. Čini se da tako štede mnogo truda i fizičke neudobnosti, a ipak uspevaju da izvrše zadatak. A ako ih orezuješ, oni postaju prkosni i svađaju se, govoreći: „Nisam bio lenj ni besposlen, zadatak je obavljen – zašto cepidlačiš? Zar ovo nije samo pokušaj da nađeš neki razlog da me kritikuješ? Ja iovako dovoljno dobro obavljam svoju dužnost. Kako nisi zadovoljan?“ Mislite li da ovakvi ljudi mogu da ostvare ikakav dalji napredak? Oni stalno obavljaju svoje dužnosti na površan način i uvek smišljaju izgovore. Kada se pojave problemi, oni ne dozvoljavaju da im iko na njih ukaže. Kakva je to narav? Nije li to Sotonina narav? Mogu li ljudi sa takvom naravi da obavljaju svoju dužnost dovoljno dobro? Mogu li oni udovoljiti Bogu? Je li to način na koji vi obavljate svoju dužnost? Spolja gledano, delujete zaposleno i dobro sarađujete sa drugima bez ikakvih nesuglasica. Međutim, nijedan od vas ne ulaže napor u svoju dužnost, ne razbija glavu oko toga niti se opterećuje s tim. Nijedan od vas ne gubi apetit niti loše spava zato što nije dobro obavio svoju dužnost. Nijedan od vas ne traga za istinom niti se pridržava načela da bi rešio probleme. Svi se samo provlačite, radite na površan način, mehanički. Premalo vas preuzima istinsku odgovornost za svoju dužnost. Kakve god teškoće da se pojave, vi se ne okupljate da biste se usrdno molili ili da bi se suočili sa problemima i zajednički ih rešili. Nema tu razmišljanja o ishodu. Jednostavno završite zadatak, samo da biste saznali da ga treba ponoviti. Ovakvo obavljanje dužnosti naprosto je površno i ne razlikuje se od načina na koji nevernici rade svoj posao. Ovo je stav nekog ko je službenik. Obavljajući svoju dužnost na ovaj način, ne doživljavate Božje delo, niti se iskreno dajete Bogu. Ako ne promenite ovaj način razmišljanja, na kraju ćete samo biti otkriveni i isključeni.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo onaj ko svoju dužnost obavlja dobro, svim srcem, umom i dušom onaj je koji voli Boga“

Neki ljudi godinama pružaju usluge, a da se pritom nisu ni najmanje promenili. Kada se suoče sa poteškoćama, i dalje često postaju negativni, prigovaraju i otkrivaju svoje iskvarene naravi. Prilikom orezivanja i obračunavanja s njima, skloni su raspravama i prepirkama, nesposobni su da prihvate makar i delić istine i Bogu se uopšte ne pokoravaju. Na kraju im se zabranjuje da obavljaju svoje dužnosti. Pri obavljanju dužnosti, neki ljudi prave brljotine i ne prihvataju kritiku, već besramno tvrde kako ništa loše nisu učinili i nimalo se ne kaju. I konačno, kada ih kuća Božja opozove s dužnosti i sa njima raskrsti, uz plač i prigovaranje napuštaju svoja mesta. Ovako se oni izgone i to predstavlja način na koji dužnosti temeljno razotkrivaju ljude. Ljudi obično obećavaju kule i gradove i glasno uzvikuju parole; međutim, kada preuzmu dužnost, zašto se ne ponašaju kao ljudi već postaju đavoli? Zato što, kuda god da odu, ljudi kojima manjka ljudskost zapravo i jesu đavoli; a bez prihvatanja istine, nigde ne mogu da budu postojani. Neki ljudi svoje dužnosti često obavljaju nemarno i površno i prilikom orezivanja i obračunavanja sa njima pokušavaju da se svađaju i ubeđuju. Nakon uzastopnog obračunavanja sa njima, osećaju izvesnu želju da se pokaju, pa počinju da primenjuju metode