Reči iz Biblije:

„Tada Bog Jahve reče: ’Nije dobro da čovek bude sam; načiniću mu pomoćnika po meri’“ (1. Mojsijeva 2:18).

„Tada Bog Jahve učini da čovek padne u dubok san. Kad je čovek zaspao, Jahve mu iz utrobe izvadi jedno rebro, pa prazno mesto popuni mesom. Tada Bog Jahve, od rebra koje beše uzeo od čoveka, načini ženu i dovede je pred čoveka. A čovek reče: ’Evo, ovo je kost od moje kosti i telo od moga tela! Neka se zato zove „žena“, jer je od čoveka uzeta.’ Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo“ (1. Mojsijeva 2:21-24).

„A ženi reče: ’Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!’ Adamu, pak, reče: ’Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: „Ne jedi s njega!“, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem. Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti’“ (1. Mojsijeva 3:16-19).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Brak ima svoje poreklo i izvor u Božjem stvaranju. Bog je stvorio prvog čoveka, kome je bio potreban družbenik da mu pomogne i prati ga, da živi s njim, te je tako Bog stvorio družbenika za njega i tako je nastao ljudski brak. To je sve. Vrlo jednostavno. To je osnovno razumevanje braka koje treba da imate. Brak dolazi od Boga; On ga uređuje i određuje. U najmanju ruku, može se reći da to nije negativna, već pozitivna stvar. Moglo bi se pouzdano reći i da je s brakom sve u redu, da je on jedno odgovarajuće razdoblje u ljudskom životu, u okviru trajanja ljudskog postojanja. Brak nije štetan, niti je oruđe ili sredstvo kojim se ljudski rod kvari; on je ispravan i pozitivan, jer ga je stvorio i odredio Bog i, naravno, On ga je uredio. Ljudski brak potiče od Božjeg stvaranja, i to je nešto što je On lično uredio i odredio, pa gledajući iz tog ugla, jedina perspektiva koju treba imati u vezi sa brakom jeste ta da on dolazi od Boga, da je on adekvatan i pozitivan, da nije negativan, štetan, sebičan ili mračan. Ne dolazi od čoveka, niti od Sotone, a još manje se organski razvio u prirodi; naprotiv, Bog ga je stvorio, uredio i odredio sopstvenim rukama. To je sasvim sigurno. To je najoriginalnija, najtačnija definicija i koncept braka.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (9)“

Pravi smisao braka nije samo u razmnožavanju ljudske vrste, već je, što je još važnije, u tome da Bog svakom muškarcu i ženi pronađe partnera koji će biti uz njih tokom svih faza života, kako u teškim i bolnim, tako i u lagodnim, radosnim i srećnim – za sve to vreme, oni imaju kome da se povere, da budu jedno s njima u srcu i umu, i da dele njihovu tugu, bol, sreću i radost. To je značenje koje stoji iza činjenice da Bog ljudima uređuje brak i to je subjektivna potreba svakog ljudskog bića ponaosob. Kada je Bog stvorio ljudski rod, nije želeo da budu usamljeni, te im je uredio brak. U braku muškarci i žene imaju različite uloge, a najvažnije je da se međusobno prate i podržavaju, da žive svaki dan kako priliči, da dobro napreduju životnim putem. S jedne strane, oni mogu da prate jedno drugo, a s druge mogu da podržavaju jedno drugo – to je smisao braka i neophodnost njegovog postojanja. Naravno, to je i shvatanje i stav koji ljudi treba da imaju prema braku, i to je odgovornost i obaveza koju treba da ispune prema braku.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (9)“

Brak je ključni događaj u životu svake osobe; to je vreme kada ona zaista počinje da preuzima najrazličitije obaveze i da postepeno obavlja različite misije. Ljudi gaje mnoge iluzije o braku pre nego što ga sami iskuse, a sve te iluzije su prilično lepe. Žene zamišljaju da će njihove druge polovine biti prinčevi na belom konju, a muškarci da će se oženiti Snežanom. Ove fantazije ukazuju na to da svaka osoba ima određene zahteve u pogledu braka, niz ličnih zahteva i standarda. Mada u ovom zlom dobu ljude neprestano bombarduju iskrivljenim porukama o braku, stvarajući time još dodatnih zahteva i opterećujući ljude svakojakim balastom i čudnim stavovima, svakome ko je brak doživeo poznato je da brak, kako god ga neko razumeo i ma kakav stav o njemu imao, nije stvar ličnog izbora.

Svako se u životu susreće sa mnogo ljudi, ali niko ne zna ko će mu postati bračni partner. Mada svako ima svoje zamisli i lične stavove na temu braka, niko ne može da predvidi ko će, zaista, na kraju postati njena ili njegova druga polovina, a bilo čije zamisli u vezi s tim nisu od bitnijeg uticaja. Nakon što upoznaš nekoga ko ti se dopada, možeš juriti za tom osobom, ali o tome da li je ona zainteresovana za tebe i da li je u stanju da postane tvoj partner – nije na tebi da odlučiš. Tvoja simpatija ne mora nužno biti osoba s kojom ćeš moći da deliš život; a u međuvremenu ti se neko, od koga si to najmanje očekivao, može tiho uvući u život i postati tvoj partner, najvažniji činilac tvoje sudbine, tvoja druga polovina, s kojom je tvoja sudbina neraskidivo povezana. I tako, uprkos činjenici da na svetu postoje milioni brakova, svaki je od njih drugačiji: mnogi su brakovi nezadovoljavajući, mnogi srećni; mnogi se prostiru sa istoka na zapad, mnogi sa severa na jug; mnogi čine savršen spoj, mnogi sjedinjuju ljude istog društvenog statusa; mnogi su srećni i skladni, mnogi bolni i puni tuge; mnogi kod drugih izazivaju zavist, mnogi su neshvaćeni i suočeni s neodobravanjem; mnogi su puni radosti, mnogi preplavljeni suzama i očajanjem… U ovim bezbrojnim vrstama brakova, ljudi pokazuju vernost i doživotnu posvećenost braku; pokazuju ljubav, privrženost i nerazdvojnost, ili, pak, rezignaciju i nerazumevanje. Neki svoj brak izdaju, ili čak osećaju mržnju prema njemu. Bez obzira da li sȃm brak donosi sreću ili bol, bračnu misiju je svakome predodredio Stvoritelj i ona se neće promeniti; ova misija je nešto što svi moraju da obave. Sudbina svake osobe, koja stoji iza svakog braka, nepromenljiva je i davno unapred određena od strane Stvoritelja.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni III“

Brak je važan prelomni trenutak u životu jedne osobe. On je proizvod sudbine te osobe i ključna karika u njenoj sudbini; on se ne zasniva na nečijoj ličnoj volji ili sklonostima i na njega ne utiču nikakvi spoljni faktori, već je u celosti određen sudbinama obeju strana, uređenjima i predodređenjima Stvoritelja u pogledu sudbine oba supružnika. Iako se, na površini, svrha braka sastoji u produžetku ljudske vrste, brak zapravo nije ništa drugo do ritual kojem osoba biva podvrgnuta u procesu dovršetka svoje misije. U braku ljudi ne igraju samo ulogu podizanja naredne generacije; oni usvajaju najrazličitije uloge koje se tiču očuvanja braka, kao i misije koje im te uloge zadaju. Pošto nečije rođenje utiče na promene kroz koje ljudi, događaji i stvari koje ga okružuju prolaze, tako će i nečiji brak neminovno uticati na te ljude, događaje i stvari, te će ih, povrh toga, sve transformisati na različite načine.

Kada se čovek osamostali, on započinje sopstveno životno putovanje, koje ga, korak po korak, vodi ka ljudima, događajima i stvarima koje su povezane s njegovim brakom. U isto vreme, druga osoba koja će stupiti u taj brak se, korak po korak, približava tim istim ljudima, događajima i stvarima. Pod suverenitetom Stvoritelja, dvoje nepovezanih ljudi sa srodnim sudbinama postepeno ulaze u jedan brak i, nekim čudom, postaju porodica: „dva skakavca koji se drže za isti kanap“. Kada, dakle, neka osoba stupi u brak, njen životni put će se doticati njene druge polovine i uticati na nju, isto kao što će se životni put njenog partnera doticati njene životne sudbine i uticati na nju. Drugim rečima, ljudske sudbine su međusobno povezane i niko ne može da dovrši svoju misiju u životu, niti da obavi svoju ulogu potpuno nezavisno od drugih. Rođenje neke osobe utiče na ogroman lanac odnosa; njeno odrastanje takođe obuhvata složeni lanac odnosa; slično tome, brak neizbežno postoji i održava se unutar ogromne i složene mreže veza među ljudima, koja obuhvata svakog člana te mreže i utiče na sudbinu svakoga ko je njen sastavni deo. Brak nije proizvod porodica oba supružnika, okolnosti u kojima su oni odrastali, njihovog izgleda, godina, njihovog kova i talenata, niti bilo kojih drugih faktora, već proizlazi iz zajedničke misije i srodne sudbine. To je poreklo braka, proizvoda ljudske sudbine koje Stvoritelj orkestrira i uređuje.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni III“

Ne treba da imaš bilo kakve subjektivne ili nerealne fantazije o braku, o tome ko je ili kakva je osoba tvoj partner; treba da imaš stav pokornosti prema Bogu, treba da se pokoravaš Božjem uređenju i određenju i da veruješ da će Bog pripremiti nekoga ko je za tebe najprikladniji. Zar nije neophodno imati poslušan stav? (Jeste.) Drugo, moraš da otpustiš kriterijume za izbor partnera koje su ti usadili rđavi društveni trendovi, a zatim da uspostaviš ispravne kriterijume za izbor partnera, odnosno, da tvoj partner u najmanju ruku treba da bude neko ko veruje u Boga kao ti i neko ko ide istim putem kao ti – ovo je rečeno sa opšte tačke gledišta. Pored toga, tvoj partner mora da bude u stanju da ispuni odgovornosti muškarca ili žene u braku; mora da bude u stanju da ispuni partnerske odgovornosti. Kako se procenjuje taj aspekt? Moraš da osmotriš kvalitet partnerove ljudskosti, da vidiš ima li osećaj odgovornosti i da li ima savest. A kako se procenjuje da li neko ima savest i ljudskost? Ako ne provodiš vreme s partnerom, onda ne možeš da znaš kakva mu je ljudskost, pa čak i ako provodite određeno vreme zajedno, ali ne dovoljno, možda i dalje nećeš moći da otkriješ kakav je. Dakle, kako procenjuješ da li neko ima ljudskosti? Posmatraš da li preuzima odgovornost za svoju dužnost, za Božji nalog i za delo Božje kuće i gledaš da li može da zaštiti interese Božje kuće i da li je posvećen svojoj dužnosti – to je najbolji način da se proceni kvalitet nečije ljudskosti. Pretpostavimo da je ta osoba veoma poštenog karaktera i da je, prilikom obavljanja posla koji joj Božja kuća poveri, izuzetno posvećena, odgovorna, ozbiljna i marljiva, veoma pedantna, nimalo nepažljiva i nikada nemarna, teži istini i pažljivo i savesno sluša sve što joj Bog kaže. Kada joj sve bude jasno i sve shvati, odmah to sprovodi u delo; iako takva osoba možda nije zavidnog kova, ona je u najmanju ruku neko ko se prema svojoj dužnosti i radu u crkvi ne odnosi površno i ko može zaozbiljno da preuzme odgovornost. Ako je savesna i odgovorna prema svojoj dužnosti, onda će sigurno svesrdno živeti svoj život s tobom i preuzeće odgovornost za tebe do samog kraja – karakter takve osobe može da izdrži probe. Čak i ako se razboliš, ostariš, poružniš ili stekneš mane i nedostatke, ta osoba će se prema tebi uvek ophoditi ispravno i trpeljivo, i uvek će dati sve od sebe da zaštiti tebe i tvoju porodicu i da ti pruži zaklon i stabilan život, tako da živiš spokojno. To je najveća sreća koja može da zadesi muškarca ili ženu u bračnom životu. Ona neće nužno moći da ti pruži bogat, luksuzan ili romantičan život, i neće nužno moći da ti ponudi bilo šta drugačije u smislu privrženosti ili bilo kojeg drugog aspekta, ali će u najmanju ruku učiniti da se osećaš opušteno i da će, uz nju, tvoj život biti sređen, i neće biti opasnosti ili osećaja nelagodnosti. Kada pogledaš tu osobu, moći ćeš da vidiš kakav će njen život biti za 20 ili 30 godina, pa čak i u starosti. Takva osoba treba da ti bude kriterijum za izbor partnera. Naravno, taj kriterijum za izbor partnera je pomalo previsok i nekog takvog nije lako naći u današnje vreme, zar ne? Da bi procenila kakav je nečiji karakter i da li će biti u stanju da ispuni svoje obaveze u braku, moraš da pogledaš njegov stav prema dužnosti koja mu je zadata – to je jedan aspekt. Drugi aspekt je da moraš da vidiš da li ima bogobojažljivo srce. Ako ima, onda u najmanju ruku neće učiniti ništa nehumano, nemoralno ili neetičko, što znači da će se sigurno dobro odnositi prema tebi. Ako nema bogobojažljivo srce, ako je drzak, svojeglav, ili je njegova ljudskost zlobna, lažljiva i nadmena; ako ne nosi Boga u srcu i smatra se superiornim u odnosu na druge; ako se prema poslu, dužnostima, pa čak i prema Božjem nalogu i bilo kojem većem pitanju Božje kuće odnosi nepromišljeno i samovoljno, ako postupa nemarno, nikada nije oprezan, ne traži načela, a posebno kada se bavi crkvenim prilozima koje bezobzirno uzima i neprimereno troši, ne bojeći se ničega, onda apsolutno ne smeš da tražiš nekoga takvog. Ako nema bogobojažljivo srce, spreman je na sve. Upravo ti se sada možda jedan takav čovek udvara i kune se na večnu ljubav, ali kada jednog dana bude bio nezadovoljan, kada ne budeš u stanju da zadovoljiš njegove potrebe i više ne budeš njegova ljubljena, onda će reći da te ne voli i da više ništa ne oseća prema tebi, i samo će ustati i ostaviti te kad god mu se bude htelo. Čak i da još niste razvedeni, on će opet tražiti nekog drugog – sve je to moguće. Može da te napusti bilo kada, bilo gde, i spreman je za sve. Takvi ljudi su veoma opasni i ne zavređuju da im posvetiš ceo svoj život. Ako nađeš takvog čoveka da ti bude ljubavnik, tvoj voljeni, tvoj izabranik, bićeš u nevolji. Čak i da je visok, bogat i zgodan, neverovatno talentovan i vrlo brižan i uviđavan prema tebi i, površno govoreći, ispunjava sve uslove da ti bude dečko ili muž, ali nema bogobojažljivo srce, onda ta osoba ne može da bude partner koga ćeš izabrati. Ako si opčinjena njime i ako počnete da se zabavljate, a zatim se i venčate, on će se pretvoriti u tvoju doživotnu noćnu moru i propast. Ti kažeš: „Nije me strah, ja tragam za istinom.“ Zapala si u ruke đavolu, a on mrzi Boga, prkosi Mu i koristi sve moguće načine da ometa tvoju veru u Boga – da li si u stanju da to prevaziđeš? To malo rasta i vere ne može da istrpi njegovo mučenje, i posle samo nekoliko dana bićeš toliko izmučena da ćeš preklinjati za milost i nećeš biti u stanju da nastaviš da veruješ u Boga. Gubiš veru i glava ti je puna tih neprestanih svađa. To je kao da si bačena u mašinu za mlevenje mesa i raskomadana, ostala si bez ljudskog obličja, potpuno zaglavljena u njoj, dok konačno ne budeš osuđena na istu sudbinu kao taj đavo za koga si se udala, i tada će tvoj život biti gotov.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (10)“

