Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Nakon nekoliko hiljada godina iskvarenosti, čovek je bezosećajan i tupav; postao je zao duh koji se Bogu suprotstavlja do te mere da je ljudsko buntovništvo prema Bogu zabeleženo u istorijskim knjigama, a čak ni sam čovek nije u stanju da sasvim objasni svoje buntovničko ponašanje – jer je Sotona čoveka duboko iskvario i poveo ga stranputicom, tako da ovaj ne zna gde da se okrene. Čak i danas čovek izneverava Boga: kada vidi Boga, on Ga izneveri, a i kada ne može da vidi Boga, opet Ga izneveri. Ima i onih koji Ga, nakon što su posvedočili Božjim kletvama i Božjem gnevu, svejedno iznevere. I zato Ja kažem da je čovekov razum izgubio svoju prvobitnu funkciju, i da je čovekova savest takođe izgubila svoju prvobitnu funkciju. Čovek koga gledam jeste zver u ljudskoj odori; on je zmija otrovnica i, ma koliko pokušavao da se pokaže jadnim pred Mojim očima, nikada neću biti milostiv prema njemu, jer čovek ne razlikuje crno i belo, niti razlikuje istinu od neistine. Čovekov razum je toliko otupeo, a on ipak želi da dobije blagoslove; njegova ljudskost je toliko nedolična, a on ipak želi da poseduje suverenost jednog cara. Kome bi on sa takvim razumom mogao biti car? Kako bi s takvom ljudskošću mogao sedeti na prestolu? Čovek zaista nema stida! On je uobraženi bednik! Svima vama koji želite da dobijete blagoslove, predlažem da prvo pronađete ogledalo i pogledate svoj ružni odraz – imaš li ono što je potrebno da bi bio car? Imaš li lice nekoga ko bi mogao dobiti blagoslove? Niste ni najmanje promenili svoju narav, niti ste ijednu istinu sproveli u delo, a ipak želite predivnu sutrašnjicu. Zavaravate sami sebe! Budući da je rođen na tako prljavoj zemlji, društvo je čoveka ozbiljno upropastilo; bio je pod uticajem feudalnog morala i učio je u „ustanovama visokog obrazovanja“. Zaostalo razmišljanje, iskvareni moral, zloban pogled na život, filozofija za ovozemaljsko ophođenje dostojna prezira, potpuno bezvredno postojanje i razvratni životni stil i običaji – sve se to čoveku zarilo u srce i teško potkopalo i napalo njegovu savest. Posledično, čovek je sve dalje od Boga i sve Mu se više protivi. Čovekova narav iz dana u dan postaje sve zlobnija, te nema osobe koja će se dobrovoljno odreći bilo čega zarad Boga, ni osobe koja će se svojevoljno pokoriti Bogu, a ponajmanje nekoga ko će rado tražiti Božju pojavu. Umesto toga, pod Sotoninom vlašću, čovek ne radi ništa sem što traga za zadovoljstvima, prepuštajući se iskvarenosti tela u mulju zemlje. Čak i kada čuju istinu, oni koji žive u tami ni ne pomišljaju da je sprovedu u delo, niti su skloni da traže Boga čak ni kada su videli Njegovu pojavu. Kako bi tako iskvaren ljudski rod uopšte mogao imati priliku za spasenje? Kako bi tako dekadentan ljudski rod mogao živeti u svetlosti?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Čovekovo protivljenje Bogu i buntovništvo prema Njemu potiču od toga što je Sotona čoveka iskvario. Zbog Sotonine iskvarenosti, čovekova savest je otupela; on je nemoralan, njegove misli su izopačene i ima nazadan mentalni pogled. Pre nego što ga je Sotona iskvario, čovek se prirodno pokoravao Bogu i čim bi čuo Njegove reči, pokorio bi im se. Po prirodi je bio zdravog razuma i savesti, a posedovao je i normalnu ljudskost. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovekov prvobitni razum, savest i ljudskost otupeli su i Sotona ih je oštetio. Tako je on izgubio svoju pokornost i ljubav prema Bogu. Čovekov razum je postao izopačen, njegova narav istovetna životinjskoj, a njegovo buntovništvo prema Bogu još učestalije i ozbiljnije. Međutim, čovek to još uvek ne zna, niti prepoznaje, već se samo uporno suprotstavlja i buni. Čovekova narav se otkriva kroz ispoljavanje njegovog razuma, shvatanja i savesti; budući da su njegovi razum i shvatanja nezdravi, a savest mu je izrazito otupela, otud se i njegova narav buni protiv Boga. Ako se čovekov razum i shvatanja ne mogu promeniti, tada nema govora ni o promenama u njegovoj naravi, kao ni o usaglašavanju sa Božjim namerama. Ako čovekov razum nije zdrav, onda on ne može da služi Bogu i nije prikladan da ga Bog koristi. „Normalan razum“ podrazumeva pokornost i vernost Bogu, čežnju za Bogom, bivanje apsolutnim u odnosu prema Bogu i posedovanje savesti prema Bogu. Odnosi se na jedinstvo srca i uma prema Bogu, a ne na svesno protivljenje Bogu. Kod izopačenog razuma to nije slučaj. Pošto je Sotona iskvario čoveka, on je stekao predstave o Bogu, nije Bogu bio odan i nije žudeo za Njim, a da ne govorimo o savesti prema Bogu. Čovek se namerno suprotstavlja Bogu i osuđuje Ga i, povrh toga, dobacuje Mu pogrdne reči iza Njegovih leđa. Čovek osuđuje Boga iza Njegovih leđa, sa jasnom spoznajom da je On Bog; čovek nema nameru da se pokori Bogu, već pred Njega samo postavlja neuviđavne zahteve i molbe. Takvi ljudi – ljudi izopačenog razuma – nisu u stanju da spoznaju sopstveno prezira dostojno ponašanje, niti da se pokaju zbog svog buntovništva. Ako su ljudi u stanju da spoznaju sebe, tada su povratili nešto od svog razuma; što su ljudi koji još uvek ne mogu spoznati sebe buntovniji prema Bogu, to su manje zdravorazumni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Jer, iako je tačno da Mi ljudski rod pomaže u upravljanju, ljudi nisu