samouzdržavanja. Međutim, na kraju ne mogu da se uzdrže, a ne pomaže ni to što se zaklinju i što sebe proklinju. Time i dalje ne rešavaju problem svoje nemarnosti i površnosti, kao ni svoju sklonost prema raspravama i prepirkama. Tek nakon što takvu osobu svi počnu da preziru i da je kritikuju, ona napokon biva saterana u ćošak, pa priznaje: „Moje su naravi iskvarene. Želim da se pokajem, ali ne mogu. Dok izvršavam svoju dužnost, stalno mislim na lične interese, sopstveni ponos i ugled, pa se često bunim protiv Boga. Želim da istinu sprovodim u delo, ali ne mogu da napustim svoje namere i želje; ne mogu da ih se odreknem. Uvek želim da postupam po svojoj volji, smišljam razne smicalice da izbegnem posao i žudim za dokolicom i za uživanjem. Ne mogu da prihvatim da budem predmet obračunavanja i orezivanja i uvek nastojim da to izbegnem. Za mene je dovoljno dobro to što sam se potrudio i istrpeo teškoće, pa sam stoga sklon raspravama i prepirkama kad god neko pokušava da se obračuna sa mnom, jer u srcu ne osećam uverenost. Sa mnom je zaista teško izaći na kraj! Kako bi trebalo da tražim istinu da bih razrešio ove probleme?“ Ta osoba počinje da razmišlja o ovim stvarima, pa time pokazuje da ima određeno shvatanje o tome kako ljudi treba da se ponašaju, kao i da poseduje nešto razuma. Ako u određenom trenutku služitelj počne da obavlja pravi posao i usredsredi se na promenu sopstvene naravi, ako shvati da i sȃm ima iskvarene naravi, da je i sȃm nadmen i nesposoban da bude poslušan Bogu, te da od opiranja neće imati nikakve koristi – kada počne da razmišlja o tim stvarima i pokuša da ih dokuči, kada uzmogne da traži istinu kako bi se suočio sa problemima koje otkriva – neće li tada početi da se preokreće njegov dotadašnji način postupanja? Bude li počeo da se preokreće, ima nade da će se takav čovek promeniti. Međutim, ako uopšte ne namerava da traga za istinom, ako nema želju da teži istini i jedino zna da radi i dirinči, verujući da završetak trenutnog posla predstavlja ispunjenje njegovog zadatka i dovršetak Božjeg poziva – ako veruje da to što je nešto uradio znači da je obavio svoju dužnost, a pritom nikad ne uzima u obzir šta su Božji zahtevi ni šta je istina, kao ni to da li je on osoba koja je poslušna Bogu, i nikada ne pokušava da išta od toga shvati – ako na ovaj način pristupa svojoj dužnosti, hoće li moći da postigne spasenje? Neće moći. Nije krenuo putem spasenja, nije stupio na pravi put vere u Boga i sa Bogom nije izgradio odnos. On i dalje samo radi i pruža usluge u kući Božjoj.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo traganjem za istina-načelima čovek može dobro da obavlja svoju dužnost“

Kad bi se iskreno davao za Boga i kad bi Ga svim srcem voleo, kako bi se odnosio prema poslovima koji su prljavi, zahtevni i teški? Tvoj bi mentalitet bio drugačiji: birao bi samo one najteže poslove i tražio bi da ti pleća opterete najtežim bremenom. Uzimao bi sve one poslove koje drugi nisu voljni da obave i izvršavao bi ih isključivo zarad ljubavi prema Bogu i zato da bi Mu udovoljavao. Pritom bi čak bio ispunjen radošću i ni zbog čega se ne bi ni na trenutak požalio. Upravo pri obavljanju prljavih, zahtevnih i teških poslova čovek pokazuje svoje pravo lice. Po čemu se ti razlikuješ od ljudi koji na sebe preuzimaju