Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Osnovni uzroci iskvarene naravi koja se pojavljuje u čoveku jesu Sotonina obmana, iskvarenost i otrov. Čoveka je okovao i kontrolisao Sotona i on trpi nečuvenu štetu koju je Sotona naneo njegovom načinu razmišljanja, moralu, shvatanjima i razumu. Baš zato što je Sotona iskvario ono suštinsko u čoveku i zato što se čovek potpuno razlikuje od onoga kako ga je Bog prvobitno stvorio, čovek se protivi Bogu i ne može da prihvati istinu. Dakle, promene u čovekovoj naravi treba da otpočnu promenama u njegovom razmišljanju, shvatanjima i razumu, čime će se promeniti njegova spoznaja Boga i njegova spoznaja istine. Oni koji su rođeni u najiskvarenijoj od svih zemalja još manje znaju o tome šta Bog jeste ili šta znači verovati u Boga. Što su ljudi iskvareniji, manje spoznaju postojanje Boga, a njihov razum i pronicljivost su sve siromašniji. Čovekovo protivljenje Bogu i buntovništvo prema Njemu potiču od toga što je Sotona čoveka iskvario. Zbog Sotonine iskvarenosti, čovekova savest je otupela; on je nemoralan, njegove misli su izopačene i ima nazadan mentalni pogled. Pre nego što ga je Sotona iskvario, čovek se prirodno pokoravao Bogu i čim bi čuo Njegove reči, pokorio bi im se. Po prirodi je bio zdravog razuma i savesti, a posedovao je i normalnu ljudskost. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovekov prvobitni razum, savest i ljudskost otupeli su i Sotona ih je pokvario. Tako je on izgubio svoju pokornost i ljubav prema Bogu. Čovekov razum je postao izopačen, njegova narav istovetna životinjskoj, a njegovo buntovništvo prema Bogu još učestalije i ozbiljnije. Međutim, čovek to još uvek ne zna, niti prepoznaje, već se samo uporno suprotstavlja i buni. Čovekova narav se otkriva kroz ispoljavanje njegovog razuma, shvatanja i savesti; budući da su njegovi razum i shvatanja nezdravi, a savest mu je izrazito otupela, otud se i njegova narav buni protiv Boga. Ako se čovekov razum i shvatanja ne mogu promeniti, tada nema govora ni o promenama u njegovoj naravi, kao ni o usaglašavanju sa Božjim namerama. Ako čovekov razum nije zdrav, onda on ne može da služi Bogu i nije prikladan da ga Bog koristi. „Normalan razum” podrazumeva pokornost i vernost Bogu, čežnju za Bogom, bivanje apsolutnim u odnosu prema Bogu i posedovanje savesti prema Bogu. Odnosi se na jedinstvo srca i uma prema Bogu, a ne na svesno protivljenje Bogu. Kod izopačenog razuma to nije slučaj. Pošto je Sotona iskvario čoveka, on je stekao predstave o Bogu, nije Bogu bio odan i nije žudeo za Njim, a da ne govorimo o savesti prema Bogu. Čovek se namerno suprotstavlja Bogu i osuđuje Ga i, povrh toga, dobacuje Mu pogrdne reči iza Njegovih leđa. Čovek osuđuje Boga iza Njegovih leđa, sa jasnom spoznajom da je On Bog; čovek nema nameru da se pokori Bogu, već Mu samo uporno postavlja zahteve i molbe. Takvi ljudi – ljudi izopačenog razuma – nisu u stanju da spoznaju sopstveno prezira dostojno ponašanje, niti da se pokaju zbog svog buntovništva. Ako su ljudi u stanju da spoznaju sebe, tada su povratili nešto od svog razuma; što su ljudi koji još uvek ne mogu spoznati sebe buntovniji prema Bogu, to su manje zdravorazumni.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Otkrivenje čovekove iskvarene naravi ima svoje izvorište ni u čemu drugom do u čovekovoj otupeloj savesti, njegovoj pakosnoj prirodi i nezdravom razumu; budu li čovekova savest i razum u stanju da iznova postanu normalni, tada će on postati neko ko je prikladan da ga Bog koristi. Naprosto zato što je čovekova savest oduvek bila otupela i zato što čovekov razum, koji nikada nije bilo zdrav, sve više otupljuje, čovek je sve više buntovan prema Bogu, u tolikoj meri da je Isusa čak prikovao za krst i da odbija da Božje ovaploćenje u poslednjim danima uđe u njegov dom, te osuđuje Božje telo i smatra ga niskim. Da čovek u sebi ima imalo ljudskosti, ne bi se toliko okrutno ophodio prema telu ovaploćenog Boga; da ima iole razuma, ne bi bio tako zloban u svom ophođenju prema telu ovaploćenog Boga; da ima i najmanje savesti, ne bi se tako „zahvaljivao” ovaploćenom Bogu. Čovek živi u razdoblju kada se Bog ovaploćuje, a opet nije u stanju da se Bogu zahvali jer mu pruža tako dobru priliku, već proklinje dolazak Božji ili potpuno zanemaruje činjenicu o Božjem ovaploćenju, te je, reklo bi se, protiv toga i ima odbojnost prema tome. Bez obzira na to kako se čovek ophodi prema dolasku Božjem, Bog je, ukratko, uvek strpljivo nastavljao sa Svojim delovanjem – i pored toga što Mu čovek nije poželeo niti najmanju dobrodošlicu, već Mu upućuje nerazumne zahteve. Čovekova narav je postala krajnje zlobna, njegov razum je isuviše otupeo, a savest mu je potpuno pregažena od zlotvora, prestajući još odavno da bude prvobitna savest čoveka. Ne samo da je čovek nezahvalan ovaploćenom Bogu što je ljudskom rodu podario toliko života i blagodati, već je postao i ogorčen zato što mu je Bog podario istinu; budući da čoveka istina nimalo ne zanima, on je postao ogorčen prema Bogu. Ne samo da čovek nije u stanju da položi svoj život za ovaploćenog Boga, već od Njega nastoji da izvuče i koristi, potražujući kamatu koja desetostruko nadilazi ono što je on sam dao Bogu. Ljudi sa takvom savešću i razumom smatraju da to nije velika stvar, verujući i dalje da su se i previše dali za Boga, a da im je Bog dao premalo. Postoje ljudi koji nakon što su Mi dali krčag vode, pružaju ruke i zahtevaju da im platim za dva krčaga mleka ili, nakon što su Mi dali sobu da u njoj jedanput prenoćim, zahtevaju da im platim za nekoliko noćenja. Uz takvu ljudskost i takvu savest, kako i dalje možete priželjkivati da zadobijete život? Kakvi ste vi samo prezira dostojni bednici!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Vaša nadmena i uobražena priroda vas tera da izdajete sopstvenu savest, da se bunite protiv Hrista i opirete Mu se, i da otkrivate svoje ruglo, tako iznoseći na videlo svoje namere, predstave, preterane želje i oči pune pohlepe. Pa ipak nastavljate da brbljate o svojoj doživotnoj žudnji za Hristovim delom, i svaki put iznova ponavljate one istine koje je Hristos davno izrekao. To je ta vaša „vera” – vaša „vera bez nečistote”. Čoveka sam sve vreme odmeravao u odnosu na strogo merilo. Ako uz tvoju odanost dolaze namere i uslovljavanja, onda bih Ja radije bio bez tvoje takozvane odanosti, jer se gnušam onih koji Me obmanjuju svojim namerama i iznuđuju od Mene kroz uslovljavanja. Jedino što želim jeste da Mi čovek bude u potpunosti odan i da sve što čini čini za – i da bi dokazao – jednu reč: veru. Prezirem kada laskajući Mi pokušavate da Me obradujete, jer sam se Ja prema vama uvek odnosio sa iskrenošću i stoga želim da i vi Meni pristupite sa istinskom verom. Kada je u pitanju vera, mnogi mogu pomisliti da Boga slede zato što imaju vere i da drugačije ne bi izdržali takvu patnju. Zato te pitam sledeće: ako veruješ u Božje postojanje, zašto Ga se ne bojiš? Ako veruješ u Božje postojanje, zašto u tvom srcu nema nimalo straha od Njega? Prihvataš to da je Hristos ovaploćenje Boga, pa zašto si prezriv prema Njemu? Zašto se prema Njemu odnosiš s nepoštovanjem? Zašto Mu otvoreno sudiš? Zašto stalno tajno motriš svaki Njegov pokret? Zašto se ne pokoriš Njegovim planovima? Zašto ne postupaš u skladu sa Njegovom rečju? Zašto od Njega iznuđuješ i potkradaš priloge Njemu? Zašto govoriš kao da si sam Hristos? Zašto sudiš da li su Njegovo delo i Njegova reč ispravni? Zašto se usuđuješ da huliš na Njega iza Njegovih leđa? Da li ovo i sve drugo predstavlja vašu veru?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li ti istinski veruješ u Boga?”

Vaše protivljenje Bogu i ometanje dela Svetog Duha uzrokovano je vašim predstavama i urođenom nadmenošću. Njihov uzrok nije u tome što je Božje delo pogrešno, već u tome što ste po svojoj prirodi previše buntovni. Nakon što pronađu svoju veru u Boga, neki ljudi čak ne mogu sa sigurnošću da kažu odakle potiče čovek, ali se zato ipak usuđuju da drže javne govore u kojima ocenjuju šta je u delu Svetog Duha ispravno, a šta pogrešno. Oni čak drže predavanja apostolima koji poseduju novo delo Svetoga Duha, uzgred komentarišući i govoreći ono što ne treba; njihova je ljudskost isuviše niska i u njima nema ni trunke razuma. Zar neće doći dan kada će se takvih ljudi gnušati i odbaciti ih delo Svetoga Duha i biće spaljeni paklenim ognjem? Oni ne poznaju Božje delo, ali zato Njegovo delo kritikuju i uz to pokušavaju da Boga poduče kako da radi. Kako bi tako nerazumni ljudi uopšte mogli da spoznaju Boga? Čovek Boga spoznaje kroz proces traženja i doživljavanja; ne spoznaje čovek Boga kroz prosvećenje Svetoga Duha tako što Ga kritikuje kad god mu se prohte. Što je znanje ljudi o Bogu preciznije, to Mu se oni manje protive. I obrnuto, što ljudi manje znaju o Bogu, veća je verovatnoća da će Mu se suprotstavljati. Tvoje predstave, tvoja stara priroda i tvoja ljudskost, karakter i moralni pogledi predstavljaju kapital kojim se opireš Bogu, a što su tvoje moralne norme iskvarenije, tvoje odlike odvratnije i tvoja ljudskost niža, to si veći neprijatelj Božji. Oni koji imaju snažne predstave i samopravednu narav još su veći neprijatelji ovaploćenog Boga; takvi ljudi su antihristi. Ako tvoje predstave ne budu ispravljene, one će uvek biti protivne Bogu; nikada nećeš biti u skladu sa Bogom i uvek ćeš biti odvojen od Njega.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

Pojedini ljudi se ne raduju istini, a još manje sudu. Umesto toga se raduju moći i bogatstvu; takvi ljudi se nazivaju vlastoljupcima. Oni su u potrazi samo za uticajnim veroispovestima u svetu i tragaju samo za pastorima i učiteljima koji dolaze iz teoloških škola. Iako su prihvatili put istine, oni tek napola veruju; nisu u stanju da svoje srce i um predaju u celosti, izgovaraju reči o tome kako se daju za Boga, a oči su im uprte u velike pastore i učitelje, dok u Hrista više ni ovlaš ne pogledaju. Njihovo je srce usredsređeno na slavu, bogatstvo i sjaj. Smatraju nepojmljivim da bi jedna tako sićušna osoba mogla biti sposobna da osvoji tolike, da bi neko tako neupadljiv mogao da usavrši čoveka. Oni misle da je nemoguće da su ti nikogovići iz prašine i sa smetlišta baš taj Božji izabrani narod. Veruju da bi se, ako bi ljudi poput ovih bili oni koje Bog spasava, nebo i zemlja okrenuli naopačke i da bi se svi ljudi tome nedotupavno smejali. Oni veruju da, ako je Bog izabrao takve nikogoviće da ih usavrši, ti velikani bi tada postali Sȃm Bog. Njihovi vidici su okaljani neverom; ne samo da ne veruju; već su naprosto nerazumne zveri. Jer oni vrednuju samo status, prestiž i moć, i poštuju samo velike grupacije i veroispovesti. Nemaju ni najmanje obzira prema onima koje vodi Hristos; oni su jednostavno izdajice koje su svoja leđa okrenuli Hristu, istini i životu.

Ono čemu se ti diviš nije Hristova skrušenost, već su to oni lažni pastiri na uglednim položajima. Ne obožavaš ti divotu niti mudrost Hristovu, već te slobodoumnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Smeješ se bolu Hristovom koji nema gde glavu svoju da nasloni, a diviš onim leševima koji traže priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada se tvoje srce okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovom uticaju. Svejedno, ti se i dalje držiš stava da je delo Hristovo teško za progutati i nisi voljan da ga prihvatiš. Zato Ja kažem da ti nedostaje vera da priznaš Hrista. Do danas si Ga sledio samo stoga što nisi imao drugog izbora. Niz uzvišenih figura se zauvek visoko kotira u tvom srcu; ne možeš da zaboraviš nijednu njihovu reč ni delo, niti njihove uticajne reči i ruke. Oni su u vašem srcu zauvek iznad svega i večiti junaci. Ali to ne važi za Hrista današnjice. On je u tvom srcu zauvek beznačajan i večno nedostojan da Ga se bojiš. Jer On je isuviše običan, ima premalo uticaja i daleko je od uzvišenog.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li ti istinski veruješ u Boga?”

Mnogi koji Boga slede mare jedino za to kako da zadobiju blagoslove ili kako da spreče katastrofu. Na prvi pomen Božjeg dela i upravljanja, oni utihnu i gube svako interesovanje. Oni misle da razumevanje takvih zamornih pitanja neće unaprediti njihov život, niti im pružiti bilo kakvu korist. Samim tim, iako su dobili informacije o Božjem upravljanju, pristupaju mu neozbiljno. Oni ga ne vide kao nešto dragoceno što treba prihvatiti, a još manje ga razumeju uzimajući ga kao deo svog života. Takvi ljudi slede Boga sa jednim prostim ciljem, a taj cilj je da prime blagoslove. Takvi ljudi ne žele da se zamaraju obraćanjem pažnje na bilo šta drugo što se ne odnosi direktno na ovaj cilj. Za njih nema opravdanijeg cilja od vere u Boga zarad primanja blagoslova – to je suštinska vrednost njihove vere. Nešto što ne doprinosi ovom cilju ni najmanje ih ne dotiče. To je slučaj sa većinom ljudi koji danas veruju u Boga. Njihov cilj i namera deluju opravdano budući da se, pošto veruju u Boga, oni i daju za Boga, posvećuju se Bogu i obavljaju svoju dužnost. Oni se odriču mladosti, napuštaju porodicu i karijeru, pa čak i provode godine daleko od kuće baveći se koječime. Zarad svog krajnjeg cilja, oni menjaju sopstvene interese, svoj pogled na život, pa čak i pravac koji traže, dok cilj svog verovanja u Boga ne mogu da promene. Oni jure unaokolo baveći se sopstvenim idealima; bez obzira na to koliko je dalek put, i bez obzira na to koliko je nevolja i prepreka na tom putu, oni ostaju uporni i ne boje se smrti. Kakva ih sila nagoni da ostanu posvećeni na ovaj način? Da li je to njihova savest? Da li je to njihov veliki i plemeniti karakter? Da li je to njihova odlučnost da se do samog kraja bore sa silama zla? Da li je to njihova vera da svedoče o Bogu bez traženja nagrade? Da li je to njihova odanost koja se ogleda u spremnosti da se odreknu svega da bi ispunili Božju volju? Ili je to njihov duh posvećenosti stalnom odricanju od ekstravagantnih ličnih zahteva? Da neko ko nikada nije razumeo delo Božjeg upravljanja, a i dalje mnogo pruža, naprosto je čudo! Hajde da zasada ne raspravljamo o tome koliko su ti ljudi dali. Njihovo ponašanje, međutim, i te kako zavređuje našu detaljnu analizu. Osim koristi za koju su blisko vezani, da li postoje još neki razlozi zbog kojih bi ljudi koji ne razumeju Boga toliko mnogo za Njega dali? U tome otkrivamo problem koji ranije nije bio opažen: čovekov odnos sa Bogom je zasnovan na golim ličnim interesima. To je odnos između primaoca i davaoca blagoslova. Jednostavno rečeno, taj odnos je odnos zaposlenog i poslodavca. Zaposleni naporno radi samo da bi primio nagrade koje mu poslodavac dodeljuje. U takvom odnosu koji se zasniva na interesu nema privrženosti, već samo pogodbe. Nema pružanja niti primanja ljubavi, već samo milostinje i milosrđa. Nema razumevanja, već samo bespomoćnog potisnutog ogorčenja i obmane. Nema bliskosti, već samo nepremostivog ponora. Sada, kada su stvari došle do te tačke, ko može da preokrene takav tok? I koliko je ljudi sposobno da istinski razume u kojoj je meri ovaj odnos postao grozan? Verujem da, kada ljudi urone u radost bivanja blagoslovenim, niko ne može da zamisli koliko je takav odnos sa Bogom sramotan i besprizoran.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja”

Moje radnje su brojnije od zrna peska na plažama i Moja mudrost nadmašuje sve sinove Solomonove, a ipak Me ljudi smatraju lekarom zanemarljive vrednosti i nepoznatim učiteljem ljudi. Toliko njih veruje u Mene samo da bih mogao da ih izlečim. Toliko njih veruje u Mene samo da bih mogao da iskoristim Svoju moć da isteram nečiste duhove iz njihovih tela i toliko njih veruje u Mene samo da bi primili mir i radost od Mene. Toliko njih veruje u Mene samo da bi mogli da traže od Mene veće materijalno bogatstvo. Toliko njih veruje u Mene samo da bi proveli ovaj život u miru i da bi bili bezbedni i zdravi u svetu koji dolazi. Toliko njih veruje u Mene da bi izbegli patnju pakla i primili blagoslove neba. Toliko njih veruje u Mene samo zbog privremene utehe, ali ne traže da išta zadobiju u svetu koji dolazi. Kada pružim Svoj gnev ljudima i oduzmem im svu radost i mir koje su nekada imali, postaju sumnjičavi. Kada ljudima pružim patnju pakla i uzmem natrag blagoslove neba, oni planu od besa. Kada Me ljudi zamole da ih izlečim, a ja ne obratim pažnju na njih i osetim odvratnost prema njima, ljudi će da odu od Mene da traže put zle medicine i vračanja. Kada oduzmem sve što su ljudi zahtevali od Mene, svi oni nestanu bez traga. Stoga kažem da ljudi veruju u Mene jer je Moja blagodat preobilna, i zato što ima previše koristi da se zadobije.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Šta znaš o veri?”

Kad god se spomene odredište, vi se prema njemu odnosite sa posebnom ozbiljnošću; ono je, štaviše, nešto na šta ste svi posebno osetljivi. Neki ljudi jedva čekaju da spuste glavu do zemlje klanjajući se pred Bogom, kako bi došli do dobrog odredišta. Mogu da se poistovetim sa vašom nestrpljivošću koja se ne mora izraziti rečima. Ona je samo vaša želja da vam telo ne postrada, a još manje želite da padnete u večnu kaznu u budućnosti. Vi se samo nadate da ćete sebi dozvoliti da živite malo slobodnije, malo lakše. I zato se osećate posebno uznemireno kad god se spomene odredište, duboko uplašeni da, ako ne budete dovoljno pažljivi, možete da uvredite Boga i tako budete podvrgnuti odmazdi koju zaslužujete. Vi niste oklevali da pravite kompromise zarad svog odredišta, pa čak i mnogi od vas koji su nekada bili prevrtljivi i lakomisleni iznenada su postali posebno nežni i iskreni; vaš izgled iskrenosti ledi ljudima krv u žilama. Pa ipak, svi vi imate „iskrena” srca i dosledno ste Mi odavali tajne svojih srca, ne skrivajući ništa, ni tugu, ni obmanu, ni predanost. Sve u svemu, vrlo iskreno ste Mi „ispovedili” suštinske stvari koje leže u najdubljim pukotinama vašeg bića. Naravno, nikada nisam zaobilazio takve stvari, jer su Mi postale isuviše poznate. Radije biste ušli u ognjeno more zarad svog konačnog odredišta, nego li izgubili jedan pramen kose da biste dobili Božje odobravanje. Nisam previše dogmatičan u odnosu sa vama, već u vašem srcu nema dovoljno predanosti da se suočite sa svime što činim. Možda ne shvatate šta sam upravo rekao, zato Mi dozvolite da vam dam jednostavno objašnjenje. Ono što vam treba nisu istina ni život, niti principi po kojima ćete se vladati, a još manje Moj mukotrpan rad. Umesto toga, ono što vam treba jeste sve ono što posedujete u telu – bogatstvo, status, porodica, brak i tako dalje. Potpuno odbacujete Moje reči i delo, tako da vašu veru mogu sažeti u jednu reč: površnost. Spremni ste na sve da biste postigli ono čemu ste apsolutno predani, ali sam otkrio da ne biste to uradili zarad stvari koje se tiču vaše vere u Boga. Umesto toga, vi ste relativno predani i relativno ozbiljni. Zato kažem da su oni koji nemaju krajnje iskreno srce neuspešni u svojoj veri u Boga. Dobro razmislite – ima li među vama mnogo neuspešnih?

Trebalo bi da znate da se uspešno verovanje u Boga postiže kao rezultat sopstvenih postupaka ljudi; kada ljudi ne dožive uspeh već neuspeh, i to je posledica njihovih sopstvenih dela i nikakav drugi činilac ne utiče na to. Verujem da biste učinili sve što je potrebno da biste postigli nešto što je teže i što sa sobom nosi više patnje od vere u Boga, i da biste se prema tome odnosili veoma ozbiljno, toliko da ne biste bili spremni da tolerišete bilo kakve greške; to su ti istrajni napori koje svi vi ulažete u svoje živote. Vi ste čak sposobni da prevarite Moje telo u okolnostima u kojima ne biste prevarili nijednog člana svoje porodice. To je vaše dosledno ponašanje i princip po kome živite. Ne odajete li i dalje lažni utisak kako biste Mene obmanuli zarad svog odredišta, kako bi vaše odredište bilo savršeno lepo i sve drugo što želite? Svestan sam da je vaša predanost samo privremena, kao i vaša iskrenost. Zar nisu vaša odlučnost i cena koju plaćate samo u svrhu sadašnjeg trenutka, a ne u svrhu budućnosti? Želite samo da uložite taj krajnji napor u pokušaju da obezbedite lepo odredište, sa jedinim ciljem da obavite trgovinu. Ne ulažete ovaj napor da biste izbegli dug prema istini, a još manje da biste Meni otplatili cenu koju sam platio. Ukratko, spremni ste samo da upotrebite lukave strategije da biste dobili ono što želite, ali ne i da vodite otvorenu bitku za to. Nisu li ovo vaše najskrivenije misli? Ne smete se prerušavati, niti mozgati o odredištu do te mere da izgubite san ili apetit. Zar nije tačno da će vaš ishod biti već određen na kraju?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

Svakoga dana, dela i misli svakog pojedinca posmatrani su očima Jednoga, i u isti se mah pripremaju za vlastito sutra. To je put kojim svi živi moraju da prođu; to je put koji sam predodredio za svakog, i niko ne može da ga zaobiđe, niti da bude izuzet. Nebrojene su reči koje sam izrekao, a dela koja sam učinio su, povrh toga, nemerljiva. Svakog dana gledam kako čovek prirodno čini sve što treba da čini u skladu sa svojom urođenom prirodom i sa razvojem te svoje prirode. Mnogi od tih ljudi su, sasvim nesvesno, već izašli na „pravi put”, koji sam trasirao da bih jasno ukazao na različite tipove ljudi. Od tih tipova, koje sam odavno smestio u različita okruženja, svaki je na svom mestu pokazao svoje urođene osobine. Njih niko ne sputava, niko ih ne zavodi. Potpuno su slobodni i ponašaju se prirodno. Obuzdava ih samo jedno: Moje reči. Tako, jedni čitaju Moje reči gunđajući i nikada ih ne sprovode u delo, čineći to samo da bi izbegli smrt; drugi, pak, teško podnose dane bez Mojih reči koje bi ih vodile isnabdevale, te se stoga u svakom trenutku spontano pridržavaju Mojih reči. Kako vreme prolazi, upoznaju se s tajnama ljudskog života, čovekovim odredištem i suštinom ljudskog postojanja. Ljudi se naprosto tako ponašaju u prisustvu Mojih reči, a Ja jednostavno dopuštam da stvari idu svojim tokom. Nikada ne činim ništa što bi ljude prisililo da svoje postojanje temelje na Mojim rečima. Stoga, oni koji nikada nisu imali savesti i čije postojanje nikada nije imalo nikakvu svrhu, hrabro odbacuju Moje reči i rade šta im je volja, nakon što su u tišini sagledali kako se stvari odvijaju. Počinju da osećaju odbojnost prema istini i prema svemu što dolazi od Mene. Štaviše, osećaju odbojnost i prema samom boravku u Mojoj kući. Da bi stigli do svog odredišta i izbegli kaznu, ti ljudi neko vreme obitavaju u Mojoj kući, čak i ako u njoj službuju. Međutim, njihove namere i dela nikada se ne menjaju. Njihova želja za blagoslovima raste, kao i želja da jedanput uđu u carstvo i da tamo zauvek ostanu – pa čak i da zakorače u večni raj. Što svesrdnije čeznu za što skorijim nastupanjem Moga dana, sve više osećaju da im je istina postala prepreka, kamen spoticanja na njihovom putu. Jedva čekaju da zakorače u carstvo nebesko kako bi zauvek uživali u njegovim blagoslovima – a pri svemu tome uopšte ne osećaju potrebu da tragaju za istinom, da prihvate sud i grdnju, niti da, što je najbitnije, preda Mnom padnu ničice u Mojoj kući i učine ono što im zapovedam. Ti ljudi ne ulaze u Moju kuću da bi zadovoljili svoju želju za istinom, niti da bi sarađivali u Mom upravljanju; cilj im je samo da se nađu među onima koji neće nastradati u nadolazećem dobu. Samim tim, njihova srca nikada nisu spoznala istinu, niti znaju kako da je prihvate. To je razlog zbog kojeg takvi ljudi istinu nikad nisu sprovodili u delo, niti su shvatili dubinu svoje iskvarenosti, ali su, uprkos tome, sve vreme obitavali u Mojoj kući kao „sluge”. Oni „strpljivo” čekaju Moj dolazak i neumorni su dok ih Moje delo baca na sve strane. Pa ipak, ma koliko se trudili i ma koju cenu za to plaćali, nikada ih niko nije video kako se žrtvuju zbog istine ili kako išta čine zarad Mene. U svojim srcima, jedva čekaju dan kada ću objaviti kraj starog doba; štaviše, ne mogu da dočekaju da spoznaju veličinu Moje sile i autoriteta. Jedino u čemu nisu žurili bilo je da promene sami sebe i da tragaju za istinom. Oni vole ono što je Meni odbojno, a njima je odbojno ono što Ja ljubim. Čeznu za onim što Ja prezirem i plaše se da ne izgube ono čega se gnušam. Žive u ovom zlom svetu, ne gadeći ga se, a ipak iskreno strahuju da ću ga uništiti. Usred svojih oprečnih namera, oni vole ovaj svet koji Ja prezirem, a istovremeno žude da ga čim pre uništim, kako bi bili pošteđeni patnji prilikom njegovog uništenja i preobraženi u gospodare narednog doba, pre no što skrenu s pravog puta. To je zato što ne ljube istinu i odbojno im je sve što dolazi od Mene. U stanju su da nakratko postanu „poslušni ljudi”, kako ne bi ostali bez svojih blagoslova, ali svoju potrebu da budu blagosloveni i strah da ne propadnu i ne završe u ognjenom jezeru nikada ne mogu prikriti. Kako se Moj dan približava, njihova želja neprestano jača. Što je propast veća, osećaju se sve bespomoćnije i ne znaju odakle da počnu ne bi li Me odobrovoljili i tako izbegli gubitak blagoslova za kojima su toliko dugo žudeli. Takvi ljudi revnosno preduzimaju korake kako bi se našli u prvim redovima, čim Ja započnem Svoje delo. Razmišljaju samo o tome kako da se nađu u prvoj borbenoj liniji, duboko strahujući da ću ih prevideti. Rade i govore ono što smatraju ispravnim, ne znajući da njihova dela i postupci nikada nisu imali dodirnih tačaka sa istinom, te da naprosto podrivaju i ometaju Moj plan. Možda se oni zaista trude i iskreni su u svojoj želji i nameri da istraju u nevoljama, ali ništa od onoga što rade nema veze sa Mnom, jer do sada nisam video da to što rade proizlazi iz dobrih namera, a još manje da time prinose išta na Moj oltar. Takva su dela koja su preda Mnom činili tokom svih ovih godina.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da razmotrite svoja dela”

Tokom mnogih godina Moga dela ljudi su stekli mnogo toga i mnogo čega se odrekli, pa ipak, još uvek kažem da istinski ne veruju u Mene. Jer ljudi samo rečima priznaju da sam Bog, ne slažući se sa istinama koje govorim i, povrh toga, ne sprovodeći u delo istine koje od njih zahtevam. To znači da ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje istine. Ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje života. Ljudi priznaju samo ime Božje, ali ne i Njegovu suštinu. Prezirem ih zbog njihovog žara, jer samo koriste lepe reči kako bi Me prevarili, a niko od njih Me istinski ne poštuje. Vaše reči sadrže iskušenje zmije. Osim toga, krajnje su uobražene, pravi proglas arhanđela. Štaviše, vaša dela su u sramnoj meri otrcana i pokidana, a vaše neumerene želje i pohlepne namere vređaju uvo. Svi ste postali moljci u Mojoj kući, stvari koje ću s prezrenjem odbaciti. Jer niko od vas ne voli istinu, već želite da budete blagosloveni, da se uznesete na nebesa, da posmatrate veličanstvenu viziju Hrista koji sprovodi svoju silu na zemlji. Međutim, da li ste ikada pomislili kako neko poput vas, neko tako duboko iskvaren, ko nema predstavu šta Bog jeste, može biti dostojan da Boga sledi? Kako biste mogli da se uznesete na nebesa? Kako biste mogli da budete dostojni posmatranja tako veličanstvenih prizora, čijoj raskoši nema premca? Vaša su usta puna reči koje Me varaju, reči prljavštine, izdaje Mene, i reči nadmenosti. Nikada Mi se niste obratili iskrenim rečima, nikada svetim rečima, nikada rečima pokore Meni nakon što ste iskusili Moju reč. Kakva je naposletku vaša vera? U vašim srcima nema ničega osim žudnje i novca, a u vašim umovima ničega do materijalnih dobara. Svakodnevno se preračunavate kako da od Mene nešto dobijete. Svakodnevno prebrojavate bogatstvo i materijalna dobra koja ste od Mene dobili. Svakoga dana očekujete da vas zaspe još više blagoslova kako biste, u što većoj količini i boljem kvalitetu, mogli da uživate u stvarima u kojima se može uživati. Nisam Ja taj koji je u vašim mislima svakoga trenutka, niti istina koja dolazi od Mene, već su to vaši muž ili žena, sinovi i kćeri, kao i stvari koje jedete i oblačite. Razmišljate o tome kako možete da postignete još bolje i značajnije uživanje. Ali čak i kada napunite stomak do granice pucanja, ne ostajete li i dalje leš? Čak i kada se spolja ukrasite tako lepom odećom, niste li i dalje hodajući leš u kome nema života? Dirinčite zbog svog punog stomaka sve dok ne osedite, a ipak za Moje delo niko od vas ne žrtvuje ni vlas sa glave. Stalno ste u pokretu, opterećujući svoje telo i mrcvareći svoj mozak radi sopstvene telesnosti, kao i zbog svojih sinova i kćeri – pa ipak, niko od vas ne pokazuje nimalo brige ili zanimanja za Moje namere. Čemu se to još uvek nadate da ćete dobiti od Mene?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”

Sledili ste Me sve ove godine, a ipak, nikada Mi niste pružili ni trunku odanosti. Umesto toga, vrteli ste se oko ljudi koje volite i stvari koje vam prijaju – toliko da ih u svakom trenutku i gde god da idete, držite blizu svog srca i nikada ih niste napustili. Kad god postanete željni bilo koje stvari koju volite ili za njom postanete strastveni, to se događa dok Mene sledite ili čak dok slušate Moje reči. Dakle, kažem da odanost koju tražim od vas vi umesto toga koristite da biste bili odani svojim „ljubimcima” i negovali ih. Iako možete da žrtvujete stvar ili dve za Mene, to ne predstavlja vaše sve i ne pokazuje da sam Ja taj kome ste istinski odani. Uključujete se u poduhvate do kojih vam je stalo: neki ljudi su odani sinovima i kćerima, drugi muževima, suprugama, bogatstvu, poslu, nadređenima, društvenom položaju ili ženama. Nikada se ne osećate umorno niti ste ljuti zbog stvari kojima ste odani; umesto toga, sve više želite da posedujete te stvari, u što većem broju i što boljem kvalitetu, i nikada ne odustajete. Ja i Moje reči uvek smo potisnuti iza stvari do kojih vam je stalo. I vi nemate izbora nego da ih smestite na poslednje mesto. Ima čak i onih koji ovo poslednje mesto čuvaju za stvari kojima su odani, a koje će tek otkriti. U njihovim srcima nikada nije bilo ni najmanjeg traga Mene. Možda mislite da od vas tražim previše ili da vas nepravedno optužujem – međutim, jeste li ikada pomislili na činjenicu da, dok srećno provodite vreme sa svojom porodicom, Meni nikada niste bili odani? Zar vam to u ovakvim trenucima ne zadaje bol? Kada su vam srca ispunjena radošću i kada ste nagrađeni za svoj trud, zar se ne osećate obeshrabreno što sebi niste priuštili dovoljno istine? Kada ste plakali što niste dobili Moje odobrenje? Razbijate glavu i podnosite velike muke za dobrobit svojih sinova i kćeri, a ipak niste zadovoljni; i dalje verujete da u njihovo ime niste bili dovoljno marljivi, da za njih niste učinili sve što možete. Prema Meni ste, međutim, uvek bili neodgovorni i nemarni; Ja sam samo u vašim sećanjima, ali ne istrajavam u vašim srcima. Moju odanost i napore nikada niste osećali i nikada ih niste cenili. Samo se upuštate u kratkotrajno razmišljanje i verujete da će to biti dovoljno. Takva „odanost” nije ono za čime sam dugo čeznuo, već ono što sam dugo prezirao.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti odan?”

Izrekao sam toliko reči i izrazio Svoje namere i narav, pa ipak, ljudi još uvek ne mogu da Me spoznaju niti da veruju u Mene. Ili, moglo bi se reći, ljudi još uvek ne mogu da budu pokorni prema Meni. Oni koji žive unutar Biblije, oni koji žive unutar zakona, oni koji žive na krstu, oni koji žive u skladu sa pravilima, oni koji žive među delima koja danas činim – ko je od njih u skladu sa Mnom? Vi mislite samo o primanju blagoslova i nagrada, ali nikada niste razmislili o tome kako da zaista budete u skladu sa Mnom ili kako da sprečite sebe da budete protiv Mene. Duboko ste Me razočarali, jer sam vam toliko dao, a od vas dobio tako malo. Vaša obmana, vaša nadmenost, vaša pohlepa, vaše nastrane želje, vaša izdaja, vaša neposlušnost – šta bi od toga moglo da umakne Mojim očima? Površni ste prema Meni, zavaravate Me, vređate Me, ulagujete Mi se, otimate i iznuđujete od Mene zarad žrtvi – kako bi takva zloba mogla da izbegne Moju kaznu? Sva ova zlodela su dokaz vašeg neprijateljstva prema Meni i dokaz vašeg nesklada sa Mnom. Svako od vas veruje da je veoma u skladu sa Mnom, ali da je tako, na koga bi se odnosili ovi neoborivi dokazi? Verujete da ste krajnje iskreni i odani prema Meni. Mislite da ste tako ljubazni, tako saosećajni i da ste Mi se toliko posvetili. Mislite da ste učinili više nego dovoljno za Mene. Ali da li ste ikada to uporedili sa svojim postupcima? Kažem da ste dosta nadmeni, dosta pohlepni, dosta površni; trikovi kojima Me obmanjujete dosta su lukavi i puni ste gnusnih namera i gnusnih metoda. Vaša odanost je suviše mlaka, vaša iskrenost suviše bedna, a vaša savest još oskudnija. Suviše je zlobe u vašim srcima i niko nije pošteđen vaše zlobe, pa ni Ja. Okrećete Mi leđa zarad svoje dece ili svog muža ili zbog sopstvenog samoodržanja. Umesto da brinete o Meni, brinete o svojoj porodici, svojoj deci, svom statusu, svojoj budućnosti i sopstvenom zadovoljstvu. Kada ste uopšte pomislili na Mene dok ste govorili ili delali? U hladnim danima, vaše se misli okreću ka deci, mužu, ženi ili roditeljima. Ni u vrelim danima za Mene nema mesta u vašim mislima. Dok obavljaš svoju dužnost misliš na sopstvene interese, sopstvenu bezbednost, kao i na članove svoje porodice. Šta si ikada uradio za Mene? Kada si uopšte pomislio na Mene? Kada si uopšte sebe po svaku cenu posvetio Meni i Mom delu? Gde je dokaz tvoje usklađenosti sa Mnom? Gde je stvarnost tvoje odanosti prema Meni? Gde je stvarnost tvoje pokornosti Meni? Kada to tvoje namere nisu bile zarad sticanja Mojih blagoslova? Zavaravate Me i obmanjujete, igrate se istinom, skrivate njeno postojanje i izneveravate njenu suštinu. Šta vas čeka u budućnosti ako Mi se na ovaj način protivite? Vi prosto tražite sklad sa nekim nejasnim Bogom i tražite neku nejasnu veru, ali ipak niste u skladu sa Hristom. Zar vam vaša zlonamernost neće doneti istu onu odmazdu kakvu zaslužuju zli ljudi? Kad dođe vreme, shvatićete da niko ko nije u skladu sa Hristom ne može izbeći dan gneva i otkrićete kakva će odmazda snaći one koji su protiv Hrista.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom”

U svojoj težnji imate previše ličnih predstava, nada i budućnosti. Trenutno delo je orezivanje vaše želje za statusom i sa vašim ekstravagantnim željama. Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi. Razlog što ove stvari postoje u srcima ljudi u potpunosti je u tome što Sotonin otrov uvek kvari ljudske misli, a ljudi nikada nisu u stanju da se otarase ovih Sotoninih iskušenja. Oni žive u grehu, ali ne veruju da je to greh, i još uvek misle: „Mi verujemo u Boga, tako da nam On mora podariti blagoslove i urediti sve za nas kako doliči. Mi verujemo u Boga, tako da smo svakako superiorniji od drugih, i svakako imamo viši status i bolju budućnost od bilo koga drugog. Pošto verujemo u Boga, On nam mora dati bezgranične blagoslove. U suprotnom, to se ne bi zvalo verovanje u Boga.” Tokom mnogih godina, misli na koje su se ljudi oslanjali kako bi opstali kvare njihova srca do te mere da su postali varljivi, kukavice i prezira vredni. Ne samo da im nedostaje snaga volje i odlučnost, već su postali i pohlepni, nadmeni i samovoljni. Njima nedostaje bilo kakva odlučnost koja prevazilazi sebe, i povrh toga, oni nemaju nimalo hrabrosti da se otarase ograničenja ovih mračnih uticaja. Misli i životi ljudi su toliko truli da je njihovo stanovište u pogledu verovanja u Boga još uvek nepodnošljivo odvratno, pa čak i kada ljudi govore o svojim pogledima na verovanje u Boga, naprosto je nepodnošljivo slušati ih. Svi ljudi su kukavice, nesposobni su, prezira su vredni i osetljivi. Oni ne osećaju gađenje prema silama tame, i ne osećaju ljubav prema svetlosti i istini; umesto toga, oni čine sve da ih prognaju. Nisu li vaše trenutne misli i pogledi baš takvi? „Pošto verujem u Boga, trebalo bi da budem obasut blagoslovima i da dobijem garancije da se moj status nikada neće uzdrmati, već da će ostati iznad statusa nevernika.” Takvo ste mišljenje gajili u sebi ne samo tokom jedne ili dve godine, već dugi niz godina. Vaš trgovački način razmišljanja je isuviše razvijen. Iako ste danas došli do ovog koraka, još uvek se niste odrekli statusa, već se uporno raspitujete o njemu i svakodnevno ga pratite, sa velikim strahom da ćete ga jednog dana izgubiti i da će vaše ime biti urušeno. Ljudi nikada nisu ostavili po strani svoju želju za lagodom.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”

Mnogi ljudi iza Mojih leđa priželjkuju prednosti statusa, prežderavaju se hranom, vole da spavaju i vode računa o svom telu, uvek u strahu da sa telom nema izlaza. Ne obavljaju svoju funkciju u crkvi kako bi trebalo, već od crkve uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat ili opominju svoju braću i sestre pozivajući se na Moje reči, ograničavajući druge sa pozicije autoriteta. Ovi ljudi uporno ponavljaju da slede Božju volju i stalno govore da su prisni sa Bogom – zar to nije besmisleno? Ako imaš ispravne motive, ali nisi u stanju da služiš u skladu sa Božjim namerama, onda se ponašaš budalasto; ali ako tvoji motivi nisu ispravni, a i dalje govoriš da služiš Bogu, onda si ti neko ko se Bogu suprotstavlja i Bog će te kazniti! Za takve ljude Ja nemam saosećanja! U domu Božjem, oni uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat, uvek teže za telesnim udobnostima, i ne vode računa o Božjim interesima. Uvek traže ono što je dobro za njih i ne obraćaju pažnju na Božje namere. Ne prihvataju da ih Božji Duh ispituje u bilo čemu što rade. Uvek su nepošteni i lažljivi i varaju svoju braću i sestre, na dvoličan način, poput lisice u vinogradu, koja stalno krade grožđe i gazi po vinovoj lozi. Da li takvi ljudi mogu biti prisni sa Bogom? Da li si dostojan da primiš Božje blagoslove? Ne uzimaš na sebe nijedno breme za svoj život ili crkvu; da li si dostojan da primiš Božji nalog? Ko bi se usudio da veruje nekom kao što si ti? Kada služiš na ovakav način, da li bi Bog mogao da ti poveri veći zadatak? Zar delo ne bi zbog toga kasnilo?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

Uživam u onima koji nisu sumnjičavi prema drugima i volim one koji spremno prihvataju istinu; ovim dvema vrstama ljudi posvećujem veliku pažnju jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si lažljiv, onda ćeš biti rezervisan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako si sklon da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, sitničav po karakteru, lišen pravednosti i razuma, bez osećaja za pravdu, predan opakim taktikama, varljiv i lukav, poklonik zla i tame i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli zato što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da Mi ugađaju upravo oni koji Mi laskaju i ulizuju se, a da će oni koji nemaju takve veštine biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim nerazumevanjem; još gore je vaše huljenje Božjeg duha klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti i okrenuti protiv Mene. Tokom mnogo godina delovanja videli ste mnoge istine, ali da li znate šta su Moje uši čule? Koliko vas je spremno da prihvati istinu? Svi vi verujete da ste spremni da platite cenu za istinu, ali koliko vas je zaista patilo zbog istine? U vašim srcima nema ničeg osim nepravde, zato mislite da su svi, ko god oni bili, podjednako lažljivi i nepošteni – do te mere da čak verujete da bi ovaploćeni Bog, kao normalna osoba, mogao biti bez dobrog srca ili dobronamerne ljubavi. Štaviše, vi verujete da plemenit karakter i milostiva, dobronamerna priroda postoje samo u Bogu na nebu. Vi verujete da takav svetac ne postoji, da na zemlji vladaju samo tama i zlo, a da je Bog nešto čemu ljudi poveravaju svoju čežnju za dobrim i lepim, legendarna figura koju su sami izmislili. U vašim umovima, Bog na nebu je častan, pravedan i veliki, dostojan obožavanja i divljenja; u međuvremenu, ovaj Bog na zemlji je samo zamena i oruđe Boga na nebu. Vi verujete da ovaj Bog ne može biti ravan Bogu na nebu, a još manje da se sa Njim može porediti. Kada su u pitanju veličina i čast Božja, oni pripadaju slavi Boga na nebu, ali kada je reč o prirodi i iskvarenosti čoveka, to su osobine u kojima učestvuje Bog na zemlji. Bog na nebu je večno uzvišen, dok je Bog na zemlji zauvek beznačajan, slab i nesposoban. Bog na nebu se ne vodi telesnim osećanjima, već samo pravednošću, dok Bog na zemlji ima samo sebične motive i nema nimalo pravednosti ili razuma. Bog na nebu nema ni trunku nepoštenja i večno je veran, dok Bog na zemlji uvek ima nepoštenu stranu. Bog na nebu veoma voli čoveka, dok Bog na zemlji nedovoljno brine o čoveku, čak ga i potpuno zanemaruje. Ova pogrešna spoznaja već dugo postoji u vašim srcima, a mogla bi biti prisutna i u budućnosti. Vi posmatrate sva Hristova dela sa stanovišta nepravednika i ocenjujete celokupno Njegovo delo, kao i Njegov identitet i suštinu, iz perspektive zlih. Napravili ste ozbiljnu grešku i uradili ono što nikada nisu uradili oni koji su došli pre vas. Zapravo, vi služite samo uzvišenom Bogu na nebu sa krunom na glavi i nikada ne obraćate pažnju na Boga koga smatrate toliko beznačajnim da vam je nevidljiv. Nije li to vaš greh? Nije li ovo klasičan primer vaše uvrede naravi Božje? Vi se klanjate Bogu na nebu. Obožavate uzvišene slike i cenite one koji se ističu svojom elokvencijom. Rad si da ti zapoveda Bog koji ti puni ruke dragocenostima i žudiš za Bogom koji može ispuniti svaku tvoju želju. Jedini koga ne obožavaš je ovaj Bog koji nije uzvišen; jedino što mrziš je povezivanje sa ovim Bogom koga niko ne može duboko ceniti. Jedina stvar koju nisi voljan da uradiš je da služiš ovom Bogu koji ti nikada nije dao ni jednu paru, a jedini koji nije u stanju da te natera da čezneš za Njim je ovaj neljupki Bog. Ovaj Bog ti ne može omogućiti da proširiš svoje vidike, da se osećaš kao da si pronašao blago, a još manje da ispuniš ono što želiš. Zašto Ga onda slediš? Da li si razmišljao o ovakvim pitanjima? Ono što radiš ne vređa samo ovog Hrista; što je još važnije, to vređa Boga na nebu. Mislim da to nije svrha vaše vere u Boga!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako spoznati Boga na zemlji”

Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni” ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi” kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima”, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

Čovek Me traži usred bola i u Mene gleda usred kušnji. U vremenima spokoja uživa u Meni, a kada je u opasnosti, odriče Me se; kada je zauzet, on Me zaboravlja, a kada je besposlen, prema Meni se odnosi površno – ipak, nikada Me niko nije voleo celog svog života. Želim da čovek preda Mnom bude iskren: od njega ne tražim da Mi išta dȃ, već samo da Me svi ljudi shvate ozbiljno, da Mi, umesto što Mi se dodvoravaju, dozvole da zadobijem iskrenost čoveka zauzvrat. Svi ljudi su prožeti Mojim prosvećenjem, prosvetljenjem i Mojim mukotrpnim naporima, ali su svi ljudi prožeti i stvarnom činjenicom svakog ljudskog postupka, kao i time što Me obmanjuju. Kao da su sastojci čovekove obmane u njemu prisutni još iz materice, kao da od rođenja poseduje ove posebne veštine za varanje. Štaviše, on nikada nije obznanio svoj plan; niko nikada nije prozreo izvor ovih lažljivih veština. Shodno tome, čovek živi usred obmane a da toga nije ni svestan, i kao da sȃm sebi oprašta, kao da je to Božje uređenje, a ne način na koji Me namerno obmanjuje. Nije li to sȃm izvor načina na koji Me čovek obmanjuje? Nije li to njegovo lukavo zamešateljstvo? Nikada Me nije zbunjivalo čovekovo licemerno slatkorečje, jer sam njegovu suštinu odavno prozreo. Ko zna koliko je nečistoće u njegovoj krvi i koliko je Sotoninog otrova u njegovoj srži? Svakim danom čovek se na to sve više navikava, u toj meri da ne oseća štetu koju mu je Sotona naneo, pa ga stoga ni ne zanima da otkrije „veštinu zdravog postojanja”.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 21. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”

Vaša vera je prelepa; kažete da ste spremni da čitave svoje živote utrošite u ime Mog dela i da ste za njega spremni da žrtvujete svoje živote, ali se vaše naravi nisu mnogo promenile. Samo govorite nadmeno, uprkos činjenici da je vaše stvarno ponašanje krajnje bedno. Kao da su ljudski jezici i usne na nebesima dok su im noge daleko na zemlji, pa su zbog toga njihove reči i postupci i njihova reputacija i dalje u dronjcima i ruševinama. Vaša reputacija je uništena, vaše ponašanje je iskvareno, način govora vam je prost, a vaši su životi dostojni prezira; čak je i vaša celokupna ljudskost potonula u elementarnu niskost. Prema drugima ste uskogrudi i raspravljate se oko svake sitnice. Svađate se oko sopstvene reputacije i statusa, do te mere da ste spremni da se spustite u pakao i u ognjeno jezero. Vaše trenutne reči i dela su Mi dovoljni da utvrdim da ste grešni. Vaši stavovi prema Mom delu su Mi dovoljni da utvrdim da ste nepravedni, a sve vaše naravi su dovoljne da ukažu na to da ste prljave duše ispunjene grozotom. Vaša ispoljavanja i ono što otkrivate dovoljni su da kažu da ste ljudi koji su utolili žeđ krvlju nečistih duhova. Kada se pomene ulazak u carstvo, vi ne otkrivate svoja osećanja. Smatrate li da je to kakvi ste sada dovoljno da biste prošli kroz kapiju Mog carstva nebeskog? Smatrate li da možete dobiti ulaz u svetu zemlju Mog dela i reči, a da vaše sopstvene reči i dela prvo ne preispitam? Ko može Meni da zamaže oči? Kako bi vaše prezira dostojno, tako nisko ponašanje i razgovori mogli da umaknu Mom pogledu? Ja sam odredio da vaši životi budu životi ispijanja krvi i jedenja mesa tih nečistih duhova jer ih preda Mnom svakodnevno oponašate. Vaše ponašanje preda Mnom je bilo naročito loše, pa kako da vas ne smatram odvratnim? U vašim rečima je prljavština nečistih duhova: obmanjujete, tajite i ulagujete se poput onih koji se bave vradžbinama i poput onih koji primenjuju lažljivost i ispijaju krv nepravednih. Svi ljudski izrazi su krajnje nepravedni, pa kako svi ljudi mogu da budu smešteni u svetu zemlju gde se nalaze pravednici? Misliš li da te tvoje prezira dostojno ponašanje može izdvojiti kao sveca u poređenju sa onim nepravednima? Tvoj zmijski jezik će na kraju upropastiti ovo tvoje telo koje pustoši i radi gadosti, a te tvoje ruke prekrivene krvlju nečistih duhova na kraju će i tvoju dušu odvući u pakao. Zašto onda ne dograbiš ovu priliku da očistiš svoje ruke prekrivene prljavštinom? I zašto ne iskoristiš ovu priliku da odsečeš taj svoj jezik koji izgovara nepravedne reči? Da li je moguće da si zarad svojih ruku, jezika i usana spreman da stradaš u ognju pakla? Sa oba oka motrim na svačije srce, jer sam mnogo pre stvaranja ljudskog roda, njihova srca čvrsto držao u Svojim rukama. Još odavno sam prozreo ljudska srca, pa kako bi njihove misli mogle da uteknu Mom pogledu? Kako onda nije prekasno da izbegnu da ih spali Moj Duh?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!”

Usne su ti nežnije od golubice, ali ti je srce zlokobnije od one zmije iz davnina. Usne su ti lepe kao u Libanki, ali ti srce nije ljubaznije od njihovog, i svakako se ne može uporediti sa lepotom Hananki. Srce ti je tako lažljivo! Gnušam se samo usana nepravednika i njihovih srca, a Moji zahtevi prema ljudima nisu uopšte veći od onoga što očekujem od svetaca; naprosto osećam odvratnost prema zlim delima nepravednika i nadam se da će oni možda moći da odbace svoju prljavštinu i pobegnu iz svoje trenutne neprilike kako bi se mogli izdvojiti od onih nepravednih i živeti i biti sveti sa onima koji su pravedni. Vi ste u istim okolnostima kao i Ja, ali ste prekriveni prljavštinom; nemate čak ni najmanji delić prvobitnog obličja ljudi stvorenih na početku. Štaviše, budući da svaki dan oponašate obličje tih nečistih duhova, radeći ono što oni rade i govoreći ono što oni govore, svi delovi vašeg tela – čak i vaš jezik i usne – natopljeni su njihovom smrdljivom vodom, do te mere da ste sasvim prekriveni takvim mrljama, i nijedan deo vas ne može biti upotrebljen za Moje delo. To naprosto slama srce! Živite u takvom svetu konja i goveda, ali zapravo niste uznemireni; puni ste radosti i živite slobodno i sa lakoćom. Plivate unaokolo u toj smrdljivoj vodi, a zapravo ne shvatate da ste upali u takvu nepriliku. Svakoga dana se družite sa nečistim duhovima i dolazite u dodir sa „izmetom”. Život ti je prilično vulgaran, a da zapravo nisi ni svestan da u ljudskom svetu apsolutno ne postojiš i da nad sobom nemaš kontrolu. Zar ne znaš da su tvoj život još odavno pregazili ti nečisti duhovi ili da je tvoj karakter još odavno ukaljala smrdljiva voda? Misliš li da živiš u zemaljskom raju i da si okružen srećom? Zar ne znaš da si život živeo zajedno sa nečistim duhovima i da si istovremeno postojao sa svim onim što su oni za tebe pripremili? Kako bi način na koji živiš mogao da ima ikakav smisao? Kako bi tvoj život mogao da ima ikakvu vrednost? Trčao si unaokolo za svoje roditelje, roditelje nečistih duhova, ali zapravo nemaš pojma da su oni koji te zarobljavaju baš ti roditelji nečistih duhova koji su te rodili i odgojili. Štaviše, nisi svestan da su ti svu tvoju prljavštinu zapravo oni preneli; znaš samo to da ti oni mogu doneti „uživanje”, oni te ne grde niti te osuđuju, a posebno te ne proklinju. Nikada na tebi nisu iskaljivali svoj bes, već se prema tebi odnose s ljubavlju i srdačnošću. Njihove reči hrane tvoje srce, te tako postaješ dezorijentisan i, potpuno nesvesno, bivaš uvučen i voljan da im budeš na usluzi, postajući njihov izduvni ventil i sluga. Nemaš nikakvih pritužbi, već si spreman da za njih radiš kao pseto, kao konj; obmanuli su te. Baš zato nemaš apsolutno nikakvu reakciju na delo koje Ja obavljam. Ni ne čudi to što uvek želiš da se potajno izmigoljiš kroz Moje prste, ne čudi to što uvek želiš da slatkorečivošću od Mene na prevaru iskamčiš uslugu. Kako se ispostavlja, već si skovao drugi plan, drugi dogovor. Možeš da vidiš delić Mojih dela kao Svemogućeg, ali nemaš ni trunčice znanja o Mom sudu i grdnji. Nemaš predstavu kada je započela Moja grdnja; znaš samo kako da Me prevariš – ali ipak ne znaš da Ja neću trpeti čovekove prekršaje. Pošto si već odlučio da Mi služiš, Ja te neću pustiti. Ja sam Bog koji se gnuša zla i Bog koji je ljubomoran na ljudski rod. Pošto si svoje reči već položio na oltar, Ja neću trpeti da Mi pred očima pobegneš niti ću trpeti da služiš dvojici gospodara. Da li si mislio da ćeš moći da imaš drugu ljubav nakon što si svoje reči položio na Moj oltar i pred Mojim očima? Kako bih ljudima mogao da dozvolim da Me na takav način prave budalom? Da li si mislio da možeš tek tako da Mi svojim jezikom daješ obećanja i zaklinješ se? Kako si se mogao zakleti Mojim prestolom, prestolom Mene koji sam Svevišnji? Da li si mislio da tvoje zakletve više ne važe? Dozvolite Mi da vam kažem: iako su vaša tela prolazna, vaše zakletve nisu. Na kraju ću vas osuditi na osnovu vaših zakletvi. Međutim, vi verujete da prema Meni možete da se površno odnosite tako što ćete svoje reči položiti pred Mene, a da vaša srca mogu služiti nečistim duhovima i zlim duhovima. Kako bi Moj gnev mogao da podnese te ljude nalik psima i svinjama koji Me varaju? Moram da sprovedem Svoje upravne odluke i iz ruku nečistih duhova otrgnem sve one uštogljene „pobožne” koji imaju veru u Mene kako bi na disciplinovan način mogli da Me „opslužuju”, da budu Moji volovi, da budu Moji konji i prepuste se orkestraciji Mog klanja. Nateraću te da usvojiš svoju prethodnu odlučnost i ponovo Mi služiš. Neću podnositi da Me ijedno stvoreno biće obmanjuje. Da li si mislio da tek tako možeš da mi neobuzdano ispostavljaš zahteve i preda Mnom lažeš? Da li si mislio da nisam čuo niti video tvoje reči i postupke? Kako bi bilo moguće da tvoje reči i dela nisu bili izloženi Mom pogledu? Kako bih ikada mogao da dozvolim ljudima da Me tako prevare?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!”

Razmislite o prošlosti: Kada je Moj pogled bio ljutit, a Moj glas strog prema vama? Kada sam sitničario kada je reč o vama? Kada sam vas nerazumno ukorio? Kada sam vas ukorio direktno u lice? Nije li zarad Mog dela to što Svog Oca pozivam da vas izbavi od svakog iskušenja? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Jesam li ikada svoj autoritet upotrebio da udarim na vaša tela? Zašto Mi ovako vraćate? Nakon što ste prema Meni čas zainteresovani čas nezainteresovani, vi niste ni jedno ni drugo, a zatim pokušavate da od Mene nešto iskamčite i da nešto sakrijete, dok su vam usta puna nepravednog pljuvanja. Mislite li da vaši jezici mogu prevariti Moj Duh? Mislite li da vaši jezici mogu izbeći Moj gnev? Mislite li da vaši jezici mogu suditi o delima Mene, Jahvea, kako god požele? Jesam li ja onaj Bog kojem čovek sudi? Da li bih mogao dozvoliti malenom crvu da tako huli na Mene? Kako bih takve buntovne sinove mogao uvrstiti u Svoje večne blagoslove? Vaše su vas reči i postupci odavno razotkrili i osudili. Kada sam raširio nebesa i stvarao sve stvari, nijednom stvorenom biću nisam dopustio da u tome učestvuje kako ono poželi, a još manje sam dopustio bilo kojoj stvari da shodno njenoj želji ometa Moj rad i Moje upravljanje. Nisam to dopustio nijednom čoveku niti predmetu; kako bih onda mogao poštedeti one koji su okrutni i bezosećajni prema Meni? Kako bih mogao oprostiti onima koji izdaju Moje reči? Kako bih mogao poštedeti one koji se bune protiv Mene? Nije li sudbina čoveka u rukama Mene, Svemogućeg? Kako bih tvoju nepravednost i tvoje buntovništvo mogao smatrati svetima? Kako bi tvoji gresi mogli oskrnaviti Moju svetost? Mene ne skrnavi nečistoća nepravednih niti uživam u darovima nepravednih. Da si bio odan Meni, Jahveu, da li bi mogao da prisvojiš žrtve sa Mog oltara? Da li bi svoj pogani jezik mogao da koristiš da huliš na Moje sveto ime? Da li bi na ovaj način mogao izdati Moje reči? Da li bi se prema Mojoj slavi i svetom imenu ophodio kao da su oruđe kojim služiš Sotoni, zlikovcu? Moj život je namenjen uživanju svetaca. Kako bih ti mogao dopustiti da se kako poželiš poigravaš Mojim životom i da ga koristiš kao sredstvo u vašem međusobnom sukobu? Kako ste mogli biti tako bezdušni i lišeni dobrote u načinu na koji se ophodite prema Meni? Zar ne znate da sam već upisao vaša zlodela u ove životne reči? Kako ste mogli izbeći dan gneva kada sam Ja grdio Egipat? Kako sam mogao da vam dopustim da Mi se suprotstavljate i da se ovako bunite protiv Mene, svaki put iznova? Kažem vam jasno, kada dođe taj dan, grdnja upućena vama biće nepodnošljivija od one u Egiptu! Kako možete izbeći Moj dan gneva?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva”

Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni i slomljeni; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su nadmeni i uobraženi, koji teže samo ličnoj slavi i dobiti; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sȃmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sȃmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji se uzdižu iznad Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i dobit i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, prostakluci i neprikladne reči divljaju među vama; a istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se sveti jezik među vama skrnavi. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i buntovništvu! Kakav će biti vaš konačni ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji veličaju sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Koja je korist od njihovog spasenja? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od toga na kojem se položaju nalaziš ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoja potraga urodila plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće” koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i tvoje požudne želje, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, ti si previše buntovan, ti si izvan domašaja spasenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti eliminisani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko je toga čemu ste se ikad pokorili? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se usprotivljuješ. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao”, stvarajući svoje malo carstvo. Vi niste ništa drugo do čopor lisica i pasa koji sve rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažno! U vama nema ni pokornosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažno i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Mrzim vas pogane demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi pogani demoni i zli duhovi izazivate gađenje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas vas ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače; već vas privlači grešnost; novac; društveni položaj, slava i dobitak; telesna uživanja; lepota muškaraca i čari žena. Šta vas kvalifikuje da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, da ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – postali ste idoli koje ljudi obožavaju. Zar nisi postao arhanđeo? Kada se budu otkrila postignuća ljudi, a to je vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i koji će morati da budu eliminisani.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (7)”

Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njima iznutra. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, „Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?” ljudi će odgovoriti, „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”. Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe – i tako žive samo za sebe. „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala temelj postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg. Sve što Sotona čini je zarad sopstvenih želja, ambicija i ciljeva. Želi da prevaziđe Boga, da se oslobodi od Boga i preuzme kontrolu nad svim stvarima koje je Bog stvorio. U toj meri je Sotona danas iskvario ljude: svi imaju sotonsku prirodu, svi pokušavaju da poreknu Boga i suprotstave Mu se i žele da kontrolišu sopstvenu sudbinu i usprotive se Božjim orkestracijama i uređenjima. Njihove ambicije i želje su potpuno iste kao Sotonine. Prema tome, čovekova priroda je Sotonina priroda.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako hodati Petrovim putem”

Otkako je Sotona iskvario ljudski rod, ljudska priroda počela je da se kvari i ljudi su postepeno izgubili razum koji imaju normalni ljudi. Više se ne ponašaju kao ljudska bića u svojstvu čoveka, već su puni suludih težnji; prevazišli su rang čoveka – a opet, svejedno teže da se popnu još više. Na šta se to „više” odnosi? Žele da nadvise Boga, žele da nadvise nebo i sve ostalo. Šta je uzrok tome što ljudi otkrivaju takvu narav? Kada se sve sabere i oduzme, čovekova priroda je previše nadmena. Većina razume značenje reči „nadmenost”. To je pogrdan izraz. Ako neko otkriva nadmenost, drugi ga ne smatraju dobrom osobom. Kad god je neko izuzetno nadmen, drugi uvek pretpostavljaju da je zao čovek. Niko ne želi da mu prikače taj izraz. Zapravo, svi su nadmeni i svi iskvareni ljudi imaju tu suštinu. Neki kažu: „Nisam nimalo nadmen. Nikada nisam želeo da budem arhanđeo, niti sam ikada želeo da nadvisim Boga niti da nadvisim sve ostalo. Uvek sam bio neko ko je lepo vaspitan i poslušan.” Ne mora da znači; ove reči nisu tačne. Jednom kada ljudi postanu nadmeni po prirodi i suštini, često su buntovni prema Bogu i opiru Mu se, ne obaziru se na Njegove reči, stvaraju predstave o Njemu i čine stvari kojim Ga izdaju, kao i stvari koje njih same uzdižu i svedoče im. Kažeš da nisi nadmen, ali zamisli da ti je data crkva i da ti je omogućeno da je vodiš; zamisli da te nisam orezivao i da te niko u Božjoj porodici nije kritikovao niti ti pomagao: pošto bi je neko vreme vodio, naveo bi ljude da ti padnu pred noge i da ti budu poslušni, pa čak i da ti se dive i obožavaju te. A zašto bi ti to uradio? To bi bilo određeno tvojom prirodom; to bi jednostavno bilo prirodno otkrovenje. Nemaš nikakve potrebe da učiš to od drugih, niti oni imaju potrebe da te podučavaju. Nisu ti potrebni drugi da te poduče niti da te primoraju da to uradiš; takva situacija prirodno nastaje. Cilj svega što radiš jeste da te ljudi uzdižu, da te hvale, obožavaju, budu ti poslušni i u svemu te slušaju. To što ti je omogućeno da budeš vođa prirodno rađa ovakvu situaciju i ona se ne može promeniti. A kako nastaje ta situacija? Određuje je čovekova nadmena priroda. Ispoljavanje nadmenosti je pobuna i otpor Bogu. Kada su ljudi nadmeni, uobraženi i samopravedni, teže tome da osnivaju sopstvena nezavisna carstva i da rade stvari kako im se prohte. I druge uzmu u svoje ruke i uvuku u svoje naručje. Sposobnost ljudi da čine tako nadmene stvari dokaz je da je suština njihove nadmene prirode zapravo Sotonina suština; suština arhanđela. Kada njihova nadmenost i uobraženost dostignu određeni nivo, u njihovom srcu za Boga mesta više nema i Bog biva skrajnut. Oni onda žele da budu Bog, teraju ljude da im se pokore i postaju arhanđeli. Ako imaš takvu sotonsku nadmenu prirodu, u tvom srcu za Boga nema mesta. Čak i ako veruješ u Boga, Bog te više neće prepoznati, smatraće te zlom osobom i eliminisaće te.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Nadmena priroda je glavni uzrok čovekovog otpora prema Bogu”

Koja vrsta stanja je prisutna u ljudima kada imaju nepopustljivu narav? Uglavnom su tvrdoglavi i samopravedni. Uvek se drže sopstvenih ideja, uvek misle da je ono što kažu ispravno, krajnje su nefleksibilni i svojevoljni. To je stav nepopustljivosti. Oni su kao pokvarena ploča, ne slušaju nikoga, ostaju nepromenljivo usmereni na jedan pravac delovanja, insistiraju da to proguraju, bez obzira na to da li je to ispravno ili nije; u tome ima neke tvrdokornosti. Što kaže narod: „Mrtvo prase ne boji se ražnja.” Ljudi vrlo dobro znaju šta je ispravno, a ipak to ne čine, oni uporno odbijaju da prihvate istinu. To je jedna vrsta naravi: nepopustljivost. U kakvim situacijama prikazujete nepopustljivu narav? Da li ste često nepopustljivi? (Da.) Veoma često! A pošto je nepopustljivost tvoja narav, to te prati u svakom trenu svakog dana tvog postojanja. Nepopustljivost sprečava ljude da izađu pred Boga, sprečava ih da prihvate istinu i sprečava ih da uđu u istina-stvarnost. A ako nisi u mogućnosti da uđeš u istina-stvarnost, može li doći do promene u tom aspektu tvoje naravi? Samo uz velike poteškoće. Da li je sada došlo do bilo kakve promene u ovom aspektu vaše nepopustljive naravi? A koliko se toga promenilo? Recimo, na primer, da si bio izuzetno tvrdoglav, ali sada je došlo do male promene u tebi: kada naiđeš na neki problem, imaš neki osećaj savesti u srcu, i kažeš sebi: „Moram da primenim neku istinu po ovom pitanju. Pošto je Bog razotkrio tu nepopustljivu narav – pošto sam je čuo, a sada sam je spoznao – ja, dakle, moram da se promenim. Kada sam se u prošlosti nekoliko puta susreo s takvim stvarima, sledio sam svoje telo i doživeo neuspeh, i nisam zadovoljan time. Ovog puta moram da primenjujem istinu.” Sa takvom ambicijom moguće je primenjivati istinu, i to je promena. Kada neko vreme na ovaj način doživljavate to iskustvo, i u stanju ste da sprovedete više istina u delo, a to onda donosi veće promene, tako da se tvoje buntovne i nepopustljive naravi sve manje otkrivaju, da li je došlo do promene u tvojoj život-naravi? Ako se tvoja buntovna narav vidno sve više smanjuje, a tvoja pokornost Bogu postaje sve veća, onda je došlo do stvarne promene.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Odbojnost prema istini uglavnom se odnosi na nedostatak interesovanja i mrskost prema istini i prema pozitivnim stvarima. Odbojnost prema istini je kada su ljudi u stanju da shvate istinu i znaju šta su pozitivne stvari, a ipak prema istini i pozitivnim stvarima imaju protivan, površan, mrzak, izbegavajući i ravnodušan stav. Takva je narav koja je odbojna prema istini. Da li takva narav postoji u svakome? Neki ljudi kažu: „Iako znam da je Božja reč istina, ipak mi se ne sviđa, niti je prihvatam, ili bar ne mogu sada da je prihvatim.” Šta je tu u pitanju? To znači imati odbojnost prema istini. Narav koja je u njima im ne dozvoljava da prihvate istinu. Koja konkretna ispoljenja neprihvatanja istine postoje? Neki kažu: „Shvatam sve istine, ali naprosto ne mogu da ih sprovedem u delo.” To otkriva da se radi o osobi koja oseća odbojnost prema istini, i da ne voli istinu, pa ne može da sprovede nijednu istinu u delo. Neki ljudi kažu: „Bog ima neprikosnovenost nad time što sam uspeo da zaradim mnogo novca. Bog me je zaista blagoslovio, Bog je bio mnogo dobar prema meni, Bog mi je dao veliko bogatstvo. Moja cela porodica je dobro obučena i sita, ne oskudevaju ni u odeći ni u hrani.” Kada vide da ih je Bog blagoslovio, ti ljudi zahvaljuju Bogu u svom srcu, znaju da je svim tim upravljao Bog, i da ih Bog nije blagoslovio – da su se oslanjali na sopstvene sposobnosti – oni nikada ne bi zaradili sav taj novac. To je ono što oni zaista misle u svom srcu, ono što zaista znaju i ono za šta zaista zahvaljuju Bogu. Ali dođe dan kada im posao propadne, kada nastupe teška vremena i kada pate u oskudici. Zašto je tako? Zato što pohlepno jure udobnost, zato što ne razmišljaju o tome kako da pravilno obavljaju svoju dužnost i sve vreme jure za bogatstvom, postaju robovi novca, što utiče na obavljanje njihove dužnosti, stoga im Bog sve to oduzima. U srcu znaju da ih je Bog blagoslovio sa toliko toga i da im je toliko toga dao, ali nemaju želju da uzvrate Božju ljubav, ne žele da izađu i obavljaju svoju dužnost, nesigurni su i stalno se plaše da će biti uhapšeni, plaše se da ne izgube celokupno bogatstvo i sva zadovoljstva, i kao ishod toga, Bog im sve to oduzima. Njima je u srcu sve jasno kao dan, znaju da im je Bog to oduzeo i da ih Bog dovodi u red, pa se mole Bogu i kažu: „O, Bože! Jednom si me blagoslovio, tako da možeš i drugi put da me blagosloviš. Tvoje postojanje je večno, a takvi su i Tvoji blagoslovi za čovečanstvo. Zahvaljujem Ti! Šta god da se desi, Tvoj blagoslov i Tvoje obećanje se neće promeniti. Ako mi oduzmeš, ipak ću se pokoriti.” Ali reč „pokoriti” iz njegovih usta ne zvuči iskreno. Njegova usta kažu da može da se pokori, ali pošto razmisli o tome, nešto mu tu ne štima: „Nekada je bilo tako dobro. Zašto je Bog sve to oduzeo? Zar to što ostajem kod kuće i obavljam svoju dužnost nije isto što i kada izlazim napolje da obavljam svoju dužnost? Šta sam to odlagao?” Uvek se priseća prošlosti. Ima neku vrstu pritužbe i nezadovoljstva prema Bogu i stalno se oseća potišteno. Da li mu je Bog još uvek srcu? U njegovom srcu je novac, materijalna udobnost i ona dobra vremena. U njegovom srcu uopšte nema mesta za Boga, On više nije njegov Bog. Iako zna da je istina da „Bog daje i Bog uzima”, on voli reči „Bog daje” i oseća odbojnost prema rečima „Bog uzima”. Jasno je da je njegovo prihvatanje istine selektivno. Kada ga Bog blagosilja, on to prihvata kao istinu – ali čim mu Bog oduzima, on ne može to da prihvati. On ne može da prihvati takvu neprikosnovenost od Boga, i namesto toga se opire i postaje ogorčen. Kada se od njega zatraži da obavi svoju dužnost, on kaže: „Hoću, ako mi Bog da blagoslov i blagodat. Bez Božjih blagoslova i sa svojom porodicom u ovakvom stanju siromaštva, kako da obavljam svoju dužnost? Ne želim!” Kakva je to narav? Iako on u svom srcu lično doživljava Božje blagoslove, kao i to da mu je On dao toliko toga, on nije voljan da prihvati kada mu Bog oduzima. Zašto je tako? Zato što ne može da se odrekne novca i lagodnog života. Iako možda nije podigao veliku galamu oko toga, možda nije pružio ruku Bogu i možda nije pokušao da povrati svoju nekadašnju imovinu oslanjajući se na sopstveni trud, on je već izgubio elan za Božje postupke, potpuno je nesposoban da prihvati pa kaže: „Zaista je bezobzirno da se Bog tako ponaša. To je neshvatljivo. Kako mogu da nastavim da verujem u Boga? Više ne želim da priznam da je On Bog. Ako ja ne priznam da je On Bog, On nije Bog.” Da li je to neka vrsta naravi? (Jeste.) Sotona ima takvu narav, Sotona tako poriče Boga. To je narav koja je odbojna prema istini i koja mrzi istinu. Kada ljudi toliko osećaju odbojnost prema istini, gde ih to vodi? Vodi ih u suprotstavljanje Bogu, u tvrdoglavo suprotstavljaju Bogu do samog kraja – što znači da je s njima gotovo.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Ljudi koji imaju zlobnu narav uvek žele da kotrolišu druge. Šta znači kontrolisati ljude? Da li ti se samo zabranjuje da kažeš neke stvari? Da li ti se samo zabranjuje da misliš na određeni način? Nipošto – nije to pitanje reči ili misli, već njihove zlobne naravi. Sudeći po reči „zlobna”, koje to stvari osoba može uraditi kad pokaže tu narav? Kao prvo, želeće da manipuliše ljudima. Šta znači manipulisati? Znači da šta god da se dešava u crkvi, takvi ljudi će hteti da se mešaju, da ometaju i kuju planove. Postaviće ti pravilo, kojeg se potom moraš pridržavati. Ako to ne učiniš, naljutiće se. Žele da manipulišu tobom: ako ti kažu da ideš na istok, moraš ići na istok; ako ti kažu da ideš na zapad, moraš ići na zapad. Imaju tu želju i prema njoj postupaju – to se zove manipulacija. Takvi ljudi žele da upravljaju sudbinom nekog čoveka, da upravljaju i kotrolišu njegov život, um, ponašanje i izbore da bi um, ideje, izbori i želje tog čoveka pratili ono što oni kažu i žele, a ne ono što Bog govori – to se zove manipulacija. Uvek navode ljude da učine ovo ili ono shodno njihovoj volji i ne postupaju u skladu s načelima, već u skladu s vlastitim namerama i izborima. Ne zanima ih kako se ti osećaš, već ti nasilno naređuju i ti moraš da radiš sve što ti kažu; ako ne postupiš u skladu s njihovom voljom, upravljaće tobom i osećaćeš se kao da zaista nemaš izbora i da se tu ništa ne može. U srcu znaš da te varaju i kontrolišu, ali i dalje ne znaš kako to da raspoznaš, a posebno se ne usuđuješ da se tome opireš. Zar takvi njihovi postupci nisu sotonsko ponašanje? (Jesu.) To je sotonsko ponašanje. Sotona na taj način vara i kontroliše ljude, pa se sotonska narav u ljudima ispoljava kroz njihove pokušaje da stalno manipulišu ljudima i da ih kontrolišu. Bez obzira na to da li mogu da ostvare taj cilj manipulacije i kontrole nad drugima, svi ljudi imaju tu vrstu naravi. Koja je to narav? (Zloba.) To je zloba. Zašto se naziva zlobom? Koji su jasni pokazatelji ove naravi? Da li u njoj ima i osećaja prinude? (Ima.) U njoj ima osećaja prinude, što znači da, nezavisno od toga da li slušaš, kako se osećaš, da li u tome uživaš i da li uopšte razumeš, promoran si da slušaš i da radiš šta ti se kaže, bez rasprave, bez prilike da govoriš ili da imaš ikakvu slobodu. Zar ne postoji i taj sloj značenja? (Da.) To se zove „surovost” i predstavlja jedan aspekt zlobe.^[a] Drugi aspekt zlobe je „zlo”.^[b] Na šta se „zlo” odnosi? Odnosi se na ljude koji koriste metode zabrane i prinudne indoktrinacije da bi uspeli da te kontrolišu i da te nateraju da obratiš pažnju na njihovu manipulaciju i time se zadovoljavaju. To se zove „zlo”. Sotona svojim postupcima želi da te spreči da imaš sopstvenu volju, da naučiš da preispituješ, raspoznaješ i razumeš istinu kroz koju tvoj život sazreva. Sotona ti ne dozvoljava da to radiš, već želi da te kontroliše. Sotona ti ne dozvoljava da tražiš istinu i da razumeš Božje namere, i ne dovodi te pred Boga, već pred sebe. Tera te da ga slušaš, kao da je on istina i kao da je sve što on kaže tačno, kao da je on središte svih stvari. Zato moraš da ga slušaš i ne smeš da pokušavaš da analiziraš da li su mu reči ispravne ili nisu. Narav koja se odlikuje prinudom i nasilnom manipulacijom ljudima i koja kontroliše njihovo ponašanje i umove zove se zloba.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „jedan je aspekt zlobe”.

b. Izvorni tekst ne sadrži izraz „Drugi aspekt zlobe je ’zlo’”.

Najteže je otkriti rđavost, jer je ona postala čovekova priroda i ljudi počinju da je veličaju, pa im još više rđavosti neće izgledati rđavo. Dakle, rđavu narav je još teže otkriti nego nepopustljivu narav. Neki ljudi kažu: „Kako to da se ona ne može lako otkriti? Ljudi imaju rđave požude. Zar to nije rđavost?” To je površno. Šta je prava rđavost? Koja su stanja rđava kada se manifestuju? Da li je rđava narav kada ljudi koriste uzvišene izjave da sakriju rđave i sramotne namere koje leže duboko u njihovom srcima, a zatim teraju druge da veruju da su te izjave veoma dobre, otvorene i legitimne, i na kraju postižu svoje skrivene motive? Zašto se to zove rđavost, a ne lažljivost? U smislu naravi i suštine, lažljivost nije toliko loša. Biti rđav je ozbiljnije nego biti lažljiv. Rđavost je ponašanje koje je podmuklije i podlije od lažljivosti, te je prosečnom čoveku teško da to prozre. Na primer, kakve je reči zmija koristila da namami Evu? Lažljive reči, koje zvuče ispravno i koje se čine kao da su rečene za tvoje dobro. Nisi svestan da sa tim rečima nešto nije u redu ili da iza njih stoji zla namera, i u isto vreme, nisi u stanju da otpustiš Sotonine predloge. To je iskušenje. Kada si u iskušenju i slušaš takve reči, ne možeš se odupreti da ne budeš namamljen i verovatno ćeš upasti u zamku, čime se postiže Sotonin cilj. To se zove rđavost. Zmija je koristila tu metodu da namami Evu. Da li je to vrsta naravi? (Jeste.) Odakle potiče takva vrsta naravi? Potiče od zmije, od Sotone. Ovakva vrsta naravi postoji u čovekovoj prirodi. Zar se ova rđavost ne razlikuje od zlih požuda ljudi? Kako nastaju rđave požude? One imaju veze sa telom. Prava rđavost je vrsta naravi, duboko skrivena, potpuno neprimetna za ljude bez iskustva ili bez razumevanja istine. Zbog toga je rđavost najteže otkriti među čovekovim naravima. Kod koje vrste čoveka je rđava narav najteža? Kod onih koji vole da iskorišćavaju druge. Oni su toliko vešti u manipulaciji da ljudi kojima manipulišu često ni ne znaju šta se dogodilo nakon toga. Ova vrsta čoveka ima rđavu narav. Rđavi ljudi, vođeni lažljivošću, služe se drugim načinima kako bi prikrili svoju lažljivost, svoje grehe i kako bi sakrili svoje tajne namere, ciljeve i sebične želje. To je rđavost. Štaviše, oni će se služiti različitim načinima da te namame, iskušavaju i zavedu, navodeći te da slediš njihove želje i da udovoljiš njihovim sebičnim požudama kako bi ostvarili svoje ciljeve. To je sve rđavost. To je autentična sotonska narav. Da li ste pokazali neko od tih ponašanja? Koji od aspekata rđave naravi ste više pokazali: iskušavanje, namamljivanje ili korišćenje laži da biste prikrili druge laži? (Imam osećaj da sam pomalo pokazao sve ove aspekte naravi.) Osećate da ste pomalo pokazali sve ove aspekte naravi. Drugim rečima, emotivno osećate da jeste i niste pokazali ova ponašanja. Ne možete da pružite nikakve dokaze. Da li u svakodnevnom životu primećujete da ste otkrili rđavu narav prilikom suočavanja sa nečim? Zapravo, ove stvari postoje unutar svačije naravi. Na primer, postoji nešto što ne razumeš, ali ne želiš da drugi znaju da ne razumeš, pa se služiš raznim načinima da ih navedeš na pogrešan put da misle da razumeš. To je prevara. Takva prevara je manifestacija rđavosti. Takođe, iskušavanje i namamljivanje su manifestacije rđavosti. Da li često iskušavate druge? Ako iskreno pokušavaš da razumeš nekoga i ako želiš da razgovaraš s njim, što ti je potrebno za posao i predstavlja odgovarajuću interakciju, to se ne smatra iskušavanjem. Ali ako imaš lične namere i svrhu i ne želiš stvarno da razumeš nečiju narav, težnje i znanje, već želiš da otkriješ njegove najdublje misli i istinita osećanja, onda se to naziva rđavost, iskušavanje i namamljivanje. Ako to radiš, onda imaš rđavu narav; zar to nije nešto što je skriveno? Da li je ovakvu narav lako promeniti? Ako možeš da razaznaš kako se manifestuje svaki aspekt tvoje naravi, kakva stanja svaki od tih aspekata često izaziva, i da ih povežeš sa sobom, tako što ćeš uvideti koliko je takva narav užasna i opasna, onda ćeš osetiti potrebu da se promeniš po tom pitanju i moći ćeš da osećaš žeđ za rečima Božjim i da prihvatiš istinu. Tada možeš da se promeniš i dobiješ spasenje. Ali ako posle tog povezivanja i dalje ne žudiš za istinom, ako nemaš osećaj dugovanja ili krivice, a kamoli osećaj kajanja, i ako ne voliš istinu, onda će ti biti teško da se promeniš. I razumevanje neće pomoći, jer sve što bi razumeo je samo doktrina. Koji god aspekt istine da je u pitanju, ako tvoje razumevanje ostaje na nivou doktrine i ne povezuje se sa tvojim praktikovanjem i ulaskom, neće biti koristi od doktrine koju razumeš.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino samospoznaja može da pomogne u težnji istini”

Uopšteno govoreći, kao ljudsko biće koje je rođeno u ovom svetu, uradićeš nešto što predstavlja kršenje istine, bez obzira na to da li se sećaš da si ikada učinio nešto čime si izdao neku drugu osobu ili da si izdao druge ljude mnogo puta ranije. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i, štaviše, u stanju si da izdaš i Mene i da činiš stvari koje prezirem. Drugim rečima, izdaja ne znači samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo odatle potiče izvor otpora čovečanstva i njegove pobune protiv Mene. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj prirodi, a ta priroda je veliki protivnik toga da svaki pojedinac bude u slozi usaglašavanja pojedinca sa Mnom.

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kada Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo je izdaja. Kada neguješ mnoštvo predstava i širiš ih svuda okolo je izdaja. Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja. Kada se smeješ lažno, a u srcu si daleko od Mene, je izdaja. Sve su ovo dela izdaje za koja ste oduvek bili kadri i ona su uobičajena među vama. Niko od vas možda ovo ne smatra problemom, ali ja ne mislim tako. Kada Me neko izda, ne odnosim se prema tome kao da je to neka beznačajna stvar i svakako to ne mogu ignorisati. Sada, kada obavljam svoje delo među vama, ponašate se ovako – ako bude došao dan da nikog nema da pazi na vas, nećete li biti kao razbojnici koji su se proglasili carevima svojih malih brda? Kada se to desi i kada budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da počisti za vama? Vi smatrate da su neka dela izdaje samo povremeni incidenti, a ne vaše ustaljeno ponašanje i da nisu vredna neke ozbiljne rasprave koja bi mogla da povredi vaš ponos. Ako zaista tako mislite, onda vam nedostaje zdrav razum. Ako tako razmišljate, vi ste primer i arhetip pobune. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i on ga ne može promeniti. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto da bi izdao rođaka ili prijatelja, to je dokaz da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može poreći. (…)

Svako može svojim sopstvenim rečima i postupcima da predstavi svoje pravo lice. To pravo lice je, naravno, njihova priroda. Ako si ti neko čiji je način izražavanja dvosmislen, onda je i tvoja priroda dvosmislena. Ako si po prirodi lažljiv, onda se i ponašaš kao prepredenjak i nije ti teško da obmanjuješ druge. Ako si pakosne prirode, i tvoje reči možda prijaju uhu, tvoji postupci ipak ne mogu sakriti tvoje pakosne smicalice. Ako si lenje prirode, onda sve što kažeš podrazumeva da želiš da izbegneš odgovornost za svoju površnost i lenjost, da će tvoji postupci biti spori i površni i da će prilično vešto prikrivati istinu. Ako si empatične prirode, onda će tvoje reči biti razumne, a tvoji postupci u skladu sa istinom. Ako si lojalne prirode, onda su i tvoje reči svakako iskrene, a način na koji postupaš prizeman, lišen svega onoga što bi tvom gazdi moglo da izazove nelagodu. Ako si požudan ili pohlepan za novcem, onda će tvoje srce često biti ispunjeno takvim stvarima, a ti ćeš nehotice vršiti izopačene, nemoralne radnje koje će ljudima biti odvratne i koje neće olako zaboravljati. Kao što sam rekao, ako si sklon izdajničkoj prirodi, onda se teško možeš otrgnuti od iste. Ne veruj u sudbinu da, ako nisi naneo nepravdu drugima, onda nisi sklon izdajničkoj prirodi. Ako tako razmišljaš, onda si ti zaista buntovnik. Sve Moje reči, svaki put kada ih izgovorim, odnose se na sve ljude, a ne samo na jednu osobu ili jedan tip osobe. Samo zato što Me nisi izdao u određenoj situaciji nije dokaz da Me nećeš izdati u nekoj drugoj. Neki ljudi, tokom neuspeha u braku, gube samopouzdanje dok tragaju za istinom. Neki ljudi se odriču obaveze da Mi budu odani dok im se porodica raspada. Neki ljudi Me napuštaju u potrazi za trenucima radosti i ushićenja. Neki ljudi bi radije upali u mračnu jarugu nego živeli u svetlosti i uživali u delu Svetog Duha. Neki ljudi koji ignorišu savete prijatelja da bi zadovoljili svoju žudnju za bogatstvom, čak ni danas nisu u stanju da priznaju svoju grešku i da se promene. Neki ljudi samo privremeno žive pod Mojim imenom da bi dobili Moju zaštitu, dok mi drugi pod prinudom posvećuju samo delić vremena, jer se čvrsto drže života i boje se smrti. Nisu li ovi i drugi nemoralni postupci, koji su, štaviše, nepostojani, upravo ona ponašanja kojima su Me ljudi odavno izdali duboko u svojoj duši? Naravno, znam da ljudi ne planiraju unapred Moju izdaju; njihova izdaja je prirodno otkrivenje njihove prirode. Niko ne želi da Me izda i niko nije srećan zbog postupka kojim Me je izdao. Naprotiv, takvi drhte od straha, zar ne? Dakle, da li razmišljate o načinu kojim ćete se iskupiti zbog ovakvih izdaja i kojim ćete promeniti sadašnju situaciju?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”

To što ljudi često u sebi otkrivaju iskvarenu narav dokazuje da njihovim životima upravlja Sotonina iskvarena narav i da je njihova suština – suština Sotone. Ljudi moraju da priznaju i da prihvate ovu činjenicu. Postoji razlika između priroda-suštine čoveka i suštine Boga. Pošto prihvate ovu činjenicu, šta bi trebalo da rade? Kada otkriju iskvarenu narav – kada se prepuštaju telesnim uživanjima i udaljavaju od Boga, ili kada Bog dela na način koji je suprotan njihovim sopstvenim idejama i u njima se pojave žalbe – ljudi moraju istog trena postati svesni da je to problem i da je u pitanju iskvarena narav, te da je to pobuna protiv Boga, suprotstavljanje Bogu, da nije u skladu s istinom i da je prezreno od strane Boga. Kada ljudi ovo shvate, ne smeju se žaliti, niti postati negativni i zabušavati, a pogotovu se ne smeju uznemiravati; umesto toga, moraju biti sposobni da dublje upoznaju sebe. Povrh toga, moraju biti sposobni da proaktivno stanu pred Boga i da prihvate Božji prekor i disciplinu, i moraju smesta sasvim izmeniti svoje stanje, do te mere da postanu sposobni da praktično postupaju saglasno istini i rečima Božjim, i ponašaju se saglasno načelima. Na ovaj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve normalniji, kao i stanje u kome se nalaziš. Postaćeš sposoban da sa sve većom jasnoćom prepoznaješ iskvarenu narav, suštinu iskvarenosti, kao i razna ružna stanja Sotone. Više nećeš izgovarati glupave i detinjaste reči poput „Sotona me je ometao”, ili „sotona mi je dao tu ideju”. Umesto toga, posedovaćeš tačno znanje o iskvarenim naravima, o ljudskoj suštini koja se opire Bogu, i o suštini Sotone. Odnosićeš se prema ovim stvarima na tačniji način i one te neće sputavati. Nećeš gubiti snagu i veru u Boga i u Njegovo spasenje zato što si otkrio deo svoje iskvarene naravi, ili zato što si načinio prestup, ili svoju dužnost obavljao površno, ili zato što često zatičeš sebe u pasivnom, negativnom stanju. Nećeš živeti u ovakvim stanjima, već ćeš se ispravno suočavati sa svojom iskvarenom naravi i bićeš sposoban da vodiš normalan duhovni život. Kada neko otkrije iskvarenu narav, ako uspe da razmisli o sebi, da stane pred Boga u molitvi, potraži istinu, razazna i secira suštinu svoje iskvarene naravi, tako da ga ona više ne kontroliše i ne sputava, nego je u stanju da sprovede istinu u delo, taj čovek će poći putem spasenja. Uz ovakvo praktično delovanje i iskustvo, čovek zatim može da odbaci svoju iskvarenu narav i da se oslobodi Sotoninog uticaja. Nije li on time živeo pred Bogom i stekao slobodu i izbavljenje? Ovo je put sticanja istine i njenog sprovođenja u delo, kao i put spasenja. Iskvarena narav je duboko ukorenjena u ljudima; suština Sotone i njegove prirode kontroliše ljudske misli, ponašanje i umove. Ipak, sve to bledi pred istinom, pred delom Božjim i Božjim spasenjem; sve to ne predstavlja nikakvu prepreku. Kakve god iskvarene naravi čovek imao, s kakvim god se poteškoćama suočavao i kakva god njegova ograničenja bila, postoji put kojim se može poći, metod njihovog razrešenja i odgovarajuće istine kojima se sve to razrešava. Ne znači li to da postoji nada u spasenje ljudskog roda? Tako je, nada u spasenje ljudskog roda postoji.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo