Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Uživam u onima koji nisu sumnjičavi prema drugima i volim one koji spremno prihvataju istinu; ovim dvema vrstama ljudi posvećujem veliku pažnju jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si lažljiv, onda ćeš biti rezervisan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako si sklon da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, sitničav po karakteru, lišen pravednosti i razuma, bez osećaja za pravdu, predan opakim taktikama, varljiv i lukav, poklonik zla i tame i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli zato što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da Mi ugađaju upravo oni koji Mi laskaju i ulizuju se, a da će oni koji nemaju takve veštine biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim nerazumevanjem; još gore je vaše huljenje Božjeg duha klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti i okrenuti protiv Mene. Tokom mnogo godina delovanja videli ste mnoge istine, ali da li znate šta su Moje uši čule? Koliko vas je spremno da prihvati istinu? Svi vi verujete da ste spremni da platite cenu za istinu, ali koliko vas je zaista patilo zbog istine? U vašim srcima nema ničeg osim nepravde, zato mislite da su svi, ko god oni bili, podjednako lažljivi i nepošteni – do te mere da čak verujete da bi ovaploćeni Bog, kao normalna osoba, mogao biti bez dobrog srca ili dobronamerne ljubavi. Štaviše, vi verujete da plemenit karakter i milostiva, dobronamerna priroda postoje samo u Bogu na nebu. Vi verujete da takav svetac ne postoji, da na zemlji vladaju samo tama i zlo, a da je Bog nešto čemu ljudi poveravaju svoju čežnju za dobrim i lepim, legendarna figura koju su sami izmislili. U vašim umovima, Bog na nebu je častan, pravedan i veliki, dostojan obožavanja i divljenja; u međuvremenu, ovaj Bog na zemlji je samo zamena i oruđe Boga na nebu. Vi verujete da ovaj Bog ne može biti ravan Bogu na nebu, a još manje da se sa Njim može porediti. Kada su u pitanju veličina i čast Božja, oni pripadaju slavi Boga na nebu, ali kada je reč o prirodi i iskvarenosti čoveka, to su osobine u kojima učestvuje Bog na zemlji. Bog na nebu je večno uzvišen, dok je Bog na zemlji zauvek beznačajan, slab i nesposoban. Bog na nebu se ne vodi telesnim osećanjima, već samo pravednošću, dok Bog na zemlji ima samo sebične motive i nema nimalo pravednosti ili razuma. Bog na nebu nema ni trunku nepoštenja i večno je veran, dok Bog na zemlji uvek ima nepoštenu stranu. Bog na nebu veoma voli čoveka, dok Bog na zemlji nedovoljno brine o čoveku, čak ga i potpuno zanemaruje. Ova pogrešna spoznaja već dugo postoji u vašim srcima, a mogla bi biti prisutna i u budućnosti. Vi posmatrate sva Hristova dela sa stanovišta nepravednika i ocenjujete celokupno Njegovo delo, kao i Njegov identitet i suštinu, iz perspektive zlih. Napravili ste ozbiljnu grešku i uradili ono što nikada nisu uradili oni koji su došli pre vas. Zapravo, vi služite samo uzvišenom Bogu na nebu sa krunom na glavi i nikada ne obraćate pažnju na Boga koga smatrate toliko beznačajnim da vam je nevidljiv. Nije li to vaš greh? Nije li ovo klasičan primer vaše uvrede naravi Božje?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako spoznati Boga na zemlji”

Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni” ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi” kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima”, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. Ako ti prija srcu da tražiš put istine, onda si neko ko uvek obitava na svetlosti. Ako ti je veoma drago da služiš u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu za sebe, već si naprosto poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, ako si voljan da daš sve od sebe, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i nepokolebljiv si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne pomišljaš na sebe niti uzimaš za sebe, tvrdim da takve ljude miluje svetlost i da će oni doveka živeti u carstvu. Trebalo bi da znaš obitavaju li u tebi istinska vera i odanost, jesi li trpeo muke zarad Boga i jesi li se potpuno potčinio Bogu. Ako ti sve ovo nedostaje, u tebi onda preostaju samo buntovništvo, lažljivost, pohlepa i prigovor. Pošto tvoje srce nije ni izbliza pošteno, ti nikada nisi bio priznat od Boga i nikada nisi živeo na svetlosti. Kakva će čovekova sudbina na kraju biti zavisi od toga ima li iskreno i vatreno srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što je zabeleženo u spisima o tvojoj sudbini. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti zboriš istinu, da li ti i dalje očekuješ da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog čuva kao zenicu oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda Božja kuća mogla da ugosti nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