Da li je potraga za bračnom srećom cilj kojem ljudi treba da teže u životu nakon što se venčaju? Da li to ima ikakve veze sa brakom koji je Bog odredio? (Nema.) Bog je čoveku dao brak, a tebi je dao okolnosti u kojima možeš da ispunjavaš bračne odgovornosti i obaveze muškarca ili žene. Bog ti je dao brak, što znači da ti je dao partnera. Taj partner će te pratiti do kraja ovog života i pratiće te kroz svaku životnu etapu. Šta podrazumevam pod „pratnjom“? Podrazumevam da će ti tvoj partner pomoći i brinuti se o tebi, da će deliti s tobom sve ono sa čime se susrećeš u životu. To jest, bez obzira na to sa koliko toga se susrećeš, više se nećeš suočavati s time sam, već ćete vas dvoje to činiti skupa. Kada se tako živi, život bude nešto lakši i opušteniji, pri čemu i jedno i drugo rade ono što treba da rade, svako unosi svoje veštine i prednosti u priču i započinje svoj život. Ne može biti jednostavnije. Ipak, Bog nikada nije postavljao zahteve pred ljude i govorio: „Dao sam ti brak. Sada kada si u braku, moraš bezrezervno da voliš svog partnera zauvek i da mu stalno podilaziš – to je tvoj zadatak“. Bog ti je dao brak, dao ti je partnera i dao ti je drugačije životne okolnosti. U takvim okolnostima i situaciji, On čini da tvoj partner deli i suočava se sa svime zajedno s tobom, tako da ti možeš da živiš slobodnije i lakše, dok ti istovremeno dozvoljava da ceniš drugačiju životnu fazu. Međutim, Bog te nije ostavio na milost i nemilost braku. Šta pod tim podrazumevam? Podrazumevam to da ti Bog nije oduzeo život, sudbinu, zadatak, put koji slediš u životu, pravac koji biraš u životu i vrstu vere koju imaš i sve to dao tvom partneru da ti odredi. On nije rekao da o ženinoj sudbini, težnjama, životnom putu i pogledu na život mora da odlučuje njen muž, niti da o muškarčevoj sudbini, težnjama, pogledu na život i životu mora da odlučuje njegova žena. Bog nikada nije rekao tako nešto i nije odredio stvari na taj način. Reci mi, da li je Bog rekao tako nešto kada je uspostavio brak za ljude? (Nije.) Bog nikada nije rekao da je potraga za bračnom srećom životni zadatak žene ili muškarca i da moraš uspešno da održavaš sreću svog braka da bi ostvario svoj životni zadatak i da bi se uspešno poneo kao stvoreno biće – Bog nikada nije rekao ništa slično. Niti je rekao: „Moraš da izabereš svoj životni put u okviru braka. Da li ćeš dostići spasenje ili ne, odlučiće tvoj brak i tvoj supružnik. O tvom pogledu na život i sudbini odlučiće tvoj supružnik“. Da li je Bog ikada rekao tako nešto? (Nije.) Bog ti je odredio brak i dao ti partnera. Ti stupaš u brak, ali se tvoj identitet i status pred Bogom ne menjaju – ti si i dalje ti. Ako si žena, onda si i dalje žena pred Bogom; ako si muškarac, onda si i dalje muškarac pred Bogom. Ali postoji jedna stvar koju oboje delite, a to je da, bez obzira na to jesi li muškarac ili žena, pred Stvoriteljem ste svi stvorena bića. U braku, vi tolerišete i volite jedno drugo, ispomažete se i podržavate i to predstavlja ispunjavanje vaših odgovornosti. Međutim, pred Bogom, odgovornosti koje treba da ispuniš i zadatak koji treba da obaviš ne mogu biti zamenjeni odgovornostima koje ispunjavaš prema svom partneru. Stoga, kada postoji sukob između tvojih odgovornosti prema partneru i dužnosti koju stvoreno biće treba da obavlja pred Bogom, ono što treba da odabereš jeste da obavljaš dužnost stvorenog bića, a ne da ispunjavaš svoje odgovornosti prema partneru. To je pravac i cilj koji treba da izabereš, a to je, naravno, i zadatak koji treba da obaviš. Međutim, neki ljudi greškom potragu za bračnom srećom ili ispunjavanje svojih obaveza prema partneru, kao i brigu, pažnju i ljubav prema partneru, učine svojim životnim zadatkom, a partnera smatraju svojim nebom, svojom sudbinom – to je pogrešno. Tvoja sudbina je pod Božjom suverenošću i njome ne upravlja tvoj partner. Brak ne može da promeni tvoju sudbinu, niti može da promeni činjenicu da Bog upravlja tvojom sudbinom. Što se tiče vrste pogleda na život koji treba da imaš i puta koji treba da slediš, treba da ih tražiš u rečima Božjih učenja i zahteva. Te stvari ne zavise od tvog partnera i nije na njemu da odlučuje. Pored ispunjavanja svojih odgovornosti prema tebi, on ne treba da ima kontrolu nad tvojom sudbinom, niti treba da zahteva da promeniš svoj pravac u životu, niti da odlučuje kojim ćeš putem ići, niti da odlučuje kakav pogled na život treba da imaš, a još manje treba da te ograničava ili sprečava da težiš spasenju. Što se tiče braka, sve što ljudi mogu da urade jeste da ga prihvate od Boga i da se pridržavaju definicije braka koju je Bog odredio za čoveka, pri čemu i muž i žena ispunjavaju svoje odgovornosti i obaveze jedno prema drugom. Ono što ne mogu da čine jeste da odlučuju o sudbini svog partnera, ni o prethodnom, ni o sadašnjem, ni o sledećem životu, a kamoli o večnosti. O tvom odredištu, tvojoj sudbini i putu kojim ideš može da odlučuje samo Stvoritelj. Stoga, kao stvoreno biće, bilo da si u ulozi žene ili muža, sreća koju treba da tražiš u ovom životu dolazi od tebe koji obavljaš dužnost i zadatak stvorenog bića. To ne dolazi iz samog braka, a još manje od toga da ti ispunjavaš bračne obaveze žene ili muža. Naravno, put koji odabereš da slediš i pogled na život koji usvojiš ne treba da se zasnivaju na bračnoj sreći, a još manje treba da ih određuje jedan ili drugi bračni drug – to je nešto što treba da shvatiš. Dakle, ljudi koji stupe u brak i samo tragaju za bračnom srećom i tu potragu smatraju svojim zadatkom treba da se oslobode takvih misli i stavova, da promene način na koji primenjuju i da promene svoj životni pravac. Ulaziš u brak i živiš zajedno sa svojim partnerom pod Božjim određenjem i to je sve; dovoljno je da ispuniš obavezu žene ili muža dok ste zajedno. Što se tiče toga koji put slediš i kakav pogled na život usvajaš, tvoj partner nema nikakvu obavezu i nema nikakvo pravo da odlučuje o tim stvarima. Iako si već u braku i imaš supružnika, tvoj takozvani supružnik samo može da ima značenje supružnika koje je Bog odredio. On može da ispunjava samo obaveze supružnika, a ti možeš da biraš i odlučuješ o svemu ostalom što nije vezano za tvog supružnika. Naravno, ono što je još važnije je da se tvoji izbori i odluke ne zasnivaju na tvojim sopstvenim sklonostima i razumevanju, već na rečima Božjim. Da li vam je jasno naše zajedništvo na ovu temu? (Jeste.) Stoga, postupke bilo kog partnera u okviru braka koji po svaku cenu traga za bračnom srećom ili se žrtvuje, Bog neće pamtiti. Bez obzira na to koliko dobro ili savršeno ispunjavaš svoje obaveze i odgovornosti prema partneru, ili koliko ispunjavaš očekivanja partnera – drugim rečima, bez obzira na to koliko dobro ili savršeno održavaš bračnu sreću, ili koliko je to zavidno – to ne znači da si ispunio zadatak stvorenog bića, niti dokazuje da si stvoreno biće koje je zadovoljilo merila. Možda si ti savršena žena ili savršen muž, ali to ostaje ograničeno na okvire braka. Stvoritelj meri kakav si čovek na osnovu toga kako obavljaš dužnost stvorenog bića pred Njim, kakav put slediš, kakav je tvoj pogled na život, šta tražiš u životu i kako ostvaruješ zadatak stvorenog bića. Tako Bog meri put kojim ideš kao stvoreno biće, kao i tvoje buduće odredište. On ne meri te stvari na osnovu načina na koji ispunjavaš svoje odgovornosti i obaveze kao žena ili muž, niti na osnovu toga da li tvoja ljubav prema partneru njemu ili njoj godi.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (11)“