samo lagane i atraktivne poslove? Nisi mnogo bolji od njih. Zar nije tako? Stvari moraš tako da posmatraš. Prema tome, čovek svoje pravo lice najbolje razotkriva načinom na koji obavlja svoju dužnost. Pojedini ljudi uglavnom pričaju sjajne stvari, tvrdeći kako su spremni da vole Boga i da Mu se pokoravaju, ali čim naiđu na neku poteškoću prilikom obavljanja svoje dužnosti, puna su im usta pritužbi i negativnih reči. Očigledno je da se ovde radi o licemerima. Kad se neko ko iskreno voli istinu, pri obavljanju svoje dužnosti suoči s nekom poteškoćom, on će se pomoliti Bogu i potražiti istinu, nastavljajući pritom da pošteno obavlja svoju dužnost, makar mu ona i ne bila prikladno dodeljena. Neće se tužakati čak ni ako mu je dodeljen težak, prljav ili naporan posao, nego će bogoposlušnim srcem taj posao i svoju dužnost ispravno obavljati. Takvi ljudi u ogromnoj meri uživaju u svom poslu, a Bog u tome nalazi utehu. Takve osobe kod Boga nailaze na odobravanje. S druge strane, neko ko se unervozi i postaje razdražljiv čim se suči s nekim prljavim, teškim i zahtevnim poslom, i uz to ne dopušta da ga iko kritikuje, nije osoba koja sebe iskreno daje za Boga. Takva osoba može samo da bude razotkrivena i izgnana.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Ono što najočiglednije odražava sponu koja te povezuje sa Bogom je upravo to kako se odnosiš prema stvarima koje ti Bog poverava i dužnost koju ti dodeljuje, kao i to kakav stav imaš. Ovo pitanje je najprimetnije i najpraktičnije od svih. Bog čeka – On želi da vidi tvoj stav. U tom ključnom trenutku, treba da požuriš i upoznaš Boga sa svojim položajem, prihvatiš njegov nalog i valjano ispuniš svoju dužnost. Kada budeš dokučio to ključno pitanje i izvršio nalog koji ti je Bog dao, tvoj odnos sa Bogom će biti normalan. Ukoliko ti je stav, dok obavljaš zadatak koji ti je Bog poverio ili dužnost koju ti je naložio, površan i bezvoljan, pri tom ga ne uzimajući za ozbiljno, zar se to ne kosi u potpunosti sa činjenicom da daješ sve od sebe? Da li možeš valjano da ispuniš svoju dužnost na taj način? Svakako da ne. Svoju dužnost nećeš ispunjavati na odgovarajući način. Prema tome, tvoj stav prilikom ispunjavanja dužnosti je od ključne važnosti, kao što su i način i put koji izabereš. Ma koliko godina verovali u Boga, oni koji dobro ne obave svoje dužnosti biće izgnani.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Kako se odnositi prema svojoj dužnosti predstavlja pitanje koje sada treba pod hitno rešavati. Zato što obavljanje dužnosti najbolje otkriva da li je nečija vera istinita, da li ta osoba voli istinu, da li bira pravi put i da li poseduje savest i razum. Sve ove stvari se mogu razotkriti u obavljanju dužnosti. Da bi se pozabavio pitanjem kako da se odnosiš prema svojoj dužnosti, pre svega moraš da razumeš šta je dužnost, kao i činjenicu kako da je pravilno obavljaš i šta treba da učiniš kada tokom njenog obavljanja naiđeš na teškoće – koja načela treba da poštuješ i u skladu sa kojim istinama treba praktično da deluješ. Moraš da razumeš šta treba da učiniš ako pogrešno razumeš Boga i ako ne možeš da napustiš svoje zamisli. Pored toga, tokom obavljanja svojih dužnosti, moraš često da razmišljaš o pogrešnim mislima u svom srcu, jer su to misli i gledišta koja