Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Promena naravi je najvažnija vizija za svakog ko veruje u Boga. Ali promenu naravi nije lako postići. To je zbog toga što Bog ne spasava novostvorena ljudska bića koja Sotona još nije iskvario, već grupu duboko iskvarenih ljudskih bića ispunjenih sotonskim otrovom i sotonskom naravi, koji su i sami upravo nalik Sotoni, pa se opiru Bogu i bune se protiv Njega. Preobražaj nečije iskvarene naravi je kao lečenje čoveka koji ima rak. To je kompleksan proces, slažete li se? Potrebna je operacija, dugotrajna hemoterapija i, posle nekog vremena, ponovni lekarski pregled. Proces je zaista kompleksan. Stoga nemojte misliti da je promena naravi jednostavna stvar. To nije ona promena ponašanja ili karaktera koju ljudi zamišljaju. I nije nešto što ljudi postižu samo zato što to žele. Mnogi su procesi uključeni u promenu naravi – procesi koji su vrlo jasno objašnjeni Božjim rečima. Stoga moraš, od prvog dana kada poveruješ u Boga, da razumeš kako Bog spasava ljude i šta njihovim spasenjem želi da postigne. Ako želiš da stremiš istini i da postigneš promenu naravi, moraš prvo da promeniš svoje pogrešne poglede na veru u Boga. Da bi verovao u Boga, nije potrebno da se lepo ponašaš, da budeš dobar čovek, da poštuješ zakon, niti da činiš mnoga dobra dela kojima dobijaš potvrdu drugih ljudi. Ljudi su u prošlosti mislili da vera u Boga i težnja ka promeni naravi podrazumevaju da čovek svima ugađa – da on izvana ima ljudsko obličje, da je kulturan, strpljiv, ili da je površno pobožan i površno voli druge ljude, da pomaže drugima i daje milostinju. Drugim rečima, da bude ono što se smatra dobrim čovekom u okviru ljudskih predstava i zamišljanja. Svako u svom srcu ima takve predstave i ideje – to je jedan vid sotonskog otrova. U prošlosti, niko ko je verovao u Boga nije mogao dobro da objasni pitanje promene naravi. Ljudi se nisu razumeli u pitanja vere – nije to nešto što im je rođenjem bilo dato da razumeju, niti nešto što su mogli da shvate posle samo nekoliko godina hrišćanske vere. To je zbog toga što Bog još nije bio obavio taj aspekt Svog dela, niti je u zajedništvu razgovarao o tom aspektu istine. Zato su mnogi ljudi, na osnovu svojih predstava i mašte, smatrali da vera podrazumeva površne promene u ponašanju i praktičnom delovanju, kao i promenu nekih njihovih, očigledno pogrešnih, stanovišta. Neki su čak dokazom vere smatrali to što neko podnosi veće nedaće od drugih, ne jede dobro ili nije elegantno odeven. Baš kao što su, u prošlosti, katoličke časne sestre u zapadnim zemljama smatrale da verovati u Boga znači jednostavno podnositi veće nedaće i uživati u manjem broju dobrih stvari u životu – davati novac siromašnima, kada ga imaš, ili činiti više dobrih dela i drugima pomagati. Čitavog svog života, naglasak su stavljale na patnju. Nisu se dobro hranile; nisu se lepo odevale. Kada bi umrle, njihova je odeća vredela tek par dolara. O njihovim delima možda su pisale novine širom sveta. Šta to znači? Znači da su, u umovima ljudi, samo takvi ljudi dobri i moralni; da se, u verskim krugovima, smatra da su samo takvi ljudi ispravno postupali i činili dobra dela, da su samo oni prošli kroz preobražaj, te da imaju iskrena uverenja. Pa tako možda ni vi niste izuzetak, možda i vi smatrate da verovati u Boga sigurno znači biti dobar čovek – neko ko druge ne bije i ne vređa, ko ne psuje i ne radi ružne stvari, neko za koga ljudi spolja vide da je vernik i ko može da slavi Boga. To je duševno stanje u kojem se nalaze oni koji su tek počeli da veruju u Boga. Oni veruju da je promena naravi upravo u tome i da su upravo takvi ljudi Bogu ugodni. Je li to stanovište ispravno? Samo ljudi koji su se tek otisnuli u veru imaju takve naivne misli. Kada čovek shvati neke istine, takvo razmišljanje ubrzo nestaje. Bez obzira koliko je duboko takvo stanovište ranije bilo ukorenjeno u vašem srcu, niste još otkrili greške i odstupanja takvog načina razmišljanja. Bez obzira na to koliko već godina veruješ u Boga, ti pogrešni stavovi još uvek nisu temeljno ispravljeni. Iz ovoga je jasno da mali broj ljudi istinski razume šta je promena naravi, a ne razumeju ni šta znači istinska vera u Boga, kako da budu stvarna osoba, kakav je čovek Bogu ugodan i kakav Mu je čovek prihvatljiv, kao ni kakvog to čoveka Bog želi da pridobije. Ako te stvari ne razumeš, to pokazuje da nisi postavio solidne temelje na istinskom putu. Te ljudske predstave, ta ljudska mašta i te subjektivne misli još uvek vladaju tvojim načinom razmišljanja i tvojim stavovima.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Put primene koji vodi do promene čovekove naravi“

Šta znači preobraziti narav? Do toga dolazi kada neko ko voli istinu, dok doživljava Božje delo, prihvata sud i grdnju Njegovih reči i prolazi kroz sve moguće patnje i oplemenjivanje. Takva osoba biva očišćena od sotonskih otrova u sebi i potpuno se oslabađa svoje iskvarene naravi da bi mogla da se povinuje Božjim rečima i svim Njegovim orkestracijama i uređenjima, da se nikada više ne pobuni protiv Njega ili Mu se usprotivi. To znači preobražaj naravi. (…) Preobražaj naravi znači da neko, zato što voli i može da prihvati istinu, konačno upoznaje svoju prirodu, koja je buntovna prema Bogu i protivi Mu se. Ona shvata da su ljudi iskvareni do srži, razume koliko je ljudski rod besmislen i lažljiv i uviđa njegovo jadno i bedno stanje, i konačno shvata priroda-suštinu ljudskog roda. Znajući sve to, ta osoba uspeva da potpuno porekne i pobuni se protiv sebe, da živi po Božjoj reči i u svemu primenjuje istinu. To je onda neko ko poznaje Boga i čija se narav preobrazila.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako spoznati čovekovu prirodu“

Promena naravi nije promena ponašanja niti ličnosti, a još je manje promena kroz koju ljudi postaju iskusniji ili učeniji; Bog želi da Svojim rečima promeni misli i poglede svakog čoveka i da mu omogući da razume istinu, da bi postigao preobražaj u načinu gledanja na stvari. To je samo jedan aspekt, dok se drugi sastoji u promeni načela u osnovi čovekovog vladanja, što je u stvari promena njegovog pogleda na život; treći aspekt je promena duboko ukorenjene sotonske prirode i naravi koja se u ljudima otkriva. Promena naravi, uopšteno govoreći, obuhvata ta tri aspekta.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Put primene koji vodi do promene čovekove naravi“

Transformacija naravi uglavnom se odnosi na transformaciju nečije prirode. Ono što čini nečiju prirodu ne može se opaziti iz spoljašnjeg ponašanja, već je neposredno vezano za vrednost i značaj postojanja te osobe, njen pogled na život i vrednosti, obuhvata stvari iz dubine njene duše i njenu suštinu. Ako neko nije u stanju da prihvati istinu, u tim aspektima neće biti transformacije. Može se reći da se nečija narav promenila samo ako je ta osoba doživela Božje delo, potpuno ušla u istinu, promenila svoje vrednosti i pogled na postojanje i život, uskladila svoje stavove o stvarima sa Božjom reči i postala sposobna da se potpuno povinuje i bude posvećena Bogu. Trenutno se može činiti da ulažeš izvestan trud i da si postojan u nevolji dok izvršavaš svoju dužnost. Možda si u stanju da ostvariš u radu ono što je uredio Svevišnji, ili si možda u stanju da ideš svuda gde ti kažu da ideš. Na prvi pogled se možda čini da si u izvesnoj meri poslušan, ali