Razgovaramo o otpuštanju potrage za bračnom srećom, ne zato da biste odustali od braka kao formalnosti, niti da bismo vas podstakli da se razvedete, već da biste odustali od tih potraga za bračnom srećom. Pre svega, treba da otpustiš ona gledišta koja preovlađuju u tvojoj potrazi za bračnom srećom, a zatim treba da otpustiš postupak traganja za bračnom srećom i većinu svog vremena i energije posvetiš obavljanju dužnosti stvorenog bića i traganju za istinom. Što se tiče braka, sve dok se ne sučeljava ili ne sukobljava sa tvojim traganjem za istinom, onda se obaveze koje treba da ispuniš, zadatak koji treba da obaviš i uloga koju treba da igraš u braku neće promeniti. Stoga, to što se traži da otpustiš potragu za bračnom srećom ne znači da se od tebe traži da napustiš brak ili da se zvanično razvedeš, već znači da se od tebe traži da kao stvoreno biće ispuniš svoj zadatak i da pravilno obaviš dužnost koju treba da obaviš, uz pretpostavku da ispunjavaš svoje odgovornosti u braku. Naravno, ako tvoja potraga za bračnom srećom utiče, ometa ili čak upropaštava obavljanje tvoje dužnosti stvorenog bića, onda treba da napustiš ne samo potragu za bračnom srećom, već i čitav brak. Koja je konačna svrha i značenje razgovora u zajedništvu po ovim pitanjima? Svrha je da ti bračna sreća ne ometa korake, ne veže ruke, da te ne zaslepi, ne iskrivi ti vid, ne uznemiri te i ne okupira tvoj um; svrha je da potraga za bračnom srećom ne zauzme sav prostor na tvom životnom putu i u tvom životu, kako bi mogao pravilno da pristupiš odgovornostima i obavezama koje treba da ispuniš u braku i da doneseš ispravne odluke u vezi sa odgovornostima i obavezama koje treba da ispuniš. Bolji način da primenjuješ jeste da više vremena i energije posvetiš svojoj dužnosti, da obaviš dužnost koju treba da obaviš i da ispuniš zadatak koji ti je Bog poverio. Nikada ne smeš da zaboraviš da si stvoreno biće, da je Bog onaj koji te je vodio kroz život do ovog trenutka, da ti je Bog dao brak, da ti je dao porodicu, i da ti je Bog dodelio odgovornosti koje treba da ispuniš u okviru braka, i da nisi ti taj koji je izabrao brak, da nisi došao da se venčaš ni iz čega, niti možeš da održiš svoju bračnu sreću oslanjajući se na sopstvene sposobnosti i snagu. Da li sam sada to jasno objasnio? (Jesi.) Da li razumete šta treba da radite? Da li vam je put sada jasan? (Jeste.) Ako ne postoji sukob, niti protivrečnost između odgovornosti i obaveza koje treba da ispuniš u braku i tvoje dužnosti i zadatka kao stvorenog bića, onda pod takvim okolnostima treba da ispuniš svoje odgovornosti u okviru braka kako god one treba da budu ispunjene, i treba valjano da ispuniš svoje odgovornosti, da izneseš odgovornosti koje treba da preuzmeš, i da ne pokušavaš da ih izbegneš. Moraš da preuzmeš odgovornost za svog partnera i treba da preuzmeš odgovornost za život svog partnera, za njegova osećanja i sve što ima veze s njim. Međutim, kada postoji sukob između odgovornosti i obaveza koje si preuzeo u braku i tvog zadatka i dužnosti kao stvorenog bića, onda ono što moraš da otpustiš nije tvoja dužnost ili zadatak, već su to tvoje bračne odgovornosti. To je ono što Bog očekuje od tebe, to je Božji nalog za tebe i, naravno, to je ono što Bog zahteva od svakog muškarca ili žene. Tek kada budeš sposoban za to, tragaćeš za istinom i sledićeš Boga. Ako nisi sposoban za to i ne možeš da primenjuješ na taj način, onda si samo nominalni vernik, ne slediš Boga iskrenim srcem i nisi tragač za istinom. Sada imaš priliku i uslove da napustiš Kinu da bi obavio svoju dužnost, a neki kažu: „Ako napustim Kinu da bih obavio svoju dužnost, onda ću morati da ostavim supružnika kod kuće. Zar se više nikada nećemo videti? Zar nećemo morati da živimo odvojeno? Zar više nećemo biti u braku?“ Neki misle: „Kako li će moj partner da živi bez mene? Zar se naš brak neće raspasti ako odem? Hoće li to biti kraj našem braku? Šta ću da radim u budućnosti?“ Da li treba da razmišljaš o budućnosti? O čemu najviše treba da razmišljaš? Ako želiš da budeš neko ko traga za istinom, onda najviše treba da razmišljaš o tome kako da otpustiš ono što Bog traži od tebe da otpustiš i kako da postigneš ono što Bog traži od tebe da postigneš. Ako ćeš da živiš bez braka i bez partnera pored sebe u budućnosti, u danima koji dolaze, još uvek možeš da doživiš starost i da živiš dobro. Međutim, ako napustiš ovu priliku, onda je to ravno napuštanju svoje dužnosti i zadatka koje ti je Bog poverio. Za Boga ti onda ne bi bio neko ko traga za istinom, neko ko istinski želi Boga, niti neko ko je u potrazi za spasenjem. Ako svesno želiš da se odrekneš svoje prilike i prava da postigneš spasenje i svog zadatka i da umesto toga izabereš brak, ako odlučiš da ostanete zajedno kao muž i žena, ako odlučiš da budeš sa svojim supružnikom i da mu udovoljavaš, i odlučiš da održiš svoj brak neokrnjenim, onda ćeš na kraju nešto dobiti, a nešto izgubiti. Razumeš šta ćeš izgubiti, zar ne? Brak nije tvoje sve, kao što to nije ni tvoja bračna sreća – ona ne može da odluči o tvojoj sudbini, ona ne može da odluči o tvojoj budućnosti, a još manje može da odluči o tvom odredištu. Dakle, koje odluke ljudi treba da donesu, i da li treba ili ne treba da otpuste potragu za bračnom srećom i da obave dužnost stvorenog bića, na njima je da odluče.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (10)“

