Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čovečanstvo. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da podrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima” su oni koji su još uvek u stanju da postojano svedoče i održavaju svoje poverenje i odanost Bogu kada su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu bez obzira na sve, onda ti postojano svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom”. Ako je tvoje traganje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sam Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu je održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjujete. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada vršiš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu”

Odlučno svedočiti za Boga prvenstveno se odnosi na to da li razumeš praktičnog Boga, da li možeš da se pokoriš toj osobi koja nije samo obična, već i normalna, i da se pokoravaš čak i do smrti. Ako putem takvog pokoravanja zaista budeš svedočio o Bogu, to znači da te je Bog zadobio. Ako možeš da se pokoriš do smrti i pred Njega izađeš bez pritužbi, ako ne sudiš, ne klevetaš, ako nemaš nikakve predstave i nemaš nikakve zadnje namere, tako će tada Bog steći slavu. Pokornost pred običnom osobom na koju čovek gleda s visine, i sposobnost da se pokori do smrti bez ikakvih predstava – to je istinito svedočanstvo. Stvarnost u koju Bog zahteva da ljudi uđu jeste da budeš u stanju da se pokoriš Njegovim rečima, da ih sprovodiš u delo, da se pokloniš pred praktičnim Bogom i da spoznaš sopstvenu iskvarenost, da otvoriš svoje srce pred Njim, i da te On na kraju zadobije kroz ove Svoje reči. Bog zadobija slavu kada te ove reči osvoje i učine da Mu budeš bespogovorno pokoran; kroz to, On sramoti Sotonu i dovršava Svoje delo. Kada nemaš nijednu predstavu o praktičnosti ovaploćenog Boga – to jest, ukoliko si u toj kušnji bio postojan – to znači da si dobro podneo to svedočenje. Ako dođe dan kada ćeš u potpunosti razumeti praktičnog Boga i kada ćeš moći da se pokoriš do smrti kao Petar, tada će te Bog zadobiti i usavršiti. Sve što Bog učini, a da nije u skladu s tvojim predstavama, za tebe predstavlja kušnju. Da je Božje delo u skladu s tvojim predstavama, ono od tebe ne bi zahtevalo da patiš ili da budeš oplemenjen. Njegovo delo zahteva od tebe da se oslobodiš takvih predstava upravo zbog toga što je toliko praktično i ne poklapa se s tvojim predstavama. Zato je to za tebe kušnja. Zbog Božje praktičnosti svi su ljudi usred kušnji; Njegovo delo je praktično, a ne natprirodno. Kada u potpunosti shvatiš Njegove praktične reči i Njegove praktične izjave bez ikakvih predstava, i kada budeš sposoban da Ga istinski voliš dok Njegovo delo postaje sve praktičnije, On će te zadobiti. Ljudi koje će Bog zadobiti su oni koji su spoznali Boga; to jest, oni koji su spoznali Njegovu praktičnost. Povrh toga, oni su ti koji su u stanju da se podvrgnu Božjem praktičnom delu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji zaista vole Boga su oni koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovoj praktičnosti”

Šta je zapravo istinito svedočenje? Svedočenje o kojem se ovde govori ima dva dela: jedan deo je svedočenje o tome da si osvojen, a drugi je svedočenje da si usavršen (što će, naravno, biti svedočenje posle većih kušnji i nevolja u budućnosti). Drugim rečima, ako si u stanju da budeš postojan tokom nevolja i kušnji, onda ćeš podneti drugi korak svedočenja. Danas je presudan prvi korak svedočenja: biti u stanju da budeš postojan tokom svakog slučaja kušnje ispoljene kroz grdnju i sud. To je svedočanstvo o osvajanju. To je zato što je sada vreme osvajanja. (Trebalo bi da znaš da je sada vreme Božjeg dela na zemlji; glavno delo ovaploćenog Boga na zemlji je osvajanje ove grupe ljudi na zemlji koji Ga slede kroz sud i grdnju.) Da li si sposoban da svedočiš da si osvojen ne zavisi samo od toga da li si sposoban da slediš do samog kraja, već, što je još važnije, od toga da li si, dok doživljavaš svaki korak Božjeg dela, sposoban da istinski razumeš Božju grdnju i sud, i od toga da li zaista opažaš ovo celokupno delo. Nećeš moći da se provučeš tako što ćeš puko slediti do samog kraja. Moraš biti u stanju da se dobrovoljno prepustiš tokom svake pojave grdnje i suda, moraš biti