pripadaju Sotoni, koja utiču na ispunjenje tvoje dužnosti i ometaju ga; to može dovesti do toga da se o Boga oglušuješ i protiv Njega buniš dok obavljaš svoju dužnost, te da ne uspeš u onome što ti je Bog poverio – sve ovo moraš da znaš. Da li je za neku osobu dužnost važna? Veoma je važna. Ova vizija vam sada mora biti jasna: ispunjavanje vaše dužnosti je od najvećeg značaja za veru u Boga. Najvažniji aspekt vere u Boga sada je obavljanje dužnosti. Ako svoju dužnost ne obavljate kako treba, ne može biti stvarnosti. Kroz obavljanje dužnosti, ljudi su u stanju da razumeju Božju volju i da sa Njim postepeno izgrađuju normalan odnos. Kroz obavljanje dužnosti, ljudi postepeno utvrđuju svoje probleme i počinju da prepoznaju svoju iskvarenu narav i suštinu. U isto vreme, razmišljajući o sebi, ljudi mogu postepeno da otkrivaju šta Bog od njih tačno zahteva. Razumete li sada u šta tačno verujete kad verujete u Boga? Vi zapravo verujete u istinu, u dostizanje istine. Obavljanje dužnosti omogućava da se dostignu istina i život. Bez obavljanja dužnosti, istina i život se ne mogu dostići. Može li postojati stvarnost ako neko veruje u Boga, a ne obavlja dužnost? (Ne.) Stvarnost ne može postojati. Dakle, ako svoju dužnost ne obavljaš kako treba, ne možeš dostići istinu. Kada budeš izgnan, to će pokazati da si podbacio u svojoj veri u Boga. Iako kažeš da u Njega veruješ, tvoja je vera već lišena smisla. Ovo je nešto što se mora temeljno dokučiti.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo traganjem za istina-načelima čovek može dobro da obavlja svoju dužnost“

Vreme je da se svi grupišu po svojim vrstama. Ovo je vreme kada Bog otkriva i isključuje ljude. Ako iskreno verujete u Boga, morate dobro da stremite istini i dobro da obavljate svoju dužnost. Ako možeš da podeliš neko iskustveno svedočenje, to dokazuje da si ti neko ko voli istinu i ko poseduje neke istina-stvarnosti. Ali, ako ne možeš da podeliš nikakvo iskustveno svedočenje, onda si ti službenik i u opasnosti si da budeš isključen. Ako dobro obavljaš svoju dužnost i ako si odgovoran i odan, onda si ti odani službenik i možeš da ostaneš. Svako ko nije odani službenik mora da bude isključen. Stoga, samo ako dobro obavljaš svoju dužnost, možeš čvrsto da stojiš u Božjoj kući i da budeš pošteđen problema. Dobro obavljanje svoje dužnosti je ključna stvar. U najmanju ruku, ljudi iz Božje kuće su pošteni ljudi. Oni su pouzdani u obavljanju dužnosti, mogu da prihvate Božji nalog i da odano obavljaju svoju dužnost. Ako ljudi nemaju istinsku veru, savest i razum, i ako nemaju srce koje se boji Boga i pokorava Mu se, onda oni nisu pogodni da obavljaju dužnosti. Iako obavljaju svoju dužnost, oni to rade nemarno. Oni su službenici – ljudi koji se nisu iskreno pokajali. Takvi službenici će pre ili kasnije biti isključeni. Samo će odani službenici biti pošteđeni. Iako odani službenici ne poseduju istina-stvarnost, oni imaju savest i razum, u stanju su da iskreno obavljaju svoju dužnost i Bog dozvoljava da budu pošteđeni. Oni koji poseduju istina-stvarnosti i koji mogu glasno da svedoče o Bogu Njegov su narod, te će biti pošteđeni i dospeće u Njegovo carstvo.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Da bi se dobro obavljala dužnost, moraju se posedovati makar savest i razum“