Bog ti je odredio brak samo da bi mogla da naučiš da ispunjavaš svoje odgovornosti, da naučiš da živiš mirno u zajednici sa drugom osobom i da živiš udvoje, da iskusiš kakav je život kada ga deliš sa svojim partnerom i kako da se nosiš sa svim stvarima sa kojima se zajedno susrećete, čineći tvoj život bogatijim i drugačijim. Međutim, On te ne ostavlja na milost i nemilost braku i, naravno, ne ostavlja te na milost i nemilost tvom partneru da bi bila njegova robinja. Ti nisi njegova robinja, niti je on tvoj gospodar. Jednaki ste. Jedine obaveze koje imaš prema svom partneru jesu obaveze žene ili muža, a kada ispuniš te obaveze, Bog te smatra zadovoljavajućom ženom ili mužem. Ne postoji ništa što tvoj partner ima, a da ti nemaš, i ti nisi gora od svog partnera. Ako veruješ u Boga i tragaš za istinom, ako možeš da obavljaš svoju dužnost, da često prisustvuješ skupovima, da Božje reči čitaš kao molitvu i da staješ pred Boga, onda su to stvari koje Bog prihvata i one su ono što stvoreno biće treba da radi i normalan život koji stvoreno biće treba da živi. U tome nema ničega sramnog, niti smeš da se osećaš kao da bilo šta duguješ svom partneru zato što živiš takav život – ne duguješ mu ništa. Ako želiš, imaš obavezu da svedočiš svom partneru o Božjem delu. Međutim, ako on ne veruje u Boga i ne sledi isti put kao ti, onda ne moraš to da radiš i nisi u obavezi da mu kažeš ili objasniš bilo šta ili mu daš bilo koju informaciju o svojoj veri ili putu koji slediš, niti on ima bilo kakvo pravo da to zna. Njegova je odgovornost i obaveza da te podrži, ohrabri i zaštiti. Ako to ne može da uradi, onda ne poseduje ljudskost. Zašto? Zato što ti slediš pravi put, a zato što slediš pravi put, tvoja porodica i tvoj partner su blagosloveni i uživaju u Božjoj blagodati zajedno s tobom. Jedino je ispravno da ti partner bude zahvalan na tome, a ne da te diskriminiše ili zlostavlja zbog tvoje vere ili zato što si progonjena, ili da veruje da treba da obavljaš više kućnih poslova i drugih stvari, ili da mu nešto duguješ. Ne duguješ mu ni emocionalno, ni duhovno, niti na bilo koji drugi način – on duguje tebi. Zbog tvoje vere u Boga, on uživa dodatnu blagodat i blagoslove od Boga, i to ih dobija preko reda. Šta podrazumevam pod „dobija ih preko reda“? Mislim da neko takav ne zaslužuje da ih dobije i ne bi trebalo da ih dobije. Zašto ih ne bi dobio? Zato što ne sledi Boga niti priznaje Boga, stoga blagodat u kojoj uživa dolazi zbog tvoje vere u Boga. On ima koristi od tebe i uživa u blagoslovima s tobom, i jedino je ispravno da ti bude zahvalan. Drugim rečima, zato što uživa u tim prekorednim blagoslovima i toj blagodati, on treba više da ispunjava svoje odgovornosti i više da podržava tvoje verovanje u Boga. Kada jedna osoba u porodici veruje u Boga, nekim ljudima porodični posao ide dobro i oni postaju veoma uspešni. Zarađuju velike pare, njihova porodica živi dobro, bogate se materijalnim stvarima, a kvalitet života im raste – kako je do toga došlo? Da li bi tvoja porodica mogla da postigne sve to da neko od vas ne veruje u Boga? Neki kažu: „Bog je odredio da imaju bogatu sudbinu.“ Tačno je da je Bog to odredio, ali da u njihovoj porodici ne postoji ta jedna osoba koja veruje u Boga, njihov posao ne bi bio tako blažen i blagosloven. Zato što postoji ta jedna osoba koja veruje u Boga i zato što ta osoba ima istinsku veru, iskreno traga i spremna je da se posveti i preda Bogu, njen supružnik preko reda dobija blagodat i blagoslove. Bogu je vrlo lako da učini tako malu stvar. Oni koji ne veruju i dalje nisu zadovoljni, a čak tlače i zlostavljaju one koji veruju u Boga. Progon kojem država i društvo podvrgavaju vernike već je velika nesreća za njih, a ipak članovi njihovih porodica idu korak dalje i stvaraju dodatni pritisak. Ako u takvim okolnostima još uvek veruješ da ih razočaravaš i voljna si da postaneš robinja svog braka, onda je to zaista nešto što ne bi trebalo da radiš. Dakle, oni ne podržavaju tvoju veru u Boga – u redu; stoga ne brane tvoju veru u Boga – takođe u redu. Oni imaju slobodu da to ne rade. Međutim, ne bi trebalo da se prema tebi ophode kao prema robu zato što veruješ u Boga. Ti nisi rob, ti si ljudsko biće, dostojanstvena i čestita osoba. U najmanju ruku, ti si stvoreno biće pred Bogom, a ne nečiji rob. Ako moraš da budeš rob, onda možeš samo da budeš rob istine, rob Božji, ne rob bilo koje osobe, a još manje da ti supružnik bude robovlasnik. U pogledu telesnih odnosa, osim tvojih roditelja, najbliža osoba na ovom svetu ti je tvoj supružnik. Međutim, zato što veruješ u Boga, on se prema tebi ophodi kao prema neprijatelju i napada te i progoni. Prigovara ti što prisustvuješ okupljanjima, ako čuje bilo kakav trač, vraća se kući da te grdi i maltretira. Čak i kada se moliš ili čitaš Božje reči kod kuće i uopšte ne utičeš na njegovu svakodnevicu, on će te i dalje grditi i suprotstavljati ti se, pa će te čak i tući. Reci Mi, šta je to? Zar on nije demon? Da li je to osoba koja ti je najbliža? Da li neko takav zaslužuje da ispuniš bilo kakvu odgovornost prema njemu? (Ne.) Ne zaslužuje! I tako, neki ljudi koji su u takvom braku i dalje stoje na raspolaganju svom partneru, spremni da žrtvuju sve, da žrtvuju vreme koje treba da provedu obavljajući svoju dužnost, priliku da izvrše svoju dužnost, pa čak i priliku da postignu spasenje. Ne bi trebalo da rade takve stvari, i u najmanju ruku bi trebalo da se odreknu takvih ideja. Osim Bogu, ljudi nikome ništa ne duguju. Ne duguješ ni roditeljima, ni mužu, ni ženi, ni deci, a još manje prijateljima – nikome ništa ne duguješ. Sve što ljudi poseduju potiče od Boga, uključujući i njihove brakove. Ako moramo da govorimo o dugu, ljudi duguju samo Bogu. Naravno, Bog ne zahteva da Mu platiš dug, On samo traži da slediš pravi put u životu. Glavna Božja namera u vezi sa brakom je da zbog braka ne izgubiš svoje dostojanstvo i integritet, da ne postaneš neko ko nema pravi put kojim treba da ide, ko nema sopstveni pogled na život ili sopstveni pravac traganja, i da ne postaneš neko ko čak odustaje od traganja za istinom, odriče se prilike da postigne spasenje i odriče se svakog naloga ili zadatka koji mu Bog zada, da bi umesto toga voljno postao rob svog braka. Ako tako postupaš sa svojim brakom, onda bi bilo bolje da se uopšte nisi udavala, jer bi ti samački život više odgovarao. Ako nikako ne možeš da se oslobodiš takve bračne situacije ili strukture, onda bi bilo najbolje da se potpuno izvučeš iz braka i bilo bi ti bolje da živiš kao slobodna osoba. Kao što sam rekao, Božja svrha u određivanju braka je da možeš da imaš partnera, da prođeš kroz uspone i padove u životu i da prođeš kroz svaku životnu etapu u društvu svog partnera, da ne bi bila sama ili usamljena u tim etapama, da imaš nekoga pored sebe, nekoga kome možeš da poveriš svoje najintimnije misli, i nekoga da te uteši i da brine o tebi. Međutim, Bog ne koristi brak da bi te vezao niti da bi ti vezao ruke i noge tako da nemaš prava da izabereš svoj put i da robuješ braku. Bog ti je odredio brak i odredio ti je partnera; nije ti našao robovlasnika, niti želi da budeš zatočena u svom braku bez sopstvenih težnji, sopstvenih životnih ciljeva, bez ispravnog pravca za svoje težnje i bez prava da tražiš spasenje. Naprotiv, bez obzira na to jesi li u braku ili ne, najveće pravo koje ti je Bog dao je pravo da slediš svoje životne ciljeve, da uspostaviš ispravan pogled na život i da tražiš spasenje. To niko ne može odmah da ti uzme i niko ne može da se meša u to, pa ni tvoj supružnik. Dakle, oni među vama koji igraju ulogu robova u svom braku treba da se odreknu takvog načina života, da se odreknu svojih ideja ili primene u vezi sa željom da robuju svom braku i da ostave tu situaciju iza sebe. Ne dozvoli da te partner sputava i ne dozvoli da na tebe utiču, da te sputavaju ili ograničavaju partnerove emocije, gledišta, reči, stavovi ili čak njegovi postupci. Ostavi sve iza sebe i hrabro i odvažno se osloni na Boga. Kada želiš da čitaš Božje reči, ti čitaj Božje reči, prisustvuj okupljanjima kada treba da prisustvuješ okupljanjima, jer si ti ljudsko biće, a ne pas, i ne treba ti niko da reguliše tvoje ponašanje ili sputava ili kontroliše tvoj život. Ti imaš pravo da izabereš svoje ciljeve i pravac u životu – Bog ti je podario to pravo, a ti pogotovo ideš ispravnim putem. Kada si Božjoj kući potreban da obaviš određeni posao, kada ti Božja kuća daje dužnost, najvažnije je da se savesno odrekneš svega bez izbora i bez rezerve i da obaviš dužnost koju treba da obaviš i završiš zadatak koji ti je Bog zadao. Ako taj posao zahteva od tebe da odeš od kuće na deset ili mesec dana, onda treba da odlučiš da dobro obavljaš svoju dužnost, da ispuniš zadatak koji ti je Bog poverio i da zadovoljiš Božje srce – to je stav, odlučnost i želja koju treba da poseduju oni koji tragaju za istinom. Ako taj posao zahteva tvoje odsustvo od šest meseci, godinu dana ili na neodređeno vreme, onda treba da se savesno odrekneš svoje porodice i bračnog druga i da odeš da završiš zadatak koji ti je Bog zadao. Zato što je ovo vreme kada ste ti i tvoja dužnost najpotrebniji delu Božje kuće, a ne vreme kada si najpotrebniji svom braku i partneru. Stoga ne smeš da misliš da ako si u braku onda moraš da robuješ braku, ili da je sramota ako se tvoj brak okonča ili raspadne. Zapravo, to nije sramota, jer moraš da vidiš okolnosti u kojima se brak okončao i kakvo je bilo Božje uređenje. Ako ga je odredio i njime upravljao Bog, a ne čovek, onda je to vredno divljenja, to je čast, jer si ti odustala i okončala svoj brak iz pravednog razloga, nastojeći da udovoljiš Bogu i da obaviš svoj zadatak stvorenog bića. To je nešto što će Bog pamtiti i prihvatiti, i zato kažem da je to vredno divljenja, a ne sramota! Iako se brakovi nekih ljudi završavaju zato što ih partner napušta i prevari – svakodnevnim jezikom rečeno, oni su škartirani i dobijaju šut-kartu – to nije ništa sramno. Umesto toga, trebalo bi da kažeš: „Čast mi je. Zašto? Zato što je moj brak došao do ove tačke i što se tako završio zahvaljujući Božjem određenju i uređenju. Božje vođstvo me je navelo da preduzmem ovaj korak. Da Bog to nije učinio i naterao ga da me šutne iz kuće, zaista ne bih imala vere i hrabrosti da preduzmem ovaj korak. Hvala neprikosnovenosti i vođstvu Božjem! Sva slava Tebi, Bože!“ To je čast. U svim vrstama braka može da se stekne ta vrsta iskustva, možeš da izabereš da slediš pravi put pod Božjim vođstvom, da ostvariš zadatak koji ti je Bog zadao, da ostaviš svog supružnika pod takvom pretpostavkom i sa takvom motivacijom i da okončaš svoj brak, i to je nešto što zaslužuje čestitke. Postoji bar jedna stvar kojoj se vredi radovati, a to je da više ne robuješ svom braku. Izbegla si ropstvo braka i više ne moraš da brineš, da osećaš bol i da se boriš zato što robuješ braku i zato što želiš da se oslobodiš, ali nisi u stanju. Od tog trenutka, ti si pobegla, slobodna si, i to je dobro. Rekavši to, nadam se da oni čiji su se brakovi bolno završili i koji su još uvek prekriveni senkama tog događaja, zaista mogu da otpuste svoj brak, da otpuste zaostale senke, da otpuste mržnju, bes, pa čak i patnju koja se zadržala i da više ne osećaju bol i bes jer su sve žrtve i napori koje si uložila za svog partnera uzvraćeni njegovom nevernošću, izdajom i ismevanjem. Nadam se da ćeš ostaviti sve to za sobom, da ćeš se radovati što više ne robuješ svom braku, da ćeš se radovati što ne moraš više ništa da radiš, niti da se nepotrebno žrtvuješ za robovlasnika u svom braku, i da ćeš umesto toga, pod Božjim vođstvom i neprikosnovenošću, slediti pravi put u životu, obavljati svoju dužnost kao stvoreno biće i da se više nećeš uzrujavati i nećeš više imati o čemu da brineš. Naravno, više nema potrebe da budeš zabrinuta, uznemirena ili uzbuđena zbog svog bračnog druga ili da ti um bude zaokupljen mislima o njemu, sve će od sada biti dobro, ne moraš više da razgovaraš o svojim ličnim stvarima sa supružnikom, ne moraš više da budeš ograničena njime. Potrebno je samo da tražiš istinu, načela i temelj u Božjim rečima. Već si slobodna i više ne robuješ svom braku. Sreća je da si otišla iz te noćne more od braka, da si istinski stala pred Boga, da više nisi sputana brakom i da imaš više vremena da čitaš Božje reči, da prisustvuješ okupljanjima i da obavljaš duhovne aktivnosti. Potpuno si slobodna, ne moraš više da prilagođavaš svoje ponašanje tuđem raspoloženju, ne moraš više da slušaš ničije podsmevanje, ne moraš više da uzimaš u obzir ničije raspoloženje ili osećanja – živiš samačkim životom, odlično! Više nisi robinja, možeš da izađeš iz tog okruženja u kojem si morala da ispunjavaš različite odgovornosti prema ljudima, možeš da budeš istinsko stvoreno biće, stvoreno biće pod vrhovnom vlašću Stvoritelja i da obavljaš dužnost stvorenog bića – kako je divno činiti to čistog srca! Nikada više ne moraš da se svađaš, brineš, gnjaviš, podnosiš, trpiš, patiš ili da se ljutiš zbog svog braka, nikada više ne moraš da živiš u tom odvratnom okruženju i složenoj situaciji. To je sjajno, sve su to dobre stvari i sve ide dobro. Kada neko stane pred Stvoritelja, on postupa i govori u skladu sa Božjim rečima i u skladu sa istina-načelima. Sve ide glatko, nema više onih teških razmirica i srce može da ti se stiša. Sve je to dobro, ali je šteta što su neki ljudi i dalje spremni da budu robovi u tako odvratnom bračnom okruženju, ne beže i ne ostavljaju to iza sebe. U svakom slučaju, i dalje se nadam da, čak i ako ti ljudi ne okončaju svoje brakove i ne ostave propale brakove iza sebe, oni bar ne bi trebalo da robuju svojim brakovima. Bez obzira na to ko je tvoj supružnik, bez obzira na to koje talente ili koliku ljudskost poseduje, koliki je njegov status, koliko je vešt i sposoban, on i dalje nije tvoj gospodar. On je tvoj supružnik, on ti je jednak. On nije plemenitiji od tebe, niti ti manje vrediš od njega. Ako nije u stanju da ispuni svoje bračne obaveze, onda imaš pravo da ga prekoriš i tvoja je obaveza da ga usmeravaš i podučavaš. Ne ponižavaj se i ne dozvoli da te iskorišćava zato što misliš da je fenomenalan ili zato što se plašiš da će se umoriti od tebe, odbaciti te ili te napustiti, ili zato što želiš da održiš kontinuitet svog bračnog odnosa, dobrovoljno obavezujući sebe da budeš njegov rob i rob svog braka – to nije u redu. To nije način na koji neko treba da se ponaša, niti su to odgovornosti koje neko treba da ispunjava u okviru braka. Bog od tebe ne traži da budeš rob, niti od tebe traži da budeš gospodar. On traži samo da ispuniš svoje odgovornosti, i zato moraš pravilno da shvatiš odgovornosti koje treba da obavljaš u braku, a takođe treba pravilno da razumeš i jasno vidiš ulogu koju igraš u braku. Ako je uloga koju igraš iskrivljena i nije u skladu sa ljudskošću ili onim što je Bog odredio, onda treba da sagledaš sebe i razmisliš o tome kako da izađeš iz tog stanja. Ako tvoj supružnik može da bude prekoren, onda ga prekori; ako ćeš zbog tog prekora pretrpeti neželjene posledice, onda treba da napraviš mudriji, prikladniji izbor.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (11)“