kada se desi nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, na površinu izbije tvoja buntovna priroda. Na primer, ne povinuješ se da te orezuju i obračunavaju se sa tobom i još si neposlušniji kada dođe do nesreće; čak ideš tako daleko da kriviš Boga. Prema tome, to malo poslušnosti i spoljašnje promene predstavlja tek malu promenu u ponašanju. Dakle, nekakva promena postoji, ali to nije dovoljno da se računa kao transformacija tvoje naravi. Možda jesi u stanju da hodaš u više pravaca, da pretrpiš brojne nedaće i poniženja; možda se osećaš blizak Bogu i Sveti Duh možda deluje u tebi. Međutim, kada Bog zatraži od tebe da uradiš nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, ti se i dalje možda nećeš pokoriti, već ćeš možda tražiti izgovore, buniš se protiv Boga i opireš Mu se i u bezizlaznim situacijama, čak i sumnjaš i boriš se protiv Njega. To bi bio ozbiljan problem! To bi pokazalo da se tvoja priroda još uvek opire Bogu, da ne razumeš stvarno istinu i da ti se život-narav uopšte nije promenila. Pošto su ih odbili ili uklonili, neki ljudi su i dalje u stanju da sude Bogu i da kažu da nije pravedan. Čak se i svađaju sa Bogom i bore se protiv njega, šireći okolo svoje predstave o Bogu i nezadovoljstvo Bogom. Takvi ljudi su đavoli koji se opiru Bogu. Ljudi sa đavolskom prirodom se nikada neće promeniti i treba ih napustiti. Samo za one koji mogu da traže i prihvate istinu u svakoj situaciji i pokore se Božjem delu ima nade da će dopreti do istine i uspeti da promene svoju narav. U tvojim iskustvima, moraš da naučiš da razlučiš stanja koja spolja deluju normalo. Možeš da jecaš i plačeš za vreme molitve ili da osećaš da tvoje srce mnogo voli Boga i da je jako blizu Bogu, ali su ta stanja samo delovanje Svetog Duha i ne znače da si neko ko voli Boga. Ako i dalje možeš da voliš Boga i povinuješ Mu se čak i bez delovanja Svetog Duha, i kada Bog čini stvari koje nisu u skladu sa tvojim predstavama, samo u tom slučaju si neko ko iskreno voli Boga. Samo si u tom slučaju neko čija se život-narav promenila. Samo takva osoba je neko ko ima istina-stvarnost.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o preobražaju sopstvene naravi“

Kad se promeni život-narav neke osobe, sasvim je sigurno da se i njen pogled na svet takođe menja. Budući da sada ima drugačije vrednosti, ona više nikad neće živeti samo sebe radi i nikad više neće u Boga verovati samo zarad sticanja blagoslova. Takva osoba će moći da kaže: „Spoznaja Boga je itekako vredna truda. Bilo bi sjajno ako bih umro nakon što budem spoznao Boga! Ako budem mogao da spoznam Boga i da Mu se pokorim, i ako budem mogu da proživim smislenim životom, znaću da nisam uzalud živeo i ni zbog čega se neću kajati; neću imati na šta da se žalim.“ Pogled te osobe na život pretrpeo je preobražaj. Glavni razlog za promenu život-naravi nekog čoveka leži u tome što on poseduje istina-stvarnost, što je zadobio istinu i što je spoznao Boga; stoga se i njegov pogled na život takođe promenio, a i vrednosti kojima teži razlikuju se od onih pređašnjih. Taj preobražaj započinje iz čovekovog srca i iz njegovog života; to svakako nije neka spoljašnja promena. Nakon što prime veru u Boga, pojedini novovernici napuštaju sekularni svet. Kasnije, pri susretu s nevernicima, ti vernici imaju malo toga da im kažu, te stoga retko stupaju u kontakt sa svojim rođacima i prijateljima koji u Boga ne veruju. Nevernici će zato reći: „Ovaj čovek se promenio“. Na šta će vernik pomisliti: „Moja je život-narav preobražena; ovi nevernici kažu da sam se promenio“. A da li je narav tog čoveka zaista doživela preobražaj? Dakako da nije. Ono što on pokazuje zapravo su samo