u stanju da istinski razumeš svaki korak dela koji doživljavaš i moraš biti u stanju da postigneš spoznaju i pokornost prema Božjoj naravi. Ovo je krajnje svedočanstvo o tome da si osvojen, koje si dužan da nosiš. Svedočanstvo o tome da si osvojen prvenstveno se odnosi na tvoje znanje o Božjem ovaploćenju. Od presudne je važnosti da je ovaj korak svedočenja usmeren ka Božjem ovaploćenju. Nije važno šta radiš ili govoriš pred ljudima ovoga sveta ili onima koji drže vlast; najvažnije je da li si u stanju da se pokoriš svim rečima iz Božjih usta i svim Njegovim delima. Stoga je ovaj korak svedočenja usmeren ka Sotoni i svim neprijateljima Božjim – demonima i protivnicima koji ne veruju da će se Bog ovaplotiti po drugi put i doći da učini još veće delo, a osim toga, ne veruju u činjenicu Božjeg povratka u telo. Drugim rečima, ona je usmerena na sve antihriste – sve neprijatelje koji ne veruju u ovaploćenje Boga.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (4)”

Poslednji korak svedočenja je svedočanstvo o tome jesi li ili nisi u stanju da budeš usavršen – što znači, pošto si razumeo sve reči koje su potekle od ovaploćenog Boga, ti dolaziš u posed znanja o Bogu i postaješ siguran u Njega, ti proživljavaš sve reči proizašle iz Božjih usta i ispunjavaš uslove koje Bog traži od tebe – na Petrov način i s Jovovom verom – tako da možeš da budeš pokoran do smrti, da Mu se potpuno predaš i na kraju dostigneš lik osobe koja je u skladu sa standardima, što znači lik nekoga ko je osvojen i usavršen nakon što je iskusio Božji sud i grdnju. Ovo je krajnje svedočanstvo – to je svedočanstvo koje treba da nosi onaj koji je konačno usavršen. To su dva koraka svedočenja koja treba da date, a oni su međusobno povezani i svaki je neophodan. Ali postoji jedna stvar koju moraš da znaš: svedočanstvo koje tražim od tebe danas nije usmereno na ljude ovog sveta, niti na bilo kog pojedinca, već na ono što tražim od tebe. Ono se meri po tome da li si u stanju da Mi udovoljiš i da li si u stanju da u potpunosti ispuniš standarde Mojih zahteva od svakog od vas. To je ono što treba da razumete.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (4)”

Ti si podvrgnut kušnjama Jova, a istovremeno si podvrgnut i Petrovim kušnjama. Kada je Jov bio isproban, on je svedočio, da bi mu se naposletku otkrio Jahve. Tek pošto je svedočio, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Skrivam se od zemlje ogrezle u prljavštini, ali se pokazujem svetom carstvu”? To znači da si dostojan da vidiš Božje lice samo onda kad poseduješ svetost i kad svedočiš. Ako ne možeš da svedočiš za Njega, ti onda nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da svedočiš za Njega i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božje pojavljivanje. Ako si, pak, poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo i nije se žalio na Boga, koji je bio u stanju da prezre svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti stalni Božji svedok. Ako ti, nakon što se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju, još uvek možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se ukazati. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako te zadese mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ti ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih stekneš znanje o Božijim postupcima, te ako usred oplemenjivanja u sebi otkriješ bogoljubivo srce, onda si ti postojani svedok.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Jovova vera, njegova pokornost i njegovo svedočenje o nadvladavanju Sotone, za ljude predstavljaju izvor ogromne pomoći i ohrabrenja. Oni u Jovu vide nadu u sopstveno spasenje i shvataju da je verom, pokornošću i strahom od Boga sasvim moguće poraziti Sotonu i prevladati nad njim. Ljudi vide da, dokle god se pokoravaju Božjoj suverenosti i uređenjima, dokle god poseduju odlučnost i veru da ne napuste Boga nakon što izgube sve što su imali, Sotoni će moći da nanesu poraz i sramotu; oni takođe vide da treba samo da poseduju odlučnost i istrajnu čvrstinu u svom svedočenju – čak i ako to podrazumeva da će izgubiti život – da bi se Sotona uplašio i dao u bezglavo bekstvo. Jovovo svedočenje ujedno je i upozorenje potonjim naraštajima, upozorenje u kojem se kaže da, ukoliko ne poraze Sotonu, nikada neće moći da se oslobode njegovih optužbi i narušavanja, niti će ikada moći da izbegnu njegovo zlostavljanje i napade. Jovovo svedočenje prosvetilo je kasnije naraštaje. Kroz to prosvećenje, ljudi uče da će Boga moći da se plaše i da se klone zla samo ako budu savršeni i pošteni; uče da će moći snažno i odlučno da svedoče samo ukoliko se budu plašili Boga i izbegavali zlo, te da, samo ukoliko budu snažno i odlučno svedočili o Bogu, nikada neće biti pod Sotoninom kontrolom i živeće u skladu s Božjim smernicama i pod Božjom zaštitom – drugim rečima, samo tada će oni biti uistinu spaseni. Svako ko teži spasenju treba da se ugleda na Jovovu ličnost i na njegove životne težnje. Ono što je Jov celog svog života proživljavao, kao i njegovo ponašanje tokom kušnji, predstavlja dragocen izvor za sve koji tragaju za putem koji vodi ka strahu od Boga i izbegavanju zla.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

Ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada te kušnja zaista zadesi, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati uznemirenost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoja ljubav prema Bogu neće promeniti i postaće još dublja. i postaće još dublja. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko prima Njegovo obećanje. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada te jednog dana stigne kušnja, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas si možda u stanju da stojiš postojano kada te zadesi mala kušnja, ali to ne mora da znači da ćeš biti u stanju da ostaneš postojan i kada te jednog dana sustigne neka veća kušnja. Neki ljudi su uobraženi i misle da su već skoro savršeni. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji i sve izgleda kao da je u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i nalaziš se u stanju inercije, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Bez reči Božjih kao svoje stvarnosti, ti nemaš pravi rast. Kada dođe vreme kušnje, sigurno ćeš pasti i tada će se otkriti tvoj pravi rast. Ali oni koji redovno traže da uđu u stvarnost će, kada budu podvrgnuti kušnji, shvatiti svrhu Božjeg dela. Onaj ko poseduje svest i oseća žeđ za Bogom, treba da učini nešto konkretno kako bi Bogu uzvratio Njegovu ljubav. Oni koji ne poseduju stvarnost ne mogu čvrsto stajati ni pred beznačajnim stvarima. To je razlika između onih koji su postigli pravi rast i onih koji nisu. Zašto, iako i jedni i drugi jedu i piju reči Božje, neki uspeju da budu čvrsti u kušnji, dok drugi uteknu? Očigledna razlika je u tome što nekima nedostaje pravi rast; oni nemaju Božje reči koje bi im poslužile kao stvarnost i Njegove se reči nisu ukorenile u njima. Čim budu izloženi kušnji, oni stižu na kraj svog puta. Zašto su onda neki u stanju da ostanu čvrsti usred kušnji? Zato što oni razumeju istinu i imaju viziju, oni razumeju Božje namere i Njegove zahteve, i stoga su u stanju da ostanu čvrsti tokom kušnji. To je pravi rast i to je, takođe, život. Neki pak možda i čitaju reči Božje, ali ih ne primenjuju u praksi, ne shvataju ih ozbiljno; oni koji ih ne shvataju ozbiljno ne pridaju nikakvu važnost njihovoj praktičnoj primeni. Oni koji nemaju Božje reči da im posluže kao stvarnost nemaju ni pravi rast, a takvi ljudi ne mogu da ostanu čvrsti tokom kušnji.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”

Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda će za tebe, tokom oplemenjivanja, biti nemoguće da se odrekneš Boga ili da napustiš Boga. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoj razgovor sa Bogom sve učestaliji. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Onog dana kada te iznenada zadese Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da svedočiš o Bogu. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Svedočeći o Bogu, zaista ćeš Ga voleti, rado ćeš Mu dati svoj život, i bićeš svedok Božji i miljenik Božji. Ljubav koja je iskusila oplemenjivanje jaka je, a ne slaba. Bez obzira na to kada ili kako te Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da odustaneš od svojih briga o tome da li ćeš preživeti ili umreti, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Samo tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli, i koga je Bog zaista usavršio.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

Normalno je da ljudi, dok su podvrgnuti kušnjama, budu slabi, da u sebi nose negativnost, ili da ne mogu jasno da sagledaju Božje namere ili svoj put ka praktičnom delovanju. Ali, u svakom slučaju, ti moraš, baš kao i Jov, imati poverenja u Božje delo i ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je sve stvari u ljudskom životu podario Jahve i da je Jahve ujedno Onaj koji će ih sve oduzeti. Ma kakvim kušnjama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. Što se tvog iskustva tiče, ma kakvom da si oplemenjivanju kroz Božje reči podvrgnut, ono što Bog od ljudi zahteva, kratko rečeno, jesu njihova vera i njihovo bogoljubivo srce. Ono što On, delujući na ovaj način usavršava, jesu vera, ljubav i odlučnost ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, a oni to ne mogu ni da vide, ni da dotaknu; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Potrebno je da ljudi imaju veru onda kad nešto ne može da se vidi golim okom, a tvoja je vera potrebna onda kad ne možeš da se oslobodiš sopstvenih predstava. Kad ti nije jasno Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da snažno stojiš u svom svedočenju. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i govorio s njim. To, drugim rečima, znači da ćeš samo iz svoje vere moći da vidiš Boga, a kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti. Bez tvoje vere, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako, pak, nemaš veru, ti onda ne možeš biti usavršen i nećeš moći da vidiš Božje postupke, a kamoli Njegovu svemoć. Kada, u svojim stvarnim iskustvima, imaš veru da ćeš videti Njegova dela, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetliti i iznutra će te voditi. Bez te vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo ako imaš veru i ako ne gajiš sumnje u Boga, samo ako uistinu veruješ u Njega, ma šta da čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i ti ćeš tek tada moći da vidiš Njegove postupke. Sve se to postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se reč „vera” odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da stremiš ka životu i da tragaš za istinom, možeš da tražiš znanje o Božjem delu, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u stremljenju ka istini kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegove namere i da se o Njegovim namerama vodiš računa. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš vladati kao car, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno ukazao, ti si tragao za Njim. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da ga vidiš i snašle su te nevolje – da li sad zbog toga gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku tragati za životom i tražiti da udovoljiš Božjim namerama. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: „Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.” Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Prava ljubav se može samo iz vere oblikovati. Pravu ljubav prema Bogu razvijaš kroz oplemenjivanja kojima si podvrgnut i, upravo kroz svoju veru, možeš voditi računa o Božjim namerama u svojim praktičnim iskustvima, a ti se kroz veru takođe buniš protiv svog tela i tragaš za životom; to je ono što ljudi treba da rade. Ako to uradiš, moći ćeš da vidiš Božje postupke, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći ni da vidiš Božje postupke, niti da doživiš Njegovo delo. Ako želiš da te Bog upotrebi i da te usavrši, moraš imati svaki aspekt istine: volju za stradanjem, veru, izdržljivost, pokornost, kao i sposobnost da tragaš za istinom i da razumeš Božje namere, sposobnost da budeš obziran prema Njegovom jadu i mukotrpnim naporima, i tome slično. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da imaš veru u to da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš da Mu dozvoliš da orkestrira kako Mu je volja i da budeš voljan da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš biti voljan da izdržiš bol izazvan odricanjem od onoga što voliš i da budeš voljan da gorko plačeš da bi udovoljio Bogu. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira na to kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da se pobuniš protiv tela. Treba da budeš spreman da ti lično izdržiš teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastao od ljudskog uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili ometanje od strane ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka. Na primer, ako gajiš predrasude prema svojoj braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš želeti da kažeš – reči koje osećaš da neće biti ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi početi bitka: „Da li da kažem ili da ne kažem?” To je bitka. Dakle, u svemu na šta naiđeš postoji bitka, a kada je bitka u tebi, zahvaljujući tvojoj stvarnoj saradnji i stvarnoj patnji, Bog deluje u tebi. Naposletku ćeš biti u stanju da to u sebi ostaviš po strani i bes će biti prirodno ugašen. Takav je učinak tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva od njih da svojim trudom plate određenu cenu. Bez stvarnih teškoća, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako da zadovoljiš Boga i kako da ostaneš čvrst u svom svedočenju o Njemu? Trebalo bi da znaš da je sve što ti se dešava jedna velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da svedočiš. Iako su takve stvari spolja naizgled nevažne, kada se dogode, one pokazuju da li voliš Boga ili ne. Ako Ga voliš, moći ćeš postojano da svedočiš o Njemu, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si kukolj! Bogu je potrebno da ljudi, u svemu što im se dešava, budu postojani u svom svedočenju o Njemu. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, sve pojedinosti tvog svakodnevnog života imaju veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to će značiti da si svedočio. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da odlučno posvedočiš o Njemu. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu. Ako za to nisi sposoban, onda ti ne svedočiš među članovima svoje porodice, među braćom i sestrama, niti pred ljudima na svetu. Ako ne možeš da svedočiš pred Sotonom, Sotona će te ismevati, ophodiće se prema tebi kao da si bezvredan, kao da si igračka, često će te praviti budalom i izluđivati te. U budućnosti te mogu zadesiti velike kušnje – ali danas, ako iskrenim srcem voliš Boga i ako, bez obzira na to kolike su kušnje pred tobom, nezavisno od onoga što će ti se dogoditi, možeš da budeš postojan u svom svedočenju i u stanju si da udovoljiš Bogu, onda će tvoje srce biti utešeno i nećeš osećati strah bez obzira na to kolike će biti kušnje na koje ćeš naići u budućnosti. Vi ne možete da vidite šta će se desiti u budućnosti; vi možete da udovoljite Bogu samo u današnjim okolnostima. Vi ste nesposobni da obavite bilo kakvo veliko delo i treba da se usredsredite na udovoljavanje Bogu kroz doživljavanje Njegovih reči u stvarnom životu, i treba da odlučno i glasno svedočite, tako da osramotite Sotonu. Iako će tvoje telo ostati nezadovoljeno i patiće, ti ćeš udovoljiti Bogu i osramotiti Sotonu. Ako to uvek budeš primenjivao, Bog će otvoriti put pred tobom. Kada jednog dana dođe do velike kušnje, drugi će pokleknuti, ali ti ćeš i dalje biti u stanju da stojiš postojano: zbog cene koju si platio, Bog će te zaštititi tako da možeš čvrsto da stojiš i ne poklekneš. Ako si obično u stanju da istinu sprovodiš u delo i da udovoljiš Bogu iskrenim bogoljubivim srcem, onda će te Bog sigurno zaštititi tokom budućih kušnji. Iako si nepromišljen i skromnog rasta i lošeg kova, Bog neće imati predrasuda prema tebi. Sve zavisi od toga da li su tvoje namere ispravne. Danas si u stanju da udovoljiš Bogu i u tome si pažljiv do najsitnijih pojedinosti, ti udovoljavaš Bogu u svemu, imaš iskreno bogoljubivo srce, ti svoje istinsko srce daješ Bogu, a iako postoje neke stvari koje ne možeš da razumeš, ti možeš da staneš pred Boga da ispraviš svoje namere, da tražiš Božje namere i činiš sve što je potrebno da udovoljiš Bogu. Možda će te tvoja braća i sestre napustiti, ali će tvoje srce udovoljavati Bogu, a ti nećeš žudeti za telesnim zadovoljstvima. Ako uvek to budeš primenjivao, bićeš zaštićen kada te stigne velika kušnja.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudski rod treba da sarađuje. To je zaista nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira šta Bog čini, bilo da se radi o oplemenjivanju ili čak ako ne govori, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da, pošto je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji tragaju za Njim moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koje to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvoje potrage. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez potrage one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da tragaju za promenom u naravi u svakom trenutku. U tvom praktičnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš i svoje sopstvene nedostatke, treba da tražiš ulazak u svoje praktično iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš to da sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da obavljaš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne tragaju za Bogom i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi, u najmanju ruku, moraju da održe normalan duhovni život. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš da razumeš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu odanost pred Bogom. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne tragaju za dubljim ulaskom, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi su uvek pohlepni za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i traži život-ulazak i traži promenu u svojoj naravi, on mora da plati cenu i dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu”

Bez obzira na to kakva te kušnja zadesi, moraš se prema njoj ophoditi kao prema bremenu koje ti je Bog poverio. Recimo da neke ljude pogodi velika bolest i nepodnošljiva patnja, da se neki čak suočavaju sa smrću. Kako bi trebalo da se nose s takvom situacijom? U mnogim slučajevima, Božje kušnje predstavljaju breme koje Bog poverava ljudima. Koliko god da je veliko breme koje ti je Bog poverio, tolika je i težina bremena koje treba da poneseš, jer Bog te razume i zna da ćeš moći da ga nosiš. Breme koje ti je Bog poverio nije veće od tvog rasta, niti prelazi granice tvoje izdržljivosti, pa prema tome nema sumnje da ćeš moći da ga nosiš. Kakvu god vrstu bremena da ti Bog poveri, kakva god da je kušnja u pitanju, upamti sledeće: bez obzira na to da li razumeš Božje namere i bez obzira na to da li te nakon molitve Sveti Duh prosveti i prosvetli, bilo da te tom kušnjom Bog dovodi u red ili te upozorava, nije važno ako to ne razumeš. Dokle god ne kasniš u obavljanju svoje dužnosti i sve dok možeš da se odano držiš svoje dužnosti, Bog će biti zadovoljan i ti ćeš biti postojan u svom svedočenju. Videvši da su oboleli od ozbiljne bolesti i da će umreti, neki ljudi u sebi misle: „Počeo sam da verujem u Boga kako bih izbegao smrt – ali izgleda da će On dozvoliti da umrem, čak i nakon što sam obavljao svoju dužnost svih ovih godina. Treba da idem svojim poslom, da radim stvari koje sam oduvek želeo da radim i da uživam u stvarima u kojima do sad nisam. Mogu da odložim svoju dužnost.” Kakav je to stav? Obavljao si svoju dužnost sve te godine, slušao si svaku propoved, i još uvek ne razumeš istinu. Jedna kušnja te obara, baca te na kolena i otkriva sve o tebi. Da li je takav čovek dostojan Božje brige? (Nije dostojan.) Nema ni trunku odanosti. Dakle, kako se zove ta dužnost koju je sve te godine obavljao? Zove se „službovanje”, u koje je on ulagao samo napor. Ako si, u svojoj veri u Boga i potrazi za istinom, u stanju da kažeš: „Kakvoj god bolesti ili nemilom događaju Bog dozvoli da me zadesi – ma šta Bog uradio – moram da se pokorim i da ostanem na svom mestu kao stvoreno biće. Pre svega ostalog, moram taj aspekt istine – pokornost – da sprovodim u delo, moram da ga primenjujem i da proživljavam stvarnost pokornosti prema Bogu. Pored toga, ne smem da odbacujem ono što mi je Bog naložio i dužnost koju treba da obavljam. Čak i na samrti, moram strogo da se držim svoje dužnosti”, zar to nije svedočenje? Kada imaš takvu rešenost i kada si u takvom stanju, zar još možeš da se žališ na Boga? Ne možeš. U tom trenutku, pomislićeš: „Bog mi daje ovaj dah, opskrbljivao me je i štitio svih ovih godina, od toliko me je bola sačuvao, toliko mi blagodati dao i toliko istina. Shvatio sam istine i tajne koje ljudi generacijama nisu mogli da razumeju. Od Boga sam toliko dobio, pa moram da mu se odužim! Ranije sam rastom bio suviše mali, nisam razumeo ništa i sve što sam činio bolelo je Boga. Možda u budućnosti neću imati drugu priliku da se odužim Bogu. Bez obzira na to koliko vremena mi je preostalo da živim, moram da uložim ono malo snage što imam i uradim šta mogu za Boga, da Bog može da vidi da sve ove godine u kojima me je opskrbljivao nisu bile uzalud, već da su urodile plodom. Dozvolite mi da Bogu donesem utehu, više Ga ne povredim niti razočaram.” Kako bi bilo da tako razmišljaš? Ne razmišljaj o tome kako da se spasiš ili izbaviš, pomišljajući: „Kada će ta bolest biti izlečena? Kada zaista bude izlečena, daću sve od sebe da obavljam dužnost i da budem odan. Kako da budem odan kada sam bolestan? Kako da obavljam dužnost stvorenog bića?” Do poslednjeg svog daha, jesi li u stanju da obavljaš svoju dužnost? Do poslednjeg svog daha, jesi li u stanju da ne osramotiš Boga? Do poslednjeg svog daha, dokle god si iole bistrog uma, da li si u stanju da se ne žališ na Boga? (Da.) Lako je sada reći: „Da”, ali neće biti tako lako kada ti se to zaista i desi. I tako, morate da tragate za istinom, često se dobrano potrudite oko istine i da više vremena provodite razmišljajući: „Kako mogu da udovoljim Božjim namerama? Kako da se Bogu odužim za ljubav? Kako da obavljam dužnost stvorenog bića?” Šta je stvoreno biće? Da li je stvoreno biće dužno samo da sluša Božje reči? Ne – dužno je da proživi Božje reči. Bog ti je dao toliko istine, toliko ti je ukazivao na put i darivao ti toliko života, da bi mogao da proživiš te stvari i svedočiš o Njemu. To treba da radi stvoreno biće i to je tvoja dužnost i obaveza.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo u čestom čitanju Božjih reči i promišljanju istine postoji put koji vodi napred”

Za svaki korak Božjeg dela postoji način na koji ljudi treba da sarađuju. Bog oplemenjuje ljude tako da imaju poverenja dok prolaze kroz oplemenjivanje. Bog usavršava ljude tako da oni imaju poverenja da budu usavršeni od strane Boga i da su voljni da prihvate Njegovo oplemenjivanje i da ih Bog orezuje. Duh Božji deluje u ljudima da bi im doneo prosvećenje i prosvetljenje i da bi sarađivali s Njim i vršili primenu. Bog ne govori tokom oplemenjivanja. On ne izgovara Svoj glas, ali ipak ima posla koji ljudi treba da obave. Trebalo bi da se držiš onoga što već imaš, još uvek bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu, da budeš blizu Boga i da svedočiš pred Bogom; na taj način ćeš ispuniti svoju dužnost. Svi vi treba jasno da vidite iz Božjeg dela da Njegove kušnje ljudskog poverenja i ljubavi zahtevaju od ljudi da se više mole Bogu i da se češće naslađuju Božjim rečima pred Njim. Ako te Bog prosveti i učini da razumeš Njegove namere, a ti ipak uopšte ne sprovodiš u delo, nećeš ništa ni zadobiti. Kada primenjuješ Božje reči, i dalje treba da budeš u stanju da Mu se moliš, a kada se naslađuješ Njegovim rečima treba da dođeš pred Njega i tražiš i budeš pun poverenja u Njega, bez traga osećanja i i budeš obeshrabren ili hladan. Oni koji ne primenjuju Božje reči puni su energije tokom skupova, ali padaju u tamu kada se vrate kući. Ima i onih koji čak i ne žele da se okupljaju. Dakle, moraš jasno da vidiš koja je dužnost koju ljudi treba da obavljaju. Ti možda i ne znaš šta su zaista Božje namere, ali možeš da obaviš svoju dužnost, možeš da se moliš kada je to potrebno, možeš da primeniš istinu kada je to potrebno i možeš da radiš ono što ljudi treba da rade. Možeš da podržiš svoju prvobitnu viziju. Na taj način ćeš moći da prihvatiš sledeći korak Božjeg dela. Kada Bog radi na skriven način, problem je ako ne tražiš. Kada On govori i propoveda tokom sabora, ti slušaš sa poletom, ali kada On ne govori, nedostaje ti energije i povlačiš se. Kakva se osoba ponaša na ovakav način? To je neko ko samo prati krdo. Nema stav, nema svedočanstvo, nema viziju! Većina ljudi je takva. Ako nastaviš tim putem, jednog dana kada naiđeš na veliku kušnju, bićeš kažnjen. U Božjem procesu usavršavanja ljudi, veoma je važno imati stav. Ako ne sumnjaš ni u jedan korak Božjeg dela, ako ispunjavaš čovekovu dužnost, ako iskreno podržavaš ono što ti je Bog dao da sprovedeš u delo, to jest, ako se sećaš Božjih opomena i bez obzira na to šta On čini u današnje vreme ne zaboraviš Njegove prekore, ako ne sumnjaš u Njegovo delo, zadržavaš svoj stav, podržavaš svoje svedočanstvo i pobeđuješ na svakom koraku puta, onda će te na kraju Bog usavršiti i pretvoriti u pobednika. Ako si u stanju da budeš postojan u svakom koraku Božjih kušnji, i ako i dalje možeš da budeš postojan na samom kraju, onda si ti pobednik, ti si neko koga je Bog usavršio.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu”

Dok ga je Bog grdio, Petar se ovako molio: „Oh, Bože! Telo mi je buntovno, a Ti me grdiš i sudiš mi. Radujem se Tvojoj grdnji i Tvome sudu, a čak i ako me ne želiš, ja u Tvom sudu vidim Tvoju svetu i pravednu narav. Dok mi sudiš tako da i drugi u Tvom sudu mogu da vide Tvoju pravednu narav, ja se osećam zadovoljno. Ako Tvoj sud može da izrazi Tvoju narav i da svim stvorenim bićima omogući da sagledaju Tvoju pravednu narav, te ako moju ljubav prema Tebi može da učini čistijom kako bih mogao dostignem izgled nekoga ko je pravedan, tada je Tvoj sud dobar, jer takva je dobra volja Tvoja. Znam da u meni još ima mnogo toga buntovnog i da još uvek nisam sposoban da dođem pred Tebe. Želim da mi još više sudiš, bilo neprijateljskim okruženjem ili kroz ogromno stradanje; ma šta Ti činio, za mene je to dragoceno. Tvoja je ljubav tako snažna i ja sam spreman da se bez i najmanje pritužbe potpuno prepustim Tebi.” To je Petar spoznao nakon što je iskusio Božje delo, a to je ujedno i svedočanstvo njegove ljubavi prema Bogu. (…) Pred kraj svog života, nakon što je bio usavršen, Petar je govorio: „O Bože! Kad bih poživeo još neku godinu, poželeo bih da dostignem čistiju i dublju ljubav prema Tebi.” Neposredno pre nego što je prikovan za krst, u srcu se molio: „O, Bože! Sad je došlo Tvoje vreme; nastupio je čas koji si Ti za mene pripremio. Tebe radi moram da budem razapet na krst, o Tebi moram da svedočim i nadam se da moja ljubav može da udovolji Tvojim zahtevima i da postane čistija. Danas je za mene utešno i umirujuće to što mogu da umrem za Tebe i da zarad Tebe budem prikovan za krst, jer meni ništa nije prijatnije od mogućnosti da zbog Tebe budem razapet na krst i da udovoljim Tvojim željama, od toga da mogu da se predam Tebi i da Tebi ponudim svoj život. Oh, Bože! Tako si divan! Ako bi mi dopustio da živim, bio bih još spremniji da Te volim. Voleću Te dok sam živ. Želim da Te još jače volim. Ti mi sudiš, grdiš me i iskušavaš, zato što nisam pravedan i zato što sam zgrešio. I Tvoja pravedna narav postaje mi očiglednija. Ovo je za mene blagoslov, jer sam u stanju da Te volim snažnije i spreman sam da Te ovako volim čak i ako Ti mene ne voliš. Spreman sam da sagledam Tvoju pravednu narav, jer sam zbog toga sposobniji da proživim smislenim životom. Osećam da je moj život sada smisleniji, jer sam na krst razapet radi Tebe, jer umreti za Tebe ima smisla. Ja, međutim, još uvek nisam zadovoljan, zato što premalo znam o Tebi, znam da ne mogu u potpunosti da ispunim Tvoje želje i da sam Ti premalo toga uzvratio. U svom životu nisam bio u stanju da Ti se u potpunosti vratim; daleko sam od toga. Osvrćući se na ovaj trenutak, osećam toliki dug prema Tebi, a samo mi je ovaj trenutak preostao da Ti njime nadoknadim za sve svoje greške i svu ljubav koju Ti nisam uzvratio.”

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Danas bi trebalo da budeš svestan toga kako da budeš osvojen i načina na koji se ljudi ponašaju nakon što budu osvojeni. Možeš reći da si osvojen, međutim, možeš li se pokoriti do same smrti? Bez obzira na postojanje ikakvih izgleda, moraš biti u stanju da slediš do samoga kraja i, bez obzira na okruženje, ne smeš da izgubiš veru u Boga. Na kraju, moraš da postigneš dva aspekta svedočanstva: Jovovo svedočanstvo – pokornost do same smrti; i Petrovo svedočanstvo – uzvišenu ljubav prema Bogu. U jednom pogledu moraš da budeš kao Jov: on je izgubio svu materijalnu imovinu, bio je pogođen telesnom bolešću, pa ipak se nije odrekao Jahveovog imena. Bilo je to Jovovo svedočanstvo. Petar je do same smrti bio u stanju da voli Boga. Kada se suočio sa smrću, i dalje je voleo Boga, kada je stavljen na krst, i dalje je voleo Boga; nije razmišljao o svojim izgledima niti je tragao za lepim nadama ili neumerenim mislima; tražio je samo da voli Boga i pokori se svim Božjim uređenjima. Ovo je merilo koje moraš da dostigneš kako bi se moglo smatrati da si svedočio, pre nego što postaneš neko ko je usavršen nakon što je osvojen.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)”

Slična iskustvena svedočenja:

Nakon smrti moje partnerke