Kada se ljudi venčaju, svi misle da su imali sreće i da su srećni. Većina ljudi kada uđe u brak veruje da je njihov partner simbol njihovog budućeg života koji su izabrali i da je, naravno, njihov brak odredište koje traže u ovom životu. Šta to znači? To znači da svi koji se venčaju veruju da je brak njihovo odredište, i da je on, kada jednom uspeju da imaju takav brak, njihovo odredište. Šta znači „odredište“? Znači uporište. Svoje izglede, svoju budućnost i svoju sreću poveravaju svom braku, kao i partneru sa kojim su stupili u brak, pa posle venčanja misle da im više nikada ništa neće nedostajati niti da će ikada više imati nekih briga. To je zato što osećaju da su već pronašli svoje odredište, a to odredište su i njihov partner i dom koji grade zajedno s njim. Pošto su pronašli odredište, više ne moraju ni za čim da tragaju niti da se ičemu nadaju. (…) Ako neko stupanjem u brak počne da smatra da je taj brak njegovo odredište, dok sve svoje težnje, pogled na život, put koji sledi u životu i ono što Bog zahteva od njega smatra za suvišne stvari kojima se ispunjava slobodno vreme, tada to nesvesno određivanje braka kao odredišta nije dobra stvar, jer naprotiv, on postaje prepreka, kamen spoticanja i zapreka za njegovo traganje za ispravnim ciljevima u životu, za njegovo uspostavljanje ispravnog pogleda na život, pa čak i za njegovo traganje za spasenjem. To se dešava kada osoba koja se venča uzme svog partnera za svoje odredište i za svoju sudbinu u ovom životu, kada veruje da su partnerove emocije, njegova sreća i nesreća, povezane s njom, kao i da su njena sopstvena sreća i nesreća i razne emocije povezane sa njenim partnerom, pa su tako život, smrt, sreća i radost njenog partnera povezani sa njenim sopstvenim životom, smrću, srećom i radošću. Stoga, ideja tih ljudi da im je brak životno odredište čini njihovu potragu za životnim putem, pozitivnim stvarima i spasenjem veoma sporom i pasivnom. Ako partner nekoga ko sledi Boga u svom braku odluči da ne sledi Boga i umesto toga odluči da teži ovozemaljskim stvarima, onda će onaj ko sledi Boga pretrpeti jak uticaj svog partnera. (…) To je zato što u svom srcu svog muža smatra svojom dušom, on je njen život, a još više je on njeno nebo, njeno sve. Za nju, u njenom srcu, njen muž je taj koji je najviše voli, a ona je ta koja najviše voli svog muža. Ali sada se javio problem: ako se muž protivi njenoj veri u Boga i njene molitve ničemu ne posluže, šta onda? Mnogo se brine oko toga. Kada se od nje zahteva da ode da obavlja svoju dužnost van kuće, iako ona takođe želi da obavlja svoju dužnost u Božjoj kući, kada čuje da za obavljanje dužnosti mora da ode od kuće i otputuje daleko i da mora dugo da bude daleko od kuće, ona mnogo pati. Zašto je tako? Zabrinuta je da ako ona ode od kuće neće biti nikoga da se brine o njenom mužu, nedostajaće joj muž i neće moći da prestane da brine o njemu. Biće zabrinuta za njega i čeznuće za njim i čak će osećati da ne može da živi daleko od njega, da će izgubiti nadu i pravac u životu, kao i da neće biti u stanju da svesrdno obavlja svoju dužnost. Dovoljno je da pomisli na to i srce je zaboli, bez obzira na to da li će se to zaista dogoditi. Dakle, u crkvi se nikada ne usuđuje da traži da ode da obavlja svoju dužnost negde drugde, ili ako postoji neki posao koji zahteva da neko ostane duže vreme i da noći daleko od kuće, nikada se ne usuđuje da se prijavi za taj posao, niti se usuđuje da se složi s takvim zahtevom. Ona samo čini sve što je u njenoj moći da svojoj braći i sestrama pomogne u prenošenju poruka, ili ih ponekad ugošćava na okupljanjima u svom domu, ali se nikada ne usuđuje da se odvoji od muža na ceo dan. (…) Takvi ljudi osećaju da to što mogu da vide svog partnera, da ga drže za ruku i da žive s njim znači da imaju doživotnu podršku, kao da ih to umiruje i teši. Misle da neće morati da brinu o hrani ili odeći, da neće imati briga i da je njihov partner njihovo odredište. Nevernici imaju sledeću izreku: „Ako imam tebe u ovom životu, ništa drugo mi ne treba.“ Tako se ti ljudi osećaju prema svom braku i partneru u dubini duše; srećni su kada je njihov partner srećan, uznemireni kada je njihov partner uznemiren i pate kada njihov partner pati. Ako im partner umre, ni oni više ne žele da žive. A ako njihov partner ode i zaljubi se u nekog drugog, šta onda rade? (Ne žele da žive.) Neki više ne žele da žive, pa izvrše samoubistvo, a neki izgube razum. Recite Mi, o čemu se ovde radi? Kakva to osoba gubi razum? Ako neko izgubi razum, to znači da je opsednut. Neke žene veruju da je njihov muž njihovo odredište u životu i da, kada jednom pronađu takvog muškarca, nikada više neće voleti nijednog drugog – to je ostvarenje izreke „Ako imam njega u ovom životu, ništa drugo mi ne treba.“ Ali muž je razočara, ode da voli drugu i više je ne želi. Šta bude na kraju? Ona tada omrzne apsolutno sve pripadnike suprotnog pola. Kada vidi drugog muškarca, želi da ga pljune, ispsuje i udari. Razvija nasilne sklonosti, a njen osećaj za ono što je razumno postaje izopačen. Ima i onih koji zaista gube razum. Kada ljudi ne shvataju brak na ispravan način, posledice budu takve.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (11)“

Kako treba da se nosiš sa činjenicom da ti je supružnik neveran? Ne treba da se svađaš i da praviš probleme, niti treba da praviš scenu i da se valjaš po zemlji. Treba da shvatiš da kada se to dogodi, nije kraj sveta, niti je tvoj san o odredištu uništen, niti to, naravno, znači da tvoj brak mora da se završi i raspadne, a još manje znači da je brak propao ili da je došao do kraja svog puta. Samo zato što svi imaju iskvarenu narav i zato što su ljudi pod uticajem rđavih trendova i uobičajenih navika u svetu i nemaju odbrambeni sistem od rđavih trendova, ljudi neminovno prave greške, neverni su, zastranjuju u svojim brakovima i razočaravaju svog partnera. Ako sagledaš taj problem iz ove perspektive, onda to i nije toliko ozbiljno. Sve bračne zajednice su pod uticajem opšteg okruženja u svetu i rđavih trendova i uobičajenih navika u društvu. Takođe, na nivou jedinke, ljudi osećaju požudu, a osim toga se nalaze pod uticajem pojava kao što su ljubavne veze između muškaraca i žena u filmovima i serijama, kao i pod uticajem trenda pornografije u društvu. Ljudima je teško da se pridržavaju načela koja treba da poštuju. Drugim rečima, ljudima je teško da održe osnovni nivo morala. Granice požude se lako prelaze; požuda sama po sebi nije iskvarena, ali ako se ljudskoj iskvarenoj naravi doda činjenica da ljudi generalno žive u takvoj sredini, onda oni lako prave greške kada je reč o odnosima između muškaraca i žena, i to je nešto što bi trebalo da vam bude jasno. Niko sa iskvarenom naravi ne može da odoli iskušenju ili zavođenju ako je opšte okruženje takvo. Ljudska požuda može da nadvlada bilo kada i bilo gde, a ljudi će se upustiti u neverstvo bilo kada i bilo gde. To nije zato što postoji problem sa samom požudom, već zato što nešto nije u redu sa samim ljudima. Požuda navodi ljude da rade stvari zbog kojih gube moralnost, etičnost i integritet, kao što su neverstvo, ljubavne veze, veze s ljubavnicama i tako dalje. Ukoliko, dakle, kao neko ko veruje u Boga, možeš pravilno da gledaš na te stvari, onda treba da postupaš s njima razumno. Ti si iskvareno ljudsko biće, i on je takođe iskvareno ljudsko biće, i zato ne smeš da zahtevaš da on bude kao ti i da ostane veran samo zato što si ti u stanju da ostaneš verna svom braku, zahtevajući da on nikada ne sme da bude neveran. Kada se tako nešto dogodi, treba da se suočiš sa tim na ispravan način. Zašto? Svako će se naći u prilici da se suoči sa takvim okolnostima ili iskušenjem. Možeš kao soko da motriš na svog supružnika, ali od toga neće biti vajde, a što pažljivije budeš motrila na njega, pre i brže će do toga doći. To je zato što svi imaju iskvarenu narav, svi žive u ovom opštem okruženju rđavog društva, a vrlo malo njih nije promiskuitetno. Jedino što ih sprečava da to budu jeste njihova situacija ili uslovi. Nema mnogo stvari u kojima su ljudi superiorni u odnosu na zveri. U najmanju ruku, zver prirodno reaguje na svoje seksualne instinkte, ali to nije slučaj sa ljudima. Ljudi mogu svesno da budu promiskuitetni i incestuozni – samo ljudi mogu da budu promiskuitetni. Stoga, u opštim okolnostima ovog rđavog društva, nisu samo oni koji ne veruju u Boga sposobni da čine takve stvari, već skoro svi ljudi. To je neosporna činjenica i od tog problema se ne može pobeći. Dakle, pošto takve stvari mogu da se dogode bilo kome, zašto ne dozvoljavaš da se dogode tvom mužu? To je zapravo sasvim normalno da se desi. Samo zato što si emotivno vezana za njega, kada te on napusti i ostavi, ti nisi u stanju to da prevaziđeš, niti da podneseš. Ako bi se tako nešto dogodilo nekom drugom, ti bi se samo ironično nasmejala i pomislila: „To je tako normalno. Zar nisu svi oko nas takvi?“ Kako beše ona izreka? Nešto u vezi jarića? (Hoćeš i jare i pare.) Sve su to poznate izreke i stvari proizašle iz svetskih rđavih trendova. To je nešto pohvalno za čoveka. Ako čovek nema jariće i ne može da ih proda, to ukazuje da čovek nije sposoban i ljudi će mu se smejati. Dakle, kada se tako nešto desi ženi, ona može da napravi scenu, da se valja po podu i tako izbaci svoju plahovitost, da plače, da pravi probleme i da ne jede jer se to dogodilo, i da želi da umre, da se obesi i izvrši samoubistvo. Neke žene se toliko naljute da izgube razum. To je neprimetno povezano sa njenim stavom prema braku, a naravno da je i neposredno povezano sa njenom idejom da je „njen supružnik njeno odredište“. Žena veruje da je razbijanjem braka njen muž uništio poverenje i njenu divnu težnju ka životnom odredištu. Pošto je njen muž bio prvi koji je uništio ravnotežu braka, prvi koji je prekršio pravila, jer ju je ostavio, prekršio bračne zavete i pretvorio njen prelepi san u noćnu moru, to dovodi do toga da se ona izražava na taj način i upušta u tako ekstremno ponašanje. Ako ljudi od Boga prihvate ispravno shvatanje braka, onda će se ponašati nešto razumnije. Kada im se tako nešto desi, normalni ljudi će se osećati povređeno, plakaće i patiće. Ali kada se smire i razmisle o Božjim rečima, kada razmisle o opštem okruženju u društvu, a potom razmisle o stvarnosti i uvide da svi imaju iskvarenu narav, oni će to rešiti razumno i ispravno, i otpustiće ga, umesto da ga se drže kao pijan plota. Na šta mislim kada kažem „otpustiće to“? Mislim da, pošto je tvoj muž to uradio i bio ti neveran, treba da prihvatiš tu činjenicu, sedneš sa njim da razgovaraš i pitaš ga: „Koji su tvoji planovi? Šta ćemo sad da radimo? Da li da nastavimo da održavamo naš brak ili da ga okončamo i odlučimo da živimo odvojeno?“ Samo sedi i razgovaraj; nema potrebe da se svađaš, niti da praviš probleme. Ako tvoj suprug uporno želi da okonča brak, onda to nije ništa strašno. Nevernici često kažu: „U moru će uvek biti ribe“, „Muškarci su kao autobus – uskoro će stići drugi“, a kako glasi ona druga izreka? „Ne odustaj od cele šume zbog jednog drveta.“ I ne samo da je to drvo ružno, već je i trulo iznutra. Da li su te izreke tačne? To su stvari koje nevernici koriste da bi se utešili, ali da li one imaju ikakve veze sa istinom? (Nemaju.) Dakle, šta bi trebalo da bude ispravno razmišljanje i viđenje? Kada se susretneš sa tako nečim, pre svega ne treba da planeš i moraš da obuzdaš svoj bes i kažeš: „Hajde da se smirimo i razgovaramo. Šta nameravaš da uradiš?“ On kaže: „Nameravam da pokušam da ostanem s tobom.“ Na šta ti uzvratiš: „Ako je tako, onda hajde i dalje da pokušavamo. Nemoj više da me varaš, obavljaj svoje obaveze kao suprug, a mi možemo da podvučemo crtu ispod toga što se dogodilo. Ako to ne možeš, onda ćemo se razići i otići svako svojim putem. Bog je možda odredio da se naš brak ovde završi. Ako je tako, onda sam spremna da se pokorim Njegovom uređenju. Ti možeš da slediš put koji je širok, ja ću slediti put vere u Boga i nećemo uticati jedno na drugo. Neću se mešati u tvoja posla, a ti nemoj mene da sputavaš. Moja sudbina ne zavisi od tebe i ti nisi moje odredište. Bog odlučuje o mojoj sudbini i odredištu. Do koje god stanice da stignem u ovom životu, biće to moja poslednja stanica i biće dolazak do mog odredišta – moram da upitam Boga, On zna, On ima neprikosnovenost, i želim da se pokorim Njegovim orkestracijama i uređenju. U svakom slučaju, ako ne želiš da ostaneš u braku sa mnom, onda ćemo se rastati u miru. Iako nemam posebnu veštinu i ova porodica finansijski zavisi od tebe, ipak mogu da živim bez tebe i živeću dobro. Ako Bog jednom vrapcu ne dozvoljava da gladuje, koliko li će tek onda učiniti za mene, živo ljudsko biće. Imam ruke i noge, mogu da se staram o sebi. Ne treba da brineš. Ako je Bog odredio da budem usamljena do kraja života bez tebe, onda sam spremna tome da se pokorim i spremna sam da bespogovorno prihvatim tu činjenicu.“ Zar nije dobro tako postupiti? (Jeste.) Odlično je, zar ne? Nema potrebe da se raspravljate i svađate, a još manje da stvarate beskrajne probleme oko toga, tako da svi na kraju saznaju za to – nema potrebe ni za čim od toga. Brak se ne tiče nikoga osim tebe i tvog muža. Ako dođe do sukoba u braku, onda vas dvoje morate da ga rešite i da snosite posledice. Kao neko ko veruje u Boga, treba da se pokoriš Božjim orkestracijama i uređenjima bez obzira na ishod. Naravno, kada je u pitanju brak, bez obzira na to kakve se pukotine javljaju ili kakve posledice nastaju, da li se brak nastavlja ili ne, da li krećeš u novi život u okviru svog braka, ili ti se brak završava upravo tada i tamo, tvoj brak nije tvoje odredište, a nije ni tvoj supružnik. Bog ga je upravo odredio da se pojavi u tvom životu i tvom postojanju i da igra ulogu osobe koja te prati na putu kroz život. Ako može da te prati sve do kraja puta i da dođe do samog kraja s tobom, nema ničeg boljeg od toga i treba da zahvališ Bogu na ukazanoj milosti. Ako postoji problem tokom braka, bilo da se javljaju pukotine ili se dešava nešto što ti ne odgovara, i na kraju tvoj brak prestane da postoji, to ne znači da više nemaš odredište, da tada tvoj život pada u tamu ili da nema svetla i da nemaš budućnost. Moguće je da je kraj tvog braka početak lepšeg života. Sve je to u Božjim rukama, a na Bogu je da orkestrira i uredi. Možda s okončanjem braka stekneš dublju spoznaju i uvažavanje braka i dublje shvatanje. Naravno, možda ti okončanje braka bude važna prekretnica u životnim ciljevima i smeru i putu kojim ideš. Ono što ti donosi neće biti sumorna, a još manje bolna sećanja, niti će to biti sva negativna iskustva i posledice, već će ti doneti pozitivna i aktivna iskustva koja ne bi mogla da imaš da si ostala udata. Ako bi se tvoj brak nastavio, možda bi uvek živela taj običan, osrednji i dosadan život do kraja svojih dana. Međutim, ako se tvoj brak završi i raspadne, onda to nije nužno loša stvar. Prethodno si bila sputana srećom i odgovornostima u braku, kao i emocijama ili načinom života u kojem si brinula o supružniku, ukazivala mu pažnju, obzir, brigu i zabrinutost. Počevši od dana kada se tvoj brak završi, međutim, sve okolnosti tvog života, tvoji životni ciljevi i tvoje životne težnje prolaze kroz temeljnu i potpunu promenu, i mora se reći da ti je ta promena doneta okončanjem braka. Može biti da je taj ishod, promena i tranzicija ono što Bog namerava da zadobiješ od braka koji je odredio za tebe, i da je to ono što Bog namerava da zadobiješ usmeravajući te da okončaš svoj brak. Iako si bila povređena i krenula mukotrpnim putem, mada si napravila neke nepotrebne žrtve i kompromise u okviru braka, ono što na kraju dobijaš ne može da se dobije u bračnom životu. Stoga, u svakom slučaju, ispravno je otpustiti misao i gledište da je „brak tvoje odredište“. Bez obzira na to da li se tvoj brak nastavlja ili se suočava sa krizom, ili ti se brak suočava sa rastankom ili je već gotov, bez obzira na situaciju, sam brak nije tvoje odredište. To je nešto što ljudi treba da shvate.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (11)“

Bog ti je dao sređen život i partnera samo da bi mogla bolje da živiš i da bi imala nekoga da se brine o tebi, da bi imala nekoga pored sebe, a ne da bi mogla da zaboraviš na Boga i na Njegove reči ili da napustiš obavezu da obavljaš svoju dužnost i da napustiš svoj životni cilj da tražiš spasenje kada se udaš, a zatim da živiš za svog supružnika. Ako se zaista tako ponašaš, ako zaista tako živiš, onda se nadam da ćeš promeniti pravac što je pre moguće. Bez obzira na to koliko ti je neko važan, ili koliko ti je važan za život, za tvoje življenje ili tvoj životni put, on nije tvoje odredište jer je samo iskvareno ljudsko biće. Bog ti je uredio trenutnog supružnika i možeš da živiš zajedno sa njim. Ako bi se Bog predomislio i uredio ti nekog drugog, ti bi i dalje mogla da živiš podjednako dobro, što znači da tvoj trenutni supružnik ne mora biti tvoj jedini, niti je on tvoje odredište. Samo je Bog onaj kome je povereno tvoje odredište, i samo je Bog onaj kome je povereno odredište čovečanstva. Kao što možeš da preživiš i živiš kada napustiš svoje roditelje, isto tako možeš da živiš podjednako dobro ako napustiš svog partnera. Tvoji roditelji ti nisu odredište, niti je to tvoj partner. Samo zato što imaš partnera, nekoga kome možeš da poveriš svoj duh, svoju dušu i telo, ne zaboravi na najvažnije stvari u životu. Ako zaboraviš Boga, zaboraviš ono što ti je poverio, zaboraviš dužnost koju stvoreno biće treba da obavlja i zaboraviš šta je tvoj identitet, onda ćeš izgubiti svu svest i razum. Bez obzira na to kakav je tvoj život sada, bez obzira na to da li si u braku ili ne, tvoj identitet pred Stvoriteljem se nikada neće promeniti. Niko ne može biti tvoje odredište i ne možeš nikome da se predaš. Samo ti Bog može dati odgovarajuće odredište, samo je Bog onaj kome je poveren opstanak čovečanstva, i uvek će biti tako.

– „Reč“, 6. tom, „O stremljenju ka istini I“, „Kako stremiti ka istini (11)“