ništa drugo do Moji neprijatelji. Ljudi su zlikovci koji Mi se suprotstavljaju i bune se protiv Mene. Ljudi nisu ništa drugo do potomstvo zlikovca kog sam Ja prokleo. Ljudi nisu ništa drugo do potomci arhanđela koji Me je izdao. Ljudi nisu ništa drugo do zaveštanje đavola koga sam davno odbacio i koji je od tada Moj nepomirljivi neprijatelj. Jer je nebo, koje natkriva čitavo čovečanstvo, mutno i mračno, bez ikakve naznake da će se razbistriti, a ljudski svet je uronjen u mrkli mrak, tako da niko ko u njemu živi ne može da vidi ni svoju pred licem ispruženu ruku, niti sunce kada podigne glavu. Put pod njihovim nogama, blatnjav i prepun rupa, izuvijan krivuda; čitava zemlja je pretrpana leševima. Mračni ćoškovi su prepuni ostataka mrtvih tela, a u hladnim i senovitim ćoškovima su se nastanili demoni. A svuda u svetu ljudi, demoni nadolaze i kreću se u hordama. Potomci raznoraznih zveri, prekriveni prljavštinom, zarobljeni su u ugovorenoj borbi, što srce prožima stravom. U takvim vremenima, u takvom svetu, u takvom „zemaljskom raju“, gde da ode čovek da potraži radosti života? Gde da ode da potraži životno odredište? Odavno izgažen pod Sotoninim nogama, ljudski rod je od početka bio glavni glumac sa Sotoninim likom – i više od toga, ljudski rod je otelovljenje Sotone i služi kao dokaz koji jasno i glasno svedoči o postojanju Sotone. Kako o Bogu može da svedoči takav ljudski rod, takva gomila degenerika i ološa, takvi potomci te iskvarene ljudske porodice? Odakle da dolazi Moja slava? Gde iko može da počne da priča o Mom svedočanstvu? Jer je neprijatelj, koji je već iskvario ljudski rod, koji stoji naspram Mene, već oteo i uprljao taj ljudski rod – ljudski rod koji sam Ja davno stvorio i koji je bio ispunjen Mojom slavom i Mojim životom. On je oteo Moju slavu, i sve što je učinio bilo je da ljude prožme otrovom, jako začinjenim Sotoninom ružnoćom i sokom sa drveta spoznanja dobra i zla.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znači biti stvarna osoba“

Čovekova priroda je sasvim drugačija od Moje suštine, jer čovekova iskvarena priroda u potpunosti potiče od Sotone; čovekovu prirodu je Sotona obradio i iskvario. Drugim rečima, čovek živi pod uticajem njegovog zla i nagrđenosti. Čovek ne raste u svetu istine ili u svetom okruženju, a još manje u svetlosti. Stoga, niko u svojoj prirodi ne može od rođenja da poseduje istinu, a još manje može da se rodi sa suštinom koja se boji i pokorava Bogu. Naprotiv, ljudi imaju prirodu koja se odupire Bogu, buni se protiv Boga i ne gaji ljubav prema istini. Upravo ova priroda je problem o kojem želim da diskutujem – izdaja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

Otkrivenje čovekove iskvarene naravi ima svoje izvorište ni u čemu drugom do u čovekovoj otupeloj savesti, njegovoj pakosnoj prirodi i nezdravom razumu; budu li čovekova savest i razum u stanju da iznova postanu normalni, tada će on postati neko ko je prikladan da ga Bog koristi. Naprosto zato što je čovekova savest oduvek bila otupela i zato što čovekov razum, koji nikada nije bilo zdrav, sve više otupljuje, čovek je sve više buntovan prema Bogu, u tolikoj meri da je Isusa čak prikovao za krst i da odbija da Božje ovaploćenje u poslednjim danima uđe u njegov dom, te osuđuje Božje telo i smatra ga niskim. Da čovek u sebi ima imalo ljudskosti, ne bi se toliko okrutno ophodio prema telu ovaploćenog Boga; da ima iole razuma, ne bi bio tako zloban u svom ophođenju prema telu ovaploćenog Boga; da ima i najmanje savesti, ne bi se tako „zahvaljivao“ ovaploćenom Bogu. Čovek živi u razdoblju kada se Bog ovaploćuje, a opet nije u stanju da se Bogu zahvali jer mu pruža tako dobru priliku, već proklinje dolazak Božji ili potpuno zanemaruje činjenicu o Božjem ovaploćenju, te je, reklo bi se, protiv toga i ima odbojnost prema tome. Bez obzira na to kako se čovek ophodi prema dolasku Božjem, Bog je, ukratko, uvek strpljivo nastavljao sa Svojim delovanjem – i pored toga što Mu čovek nije ukazivao nikakvu srdačnost, već Mu upućuje nerazumne zahteve. Čovekova narav je postala krajnje zlobna, njegov razum je isuviše otupeo, a savest mu je potpuno pregažena od zlotvora, prestajući još odavno da bude prvobitna savest čoveka. Ne samo da je čovek nezahvalan ovaploćenom Bogu što je ljudskom rodu podario toliko života i blagodati, već je postao i ogorčen zato što mu je Bog podario istinu; budući da čoveka istina nimalo ne zanima, on je postao ogorčen prema Bogu. Ne samo da čovek nije u stanju da položi svoj život za ovaploćenog Boga, već od Njega nastoji da izvuče i koristi, potražujući kamatu koja desetostruko nadilazi ono što je on sam dao Bogu. Ljudi sa takvom savešću i razumom smatraju da to nije velika stvar, verujući i dalje da su se i previše dali za Boga, a da im je Bog dao premalo. Postoje ljudi koji nakon što su Mi dali krčag vode, pružaju ruke i zahtevaju da im platim za dva krčaga mleka ili, nakon što su Mi dali sobu da u njoj jedanput prenoćim, zahtevaju da im platim za nekoliko noćenja. Uz takvu ljudskost i takvu savest, kako i dalje možete priželjkivati da zadobijete život? Kakvi ste vi samo prezira dostojni bednici! Zbog takve vrste ljudskosti u čoveku i takve savesti u čoveku ovaploćeni Bog tumara zemljom, ne pronalazeći nikakav zaklon. Oni koji se zaista odlikuju savešću i ljudskošću treba da obožavaju Boga i da svim srcem služe ovaploćenom Bogu, ne zbog količine posla koji je On obavio, već i da nikakav posao nije obavio. To treba da čine oni koji su zdravog razuma i to je čovekova dužnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Ako koristite sopstvene predstave da izmerite i ograničite Boga, kao da je Bog nepromenljivi glineni kip i ako Boga potpuno ograničite unutar okvira Biblije i zadržite Ga u domenu ograničenog područja delovanja, to samo dokazuje da ste Boga osudili. Zato što su Jevreji u doba Starog zaveta verovali da je Bog idol utvrđenog oblika kojeg su čuvali u svojim srcima, kao da se Bog jedino može nazvati Mesijom, i kao da samo On koji je nazvan Mesijom može biti Bog, i zato što su ljudi služili Bogu i obožavali Ga kao (beživotni) glineni kip, prikovali su Isusa tog vremena za krst, osudivši Ga na smrt – time je nedužni Isus bio osuđen na smrt. Bog nije počinio nikakav prekršaj, ali je čovek odbio da Ga poštedi, istrajan u tome da Ga osudi na smrt, pa je tako Isus bio razapet. Čovek oduvek veruje da je Bog nepromenljiv, i definiše Ga na osnovu jedne jedine knjige, Biblije, kao da čovek savršeno razume Božje upravljanje, kao da čovek drži sve što Bog čini u svom malom prstu. Ljudi su krajnje nerazumni, nadmeni su do krajnjih granica i svi su skloni preterivanju. Bez obzira na to koliko je veliko tvoje znanje o Bogu, Ja ipak kažem da ne poznaješ Boga, da si neko ko se najviše suprotstavlja Bogu i da si osudio Boga, jer si potpuno nesposoban da se pokoriš delu Božjem i da ideš putem na kome te Bog usavršava. Zašto Bog nikada nije zadovoljan ljudskim postupcima? Zato što čovek ne spoznaje Boga, zato što ima previše predstava i zato što se njegovo znanje o Bogu ni na koji način ne podudara sa stvarnošću, već umesto toga jednolično ponavlja istu priču bez promena i isti pristup koristi za svaku situaciju. I tako, nakon što je danas došao na zemlju, Boga je čovek još jednom prikovao za krst! Okrutan ljudski rod! Dosluh i spletke, međusobno otimanje i grabež, borba za slavu i bogatstvo, međusobni pokolj – hoće li tome ikada doći kraj? Uprkos stotinama hiljada reči koje je Bog izgovorio, niko se nije opametio. Ljudi deluju zarad svojih porodica, sinova i kćeri, svoje karijere, izgleda u budućnosti, položaja, preterane sujete i novca, radi hrane, odeće i onog telesnog. Međutim, ima li ikoga čiji su postupci zaista radi Boga? Čak i među onima koji deluju zarad Boga, malo je onih koji Boga spoznaju. Koliko ljudi ne postupa zarad svojih sopstvenih interesa? Koliko njih ne ugnjetava niti izopštava druge kako bi zaštitili sopstveni položaj? I tako je Bog nebrojeno puta bio nasilno osuđen na smrt, a bezbroj varvarskih sudija su Boga osudili i još jednom Ga prikovali za krst. Koliko njih se može nazvati pravednima jer zaista postupaju zarad Boga?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni“

Znajte da se vi Božjem delu protivite, odnosno da današnje delo odmeravate na osnovu sopstvenih predstava, zato što ne poznajete načela Božjeg dela i zato što se prema delu Svetoga Duha odnosite brzopleto. Vaše protivljenje Bogu i ometanje dela Svetog Duha uzrokovano je vašim predstavama i urođenom nadmenošću. Njihov uzrok nije u tome što je Božje delo pogrešno, već u tome što ste po svojoj prirodi previše buntovni. Nakon što pronađu svoju veru u Boga, neki ljudi čak ne mogu sa sigurnošću da kažu odakle potiče čovek, ali se zato ipak usuđuju da drže javne govore u kojima ocenjuju šta je u delu Svetog Duha ispravno, a šta pogrešno. Oni čak drže predavanja apostolima koji poseduju novo delo Svetoga Duha, uzgred komentarišući i govoreći ono što ne treba; njihova je ljudskost isuviše niska i u njima nema ni trunke razuma. Zar neće doći dan kada će se takvih ljudi gnušati i odbaciti ih delo Svetoga Duha i biće spaljeni paklenim ognjem? Oni ne poznaju Božje delo, ali zato Njegovo delo kritikuju i uz to pokušavaju da Boga poduče kako da radi. Kako bi tako nerazumni ljudi uopšte mogli da spoznaju Boga? Čovek Boga spoznaje kroz proces traženja i doživljavanja; ne spoznaje čovek Boga kroz prosvećenje Svetoga Duha tako što Ga kritikuje kad god mu se prohte. Što je znanje ljudi o Bogu preciznije, to Mu se oni manje protive. I obrnuto, što ljudi manje znaju o Bogu, veća je verovatnoća da će Mu se suprotstavljati. Tvoje predstave, tvoja stara priroda i tvoja ljudskost, karakter i moralni pogledi predstavljaju kapital kojim se opireš Bogu, a što su tvoje moralne norme iskvarenije, tvoje odlike odvratnije i tvoja ljudskost niža, to si veći neprijatelj Božji. Oni koji imaju snažne predstave i samopravednu narav još su veći neprijatelji ovaploćenog Boga; takvi ljudi su antihristi. Ako tvoje predstave ne budu ispravljene, one će uvek biti protivne Bogu; nikada nećeš biti u skladu sa Bogom i uvek ćeš biti odvojen od Njega.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“

Svako ko ne razume svrhu Božjeg dela je onaj ko Mu se suprotstavlja, a onaj ko je uspeo da razume svrhu Božjeg dela ali još uvek ne traži da zadovolji Boga još se više smatra protivnikom Boga. Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju“, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša? Oni koji imaju visoko mišljenje o sebi u Božjem prisustvu zapravo su najbedniji od svih ljudi, dok su oni koji sebe smatraju niskim zapravo najuvaženiji. A oni koji misle da poznaju delo Božje i koji su, štaviše, sposobni da sa velikom pompom objavljuju delo Božje drugima, čak i kada gledaju direktno u Njega – to su najneukiji ljudi. Takvi ljudi nemaju Božje svedočanstvo, oholi su i umišljeni. Oni koji veruju da imaju premalo znanja o Bogu, uprkos tome što imaju stvarno iskustvo i praktično znanje o Njemu, oni su od Njega najvoljeniji. Samo takvi ljudi zaista imaju svedočenje i zaista su u mogućnosti da budu usavršeni od strane Boga. Oni koji ne razumeju namere Božje jesu protivnici Boga; oni koji razumeju namere Božje, a ipak ne primenjuju istinu, protivnici su Boga; oni koji jedu i piju reči Božje, a ipak idu protiv suštine Božjih reči, protivnici su Boga; oni koji imaju predstave o ovaploćenom Bogu, a pored toga razmišljaju o pobuni, protivnici su Boga; oni koji sude Bogu protivnici su Boga; a ko nije u stanju da spozna Boga ili da svedoči za Njega, protivnik je Boga. Zato vas pozivam: ako zaista verujete da možete ići ovim putem, nastavite da idete njim. Ali ako niste u stanju da se uzdržite od protivljenja Bogu, onda je bolje da odete pre nego što bude prekasno. U suprotnom, šanse da sve ispadne loše po vas postaju izuzetno velike, jer je vaša priroda jednostavno suviše iskvarena. Od lojalnosti ili pokornosti, ili srca koje žudi za pravednošću i istinom, ili ljubavi prema Bogu, nemate ni trunke. Može se reći da je vaš položaj pred Bogom u potpunom haosu. Ne možete da se pridržavate onoga čega bi trebalo da se pridržavate i niste u stanju da kažete ono što bi trebalo da se kaže. Ono što bi trebalo da primenite u praksi niste uspeli da primenite; a funkciju koju treba da ispunite niste bili u stanju da ispunite. Nemate lojalnosti, savesti, pokornosti niti odlučnosti koju bi trebalo da imate. Niste izdržali patnju koju je trebalo da izdržite i nemate veru koju treba da imate. Jednostavno, vi ste potpuno lišeni ikakvih zasluga: zar vas nije sramota da nastavite da živite? Dozvolite mi da vas ubedim da bi vam bilo bolje da zatvorite oči i odete u večni počinak, čime ćete poštedeti Boga brige za vas i patnje zarad vas. Vi verujete u Boga, a ipak ne znate Njegove namere; jedete i pijete reči Božje, a ipak niste u stanju da se držite onoga što Bog zahteva od čoveka. Verujete u Boga, a niste Ga spoznali i ostajete živi bez cilja kom biste težili, bez ikakvih vrednosti, bez ikakvog smisla. Živite kao ljudsko biće, a ipak nemate ni najmanje savesti, integriteta ili kredibiliteta – možete li sebe još uvek zvati ljudskim bićima? Verujete u Boga, a ipak Ga obmanjujete; štaviše, uzimate Božji novac i jedete darove koji su Njemu prineti. Pa ipak, na kraju još uvek ne uspevate da pokažete nimalo obzira prema Božjim osećanjima niti iole savesti prema Njemu. Ne možete ispuniti ni najobičniji od Božjih zahteva. Možete li sebe i dalje nazivati ljudskim bićima? Jedete hranu koju vam Bog obezbeđuje i udišete kiseonik koji vam On daje, uživajući u Njegovoj blagodati, ali na kraju ipak nemate ni najmanje znanje o Bogu. Naprotiv, postali ste bednici koji se protive Bogu. Zar vas to ne čini zverima nižim čak i od psa? Među životinjama, ima li ijedne koja je zlonamernija od vas?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“

Najveći problem u vezi sa čovekom jeste u tome što on voli samo one stvari koje ne može da vidi, niti da ih dodirne, stvari koje su krajnje tajanstvene i čudesne, i koje čovek ne može ni da zamisli, a običnim smrtnicima su nedostižne. Što su takve stvari manje realne, ljudi ih više analiziraju, pa za njima čak tragaju, ne obazirući se ni na šta drugo u pokušaju da dođu do njih. Što su one manje realne, ljudi ih sve podrobnije proučavaju i analiziraju, te idu čak tako daleko da o njima formiraju svoje sveobuhvatne zamisli. S druge strane, što su stvari realnije, to su ljudi više nadmeni u odnosu prema njima; naprosto ih gledaju sa visine, pa ih čak i preziru. Nije li upravo takav vaš stav prema realističnom delu koje Ja danas obavljam? Što su takve stvari realnije, vi prema njima imate više predrasuda. Ne ulažete nimalo vremena da ih proverite, već ih naprosto zanemarujete; sa visine gledate na ove realistične i niske standardne zahteve, čak gajite brojne predstave o ovom Bogu koji je najpraktičniji, i naprosto niste u stanju da prihvatite Njegovu praktičnost i normalnost. Zar se time ne držite nejasne vere? Nepokolebljivo verujete u nejasnog Boga iz minulih vremena, a nimalo vas ne zanima praktični Bog današnjice. Nije li to stoga što su Bog jučerašnjice i Bog današnjice iz dve različite epohe? Nije li to zato što je Bog jučerašnjice uzvišeni Bog nebeski, dok je Bog današnjice sićušno ljudsko biće na zemlji? Nije li to, štaviše, zbog toga što je Bog koga čovek obožava nastao u njegovim predstavama, dok je Bog današnjice od opipljivog mesa, nastao na zemlji? Kada se sve uzme u obzir, nije li to stoga što je Bog današnjice previše stvaran, pa čovek ne traga za Njim? Jer ono što Bog današnjice traži od ljudi jeste upravo ono što su ljudi najmanje spremni da učine i zbog čega se osećaju posramljeno. Zar se time ljudima ne otežava? Zar se time ne ogoljavaju ljudski ožiljci? Na ovaj način, mnogi ljudi ne tragaju za stvarnim Bogom, praktičnim Bogom, te tako postaju neprijatelji ovaploćenog Boga, što će reći, antihristi. Zar ovo nije očigledna činjenica? U prošlosti, kad je Bog tek trebalo da se ovaploti, ti si možda bio verska ličnost ili posvećeni vernik. Nakon što se Bog ovaplotio, mnogi takvi posvećeni vernici nenamerno su postali antihristi. Znaš li o čemu se ovde radi? U svojoj veri u Boga, nisi usredsređen na stvarnost niti tragaš za istinom, već si opsednut lažima – nije li to najjasniji izvor tvog neprijateljstva prema ovaploćenom Bogu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu“

Čovek nije voljan da traga za Bogom, nije spreman da se radi Boga odrekne svojih poseda, niti želi da svoj celoživotni trud posveti Bogu; umesto toga, kaže da je Bog otišao predaleko, da je i previše toga što ima veze sa Bogom u neskladu sa čovekovim predstavama. Čak i da ste uložili beskrajan trud, uz ljudskost poput ove, još uvek ne biste mogli da dobijete Božje odobravanje, a da ne pominjemo činjenicu da ni ne tražite Boga. Zar ne znate da ste vi falična ljudska roba? Zar ne znate da, u poređenju s vašom, nijedna ljudskost nije pala na niže grane? Zar ne znate kako vas drugi zovu da bi vam iskazali poštovanje? Oni koji istinski vole Boga nazivaju vas vučjim ocem, majkom vuka, sinom vuka i njegovim unukom; vi ste potomci vuka, narod vukova, i treba da znate ko ste zapravo i da to nikada ne zaboravite. Ne pomišljajte da ste nadmoćni: vi ste najzlobnija skupina neljudi u ljudskom rodu. Zar baš ništa ne znate o tome? Znate li koliko sam rizikovao delajući među vama? Ako vaš razum ne može ponovo da bude normalan, a vaša savest ne može normalno da deluje, onda se nikada nećete osloboditi „vučjeg“ imena, nikada nećete pobeći od dana prokletstva, niti od dana svoje kazne. Rođeni ste nižeg roda, kao bezvredna stvar. Po prirodi ste čopor gladnih vukova, hrpa otpada i smeća i, za razliku od vas, Ja na vama ne delujem da bih od toga imao koristi, već zato što postoji potreba za delanjem. Nastavite li da na ovaj način budete buntovni, tada ću zaustaviti Svoje delo i više nikada neću delovati na vama; naprotiv, Ja ću svoj rad preneti na drugu skupinu, koja Mi je po volji, i time ću vas zauvek napustiti jer ne želim da gledam one koji su u neprijateljstvu sa Mnom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Vaša vera je prelepa; kažete da ste spremni da čitave svoje živote utrošite u ime Mog dela i da ste za njega spremni da žrtvujete svoje živote, ali se vaše naravi nisu mnogo promenile. Samo govorite nadmeno, uprkos činjenici da je vaše stvarno ponašanje krajnje bedno. Kao da su ljudski jezici i usne na nebesima dok su im noge daleko na zemlji, pa su zbog toga njihove reči i postupci i njihova reputacija i dalje u dronjcima i ruševinama. Vaša reputacija je uništena, vaše ponašanje je iskvareno, način govora vam je prost, a vaši su životi dostojni prezira; čak je i vaša celokupna ljudskost potonula u elementarnu niskost. Prema drugima ste uskogrudi i raspravljate se oko svake sitnice. Svađate se oko sopstvene reputacije i statusa, do te mere da ste spremni da se spustite u pakao i u ognjeno jezero. Vaše trenutne reči i dela su Mi dovoljni da utvrdim da ste grešni. Vaši stavovi prema Mom delu su Mi dovoljni da utvrdim da ste nepravedni, a sve vaše naravi su dovoljne da ukažu na to da ste prljave duše ispunjene grozotom. Vaša ispoljavanja i ono što otkrivate dovoljni su da kažu da ste ljudi koji su utolili žeđ krvlju nečistih duhova. Kada se pomene ulazak u carstvo, vi ne otkrivate svoja osećanja. Smatrate li da je to kakvi ste sada dovoljno da biste prošli kroz kapiju Mog carstva nebeskog? Smatrate li da možete dobiti ulaz u svetu zemlju Mog dela i reči, a da vaše sopstvene reči i dela prvo ne preispitam? Ko može Meni da zamaže oči? Kako bi vaše prezira dostojno, tako nisko ponašanje i razgovori mogli da umaknu Mom pogledu? Ja sam odredio da vaši životi budu životi ispijanja krvi i jedenja mesa tih nečistih duhova jer ih preda Mnom svakodnevno oponašate. Vaše ponašanje preda Mnom je bilo naročito loše, pa kako da vas ne smatram odvratnim? U vašim rečima je prljavština nečistih duhova: obmanjujete, tajite i ulagujete se poput onih koji se bave vradžbinama i poput onih koji primenjuju lažljivost i ispijaju krv nepravednih. Svi ljudski izrazi su krajnje nepravedni, pa kako svi ljudi mogu da budu smešteni u svetu zemlju gde se nalaze pravednici? Misliš li da te tvoje prezira dostojno ponašanje može izdvojiti kao sveca u poređenju sa onim nepravednima? Tvoj zmijski jezik će na kraju upropastiti ovo tvoje telo koje pustoši i radi gadosti, a te tvoje ruke prekrivene krvlju nečistih duhova na kraju će i tvoju dušu odvući u pakao. Zašto onda ne dograbiš ovu priliku da očistiš svoje ruke prekrivene prljavštinom? I zašto ne iskoristiš ovu priliku da odsečeš taj svoj jezik koji izgovara nepravedne reči? Da li je moguće da si zarad svojih ruku, jezika i usana spreman da stradaš u ognju pakla? Sa oba oka motrim na svačije srce, jer sam mnogo pre stvaranja ljudskog roda, njihova srca čvrsto držao u Svojim rukama. Još odavno sam prozreo ljudska srca, pa kako bi njihove misli mogle da uteknu Mom pogledu? Kako onda nije prekasno da izbegnu da ih spali Moj Duh?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

Usne su ti nežnije od golubice, ali ti je srce zlokobnije od one zmije iz davnina. Usne su ti lepe kao u Libanki, ali ti srce nije ljubaznije od njihovog, i svakako se ne može uporediti sa lepotom Hananki. Srce ti je tako lažljivo! Gnušam se samo usana nepravednika i njihovih srca, a Moji zahtevi prema ljudima nisu uopšte veći od onoga što očekujem od svetaca; naprosto osećam odvratnost prema zlim delima nepravednika i nadam se da će oni možda moći da odbace svoju prljavštinu i pobegnu iz svoje trenutne neprilike kako bi se mogli izdvojiti od onih nepravednih i živeti i biti sveti sa onima koji su pravedni. Vi ste u istim okolnostima kao i Ja, ali ste prekriveni prljavštinom; nemate čak ni najmanji delić prvobitnog obličja ljudi stvorenih na početku. Štaviše, budući da svaki dan oponašate obličje tih nečistih duhova, radeći ono što oni rade i govoreći ono što oni govore, svi delovi vašeg tela – čak i vaš jezik i usne – natopljeni su njihovom smrdljivom vodom, do te mere da ste sasvim prekriveni takvim mrljama, i nijedan deo vas ne može biti upotrebljen za Moje delo. To naprosto slama srce! Živite u takvom svetu konja i goveda, ali zapravo niste uznemireni; puni ste radosti i živite slobodno i sa lakoćom. Plivate unaokolo u toj smrdljivoj vodi, a zapravo ne shvatate da ste upali u takvu nepriliku. Svakoga dana se družite sa nečistim duhovima i dolazite u dodir sa „izmetom“. Život ti je prilično vulgaran, a da zapravo nisi ni svestan da u ljudskom svetu apsolutno ne postojiš i da nad sobom nemaš kontrolu. Zar ne znaš da su tvoj život još odavno pregazili ti nečisti duhovi ili da je tvoj karakter još odavno ukaljala smrdljiva voda? Misliš li da živiš u zemaljskom raju i da si okružen srećom? Zar ne znaš da si život živeo zajedno sa nečistim duhovima i da si istovremeno postojao sa svim onim što su oni za tebe pripremili? Kako bi način na koji živiš mogao da ima ikakav smisao? Kako bi tvoj život mogao da ima ikakvu vrednost? Trčao si unaokolo za svoje roditelje, roditelje nečistih duhova, ali zapravo nemaš pojma da su oni koji te zarobljavaju baš ti roditelji nečistih duhova koji su te rodili i odgojili. Štaviše, nisi svestan da su ti svu tvoju prljavštinu zapravo oni preneli; znaš samo to da ti oni mogu doneti „uživanje“, oni te ne grde niti te osuđuju, a posebno te ne proklinju. Nikada na tebi nisu iskaljivali svoj bes, već se prema tebi odnose s ljubavlju i srdačnošću. Njihove reči hrane tvoje srce, te tako postaješ dezorijentisan i, potpuno nesvesno, bivaš uvučen i voljan da im budeš na usluzi, postajući njihov izduvni ventil i sluga. Nemaš nikakvih pritužbi, već si spreman da za njih radiš kao pseto, kao konj; obmanuli su te. Baš zato nemaš apsolutno nikakvu reakciju na delo koje Ja obavljam. Ni ne čudi to što uvek želiš da se potajno izmigoljiš kroz Moje prste, ne čudi to što uvek želiš da slatkorečivošću od Mene na prevaru iskamčiš uslugu. Kako se ispostavlja, već si skovao drugi plan, drugi dogovor. Možeš da vidiš delić Mojih dela kao Svemogućeg, ali nemaš ni trunčice znanja o Mom sudu i grdnji. Nemaš predstavu kada je započela Moja grdnja; znaš samo kako da Me prevariš – ali ipak ne znaš da Ja neću trpeti čovekove prekršaje. Pošto si već odlučio da Mi služiš, Ja te neću pustiti. Ja sam Bog koji se gnuša zla i Bog koji je ljubomoran na ljudski rod. Pošto si svoje reči već položio na oltar, Ja neću trpeti da Mi pred očima pobegneš niti ću trpeti da služiš dvojici gospodara. Da li si mislio da ćeš moći da imaš drugu ljubav nakon što si svoje reči položio na Moj oltar i pred Mojim očima? Kako bih ljudima mogao da dozvolim da Me na takav način prave budalom? Da li si mislio da možeš tek tako da Mi svojim jezikom daješ obećanja i zaklinješ se? Kako si se mogao zakleti Mojim prestolom, prestolom Mene koji sam Svevišnji? Da li si mislio da tvoje zakletve više ne važe? Dozvolite Mi da vam kažem: iako su vaša tela prolazna, vaše zakletve nisu. Na kraju ću vas osuditi na osnovu vaših zakletvi. Međutim, vi verujete da prema Meni možete da se površno odnosite tako što ćete svoje reči položiti pred Mene, a da vaša srca mogu služiti nečistim duhovima i zlim duhovima. Kako bi Moj gnev mogao da podnese te ljude nalik psima i svinjama koji Me varaju? Moram da sprovedem Svoje upravne odluke i iz ruku nečistih duhova otrgnem sve one uštogljene „pobožne“ koji imaju veru u Mene kako bi na disciplinovan način mogli da Me „opslužuju“, da budu Moji volovi, da budu Moji konji i prepuste se orkestraciji Mog klanja. Nateraću te da usvojiš svoju prethodnu odlučnost i ponovo Mi služiš. Neću podnositi da Me ijedno stvoreno biće obmanjuje. Da li si mislio da tek tako možeš da mi neobuzdano ispostavljaš zahteve i preda Mnom lažeš? Da li si mislio da nisam čuo niti video tvoje reči i postupke? Kako bi bilo moguće da tvoje reči i dela nisu bili izloženi Mom pogledu? Kako bih ikada mogao da dozvolim ljudima da Me tako prevare?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

Neki će pitati: „Šta je tačno ljudsko biće?“ Ni jedan od današnjih ljudi nije ljudsko biće. Ako nisu ljudska bića, šta su onda? Moglo bi se reći da su životinje, zveri, Sotone ili đavoli; u svakom slučaju, oni su samo ogrnuti ljudskom kožom, ali se ne mogu nazvati ljudskim bićima, jer ne poseduju normalnu ljudskost. Nazvati ih životinjama donekle se približava istini, ali ljudi poseduju jezik, um i misli i sposobnost da se bave naukom i proizvodnjom, pa se zato mogu nazvati samo višim životinjama. Ali Sotona je preduboko iskvario ljude, odavno su ostali bez savesti i razuma i uopšte se ne pokoravaju Bogu niti ga se boje. Sasvim je primereno nazvati ih đavolima i Sotonama. Pošto je njihova priroda sotonska i pokazuju sotonsku narav i izražavaju sotonske stavove, prikladnije je nazvati ih đavolima i Sotonama. Ljudi su previše iskvareni i nemaju mnogo od ljudskog obličja. Kao zveri i životinje su, đavoli su. Ljudi sada nisu ni jedno ni drugo, ne liče ni na ljudska bića ni na demone i ne poseduju pravo ljudsko obličje. Posle mnogo godina iskustva, neki dugogodišnji vernici stiču malo bliskosti sa Bogom i u stanju su da, ko u manjoj, ko u većoj meri, pomalo razumeju Boga, te da se, manje ili više, brinu o stvarima o kojima se i Bog brine, i manje ili više misle o stvarima o kojima i On misli – to znači da pomalo izgledaju kao ljudi i da su napola oblikovani. Novi vernici još nisu doživeli grdnju i sud, niti neko veće orezivanje, a nisu čuli ni mnogo istine; samo su pročitali Božje reči, ali ne poseduju pravo iskustvo. Usled toga, oni podbacuju. Dubina ljudskog iskustva određuje koliko će se čovek promeniti. Što manje iskusiš Božje reči, manje ćeš razumeti istinu. Ako nemaš nimalo iskustva, onda si netaknuti živi Sotona i, prosto rečeno, đavo si. Veruješ li to? Razumećeš te reči jednog dana. Ima li sada dobrih ljudi? Ako ljudi ne liče na ljude, kako ih možemo nazivati ljudskim bićima? Nazivati ih dobrim ljudima tek ne dolazi u obzir. Oni imaju tek ljudski oklop, ali ne i ljudsku suštinu; ne bi bilo preterano nazvati ih zverima u ljudskoj odeći.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njihovim bićem. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš sva ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle sve te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, „Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?“ ljudi će odgovoriti, „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi.“ Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe i znači da žive samo za sebe. „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi“ – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala stub postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg. Sve što Sotona čini je radi zadovoljenja sopstvenih želja, ambicija i ciljeva. Želi da prevaziđe Boga, da se oslobodi od Boga i preuzme kontrolu nad svim stvarima koje je Bog stvorio. U toj meri je Sotona danas iskvario ljude: svi imaju sotonsku prirodu, svi pokušavaju da poreknu Boga i suprotstave Mu se i žele da kontrolišu sopstvenu sudbinu i usprotive se onome što Bog uređuje i organizuje. Njihove ambicije i želje su potpuno isti kao Sotonini. Prema tome, čovekova priroda je Sotonina priroda. Ljudsku prirodu zapravo predstavljaju gesla i aforizmi mnogih ljudi i odražavaju suštinu ljudske iskvarenosti. Ljudi biraju ono što sami najviše vole, i te stvari predstavljaju njihovu narav i težnje. Svakom rečju koju čovek izgovori i svime što radi, ma kako to bilo zaodenuto, on ne može da sakrije svoju prirodu. Na primer, fariseji su obično prilično dobro propovedali, ali kada bi čuli Isusove propovedi i istine, umesto da ih prihvate, oni bi ih osudili. Na ovaj način je otkrivena priroda-suština fariseja – da budu odbojni prema istini i da je mrze. Neki ljudi su leporečivi i vešto se prikrivaju, ali nakon što se sa njima određeno vreme druže, drugi ljudi otkrivaju da su po prirodi izuzetno varljivi i dvolični. Posle dužeg druženja sa njima, svi ostali otkrivaju njihovu priroda-suštinu. Na kraju, oni dolaze do sledećeg zaključka: lažljivi su i nikada ne govore ni reč istine. Ova konstatacija opisuje prirodu tih ljudi i najbolji je opis i dokaz njihove priroda-suštine. Njihova filozofija za ovozemaljsko ophođenje je da nikom ne govore istinu, kao i da ne veruju nikome. Sotonska priroda čoveka sadrži mnoštvo sotonskih filozofija i otrova. Ponekad ih ni sam nisi svestan i ne razumeš ih; pa ipak, svaki ti se trenutak života zasniva na tim stvarima. Štaviše, misliš da su te stvari potpuno ispravne i opravdane i da uopšte nisu pogrešne. To dovoljno pokazuje da su Sotonine filozofije postale ljudska priroda i da ljudi, misleći da je takav način života ispravan, žive u potpunom skladu sa tim filozofijama i bez ikakvog osećaja kajanja. Samim tim stalno otkrivaju svoju sotonsku prirodu i neprekidno žive po Sotoninim filozofijama. Sotonina priroda je život ljudi i njihova priroda-suština.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako hodati Petrovim putem“

Uopšteno govoreći, kao ljudsko biće koje je rođeno u ovom svetu, uradićeš nešto što predstavlja kršenje istine, bez obzira na to da li se sećaš da si ikada učinio nešto čime si izdao neku drugu osobu ili da si izdao druge ljude mnogo puta ranije. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i, štaviše, u stanju si da izdaš i Mene i da činiš stvari koje prezirem. Drugim rečima, izdaja ne znači samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo odatle potiče izvor otpora čovečanstva i njegove pobune protiv Mene. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj prirodi, a ta priroda je veliki protivnik toga da svaki pojedinac bude u slozi usaglašavanja pojedinca sa Mnom.

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kada Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo je izdaja. Kada neguješ mnoštvo predstava i širiš ih svuda okolo je izdaja. Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja. Kada se smeješ lažno, a u srcu si daleko od Mene, je izdaja. Sve su ovo dela izdaje za koja ste oduvek bili kadri i ona su uobičajena među vama. Niko od vas možda ovo ne smatra problemom, ali ja ne mislim tako. Kada Me neko izda, ne odnosim se prema tome kao da je to neka beznačajna stvar i svakako to ne mogu ignorisati. Sada, kada obavljam svoje delo među vama, ponašate se ovako – ako bude došao dan da nikog nema da pazi na vas, nećete li biti kao razbojnici koji su se proglasili carevima svojih malih brda? Kada se to desi i kada budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da počisti za vama? Vi smatrate da su neka dela izdaje samo povremeni incidenti, a ne vaše ustaljeno ponašanje i da nisu vredna neke ozbiljne rasprave koja bi mogla da povredi vaš ponos. Ako zaista tako mislite, onda vam nedostaje zdrav razum. Ako tako razmišljate, vi ste primer i arhetip pobune. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i on ga ne može promeniti. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto da bi izdao rođaka ili prijatelja, to je dokaz da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može poreći.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)“

Sve duše koje je Sotona iskvario drže se u ropstvu, pod Sotoninom vlašću. Samo oni koji veruju u Hrista odvojeni su, spaseni iz Sotoninog tabora i dovedeni u današnje carstvo. Ovi ljudi više ne žive pod Sotoninim uticajem. Ipak, čovekova priroda je i dalje ukorenjena u čovekovom telu, drugim rečima, uprkos tome što su vaše duše spasene, vaša priroda je i dalje onakva kakva je bila pre, i izgledi da ćete Me izdati i dalje su stoprocentni. Zbog toga Moje delo traje toliko dugo, jer je vaša priroda tvrdoglava. Sada svi vi, dok izvršavate svoje dužnosti, prolazite kroz poteškoće najbolje što možete, pa ipak, svako od vas je kadar da Me izda i vrati se pod Sotoninu vlast, u njegov tabor, vraćajući se svom starom životu – to je nepobitna činjenica. Tada nećete biti u mogućnosti da pokažete ni trunku ljudskosti ili ljudskog obličja, kao što to činite sada. U ozbiljnim slučajevima bićete uništeni i, štaviše, osuđeni na večnu propast, strogo kažnjeni, da se nikada više ne otelotvorite. Ovo je problem koji stoji pred vama. Podsećam vas, na ovaj način, prvo, zato da Moje delo ne bi bilo uzaludno, i drugo, zato da biste svi mogli živeti u danima svetlosti. Uistinu, to da li je Moje delo uzaludno nije ključni problem. Ono što jeste ključno je da budete u mogućnosti da imate srećan život i divnu budućnost. Moje delo je spašavanje ljudskih duša. Ako tvoja duša padne u ruke Sotone, tvoje telo neće živeti u miru. Ako Ja štitim tvoje telo, i tvoja duša će sigurno biti pod Mojom brigom. Ako te zaista prezirem, i tvoje telo i duša će istovremeno pasti u Sotonine ruke. Možeš li da zamisliš svoj položaj tada? Ako jednog dana Moje reči više ne budu dopirale do vas, onda ću vas ili sve predati Sotoni, koji će vas podvrgnuti strašnom mučenju dok Moj gnev sasvim ne posustane, ili ću Ja lično kazniti vas neiskupljive ljude, jer vaša srca koja Me izdaju nikada se neće promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

Vaše dugogodišnje ponašanje preda Mnom po prvi put Mi je dalo odgovor na pitanje: „Kakav je čovekov stav prema istini i istinitom Bogu?“ Svi Moji napori posvećeni čoveku pokazuju suštinu Moje ljubavi prema njemu, a svaki čovekov postupak preda Mnom pokazuje suštinu njegovog gnušanja prema istini i njegovog protivljenja Meni. Ja se u svakom trenutku brinem o svima koji su Me sledili, pa ipak, oni koji Me slede nikada nisu u stanju da prihvate Moje reči; oni čak nisu u stanju ni da poslušaju Moje savete. To je ono što Me najviše rastužuje. Niko nikada nije mogao da Me razume; štaviše, niko nikada nije mogao da Me prihvati, iako je Moj stav iskren, a Moje reči blage. Svako pokušava da posao koji sam mu poverio izvrši prema svojim zamislima; uopšte se ne pitaju kakve su Moje namere, a kamoli da Me upitaju šta je to što tražim od njih. Uporno tvrde da su Moje odane sluge, a pritom se sve vreme bune protiv Mene. Mnogi od njih veruju da istine koje su njima neprihvatljive ili nesprovodljive zapravo i nisu istine. Za te ljude, Moje istine predstavljaju nešto što se poriče i gura u stranu. U isto vreme, ljudi Me samo na rečima priznaju za Boga, a pritom Me ujedno smatraju za autsajdera, koji nije ni istina, ni put, ni život. Niko ne zna ovu istinu: Moje su reči večna i nepromenljiva istina. Ja čoveku dajem život i jedina sam smernica ljudskom rodu. Vrednost i smisao Mojih reči ne mere se po tome da li ih ljudski rod prepoznaje i prihvata, već po suštinskom značenju tih reči. Čak i ako niko na ovom svetu nije u stanju da prihvati Moje reči, njihovu vrednost i potporu koju one pružaju ljudskom rodu nijedan čovek ne može da proceni. Stoga, kad god se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je sledeći: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka pokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka pokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da čovek treba tim rečima da se opremi i, štaviše, da ih prihvati. Neka svi koji Me slede znaju ovo: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne nalaze svrhu i koji zbog njih ne mogu da prime spasenje, to su isti oni ljudi koje su Moje reči osudile i koji su, povrh toga, izgubili Moje spasenje, te ih stoga Moj štap nikada neće mimoići.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da preispitate svoja dela“