spoljašnje promene. U njegovom životu nije došlo ni do kakve stvarne promene, a njegova sotonska priroda je i dalje, potpuno netaknuta, ukorenjena duboko u njegovom srcu. Ljude ponekad obuzme strast zbog dela Svetog Duha; tada se mogu javiti izvesne spoljašnje promene i oni mogu učiniti neka dobra dela. To, međutim, nije isto što i preobražaj vlastite naravi. Ako ne poseduješ istinu i ako se tvoj pogled na svet nije ni za dlaku promenio, tako da se čak i ne razlikuje od pogleda na svet nekog nevernika, ako su tvoj pogled na život i tvoje vrednosti takođe ostali nepromenjeni, i ako u tebi nema čak ni bogobojažljivog srca – a to je ono najosnovnije što bi trebalo da imaš – onda ti nisi ni blizu ostvarenja promene naravi.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Promena u tvojoj naravi kakvom si je ranije razumeo bila je u tome da si ti, koji olako osuđuješ, kroz Božju disciplinu prestao da nepromišljeno govoriš; međutim, to je samo jedan aspekt promene. Trenutno je od presudnog značaja slediti vođstvo Svetoga Duha: sledite sve ono što Bog kaže i budite pokorni svemu što On kaže. Ljudi ne mogu da promene svoju sopstvenu narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i patnji i oplemenjivanju, od Božjih reči, ili tome da ih Njegove reči dovode u red i orezuju ih. Jedino tada mogu postići pokornost i vernost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudska narav se menja kroz oplemenjivanje Božjim rečima. Jedino kroz izloženost, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da budu u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu, čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, da budu u stanju da te predstave ostave po strani i voljno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da telu dopusti da pati, da telo disciplinuje i reši se telesnih želja – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko shvatanje Boga, koje je bilo obojeno njihovim sopstvenim predstavama, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Promena naravi nije u promeni rituala ili pravila, a još manje u promeni spoljašnjeg izgleda ili ponašanja, karaktera ili ćudi. Ne radi se o tome da se spor temperament pretvori u brz ili obrnuto, niti o tome da se introvert pretvori u ekstroverta, niti pričljiv čovek u ćutljivog. Nije to put; to se mnogo razlikuje od Božjih zahteva i tako je daleko od njih! Kada neko tek počne da veruje u Boga, pošto ne razume istinu, uvek radi stvari prema svojim predstavama i svojoj uobrazilji. To dovodi do toga da odluta sa pravog puta i da protraći nekoliko godina, a da ništa stvarno ne stekne. U tom trenutku on ne zna da, u svojoj veri u Boga, treba da korača putem stremljenja istini. To dovodi do toga da nekoliko godina luta stranputicama dok ne shvati da je, kod vere u Boga, najvažnije da razume istinu i da zakorači u stvarnost da bi postigao spasenje, te da je upravo to stvar od presudnog značaja. Tek tada razume da se promena naravi o kojoj govori Bog ne odnosi na spoljašnje promene u ponašanju i da Bog, u stvari, traži da ljudi razumeju sebe i svoju sopstvenu iskvarenu suštinu, da ulože trud i pronađu uzrok sa tačke gledišta razumevanja čovekove priroda-suštine, pa da zatim odbace svoju iskvarenu narav, da sprovedu istinu u delo i postanu sposobni da se pokore Bogu i da ga obožavaju. To je promena život-naravi.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Put primene koji vodi do promene čovekove naravi“