Pošto ga je Sotona iskvario, čitavo čovečanstvo ima sotonsku narav. Poput Sotone, ljudi stavljaju maske i lažno se predstavljaju u svakom pogledu i pribegavaju obmani i manipulacijama po svim pitanjima. Nema ničega u čemu ne posežu za obmanom i manipulacijom. Neki se čak upuštaju u lažljive igre i u tako običnim aktivnostima kao što je kupovina. Na primer, možda su kupili najmoderniju odeću, ali se – iako im se zaista sviđa – ne usuđuju da je nose u crkvi iz straha da će je njihova braća i sestre komentarisati i govoriti da su plitki. Stoga je nose samo drugima iza leđa. Kakvo je to ponašanje? To je razotkrivanje lažljive i prepredene naravi. Zašto bi neko kupovao modernu odeću, pa zazirao od toga da je nosi pred braćom i sestrama? U svom srcu vole moderne stvari i prate svetske trendove kao što to rade nevernici. Boje se da ih braća i sestre ne prozru, da ne uvide koliko su plitki, da ne uvide da nisu ugledne i čestite osobe. U svom srcu oni vole moderne stvari i imaju problema da ih se odreknu, pa tako mogu da ih nose samo kod kuće i paze da ih braća i sestre ne vide. Ako stvari koje vole ne mogu da vide svetlost dana, zašto onda ne mogu da ih se odreknu? Zar ne postoji tu neka sotonska narav koja ih kontroliše? Stalno izgovaraju reči i doktrine i čini se da razumeju istinu, ali nisu u stanju da je sprovedu u delo. To je vrsta osobe koja živi po sotonskoj naravi. Ako je neko uvek varljiv i na rečima i na delu, ako ne dozvoljava drugima da ga vide onakvog kakav jeste, i ako uvek glumi pobožnu osobu pred drugima, u čemu je onda razlika između njega i fariseja? Želi da živi kao kurva, ali i da mu se podigne spomenik za čednost. Vrlo dobro je znao da ne može da nosi svoju egzotičnu odeću u javnosti, pa zašto ju je onda kupio? Zar to nije bačen novac? Samo zato što mu se sviđaju takve stvari i što mu je ta odeća bila prirasla k srcu, pa je osetio da mora da je kupi. Ali kada je jednom kupi, ne može da je nosi izvan kuće. Posle nekoliko godina žali što ju je kupio i iznenada shvata: „Kako sam samo mogao da budem tako glup, tako odvratan, pa da to uradim?” Čak se i njemu samom gadi to što je uradio. Ali on ne može da kontroliše svoje postupke jer nije u stanju da se odrekne stvari koje voli i za kojima teži. Zato pribegava taktici i ponaša se dvolično, koristi se prevarom da bi sebi udovoljio. Ako se njegova lažljiva narav ispoljava u tako beznačajnoj stvari, da li će moći da primenjuje istinu kada je reč o nečemu većem? To bi bilo nemoguće. Očigledno je da mu je u prirodi da bude varljiv i varljivost je njegova Ahilova peta.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Uvek misliš na svoje telo i na svoje izglede, uvek želiš da umanjiš patnju svog tela, da se manje daješ, da se manje žrtvuješ, da platiš manju cenu. Uvek nešto zadržavaš za sebe. To je lažljiv stav. Neki ljudi kalkulišu čak i kada je u pitanju davanje sebe Bogu. Kažu: „U budućnosti moram da živim udobno. Šta ako se Božje delo nikada ne privede kraju? Ne mogu da Mu ponudim čitavog sebe; ne znam čak ni kada će doći dan Božji. Moram da budem proračunat, da sredim svoj porodični život i svoju budućnost pre nego što se dam Bogu.” Ima li mnogo ljudi koji razmišljaju na taj način? Kakva je to narav kada neko kalkuliše i pravi sebi planove za nepredviđene situacije? Da li su ti ljudi odani Bogu? Da li su to pošteni ljudi? Biti proračunat i praviti planove za nepredviđene situacije nije isto što i biti jednog srca s Bogom. To je lažljiva narav, a ljudi koji to rade varaju. Stav sa kojim se odnose prema Bogu svakako nije pošten. Neki ljudi se plaše da će, u interakciji ili druženju sa svojom braćom i sestrama, ta braća i sestre prozreti njihove probleme i reći da su malog rasta, ili gledati na njih s visine. Dakle, kada govore, uvek pokušavaju da ostave utisak da su veoma revnosni, da čeznu za Bogom i da su željni da primenjuju istinu. Ali iznutra, oni su zapravo užasno slabi i negativni. Pretvaraju se da su jaki, tako da niko ne može da ih prozre. To je takođe prevara. Ukratko, ako se u bilo čemu što radiš, bilo u životu ili dok obavljaš neku dužnost, baviš lažima i lažnim predstavljanjem ili koristiš lažne izglede da bi druge prevario ili ih naveo na pogrešan put i naterao ih da te poštuju i obožavaju, ili da te ne gledaju s visine, to je sve prevara. Neke žene obožavaju svoje muževe, kada su u stvari njihovi muževi demoni i bezvernici. Bojeći se da će njena braća i sestre reći da su joj osećanja prejaka, takva žena će prva reći: „Moj muž je demon.” Ali u svom srcu kaže: „Moj muž je dobar čovek.” Prvo je ono što usta govore samo da drugi čuju, da bi pomislili da je razborita po pitanju svog muža. Ono što zaista misli jeste: „Ne spominjite to. Ja ću prva to da kažem, tako da nema potrebe da vi to pominjete. Već sam razotkrila svog muža kao demona, tako da to znači da sam se odrekla svojih osećanja i vi nećete imati šta na to da kažete.” Zar to nije varljivost? Zar to nije samo fasada? Ako to uradiš, onda, pretvarajući se, obmanjuješ ljude i navodiš ih na pogrešan put. Igraš igre, izvodiš trikove na svakom koraku, tako da je ono što drugi vide tvoja lažna slika, a ne tvoje pravo lice. To je podmuklo; to je čovekova lažljivost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Neki ljudi nikada nikome ne govore istinu. Oni unapred razmotre i usavrše sve što im padne na pamet pre nego što progovore pred ljudima. Nikada ne znaš šta je od onoga što kažu istina, a šta laž. Danas kažu jedno, sutra drugo, jednoj osobi kažu jedno, a drugoj nešto drugo. Sve što kažu protivrečno je samo po sebi. Kako takvim ljudima može da se veruje? Veoma je teško tačno dokučiti činjenice i ne možeš da izvučeš ni jednu jedinu poštenu reč iz njihovih usta. Kakva je to narav? To je lažljivost. Da li je lažljivu narav lako promeniti? Nju je najteže promeniti. Sve što uključuje narav odnosi se na čovekovu prirodu, a ništa nije teže promeniti od onoga što se odnosi na nečiju prirodu. Izreka „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” potpuno je tačna! Bez obzira na to o čemu pričaju ili šta rade, lažljivci uvek imaju lične ciljeve i namere. Ako ih nemaju, neće ništa reći. Ako pokušaš da shvatiš koji su njihovi ciljevi i namere, odjednom će ućutati. Ako im se slučajno nešto omakne, učiniće sve da na neki način to izvrnu, da te zbune i spreče da saznaš istinu. Bez obzira na to šta lažljivci rade, nikome neće dozvoliti da sazna celu istinu o tome. Bez obzira na to koliko vremena ljudi provedu s njima, niko ne zna šta se zaista dešava u njihovim glavama. Takva je priroda lažljivaca. Bez obzira na to koliko lažljivac govori, drugi ljudi nikada neće znati šta su njegove namere, šta stvarno misli, niti šta tačno pokušava da postigne. Čak ni njihovi roditelji ne uspevaju u to da proniknu. Izuzetno je teško pokušati shvatiti lažljivce, jer niko ne može da prozre šta im je na umu. Evo kako lažljivci govore i ponašaju se: nikada ne govore ono što misle niti prenose ono što se zaista dešava. To je vrsta naravi, zar ne? Kada poseduješ lažljivu narav, nije važno šta govoriš, niti šta radiš – ta narav je uvek u tebi, kontroliše te, tera te da igraš igre i da smišljaš smicalice, da se poigravaš ljudima, prikrivaš istinu i stvaraš paravan. To je lažljivost. Koje je još ponašanje karakteristično za lažljivce? Navešću primer. Dvoje ljudi razgovara i jedno od njih priča o svojoj samospoznaji; ta osoba stalno govori o tome kako je napredovala i pokušava da navede drugu osobu da u to poveruje, ali joj ne saopštava stvarne činjenice. U njenim rečima ima nečeg skrivenog i to ukazuje na izvesnu narav – na lažljivost. Da vidimo da li možete da je raspoznate. Ta osoba kaže: „Nedavno sam doživela neke stvari koje su me navele da osetim da je tokom ovih godina moja vera u Boga bila uzaludna. Ništa nisam zadobila. Tako sam bedna i patetična! Moje ponašanje u poslednje vreme nije baš najbolje, ali sam spremna da se pokajem.” Međutim, ni posle tih reči, kod nje se ne može videti ni tračak pokajanja. U čemu je ovde problem? U tome što ta osoba laže i obmanjuje. Kada ih drugi čuju kako izgovaraju tako nešto, oni pomisle: „Ova osoba ranije nije stremila ka istini, ali to što sada može da izgovori ove reči pokazuje da se zaista pokajala. Nema sumnje. Ne smemo da je gledamo istim očima kao nekada, već u novom, boljem svetlu.” Tako ljudi razmišljaju i rezonuju kada čuju te reči. Ali da li je trenutno stanje te osobe baš takvo kao što ona kaže da jeste? U stvarnosti nije tako. Nije se istinski pokajala, ali njene reči stvaraju iluziju da jeste i da se promenila nabolje i da je drugačija nego ranije. To je ono što želi da postigne svojim rečima. Kada tako govori da bi prevarila ljude, kakvu narav ona otkriva? Lažljivost – i to je veoma podmuklo! Činjenica je da ona uopšte nije svesna da je doživela neuspeh u svojoj veri u Boga, da je jadna i bedna. Ona pozajmljuje duhovni rečnik i jezik da bi obmanula ljude, da bi postigla svoj cilj da navede druge da misle dobro o njoj i da imaju dobro mišljenje o njoj. Zar to nije lažljivost? Jeste, a kada je neko toliko lažljiv, nije mu lako da se promeni.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Postoji još jedna vrsta osobe koja se nikada ne izražava ni jednostavno ni otvoreno. Uvek skriva i prikriva nešto, prikuplja informacije od ljudi na svakom koraku i kroz razgovor ih ispituje. Uvek želi da sazna sve o drugima, ali ne govori ono što joj leži na srcu. Niko ko s njom razgovara ne može da se nada da će saznati istinu o toj osobi. Takvi ljudi ne žele da drugi znaju njihove planove i ne dele ih ni sa kim. Kakva je to narav? To je lažljiva narav. Takvi ljudi su izuzetno promućurni, niko ne može da ih dokuči. Ako neko poseduje lažljivu narav, on je nesumnjivo lažljiva osoba, a lažljiv je i u priroda-suštini. Da li takva osoba stremi ka istini u svojoj veri u Boga? Ako ne govori istinu pred drugim ljudima, da li je sposobna da govori istinu pred Bogom? Naravno da nije. Lažljivac nikada ne govori istinu. On možda veruje u Boga, ali da li je njegovo verovanje istinsko? Kakav stav ima prema Bogu? Sigurno će imati mnogo nedoumica u srcu: „Gde je Bog? Ne vidim Ga. Gde su dokazi da je On stvaran?” „Bog je suveren nad svime? Stvarno? Sotonin režim mahnito tlači i hapsi one koji veruju u Boga. Zašto ga Bog ne uništi?” „Kako tačno Bog spašava ljude? Da li je Njegovo spasenje stvarno? To nije baš jasno.” „Može li vernik da uđe u carstvo nebesko ili ne? Bez ikakve potvrde, teško je reći.” Da li on, kad u svom srcu već toliko sumnja u Boga, može iskreno da se da za Boga? To je nemoguće. On gleda sve te ljude koji su se odrekli svega što imaju da bi sledili Boga, koji se daju Bogu i obavljaju svoje dužnosti, i razmišlja: „Moram nešto da zadržim za sebe. Ne mogu da budem nepromišljen kao oni. Ako sve dam Bogu, kako ću živeti u budućnosti? Ko će se brinuti o meni? Moram da imam plan za nepredviđene situacije.” Vidiš kako su lažljivi ljudi „promućurni”, koliko unapred razmišljaju. Ima nekih koji, kada vide da drugi na okupljanjima iskreno govore o spoznaji svoje iskvarenosti, u razgovoru pred svima otkrivaju ono što im je skriveno u srcu i iskreno govore koliko puta su počinili blud, pomisle: „Budalo! To su lične stvari; zašto bi ih pričao drugima? To niko ne bi uspeo da iscedi iz mene!” Eto koliko su ljudi lažljivi – radije bi umrli nego bili iskreni i oni nikome ne govore svu istinu. Neki kažu: „Grešio sam i uradio neke loše stvari i malo me je sramota da ljudima o tome otvoreno pričam. To su ipak lične stvari i sramotne su. Ali ne mogu da ih sakrijem ili tajim od Boga. Treba da ih saopštim Bogu, iskreno i otvoreno. Ne bih se usudio da kažem drugima svoje misli ili lične stvari, ali moram da kažem Bogu. Nije bitno od koga sve krijem tajne, ali ne mogu da ih krijem od Boga.” To je stav koji poštena osoba zauzima prema Bogu. Međutim, lažljivci su na oprezu od svih, nikome ne veruju i ni sa kim iskreno ne razgovaraju. Nikome ne govore svu istinu i niko ne može da pronikne u njih. Oni su najlažljiviji ljudi od svih. Svako ima lažljivu narav; jedina razlika je u tome koliko je ona ozbiljna. Iako možeš da otvoriš svoje srce i razgovaraš o svojim problemima na okupljanjima, da li to znači da nemaš lažljivu narav? Ne znači, imaš je i ti. Zašto to govorim? Evo primera: možda u zajedništvu jesi u stanju da se otvoriš o stvarima koje se ne dotiču tvog ponosa ili sujete, o stvarima koje nisu sramne i stvarima zbog kojih nećeš biti orezan – ali da si učinio nešto što krši istina-načela, nešto što bi se svima gadilo i zbog čega bi bili zgroženi, da li bi mogao otvoreno da razgovaraš o tome na skupovima? A da si učinio nešto neizrecivo, bilo bi ti još teže da se otvoriš i otkriješ istinu o tome. Ako bi neko to istražio ili pokušao da pronađe krivca, ti bi koristio sva sredstva koja ti stoje na raspolaganju da to sakriješ i bio bi prestravljen mogućnošću da bi sve moglo da se razotkrije. Uvek bi pokušavao to da prikriješ i da se izvučeš. Zar to nije lažljiva narav? Možda veruješ da ako to ne kažeš naglas, niko neće saznati i da čak ni Bog neće imati načina da to sazna. To je pogrešno! Bog ispituje najdublje kutke ljudskog srca. Ako ti to nije jasno, onda uopšte ne poznaješ Boga. Lažljivi ljudi ne obmanjuju samo druge – oni se čak usuđuju da pokušaju da obmanu Boga i koriste lažljiva sredstva da Mu se odupru. Da li takvi ljudi mogu da dostignu Božje spasenje? Božja narav je pravedna i sveta, a lažljivaca se On najviše gadi. Dakle, lažljivcima je najteže da dostignu spasenje. Ljudi lažljive prirode su oni koji najviše lažu. Oni će lagati čak i Boga, pokušaće da Ga obmanu i uporno će odbijati da se pokaju. To znači da ne mogu da dostignu Božje spasenje. Ukoliko neko samo s vremena na vreme pokazuje iskvarenu narav, ako laže i obmanjuje ljude, ali je jednostavan i iskren prema Bogu i kaje se pred Njim, onda takva osoba još uvek ima nadu da će dostići spasenje. Ako si zaista razumna osoba, treba da se otvoriš prema Bogu, da iskreno razgovaraš s Njim, da o sebi promisliš i da sebe spoznaš. Ne treba više da lažeš Boga, ne treba ni u jednom trenutku da pokušavaš da Ga obmaneš, a još manje treba da pokušavaš da bilo šta sakriješ od Njega. Činjenica je da postoje neke stvari za koje ljudi ne treba da znaju. Sve dok si u vezi s njima iskren pred Bogom, to je u redu. Kada nešto učiniš, pobrini se da nemaš tajni sa Bogom. Možeš da kažeš Bogu sve ono što nije prikladno da se kaže drugima. Osoba koja tako postupa je pametna. Iako možda postoje neke stvari za koje ne osećaju potrebu da podele sa drugima, to ne treba nazivati lažljivošću. Lažljivi ljudi su drugačiji: smatraju da treba sve da kriju, da ne smeju ništa da kažu drugima, posebno ne kada je reč o ličnim stvarima. Ako nemaju koristi od toga da nešto kažu, neće to ni reći, čak ni Bogu. Zar to nije lažljiva narav? Takva osoba je uistinu lažljiva! Ako je neko toliko lažljiv da ni Bogu ne govori istinu i sve krije od Boga, da li ta osoba uopšte veruje u Boga? Da li ima istinsku veru u Boga? To je osoba koja sumnja u Boga i u srcu Mu ne veruje. Dakle, zar njena vera nije lažna? Ona je bezvernik, lažni vernik.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Mnogo je takozvanih dobrih ljudi na svetu koji govore visokoumne stvari – iako na površini ne deluje da su počinili nekakvo veliko zlo, oni su zapravo izuzetno lažljivi i prepredeni. Uvek znaju odakle vetar duva i izražavaju se uglađeno i sladunjavo. To su lažni dobri ljudi i licemeri – samo se pretvaraju da su dobri. Oni koji idu srednjim putem su najpodmukliji od svih. Nikoga ne vređaju, uglađeni su i prevejani, vešto se snalaze u svim situacijama i niko ne primećuje njihove mane. Oni su kao žive Sotone! Ima li takvih ljudi među vama? (Da.) Zar ne mislite da je takav život zamoran? (Jeste, zamoran je.) Da li ste, onda, smislili način da se promenite? Kako se čovek menja? Kako bi obrt trebalo da počne? (Primenom istine.) Nemojte da kažete „primenom istine”, ili „shvatanjem istine” ili „ulaskom u istina-stvarnost.” To su velike reči, van čovekovog domašaja, pa se zato čine praznim. Moramo umesto toga da krenemo od pojedinosti. (Od toga da sam čestita osoba.) To je konkretna primena. Budi čestita osoba, ili još detaljnije: budi jednostavan i otvoren čovek, koji ne prikriva ništa, koji ne laže, koji nema dlake na jeziku; budi direktan, sa osećajem za pravdu i sposobnošću da istinito govoriš. Ljudi prvo moraju to da postignu. Recimo da postoji neka zla osoba koja čini nešto što remeti rad crkve i da crkveni vođa želi da mu pomogneš da bolje shvati situaciju. Znaš ko je počinilac, ali zbog toga što imaš dobar odnos sa tim čovekom, ne želiš da ga uvrediš, slažeš i kažeš da ne znaš. Vođa te pita za više pojedinosti, ti okolišaš i nalaziš izgovor da prikriješ pomenutu zlu osobu. Zar to nije obmana? Nisi rekao vođi istinu o situaciji, već si prikrio istinu. Zašto bi to uradio? Zato što nisi nikoga želeo da uvrediš. Daješ prednost zaštiti ličnih odnosa i tome da nikog ne povrediš, a kazivanje istine i primena istine su ti na poslednjem mestu. Šta je to ovladalo tobom? Tobom vlada tvoja sotonska narav, zapušila ti je usta i sprečila te da govoriš istinu – u stanju si jedino da živiš po svojoj sotonskoj naravi. Šta je iskvarena narav? Iskvarena narav je sotonska narav i osoba koja živi po svojoj iskvarenoj naravi je živi Sotona. U govoru joj je uvek provera, stalno okoliša i nikada nije direktna; i da je tuku do smrti, ne bi govorila istinu. Eto, to se dešava kada nečija iskvarena narav postane previše teška. Takva osoba potpuno gubi svoju ljudskost i postaje đavo. Mnogi od vas bi pre da uvrede i varaju Boga da bi zaštitili svoje odnose sa drugima, kao i status i ugled koji imate među ljudima. Da li neko ko se tako ponaša voli istinu? Da li je to osoba koja traga za istinom? To je neko ko vara Boga otvorenih očiju i neko ko nema ni trunku bogobojažljivog srca. Usuđuje se da obmanjuje Boga – ta osoba mora da je stvarno ambiciozna i buntovna! Takvi ljudi obično i dalje misle da vole Boga i da Ga se boje, i često kažu: „Svaki put kada pomislim na Boga, pomislim na to koliko je veliki, koliko je uzvišen i nedokučiv! Bog voli čovečanstvo, Njegova ljubav je tako stvarna!” To što govoriš možda lepo zvuči, ali da vidiš zlog čoveka koji ometa rad crkve, ne bi ga razotkrio. Ti si onaj koji hoće da ugodi drugima, štitiš isključivo sopstveni slavu, dobit i status, umesto da braniš interese Božje kuće. Kada znaš kakvo je stvarno stanje stvari, ne govoriš istinu, okolišaš i štitiš zle ljude. Da od tebe zatraže da govoriš istinu, bilo bi ti izuzetno teško. Toliko gluposti izgovaraš samo da bi izbegao da kažeš istinu! Kada govoriš, samo okolišaš, trošiš toliko misli i živiš na tako zamoran način, sve kako bi zaštitio sopstveni ugled i ponos! Da li je Bog zadovoljan ljudima koji se tako ponašaju? Bog iznad svih prezire lažljive ljude. Ako želiš da se oslobodiš Sotoninog uticaja i ostvariš spasenje, onda moraš da prihvatiš istinu. Moraš da počneš tako što ćeš postati čestita osoba. Budi iskren, govori istinu, nemoj da te ograničavaju tvoja osećanja, odbaci svoje pretvaranje i lukavstvo. Govori o problemima principijelno i tako ih rešavaj – na taj način se lako i srećno živi i tako ćeš i dalje moći da živiš pred Bogom. Ako stalno živiš po sotonskim filozofijama, uvek se uzdaješ u laži i varanje i tako provodiš dane, onda ćeš živeti pod Sotoninom vlašću i živećeš u tami. Ako živiš u Sotoninom svetu, postaćeš sve lažljiviji i lažljiviji. Toliko godina veruješ u Boga, slušao si tolike propovedi, ali ti se iskvarena narav još nije očistila i sada i dalje živiš po svojoj sotonskoj naravi. Zar ti se nije zgadilo? Zar te nije sramota? Ma koliko dugo veruješ u Boga, ako si i dalje poput nevernika, kakva je onda svrha da veruješ u Boga? Da li zaista možeš da postigneš spasenje verujući u Boga na taj način? Tvoji životni ciljevi se nisu promenili, baš kao ni tvoja načela i metode. Jedina stvar koju imaš a koju nevernik nema je zvanje „vernika”. Iako spolja slediš Boga, tvoja život-narav se uopšte nije promenila i na kraju nećeš postići spasenje. Da se ne nadaš uzalud? Da li ti taj način verovanja u Boga pomaže da stekneš istinu i život? Definitivno ne.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino primenom istine čovek može da odbaci okove iskvarene naravi”

Da bi u društvu stekli uporište i opstali, ljudi moraju jednu stvar da nauče, a to je da budu prevrtljivi. Prostim jezikom rečeno, morate biti ljigavi i prepredeni. Ne smete nikad govoriti ono što mislite. Kad neko svima uvek govori ono što misli, za takvu osobu se ne kaže da je pametna, nego da je glupa. Ima ljudi koji kao zapeta puška izgovaraju šta god im padne na pamet. Zamislite nekog takvog momka, koji na kraju uvredi svog šefa. Šef će mu zbog toga zagorčavati život, ukinuće mu povišicu i stalno će tražiti povod za svađu s njim. Naposletku, on više neće moći da podnese dalji ostanak na tom radnom mestu. Ali, ako dȃ otkaz, neće imati od čega da živi. U suprotnom, preostaje mu da se pomiri s tim i da nastavi da radi na mestu koje ne može da smisli. Kako se kaže za nekoga ko se nađe između čekića i nakovnja? Kaže se da je u škripcu ili „u nebranom grožđu”. Članovi porodice ga tada ovako prekorevaju: „Zaslužio si da te maltretira, jer si zaboravio na izreku koja kaže ’U harmoniji je blago, a u strpljenju sjaj’! Tako ti i treba, kad kao iz puške izbrbljaš sve što ti padne na pamet! Pričamo ti da treba da budeš taktičan i da triput razmisliš pre nego što nešto kažeš, ali ti jednostavno moraš sa svima da budeš direktan. Šta si mislio, da ćeš sa svojim šefom tako lako izaći na kraj? Mislio si da je tako lako opstati u ovom društvu? Oduvek ti se čini da si jednostavno neposredan. E pa, sad beri kožu na šiljak. Neka ti ovo bude lekcija za ubuduće! Bolje bi ti bilo da dobro upamtiš izreku ’U harmoniji je blago, a u strpljenju sjaj’!” Poučen takvom lekcijom, momak će to upamtiti i ovako će razmišljati: „Roditelji su zaista imali pravo što su me onako prekorili. Ovo je jedno korisno životno iskustvo, pravi dragulj mudrosti i ne smem to više da zanemarujem. Na svoju štetu sam ignorisao starije i upamtiću to za ubuduće.” Kad poveruje u Boga i pristupi Božjoj kući, taj momak će i dalje pamtiti izreku „U harmoniji je blago, a u strpljenju sjaj”, pa će svoju braću i sestre srdačno pozdravljati kad god ih sretne i iz petnih žila će se truditi da im se obraća ljubaznim rečima. Neki starešina, recimo, kaže: „Već neko vreme sam starešina, ali nemam dovoljno radnog iskustva.” Momak će požuriti da mu uputi kompliment: „Ma taman posla, sjajno ti ide. Da nam ti nisi starešina, ne bismo imali kome da se obratimo.” Neko drugi kaže: „Sada, kad razumem samog sebe, mislim da sam prilično lažljiv.” A momak mu odgovara: „Nisi ti lažljiv, ti si zaista iskren; ja sam taj koji je lažljiv.” Kad mu neko drugi kaže nešto ružno, taj momak će pomisliti: „Nema potrebe da se plašim tako ružnih komentara, mogu ja da podnesem i mnogo gore stvari. Ma koliko da su tvoji komentari odvratni, praviću se da ih ne čujem, nastaviću da ti dajem komplimente i da se iz petnih žila trudim da ti se dopadnem, jer nikad nije naodmet da te zbog nečega pohvalim.” Kad god ga neko pita za mišljenje ili zatraži od njega da u zajedništvu otvoreno razgovara o nečemu, on nikada nije iskren i pred svima uporno zadržava vedar i veseo izraz lica. Neko ga, recimo, upita: „Kako to da si uvek tako vedar i veseo? Jesi li ti zaista vuk u jagnjećoj koži?” A on u sebi misli: „Već godinama sam vuk u jagnjećoj koži i za sve to vreme me niko nije preveslao, tako da je to postalo moje osnovno i preovlađujuće načelo u odnosu prema svetu.” Zar nije ljigav kao zmija? (Jeste.) Neki ljudi se na taj način provlače kroz društvo dugi niz godina, pa sa sličnom praksom nastavljaju i nakon ulaska u Božju kuću. Iz njihovih usta nećete čuti nijednu iskrenu reč, oni nikad ne govore iz srca i nikad ne pričaju o tome kako oni sami sebe razumeju. Neiskreni su čak i kad neko od braće i sestara otvori svoje srce pred njima, tako da niko ne može da prokljuvi šta zaista misle. Svoje misli i stavove nikada ne otkrivaju, sa svima održavaju veoma dobre odnose, pa ti ne znaš o kakvim se zapravo ljudima i tipovima ličnosti radi, niti šta oni zaista misle o drugim ljudima. Kad ih neko upita šta misle o toj i toj osobi, oni odgovaraju: „Već više od deset godina je vernik i čovek je na svom mestu.” Za koga god da ih pitate, reći će vam da je ta osoba baš fina i prilično dobra. Kad ih pitaju: „Jesi li kod tog i tog uočio neki nedostatak ili manu?”, odgovoriće: „Dosad ništa nisam primetio, ali ubuduće ću da obratim veću pažnju”, ali će u sebi misliti: „Tražiš od mene da uvredim tu osobu, što ja nipošto neću učiniti! Ako ti kažem istinu, pa ta osoba sazna za to, zar mi onda neće postati neprijatelj? Porodica me je odmalena naučila da od drugih ljudi ne pravim sebi neprijatelje i ja sam te reči upamtio. Zar stvarno misliš da sam glup? Zar misliš da ću zaboraviti sve ono čemu me je porodica naučila i čime me je uslovila, samo zbog toga što smo u zajedništvu razgovarali o nekoliko istina? To se neće desiti! Izreke poput ’U harmoniji je blago, a u strpljenju sjaj’ i ’Sukob se mnogo lakše rešava kompromisom’ još me nikad nisu izneverile i postale su moje amajlije. Ne pričam ni o čijim manama, a ako me neko provocira, ja sam prema njemu strpljiv i suzdržan. Zar ne vidiš ovaj znak koji mi je na čelu utisnut? To je kineski znak koj iznači ’strpljenje’, a sastoji se od znaka za nož koji je postavljen iznad znaka za srce. Ko god mi kaže nešto ružno, ja sam prema njemu strpljiv. Strpljiv sam i prema svakom ko me orezuje. Cilj mi je da sa svima budem dobar i da se prema svima odnosim na tom nivou. Nemoj slepo da se držiš načela, ne budi tako glup, nemoj da budeš krut, nego nauči da popuštaš u skladu s okolnostima! Šta misliš, zašto kornjače tako dugo žive? Zato što se zavuku u svoj oklop čim zagusti, zar ne? Na taj način se štite i mogu da žive hiljadama godina. Eto, to je recept za dug život, a ujedno i način na koji se treba odnositi prema svetu.” Od takvih ljudi nikada nećeš čuti nijednu istinitu ni iskrenu reč, jer oni svoje stavove i prave motive svog ponašanja nikada ne otkrivaju. Oni o tim stvarima samo razmišljaju i u svom srcu kontempliraju o njima, ali niko drugi ne zna za to. Takve osobe su, spolja gledano, prema svima ljubazne, naoko dobrodušne, nikoga ne vređaju i nikome ne čine ništa nažao. A u stvari su pravi ljigavci i prevrtljivci. U crkvi će se, međutim, uvek naći ljudi kojima se takve osobe dopadaju, zato što one nikad ne prave krupne greške, nikada se ne odaju, pa se, prema ocenama crkvenih starešina i braće i sestara, veoma dobro slažu sa svima. Svoju dužnost obavljaju prilično mlako i jednostavno rade ono što se od njih traži da urade. Izuzetno su poslušni i dobrog vladanja, nikada ne vređaju ljude s kojima razgovaraju ili rešavaju neki problem i nikada ne iskorišćavaju druge na nepošten način. O drugima nikada ne govore ništa ružno i nikada ne sude o ljudima iza njihovih leđa. Pa ipak, niko ne može sa sigurnošću da kaže da li svoju dužnost obavljaju iskreno i niko ne zna šta o drugim ljudima misle, niti kakav stav imaju o njima. Čak vam se, kad o njima malo pažljivije razmislite, čini da su takve osobe pomalo čudne i teško dokučive, te da bi njihovo zadržavanje u crkvi moglo da stvori probleme. Šta bi trebalo da uradite? Stvar je prilično nezgodna, zar ne? Dok obavljaju svoju dužnost, vidiš da zaista nešto rade, ali zato nikada ne vode računa o načelima koje im je Božja kuća saopštila. Rade onako kako oni misle da treba, sve poslove samo rutinski otaljavaju i jedino paze da ne naprave neku krupnu grešku. Shodno tome, ne možeš da im nađeš nijednu manu, niti da uočiš bilo kakve propuste u njihovom radu. Sve rade besprekorno, ali šta u sebi misle? Da li žele da obavljaju svoju dužnost? Kad ne bi bilo upravnih odluka crkve ili kad ih crkvene starešine i njihova braća i sestre ne bi nadzirali, da li bi se takve osobe možda udružile s nekim zlim ljudima? Da li bi s tim zlim ljudima oni počinili neke ružne stvari i zlodela? To je sasvim moguće i oni su potpuno sposobni za to, ali još uvek nisu ništa počinili. Takve osobe su najproblematičnije i pravi su arhetipi ljigavih zmija i prevejanih lisaca.

– „Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (12)”

U svakoj crkvi ima ljudi koji hoće da ugode drugima. Ti ljudi koji drugima hoće da ugode nisu pronicljivi u pogledu zlih ljudi koji manipulišu izborima i prekidaju ih. Čak i ako poseduju neznatnu pronicljivost, to zanemaruju. Prema svim problemima koji nastaju na crkvenim izborima, njihov stav glasi: „Ako te lično ne dotiču, pusti stvari neka idu svojim tokom.” Njima je nevažno ko će postati starešina, smatraju da to nema nikakve veze s njima. Ne smeta im sve dok mogu srećno da nastave sa svojim svakodnevnim životom. Šta mislite o ovakvim ljudima? Jesu li to ljudi koji vole istinu? (Nisu.) Kakvi su to ljudi? Oni su ljudi koji hoće da ugode drugima, a mogu se nazvati i bezvernicima. Ti ljudi ne streme ka istini; jedino nastoje da žive lagodnim životom, žudeći za telesnim udobnostima. Previše su sebični i odviše prepredeni. Postoji li mnogo takvih ljudi u društvu? Koja god politička partija da je na vlasti, ko god bio funkcioner, njima su takvi omiljeni; mogu vrlo uspešno da održavaju svoje društvene odnose i da žive udobno; kakav god politički pokret da nastane, oni se u njega ne upliću. Kakvi su ovo ljudi? To su najlažljiviji, najprepredeniji ljudi, poznati kao „ljigave jegulje” i „stare guje”. Žive prema Sotoninim filozofijama i ne pridržavaju se nikakvog načela. Ko god da je na vlasti, oni mu ugađaju, dodvoravaju mu se, ističu njegove zasluge. Svoje pretpostavljene isključivo brane i nikada ih ne vređaju. Koliko god zla da njihovi pretpostavljeni učine, tome se ne protive niti to podržavaju, zadržavajući svoje misli skrivene duboko u sebi. Kod god da je na vlasti, taj im postaje omiljen. Takvi ljudi se dopadaju Sotoni i đavolskim carevima. Zašto se takvi ljudi dopadaju đavolskim carevima? Zato što im ne kvare nikakve poslove i ne predstavljaju nikakvu pretnju. Takvi su ljudi neprincipijelni, nemaju nikakvo uporište za sopstveno ponašanje, a nemaju ni integritet ni dostojanstvo; samo slede društvene trendove i klanjaju se đavolskim carevima, prilagođavajući se njihovom ukusu. Zar takvih ljudi nema i u crkvi? Mogu li takvi ljudi da budu pobednici? Jesu li oni dobri Hristovi vojnici? Jesu li svedoci o Bogu? Kad zli ljudi i antihristi promole svoje glave i ometaju crkveni posao, mogu li takvi ljudi da ustanu i da protiv njih povedu rat, da ih razotkriju, razaznaju i da ih se odreknu, da stave tačku na njihova zla dela i da za Boga svedoče? Sasvim sigurno ne mogu. Te ljigave jegulje nisu od onih koje će Bog usavršiti, niti su od onih koje će On spasti. Oni za Boga nikad ne svedoče niti podupiru interese Njegove kuće. U Božjim očima, ti ljudi nisu oni koji Njega slede niti su oni koji Mu se pokoravaju, već su oni koji slepo izazivaju nevolje, članovi Sotonine bande – i upravo će njih Bog ukloniti po završetku Svog dela. Takvim bednicima Bog ne pridaje značaj. Oni nemaju ni istinu ni život; zveri su i đavoli; nedostojni su da ih Bog spase i da uživaju u Njegovoj ljubavi. Prema tome, Bog takve ljude s lakoćom odbacuje i uklanja, a crkva treba odmah da ih ukloni kao bezvernike. Oni za Boga nemaju iskreno srce, pa hoće li im Bog obezbediti pravu podršku? Hoće li ih On prosvetiti i pomoći im? Neće. Kad tokom crkvenih izbora dođe do uplitanja i ometanja i izborni rezultati budu pod kontrolom i uticajem zlih ljudi, ti ljudi neće nipošto stati na Božju stranu kako bi zaštitili interese Božje kuće. Nipošto se neće pridržavati istina-načela kako bi se borili protiv zlih ljudi i antihrista, i kako bi se do kraja borili protiv Sotoninih sila. To nipošto neće učiniti, za to nemaju hrabrosti. Prema tome, oni koji mogu da svedoče o Bogu takve ljude treba da razaznaju i s njima u zajedništvu ne treba da razgovaraju o istinama koje shvataju niti o svom razaznavanju Sotone. Biće beskorisno čak i ako s njima budeš razgovarao o ovim stvarima; oni se neće prikloniti istini. Pri izboru saradnika i partnera, takve ljude treba da zaobiđeš, a ne da ih odabereš. Zašto ne treba da ih odabereš? Zato što su ljigave jegulje; oni neće stati na Božju stranu, neće se prikloniti istini i neće se srcem i umom udružiti sa tobom kako bi se borili protiv Sotone. Budeš li im poverio ono što ti je u srcu, glup si i postaćeš predmet Sotoninog ismevanja. Sa takvim ljudima nemoj razgovarati o istini, nemoj ih ohrabrivati i u njih nemoj polagati nikakve nade, jer Bog takve ljude uopšte ne spasava. Oni svojim srcem i umom nisu ujedinjeni sa Bogom; samo su publika koja iz daljine posmatra žestinu borbe; oni su ljigave jegulje. Takvi ljudi se ubacuju u Božju kuću samo da bi posmatrali uzbudljivost trenutka i da bi bezumno izazivali nevolje. Ne poseduju osećaj za pravdu, kao ni osećaj odgovornosti; nemaju saosećanja čak ni za one dobre ljude kojima su zli ljudi naudili. Takve ljude je najprikladnije nazvati đavolima i Sotonama. Bude li zle ljude razotkrivao neko ko ima osećaj za pravdu, oni ga u tome čak neće ohrabrivati niti će ga podržavati. Stoga ovim ljudima nikad ne veruj; oni su ljigave jegulje, kameleoni, stare guje. Nisu iskreni Božji vernici, već Sotonine sluge. Ti ljudi ne mogu nikad da budu spaseni i Bog ih ne želi; ovo je jasna Božja želja.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (19)”

Ako kao starešine i radnici zanemarujete probleme koji se javljaju u obavljanju dužnosti, a čak i tražite razne izgovore i opravdanja za izbegavanje odgovornosti i ne rešavate neke probleme koje ste u stanju da rešite, dok probleme koje niste u stanju da rešite ne prijavljujete Višnjem, kao da oni nemaju nikakve veze s vama, zar to nije zanemarivanje odgovornosti? Da li je takvo ophođenje prema crkvenom poslu pametno ili glupo? (Glupo je.) Zar takve starešine i delatnici nisu nepredvidljivi? Zar nisu lišeni bilo kakvog osećaja odgovornosti? Kada naiđu na probleme, oni ih zanemaruju – zar to nisu nepromišljeni ljudi? Zar to nisu prepredeni ljudi? Prepredeni ljudi su najbezumniji od svih. Moraš biti poštena osoba, moraš imati osećaj odgovornosti kada se suočiš sa problemima i moraš isprobati sve moguće načine i tragati za istinom da bi rešili probleme. Apsolutno ne smeš biti lukava osoba. Ako je vaša jedina briga da perete ruke od odgovornosti i da je izbegnete kada iskrsnu problemi, takvo ponašanje bi bilo osuđeno čak i među nevernicima, da ne spominjemo u Božjoj kući! Bog će sigurno osuditi i prokleti takvo ponašanje, a Božji izabrani narod se gnuša takvog ponašanja i odbacuje ga. Bog voli poštene ljude, a gnuša se onih koji su varljivi i ljigavi. Ako si lukava osoba i ponašaš se ljigavo, zar te se Bog neće gnušati? Hoće li Božja kuća dozvoliti da se jednostavno izvučeš? Pre ili kasnije, snosićeš odgovornost. Bog voli poštene ljude, a ne voli lukave ljude. Svi to treba jasno da znaju, i da prestanu da budu smeteni i prave gluposti. Privremeno neznanje je opravdano, ali ako čovek uopšte ne prihvata istinu, onda je previše tvrdoglav. Pošteni ljudi mogu da preuzmu odgovornost. Oni ne razmišljaju o sopstvenim dobicima i gubicima; oni samo štite rad i interese Božje kuće. Imaju ljubazna i poštena srca koja su poput krčaga sa čistom vodom čije se dno može videti na prvi pogled. Postoji transparentnost i u njihovim postupcima. Varljiva osoba se uvek ponaša ljigavo, uvek se pretvara, pokriva se i čvrsto se uvija. Niko ne može da prozre ovakav tip osobe. Ljudi ne mogu da proniknu u tvoje misli, ali Bog može da ispita najdublje delove tvog srca. Kada Bog vidi da nisi poštena osoba, već da si nepredvidljiv, da nikada ne prihvataš istinu, da se uvek upuštaš u prevare protiv Njega i da Mu nikada ne predaješ svoje srce, onda te Bog ne voli, gnuša te se i napušta te. Kakvi su svi ti ljudi koji napreduju među nevernicima, i oni koji su slatkorečivi i dovitljivi? Da li vam je ovo jasno? Šta je njihova suština? Može se reći da su svi oni izuzetno zagonetni, svi su krajnje varljivi i lukavi, oni su pravi đavoli i Sotone. Može li Bog spasiti takve ljude? Bog ne mrzi ništa više od đavola – ljude koji su varljivi i lukavi i On sigurno neće spasiti takve ljude. Vi nikako ne smete biti takvi. Oni koji su uvek pronicljivi i oprezni kada govore, koji su uglađeni i prevejani i ponašaju se u skladu sa prilikama kada rešavaju stvari – kažem ti, Bog se najviše gnuša takvih ljudi, takvim ljudima nema spasa. Što se tiče svih onih koji spadaju u kategoriju varljivih i lukavih ljudi, ma koliko njihove reči lepo zvučale, sve su to obmanjujuće, đavolske reči. Što lepše zvuče njihove reči, to su oni više đavoli i Sotone. To su upravo oni ljudi kojih se Bog najviše gnuša. To je potpuno tačno. Šta kažete: mogu li varljivi ljudi, ljudi koji često lažu i slatkorečivi ljudi da prime delo Svetog Duha? Da li mogu da steknu prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha? Ne mogu nikako. Kakav je Božji stav prema ljudima koji su varljivi i lukavi? On ih se gnuša i odbacuje, On ih odvaja na stranu i ne obraća pažnju na njih, On ih smatra istom klasom kao i životinje. U Božjim očima, takvi ljudi samo nose ljudsku kožu i u suštini su đavoli i Sotone, oni su hodajući leševi, i Bog ih nikako neće spasiti.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (8)”

Kad ljudi pribegnu lažljivosti, koje namere stoje iza toga? Koji cilj pokušavaju da postignu? Bez izuzetka, cilj je postizanje slave, bogatstva i statusa; ukratko, to čine iz ličnog interesa. A šta je glavni razlog težnji ka ostvarenju ličnog interesa? Razlog je u tome što ljudi svoje interese smatraju važnijim od bilo čega drugog. Upuštaju se u laži ne bi li izvukli korist i time se otkriva njihova lažljiva narav. Kako ovaj problem treba rešavati? Prvo moraš da raspoznaš interese i saznaš koji su, šta oni ljudima zapravo donose i kakve su posledice stremljenja ka njima. Ako to ne uspeš da shvatiš, neće biti tako lako napustiti ih. Ako ljudi ne razumeju istinu, onda im najteže od svega pada odricanje od sopstvenih interesa. To je stoga što su im životne filozofije: „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „Ptica za hranu gine, a čovek za bogatstvo”. Očigledno je da žive samo za sopstvene interese. Ljudi misle da bez ličnog interesa – kad bi ga izgubili – ne bi mogli da prežive. To je kao da im je opstanak neodvojiv od sopstvenih interesa, pa većina ljudi ne vidi dalje od njih. Lični interes stavljaju iznad svega drugog, za njega žive, pa bi tražiti od njih da od tog interesa odustanu bilo isto kao tražiti da odustanu od vlastitog života. Šta bi onda trebalo raditi pod takvim uslovima? Ljudi moraju da prihvate istinu. Samo kada shvate istinu, mogu da sagledaju suštinu svojih interesa; samo tada mogu da počnu da ih odbacuju, da se bune protiv njih i da uspeju da izdrže bol otpuštanja onoga što toliko vole. A kad to uspeš da uradiš, kad uspeš da napustiš sopstvene interese, u srcu ćeš se osećati opuštenije i smirenije i time nadvladati telesnost. Ako se čvrsto držiš svojih interesa i odbijaš da od njih odustaneš i ako ni najmanje ne prihvataš istinu, u srcu ćeš možda reći: „Šta je pogrešno u tome što pokušavam da ostvarim dobit i što odbijam da trpim gubitke? Bog me nije kaznio, a šta mi ljudi mogu?” Niko ti ništa ne može, ali s takvom verom u Boga nikada nećeš zadobiti istinu i život. Biće to za tebe ogroman gubitak – nećeš uspeti da stekneš spasenje. Postoji li nešto žalosnije od toga? To se na kraju desi ako stremiš samo svojim interesima. Ako ljudi streme samo slavi, bogatstvu i statusu – ako teže samo ostvarenju ličnog interesa – onda nikada neće zadobiti istinu i život, i naposletku će oni sami pretrpeti gubitak. Bog spasava one koji streme ka istini. Ako ne prihvataš istinu i ako ne umeš da promisliš i spoznaš svoju iskvarenu narav, onda se nikada nećeš istinski pokajati i nećeš zadobiti život-ulazak. Prihvatanje istine i samospoznaja put su do rasta u životu i dostizanja spasenja. To je prilika da dođeš pred Boga i prihvatiš Njegovu proveru, sud i grdnju, i da zadobiješ istinu i život. Ako odustaneš od traganja za istinom zarad stremljenja ka slavi, dobitku, statusu i sopstvenim interesima, to je ravno odustajanju od prilike da prihvatiš Božji sud i grdnju i zadobiješ spasenje. Biraš slavu, dobit, status i sopstvene interese, ali odustaješ od istine i gubiš život i priliku za spasenje. Šta je bitnije? Ako odabereš sopstvene interese i odustaneš od istine, zar to nije budalasto? Prostim jezikom rečeno, to znači pretrpeti veliki gubitak zarad male prednosti. Slava, dobit, status, novac i interesi – sve je to privremeno i prolazno, sve to nestaje kao oblak dima, dok su istina i život večni i nepromenjivi. Ako se ljudi oslobode iskvarenih naravi zbog kojih streme slavi, dobiti i statusu, onda postoji nada da će steći spasenje. Štaviše, istine koje ljudi zadobiju večne su; Sotona ih ne može oduzeti ljudima, niti to može iko drugi. Potpuno odbacuješ svoje interese, ali zadobijaš istinu i spasenje; to je tvoj rezultat, ti si ih za sebe zadobio. Kad ljudi odaberu da istinu sprovode u delo po cenu gubitka svojih interesa, tada stiču Božje spasenje i večni život. Takvi ljudi su najpametniji. Kad ljudi odustanu od istine zarad sopstvenih interesa, onda gube život i Božje spasenje; takvi su ljudi najnerazumniji. Ono što čovek odabere – da li sopstvene interese ili istinu – neverovatno mnogo toga o njemu otkriva. Onaj koji voli istinu odabraće istinu; odabraće da se pokori Bogu i da Ga sledi. Takvi ljudi bi se radije odrekli sopstvenih interesa i tragali za istinom. Nezavisno od toga koliko treba da trpe, odlučni su i nepokolebljivi u svom svedočenju kako bi udovoljili Bogu. To je osnovni put ka primeni istine i ulasku u istina-stvarnost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”

Šta vi kažete – zar lažovima život nije naporan? Sve svoje vreme provode govoreći laži, a zatim ih prikrivaju sa još više laži i upuštaju se u podvale. Oni sami sebe iscrpljuju. Znaju da je takav život iscrpljujući – pa zašto onda i dalje žele da budu varljivi, a ne da budu pošteni? Da li ste ikada razmišljali o tome? To je zato što ljude zavara njihova sotonska priroda; ona ih sprečava da se oslobode takvog života, takve naravi. Ljudi su spremni da prihvate da budu tako prevareni i da žive u tome; oni ne žele da primenjuju istinu i da idu putem svetlosti. Ti misliš da je takav život iscrpljujući i da je takvo ponašanje nepotrebno – ali lažovi misle da je to apsolutno neophodno. Misle da bi, kada ne bi tako činili, doživeli poniženje, da bi to naškodilo njihovom imidžu, ugledu i interesima, i da bi previše izgubili. Oni te stvari cene, čuvaju svoj imidž, svoj ugled i položaj. To je pravo lice ljudi koji ne vole istinu. Ukratko, kada ljudi nisu voljni da budu pošteni ili da primenjuju istinu, to je zato što ne vole istinu. U svojim srcima oni cene stvari kao što su ugled i položaj, vole da prate ovozemaljske trendove i žive pod Sotoninom vlašću. To je problem njihove prirode. Danas ima ljudi koji godinama veruju u Boga, koji su čuli mnoge propovedi i znaju šta je verovanje u Boga. Ali oni i dalje ne primenjuju istinu i nisu se nimalo promenili – zašto je tako? Tako je zato što ne vole istinu. Čak i ako razumeju ponešto istine, oni još uvek nisu u stanju da je primene. Za takve ljude, bez obzira na to koliko godina veruju u Boga, to će biti uzalud. Mogu li ljudi koji ne vole istinu da budu spaseni? To nikako nije moguće. Ne voleti istinu je problem nečijeg srca, nečije prirode. Ne može se rešiti. Da li se neko može spasiti u svojoj veri ili ne, uglavnom zavisi od toga da li voli istinu. Samo oni koji vole istinu mogu da je prihvate; samo oni mogu da prođu kroz nevolje i plate cenu zarad istine, i samo oni mogu da se mole Bogu i oslanjaju se na Njega. Samo oni mogu da tragaju za istinom i razmišljaju i upoznaju sebe kroz svoja iskustva, da imaju hrabrosti da se pobune protiv tela, i da postignu sprovođenje istine u delo i pokornost Bogu. Samo oni koji vole istinu mogu da streme ka njoj na taj način, da hodaju putem spasenja i da zadobiju Božje odobravanje. Nema drugog puta osim tog. Onima koji ne vole istinu veoma je teško da je prihvate. To je zato što po prirodi osećaju odbojnost prema istini i mrze je. Ako bi rešili da prestanu da se opiru Bogu ili da ne čine zlo, bilo bi im veoma teško da to učine, jer su od Sotone i već su postali đavoli i Božji neprijatelji. Bog spasava čovečanstvo, On ne spasava đavole ili Sotonu. Neki ljudi postavljaju pitanja kao što su: „Zaista razumem istinu. Samo ne mogu da je primenim. Šta da radim?” To je neko ko ne voli istinu. Ako neko ne voli istinu, onda ne može ni da je sprovede u delo čak i ako je razume, jer u srcu to ne želi i ne voli istinu. Takvoj osobi nema spasa. Neki ljudi kažu: „Čini mi se da mnogo toga gubiš kada si poštena osoba, pa ne želim da budem takav. Lažovi nikada nisu na gubitku – oni čak i profitiraju od iskorišćavanja drugih. Dakle, radije bih bio lažov. Nisam voljan da pričam drugima o svojim privatnim stvarima, da im dozvolim da me dokuče ili razumeju. Moja sudbina treba da bude u mojim rukama.” U tom slučaju, samo izvoli – probaj i videćeš. Pogledaj kakav ćeš ishod imati; vidi ko će na kraju otići u pakao i biti kažnjen.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

To što Bog traži da ljudi budu pošteni dokazuje da On zaista prezire i ne voli lažljive ljude. Božja odbojnost prema lažljivim ljudima je odbojnost prema njihovom načinu obavljanja stvari, prema njihovim naravima, njihovim namerama i njihovim metodama prevare; Bog ne voli ništa od toga. Ako su lažljivi ljudi u stanju da prihvate istinu, da priznaju svoje varljive naravi i spremni su da prihvate Božje spasenje, onda i za njih ima nade da će biti spaseni – jer se Bog prema svima odnosi jednako, kao i istina. Dakle, ako želimo da postanemo ljudi koji ugađaju Bogu, prvo što moramo da učinimo jeste da promenimo naša načela ponašanja. Ne možemo više da živimo po sotonskim filozofijama, ne može život više da nam se rukovodi lažima i prevarama. Moramo da odbacimo sve svoje laži i da postanemo pošteni ljudi. Tada će Bog na nas drugačije gledati. Ranije su se ljudi, živeći sa drugima, uvek oslanjali na laži, pretvaranja i prevare i koristili sotonske filozofije kao osnovu svog postojanja, kao svoje živote i kao osnovu svog vladanja. To je bilo nešto što je Bog prezirao. Ako ste među nevernicima iskreni, ako govorite istinu i ako ste poštena osoba, onda ćete biti klevetani, osuđivani i napušteni. Stoga slediš ovozemaljske trendove i živiš po sotonskim filozofijama; postaješ sve veštiji u laganju i sve više lažljiv. Takođe naučiš da koristiš podmukla sredstva kako bi postigao svoje ciljeve i zaštitio se. Postaješ sve uspešniji u Sotoninom svetu i samim tim padaš sve dublje i dublje u greh sve dok ne dođe do toga da više ne možeš da se izvučeš. U Božjoj kući stvari funkcionišu upravo suprotno. Što više lažeš i igraš se varljivih igara, to ćeš se više Božjem izabranom narodu smučiti i odreći će te se. Ako odbiješ da se pokaješ i još uvek se držiš sotonskih filozofija i logike, ako koristiš lukavstva i razrađene smicalice da se prerušiš i lažno predstavljaš, onda je vrlo verovatno da ćeš biti otkriven i eliminisan. To je zato što Bog prezire lažljive ljude. Samo pošteni ljudi mogu da napreduju u Božjoj kući, a oni lažljivi će na kraju biti napušteni i eliminisani. Sve je to predodređeno od Boga. Samo pošteni ljudi mogu da imaju udeo u nebeskom carstvu. Ako ne pokušaš da budeš poštena osoba, ako ne doživiš i ne primenjuješ u pravcu stremljenja ka istini, ako ne razotkriješ svoju rugobu i ako se ne ogoliš, tada nikada nećeš moći da primiš delo Svetog Duha i da dobiješ Božje odobravanje.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Ništa nema veći značaj od Božjeg zahteva da ljudi budu pošteni – On traži da ljudi žive pred Njim, da prihvate Njegovo ispitivanje i da žive u svetlosti. Samo pošteni ljudi su pravi pripadnici ljudske rase. Ljudi koji nisu iskreni su zveri, oni su životinje koje šetaju uokolo u ljudskoj odeći, oni nisu ljudska bića. Da biste težili da budete poštena osoba, morate se ponašati u skladu sa Božjim zahtevima; morate proći kroz sud, grdnju i orezivanje. Kada se vaša iskvarena narav očisti i kada budete u stanju da primenjujete istinu i živite prema Božjim rečima, tek tada ćete biti poštena osoba. Ljudi koji su neuki, budalasti i bezazleni svakako nisu pošteni ljudi. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, Bog od njih traži da poseduju normalnu ljudskost, da odbace svoju lažljivost i maske, da ne lažu niti obmanjuju druge, da verno obavljaju svoju dužnost i da budu u stanju da Ga istinski vole i da Mu se pokoravaju. Samo takvi pojedinci su narod Božjeg carstva. Bog zahteva da ljudi budu dobri Hristovi vojnici. Kakvi su dobri Hristovi vojnici? Moraju da budu opremljeni istina-stvarnošću i da budu jednog srca i uma sa Hristom. U bilo koje vreme i na bilo kojem mestu, oni moraju da budu u stanju da veličaju Boga i svedoče o Njemu i da koriste istinu u ratu protiv Sotone. Oni u svemu moraju da stoje na Božjoj strani, da svedoče i proživljavaju istina-stvarnost. Moraju da budu u stanju da ponize Sotonu i ostvare čudesne pobede za Boga. To znači biti dobar Hristov vojnik. Dobri Hristovi vojnici su pobednici, oni su ti koji pobeđuju Sotonu. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, a ne lažljivi, Bog od njih ne traži da budu budale, već da se oslobode svoje lažljive naravi, da uspeju da Mu budu pokorni i da Mu donesu slavu. To je ono što može da se postigne primenom istine. Ovde se ne radi o promeni ponašanja, ne radi se o tome da li će neko da govori više ili manje, niti o tome kako neko postupa, već se radi o nameri koja stoji iza nečijih reči i postupaka, nečijih misli i ideja, nečijih ambicija i želja. Sve što pripada otkrovenjima iskvarenih naravi i greškama mora se iz korena promeniti, tako da se uskladi sa istinom. Ako neko želi da postigne promenu naravi, mora da bude u stanju da prozre suštinu Sotonine naravi. Ako možeš da prozreš suštinu lažljive naravi, da vidiš da je to Sotonina narav i lice đavola, ako možeš da mrziš Sotonu i odrekneš se đavola, onda će ti biti lako da odbaciš svoju iskvarenu narav. Ako ne znaš da u tebi postoji lažljivo stanje, ako ne prepoznaš otkrovenja lažljive naravi, onda nećeš znati kako da tražiš istinu da to razrešiš i biće ti teško da promeniš svoju lažljivu narav. Prvo moraš da prepoznaš koje se stvari u tebi razotkrivaju i koji su to aspekti iskvarene naravi. Ukoliko stvari koje otkrivaš pripadaju lažljivoj naravi, hoćeš li ih mrzeti u svom srcu? A ako to učiniš, kako bi trebalo da se promeniš? Moraš da orežeš svoje namere i ispraviš svoja gledišta. Prvo moraš da tražiš istinu po tom pitanju da bi rešio svoje probleme, da nastojiš da postigneš ono što Bog traži i da Mu udovoljiš, i da postaneš neko ko ne pokušava da obmane Boga niti druge ljude, čak ni one koji su priglupi ili neuki. Pokušaj da se prevari neko ko je glup ili neuk je veoma nemoralan – čini te đavolom. Da bi bio poštena osoba, ne smeš nikoga da prevariš niti da lažeš. Reči upućene đavolima i Sotoni, međutim, moraš mudro da biraš; ako to ne učiniš, lako će od tebe napraviti budalu i lako ćeš osramotiti Boga. Samo mudrim biranjem reči i primenom istine moći ćeš da pobediš i osramotiš Sotonu. Ljudi koji su neuki, nepromišljeni i tvrdoglavi nikada neće moći da shvate istinu; jedino što može da im se desi je da ih Sotona navede na pogrešan put, da se poigra s njima, da ih pregazi i na kraju proždere.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Ljudi su lažljive naravi i stalno lažu i obmanjuju. Ako to shvataš, onda se najprostije i najneposrednije načelo praktičnog delovanja u cilju oslobađanja od vlastite lažljivosti sastoji u tome da budeš pošten, da govoriš istinu i da radiš pošteno. Gospod Isus je rekao: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete.” Da bi bio pošten, čovek treba da sledi načela Božjih reči. Ovo jednostavno praktično načelo je najefikasnije, a i lako ga je razumeti i primenjivati u praksi. Ljudima je, međutim, prilično teško da praktikuju istinu, budući da su tako duboko iskvareni, da svi imaju sotonsku prirodu i da žive prema sotonskim sklonostima. Hteli bi da budu pošteni, ali ne mogu. Ne mogu odoleti porivu da lažu i da se bave prevarama; mada će se ponekad možda i pokajati nakon što to prepoznaju u sebi, oni i dalje neće biti u stanju da se oslobode stega vlastite iskvarene naravi, već će nastaviti da lažu i varaju po starom. Kako bi ovaj problem trebalo rešavati? Rešenje se, jednim delom, sastoji u spoznaji da je suština iskvarene naravi ružna i odvratna, te u sposobnosti da se ona iz dna duše mrzi; drugi deo rešenja sastoji se u uvežbavanju praktičnog delovanja u skladu s istina-načelom, koje glasi: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete.” Ako ovo načelo sprovodiš u praksi, naći ćeš se u procesu oslobađanja od vlastite lažljive naravi. Naravno, ako si u stanju da, prilikom oslobađanja od svoje lažljive naravi, deluješ u skladu sa istina-načelima, time ćeš manifestovati vlastito preobraženje i početak svog iskrenog pokajanja, što Bog odobrava. To znači da će Bog, kad se budeš preobratio, promeniti Svoje mišljenje o tebi. U stvari, to što Bog bude učinio biće neka vrsta oproštaja za čovekovu iskvarenu narav i buntovništvo. On ljudima prašta i zaboravlja na njihove grehe i prestupe.

– „Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (1)”

Ako čovek želi da reši svoju varljivu narav, mora da počne tako što će praktikovati da bude poštena osoba. Na kraju krajeva, najjednostavniji način da praktikujete da budete poštena osoba je da o stvarima govorite prosto onako kako jeste, da govorite iskreno i da govorite shodno činjenicama. Kao što je Gospod Isus rekao: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete” (Matej 5:37). Ukoliko želite da budete poštena osoba, to zahteva da postupate na osnovu ovog načela – nakon što nekoliko godina budete vežbali, sigurno ćete videti rezultate. Kako sada praktikujete da budete poštena osoba? (Ne izvrćem ono što kažem i ne varam druge.) Šta znači „ne izvrćem ono što kažem”? To znači da reči koje izgovarate ne sadrže laži niti bilo kakve lične namere ili motive. Ako ste u svom srcu sloni lukavstvu ili imate lične namere i motive, laži će tad prirodno izvirati iz vas. Ako niste skloni lukavstvu, ličnim namerama ili motivima u svom srcu, tada nećete izvrtati reči i vaš govor neće sadržati laži – na taj način, kada komunicirate, čuće se: „’Da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete.” Najvažnije je da prvo pročistite svoje srce. Kada pročistite srce, vaša nadmenost i varljivost biće rešene. Da biste bili poštena osoba, morate da rešite taj problem izvrtanja reči. Nakon što to uradite, biće vam lako da budete poštena osoba. Da li je komplikovano biti poštena osoba? Ne, nije. Bez obzira na to kakvo je vaše unutrašnje stanje ili koje iskvarene naravi možda imate, kao neko ko je pošten, trebalo bi da sprovedete istinu u delo. Prvo morate da rešite problem laganja – to je najvažnije. Pre svega, dok pričate, trebao bi da vežbate da govorite ono što vam je na umu, da govorite istinite reči, da kažete onako kako jeste i da se potpuno suzdržavate od laganja; ne bi trebalo da govorite reči koje su iskvarene i trebalo bi da budete sigurni da sve što kažete tokom dana bude istinito i iskreno. Na taj način, vi primenjujete istinu i praktikujete da budete iskrena osoba. Ako otkrijete da izgovarate laži ili iskvarene reči, odmah porazmislite o sebi, detaljno analizirajte i osvestite razlog zbog čega lažete i šta vas tera na to. Zatim, na osnovu Božjih reči, raščlanite ovaj temeljan i suštinski problem. Kada steknete jasnu sliku o osnovnom uzroku svojih laži, moći ćete da se pobunite protiv ove sotonske naravi koja se otkriva u vašem govoru i delima. U sličnim situacijama, nećete više pribegavati lažima, moći ćete da govorite u skladu sa činjenicama i više se nećete upuštati u to da obmanjujete u govoru. Na taj način, vaš duh će biti oslobođen i moći ćete da živite pred Bogom. Ako si u stanju da živiš shodno Božjim rečima, znači da živiš u svetlosti.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Put razrešenja iskvarene naravi”

Da bi bio poštena osoba, prvo moraš da ogoliš svoje srce da bi svi mogli da u njega pogledaju, da vide sve o čemu razmišljaš i da ugledaju tvoje pravo lice. Ne smeš da pokušaš da se maskiraš ili prikrivaš. Tek tada će ti drugi verovati i smatrati te poštenom osobom. Ovo je najosnovnija primena i preduslov da budeš poštena osoba. Ako se uvek pretvaraš, uvek glumiš svetost, plemenitost, veličinu i uzvišeni karakter; ako ne dozvoljavaš ljudima da vide tvoju iskvarenost i tvoje mane; ako predstavljaš ljudima lažnu sliku da bi verovali da imaš integritet, da si veliki, da sebi uskraćuješ, da si pravedan i nesebičan – zar to nije obmana i dvoličnost? Zar te ljudi neće prozreti, kad-tad? Dakle, nemoj da se maskiraš ili prikrivaš. Umesto toga, ogoli sebe i svoje srce da ih drugi vide. Ako možeš da ogoliš svoje srce da ga drugi vide, ako možeš da ogoliš sve svoje misli i planove – i pozitivne i negativne – zar to nije poštenje? Ako možeš da se ogoliš da te drugi vide, onda će te i Bog videti. On će reći: „Ako si se ogolio da te drugi vide, onda si sigurno pošten preda Mnom.” Ali ako se pred Bogom ogoliš samo kada si van vidokruga drugih i uvek se pretvaraš da si veliki i plemenit ili nesebičan kada si u njihovom društvu, šta će onda Bog misliti o tebi? Šta će reći? Reći će: „Ti si potpuno lažljiva osoba. Ti si potpuno licemeran i pokvaren i nisi poštena osoba.” Bog će te tako osuditi. Ako želiš da budeš poštena osoba, onda bez obzira da li si pred Bogom ili pred drugim ljudima, trebalo bi da budeš u stanju da pružiš čist i otvoren prikaz svog unutrašnjeg stanja i reči koje su ti u srcu. Da li je to lako postići? Zahteva period vežbe, kao i čestu molitvu i oslanjanje na Boga. Moraš da uvežbaš sebe da izgovaraš reči u svom srcu jednostavno i otvoreno o svim pitanjima. Sa takvom vrstom vežbe možeš da napreduješ. Ako naiđeš na veliku poteškoću, moraš da se moliš Bogu i tragaš za istinom; moraš da se boriš u svom srcu i da prevaziđeš telo, dok ne budeš mogao da primenjuješ istinu. Kada tako vežbaš, malo po malo, srce će ti se postepeno otvarati. Bićeš sve čistiji, a dejstvo tvojih reči i dela biće drugačiji nego ranije. Tvojih laži i smicalica biće sve manje i bićeš u stanju da živiš pred Bogom. Tada ćeš, u suštini, postati poštena osoba.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Slična iskustvena svedočenja:

Kako sam našao rešenje za sopstveno lukavstvo i lažljivost

Slične himne:

Oni koji sumnjaju i nagađaju o Bogu su najlažljiviji

Velika je radost biti poštena osoba | Pohvalna pesma