Transformacija nečije naravi nije promena u ponašanju, niti nekakva lažirana spoljašnja promena ili privremena izmena učinjena iz revnosti. Ma koliko dobre te promene bile, one ne mogu da zauzmu mesto promenama u život-naravi, jer se te spoljašnje promene mogu ostvariti ljudskim trudom, ali čovek ne može sopstvenim snagama da promeni svoju život-narav. Da bi se u tome uspelo potrebno je doživeti Božji sud, grdnju, iskušenja i oplemenjivanje, kao i savršenost Svetog Duha. Iako se ljudi koji veruju u Boga dobro ponašaju, niko od njih se istinski ne pokorava Bogu, ne voli stvarno Boga, niti je sposoban da vrši Božju volju. Zašto? Zato što je za to potrebna promena život-naravi i puka promena ponašanja jednostavno nije dovoljna. Promena naravi znači da poznaješ istinu, doživeo si je i istina je postala tvoj život; može da te usmerava i vlada tobom i tvojim životom. To je promena u tvojoj život-naravi. Samo su ljudi koji imaju istinu kao život oni čija se narav promenila. U prošlosti je možda bilo nekih istina koje nisi mogao da primeniš pošto si ih shvatio, ali danas možeš da primeniš bilo koji aspekt istine koju razumeš bez ikakvih prepreka ili poteškoća. Kada primenjuješ istinu, osećaš se ispunjen mirom i srećom, ali ako ne možeš da primenjuješ istinu, osećaš bol i svest ti je pomućena. Možeš da primenjuješ istinu u svemu, živiš po Božjim rečima i imaš potporu za život. To znači da se tvoja narav promenila. Sada lako možeš da ostaviš svoje predstave i maštanja, tvoje telesne sklonosti i stremljenja i one stvari kojih ranije nisi mogao da se oslobodiš. Osećaš da su Božje reči istinski dobre i da je primena istine nešto najbolje što može da se učini. To znači da se tvoja narav promenila. Promena naravi zvuči kao nešto veoma jednostavno, ali to je proces koji zahteva veliko iskustvo. U tom periodu, ljudi moraju da pretrpe brojne nedaće, moraju da obuzdaju sopstveno telo i odreknu se ljudskog tela; takođe moraju da pretrpe sud, grdnju, orezivanje, obračunavanje, iskušenja i oplemenjivanje, a moraju i da dožive brojne neuspehe, posrtanja, unutrašnju borbu i rastrzanost u srcu. Samo je posle tih iskustava moguće donekle razumeti sopstvenu prirodu, ali to ne dovodi odmah do potpune promene; potrebno je da prođu kroz dug period iskustava pre nego što uspeju da postepeno odbace sopstvenu iskvarenu narav.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o preobražaju sopstvene naravi“

Postići transformaciju sopstvene naravi nije mala stvar; to ne znači da treba samo da pretrpiš određene promene u ponašanju, da stekneš iole znanja o istini, da budeš u stanju ponešto da ispričaš o sopstvenom iskustvu u svakom aspektu istine, da se malo promeniš ili postaneš poslušniji pošto su te prekorili. Te stvari ne predstavljaju transformaciju života-naravi. Zašto to kažem? Iako si se donekle promenio, još uvek ne primenjuješ stvarno istinu. Možda se tako ponašaš zato što si privremeno u odgovarajućem okruženju i situacija ti to dozvoljava, ili su su te pak primorale životne okolnosti. Pored toga, kada si dobrog raspoloženja, kada si u normalnom stanju i kada imaš delo Svetog Duha, možeš da primenjuješ istinu. Ali zamisli da si usred iskušenja, kada u svojim iskušenjima patiš kao Jov ili si pred iskušenjem smrti. Kada se to desi, da li ćeš i dalje biti u stanju da primenjuješ istinu i čvrsto stojiš svedočeći? Da li ćeš moći da kažeš, kao što je Petar rekao: „Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim tako rado i srećno?“ Šta je Petar cenio? Petar je cenio poslušnost i smatrao je da je poznavanje Boga najvažnije, pa je bio u stanju da bude poslušan do smrti. Transformacija naravi ne dešava se preko noći, već je potreban čitav život prožet iskustvima da bi se postigla. Shvatiti istinu je nešto lakše, ali primeniti istinu u različitim situacijama je teško. Zašto je ljudima uvek teško da primene istinu? Sve te teškoće su u stvari neposredno povezane sa iskvarenom ljudskom naravi i predstavljaju smetnje koje proističu od iskvarene naravi. Samim tim, moraš mnogo da propatiš i platiš cenu kako bi se istina primenila. Da nemaš iskvarenu narav, ne bi morao da patiš i platiš cenu za primenu istine. Zar to nije očigledno? Ponekad može da izgleda kao da primenjuješ istinu, ali u stvarnosti priroda tvojih postupaka ne pokazuje da to činiš. Sledeći Boga, mnogi su u stanju da odbace svoju porodicu i karijeru i ispunjavaju svoje dužnosti i samim tim veruju da primenjuju istinu. Međutim, nikada nisu u stanju da svedoče iz iskustva. Šta se tu zapravo dešava? Ako ih cenimo prema ljudskim predstavama, čini se da primenjuju istinu, a Bog ipak ne priznaje ono što čine kao primenu istine. Ako iza stvari koje radiš stoje lične pobude i ako su te stvari iskvarene, onda ćeš biti podložan odstupanju od načela i ne može se reći da primenjuješ istinu; to je samo tip ponašanja. Strogo uzevši, taj tip tvog ponašanja verovatno će naići na Božju osudu i Bog ga neće ni pohvaliti, niti će mu odati počast. Ako bismo nastavili da razlučujemo suštinu i uzroke toga, ti si neko ko čini zlo i ta tvoja spoljašnja ponašanja predstavljaju protivljenje Bogu. Spolja posmatrano, ti ne prekidaš niti remetiš bilo šta i nisi učinio nikakvu stvarnu štetu. Sve izgleda logično i razumno, ali iznutra ima zagađujućih ljudskih faktora i namera, te je i suština toga da se čini zlo i opire Bogu. Prema tome, moraš da odrediš da li ti se narav promenila i da li primenjuješ istinu koristeći Božje reči, razmišljajući o pobudama svojih postupaka. To ne zavisi od toga da li su tvoji postupci u skladu sa ljudskim fantazijama i mislima, ili su po tvom ukusu; te stvari nisu bitne. Naprotiv, Bog je taj koji kaže da li si se povinovao Njegovoj volji ili ne, da li su tvoji postupci prožeti istina-stvarnošću ili ne i da li ispunjavaju Njegove zahteve i standarde. Jedino je ispravno porediti se u odnosu na Božje zahteve. Promeniti narav i primenjivati istinu nije tako jednostavno kao što ljudi zamišljaju. Da li sada to shvatate? Da li imate ikakvog iskustva u tome? Kada se radi o suštini nekog problema, možda je ne razumete; vaš ulazak bio je prviše površan. Po čitav dan jurcate okolo, od jutra do mraka, rano ustajete i kasno ležete, a opet niste postigli transformaciju vaše život-naravi i ne možete da dokučite šta je to transformacija naravi. To znači da je vaš ulazak previše površan, zar ne? Ma koliko dugo ste verovali u Boga, moguće je da ne uviđate suštinu i duboka pitanja vezana za transformaciju naravi. Može li se reći da vam se narav promenila? Kako znate da vas Bog hvali ili ne? U najmanju ruku, osetićeš se izuzetno neumoljivo u svemu što radiš i shvatićeš da te Sveti Duh vodi, da te prosvećuje i da deluje u tebi dok ispunjavaš svoje dužnosti, dok nešto radiš u Božjoj kući ili uopšte posmatrano. Tvoje ponašanje će se savršeno uklopiti u Božje reči i jednom kada budeš stekao određeno iskustvo, osetićeš da je način na koji si postupao u prošlosti bio relativno ispravan. Ipak, pošto si neko vreme sticao iskustvo, ako smatraš da neke stvari koje si činio u prošlosti nisu u redu i nezadovoljan si njima, i ako misliš da nisu bile u skladu sa istinom, to onda dokazuje da je sve što si radio predstavljalo otpor Bogu. To je dokaz da je tvoja služba bila puna buntovništva, otpora i načina postupanja svojstvenog ljudima i da si doživeo potpuni neuspeh u pokušajima da promeniš narav.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o preobražaju sopstvene naravi“

Narav se otkriva iz nečije prirode, a promena u naravi znači da je nečija iskvarena narav pročišćena i zamenjena istinom. Dakle, ono što se otkriva nije onda iskvarena narav, već ispoljenje normalne ljudskosti. Pošto je Sotona iskvario čoveka, čovek je postao njegovo otelotvorenje i nešto sotonsko što se opire Bogu i u potpunosti je u stanju da Ga izda. Zašto Bog zahteva od ljudi da promene svoju narav? Zato što Bog želi da usavrši i zadobije ljude, a ljudi koji su konačno upotpunjeni poseduju mnogo dodatnih stvarnosti spoznaje Boga i stvarnosti svih aspekata istine. Takvi ljudi su potpuno u skladu sa Božjim namerama. U prošlosti, ljudi su imali iskvarenu narav i pravili bi greške ili iskazivali otpor kad god bi nešto učinili, ali ljudi danas razumeju neke istine i mogu da urade mnogo toga što je u skladu sa Božjim namerama. Međutim, to ne znači da ljudi ne izdaju Boga. Ljudi i dalje mogu to da čine. Deo onoga što je otkriveno iz njihove prirode može se promeniti, a deo koji se može promeniti jeste deo gde su ljudi u stanju da primenjuju u skladu sa istinom. Ali samo zato što sada možeš da primeniš istinu u praksi ne znači da se tvoja priroda promenila. Tako su ljudi uvek imali predstave o Bogu i zahteve prema Njemu, a sada po mnogim pitanjima nemaju – ali možda još uvek imaju predstave ili zahteve po nekim pitanjima i još uvek su u stanju da izdaju Boga. Možda ćeš reći: „Mogu da se pokorim svemu što Bog čini i da se pokoravam po mnogim pitanjima bez prigovora i bez zahteva“, ali još uvek možeš da izdaš Boga po nekim pitanjima. Iako se ne opireš Bogu namerno, kada ne razumeš Njegove namere i dalje možeš da ideš protiv Njegovih želja. Dakle, šta se podrazumeva pod segmentom koji može da se promeni? To podrazumeva da kada shvatiš Božje namere, možeš da se pokoriš, a kada shvatiš istinu, možeš da je primeniš. Ako ne razumeš istinu ili Božje namere po nekim pitanjima, onda još uvek postoji mogućnost da bi mogao da otkriješ iskvarenost. Ako razumeš istinu, ali je ne sprovodiš zato što si nečim ograničen, onda je to izdaja i to je nešto u tvojoj prirodi. Naravno, ne postoji ograničenje koliko tvoja narav može da se promeni. Što više istina zadobiješ, to jest, što dublje postane tvoje znanje o Bogu, manje ćeš se opirati i izdavati Ga. Nastojanje da se promeni nečija narav uglavnom se postiže traganjem za istinom, a razumevanje sopstvene priroda-suštine postiže se razumevanjem istine. Kada neko zaista zadobije istinu, svi njegovi problemi će biti rešeni.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Ljudi previše zahtevaju od Boga“

Ljudi koji su iskusili promenu vlastite naravi su razumeli istinu, pronicljivi su po svim pitanjima, znaju kako da postupaju u skladu sa Božjim namerama i istina-načelom, znaju kako da deluju da bi udovoljili Bogu i razumeju prirodu iskvarenosti koju pokazuju. Kad se njihove ideje i predstave razotkriju, oni mogu da budu razboriti i da se pobune protiv tela. Eto kako se ispoljava promena nečije naravi. Ono glavno što se kod ljudi čija je narav promenjena ispoljava, jeste to da oni jasno razumeju istinu, da je relativno tačno sprovode u delo u svemu što rade i da svoju iskvarenost ne pokazuju tako često. Uopšteno govoreći, čini se da ljudi čija je narav izmenjena postaju naročito razumni i pronicljivi, te da, zahvaljujući tome što razumeju istinu, oni ne pokazuju više toliko samopravednosti i nadmenosti kao pre. U stanju su da prozru i da razaznaju veliki deo iskvarenosti koja je u njima razotkrivena, tako da ne izazivaju nadmenost. Oni u pravilnoj meri shvataju koje bi mesto trebalo da zauzmu i šta im je razumno činiti, kako da savesno vrše svoju dužnost, šta da govore a šta da ne govore, kao i šta bi kojim ljudima trebalo da kažu i šta sa njima da učine. Prema tome, ljudi izmenjene naravi relativno su razumni i jedino takvi ljudi zaista proživljavaju ljudsko obličje. Budući da razumeju istinu, u stanju su da govore i da stvari posmatraju u skladu sa istinom, i principijelni su u svemu što rade; ne potpadaju pod uticaj drugih osoba, događaja ili stvari, svi imaju vlastite stavove i mogu da podrže istina-načela. Narav im je relativno stabilna, svoje stavove ne menjaju naprasno i, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze, znaju kako da svoju dužnost pravilno obavljaju i kako da se ponašaju da bi udovoljili Bogu. Ljudi čija je narav izmenjena ne usredsređuju se na to šta bi trebalo da rade da bi drugi o njima imali lepo mišljenje; njima samima je potpuno jasno šta treba da rade kako bi udovoljili Bogu. Stoga oni, na prvi pogled, možda i ne izgledaju kao ljudi koji su puni elena ili koji rade nešto naročito važno, ali je sve ono što rade smisleno, vredno i daje praktične rezultate. Ljudi čija je narav izmenjena zasigurno poseduju mnogo od istina-stvarnosti, što potvrđuju svojim pogledom na svet i načelima svog delovanja. Nasuprot njima, oni koji nisu stekli istinu nisu ostvarili apsolutno nikakvu promenu svoje život-naravi. A kako se tačno postiže promena naravi? Sotona je ljudska bića temeljno iskvario, te se stoga svi oni opiru Bogu i svima im je u prirodi suprotstavljanje Bogu. Bog ljude spasava tako što one kojima je u prirodi da se opiru Bogu i koji mogu da Mu se opiru, pretvara u ljude koji mogu da se pokore Bogu i koji Ga se boje. To znači biti neko čija se narav promenila. Ma koliko da je neka osoba iskvarena i ma koliko iskvarenih sklonosti da ima, dokle god ona može da prihvati istinu, dokle god može da prihvati Božji sud i grdnju, te da prihvati razne kušnje i oplemenjivanja, ona će uistinu razumeti Boga i ujedno će moći jasno da sagleda vlastitu priroda-suštinu. Kad takva osoba bude zaista spoznala sebe, moći će da omrzne samu sebe i Sotonu, biće spremna da se pobuni protiv Sotone i da se potpuno pokori Bogu. Kad je neko tako odlučan, on može da traga za istinom. Ako ljudi poseduju pravo znanje o Bogu, ako im je sotonska narav pročišćena, a Božje se reči ukorenile u njima, postale njihov život i osnova njihove egzistencije, ako žive prema rečima Božjim, ako su se u potpunosti promenili i postali novi ljudi – to se onda može smatrati promenom njihove život-naravi. Kad ljudi promene svoju narav, to ne znači da su stekli zrelu i iskusnu ljudskost, niti znači da je njihova narav, spolja gledano, krotkija nego ranije, ne znači da su nekad bili nadmeni, a sada mogu razumno da komuniciraju, niti znači da ranije nikoga nisu slušali, a sada mogu pomalo i da saslušaju druge; za takve spoljašnje promene se ne može reći da predstavljaju preobražaj naravi. Naravno, preobražaj naravi uključuje i takve manifestacije, ali ključni sastojak tog preobražaja dešava se iznutra, jer se i život ljudi promenio. To se dešava samo zato što su Božje reči i istina pustile korenje u u ljudima, što vladaju njima i što su postale njihov život. Promenio se, takođe, i njihov pogled na svet. Oni sada mogu jasno da prozru šta se dešava u svetu i sa ljudima, mogu da vide kako Sotona kvari ljude i kako se velika crvena aždaja opire Bogu, i mogu da dokuče njenu suštinu. U stanju su da svim srcem prezru veliku crvenu aždaju i Sotonu, te da se potpuno okrenu Bogu i da Ga slede. To znači da se promenila njihova život-narav i da ih je Bog zadobio. Promene u život-naravi predstavljaju fundamentalne promene, dok su promene u ponašanju samo površinske. Jedino ljudi koji su ostvarili promene u svojoj život-naravi jesu oni koji su stekli istinu i jedino njih je Bog zadobio.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo