Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Moraš jasno da vidiš antihriste i da ih ispravno prepoznaš. Moraš da znaš kako da raspoznaš razna ispoljavanja antihristȃ, a istovremeno treba da ti bude jasno da ima mnogo stvari koje su tvojoj sopstvenoj priroda-suštini zajedničke sa antihristima. To je zbog toga što svi vi pripadate ljudskom rodu, koji je Sotona iskvario, a jedina razlika je u tome što su antihristi u potpunosti pod Sotoninom vlašću, postali su njegovi saučesnici i govore u njegovo ime. I ti pripadaš iskvarenom čovečanstvu, ali si u stanju da prihvatiš istinu i ima nade da ćeš zadobiti spasenje. Ipak, kada je reč o suštini, ima mnogo stvari koje deliš sa antihristima, a tvoje metode i planovi su isti kao i njihovi. Jedina razlika je u tome što si ti, kada čuješ istinu i odslušaš propoved, u stanju da promeniš smer, a upravo ti sposobnost da promeniš smer daje nadu da ćeš postići spasenje – u tome je razlika između tebe i antihristȃ. Stoga, dok Ja razotkrivam antihriste, ti treba da se uporediš s njima i da prepoznaš koje su vam stvari zajedničke, kao i koja ispoljavanja, koje naravi i koje aspekte suštine deliš sa njima. Zar tim postupkom nećeš biti u stanju da sebe bolje upoznaš? Ako uvek osećaš protivljenje, ako smatraš da nisi antihrist, već osećaš jaku mržnju prema antihristima i nespreman si da se uporediš sa njima, da razmisliš o sebi i da razumeš koji put slediš, kakve će biti posledice? Sa takvom sotonskom naravi, velika je verovatnoća da ćeš postati antihrist. To je stoga što nijedan antihrist ne nastoji svesno da postane antihrist, pa onda to i postane. On to postaje zato što ne stremi ka istini, pa stoga, prirodno, završi na putu antihrista. Zar nisu antihristi svi ljudi u verskom svetu koji ne vole istinu? Svaki čovek koji ne razmišlja o svojoj priroda-suštini i ne razume je, već u Boga veruje prema sopstvenim predstavama i uobrazilji – antihrist je. Kada kreneš putem antihrista, pa osvojiš i status, a uz to imaš neke darove i nešto učenosti i svako ti se divi, onda, što više vremena provodiš u radu, to više stičeš mesto u srcima ljudi. Pošto raste obim posla za koji si odgovoran, ti počinješ da predvodiš sve veći broj ljudi, da stičeš sve veći kapital i na kraju postaješ pravi pravcati Pavle. Da li je sve to do tebe? Nije bio tvoj plan da slediš taj put, ali kako to da si nesvesno krenuo putem antihrista? Jedan važan razlog jeste to što ćeš, ako ne budeš stremio ka istini, sigurno stremiti ka statusu i prestižu, bavićeš se sopstvenim poslovima dok na kraju ne počneš da slediš put antihrista, a da toga nisi ni svestan. Ako ljudi koji slede put antihrista ne promene smer na vreme, onda je sasvim verovatno da će sa sticanjem statusa postati antihristi – to je neizbežna posledica. Ako nisu u stanju da jasno vide to pitanje, onda su u opasnosti, jer svako poseduje iskvarenu narav i svako voli ugled i status; ako ne vole istinu, onda vrlo lako padaju na ugled i status. Bez Božjeg suda i grdnje, svako bi sledio put antihrista i svako bi pao na ugled i status; to niko ne može poreći. Kažeš: „Ja samo ponekad imam takva otkrivenja, to su samo privremena ispoljavanja. Iako imam istu suštinu kao i antihristi, ipak se razlikujem od njih jer nemam tako velike ambicije kao oni. Osim toga, dok obavljam svoju dužnost, ja neprekidno razmišljam o sebi, kajem se, tragam za istinom i postupam u skladu sa istina-načelima. Sudeći po mom ponašanju, ja nisam antihrist i ne želim to da budem, pa stoga nikako ne mogu to ni da postanem.” Možda za sada nisi antihrist, ali, da li možeš da budeš siguran da nećeš slediti put antihrista i da nećeš postati antihrist? Možeš li to da garantuješ? Ne možeš. Kako onda da daš takvu garanciju? Jedini način da to učiniš jeste da stremiš ka istini. A kako da stremiš ka istini? Imaš li načina da to učiniš? Prvo moraš da priznaš činjenicu da sa antihristom deliš istu narav-suštinu. Iako za sada nisi antihrist, šta je za tebe najsmrtonosnija i najopasnija stvar? Činjenica da poseduješ istu priroda-suštinu kao i antihristi. Je li to dobro za tebe? (Nije.) Sigurno da nije. To je za tebe smrtonosno. Stoga nemoj, dok slušaš ove propovedi kojima se razotkrivaju različita ispoljavanja antihristȃ, misliti da te stvari nemaju nikakve veze sa tobom; to je pogrešan stav. Kakav onda stav treba da imaš da bi prihvatio te činjenice i ta ispoljavanja? Uporedi sebe sa njima, priznaj da imaš priroda-suštinu antihrista, pa se zatim preispitaj da bi saznao koja su od tvojih ispoljavanja i otkrivenja identična antihristovim. Prvo priznaj tu činjenicu – nemoj pokušavati da se prerušiš ni da se sakriješ. Put kojim koračaš jeste put antihrista, pa je zato u skladu s činjenicama reći da si ti antihrist; radi se samo o tome da te Božja kuća još nije odredila kao takvog i da ti daje šansu da se pokaješ, to je sve. Razumeš li to? Prvo prihvati i priznaj tu činjenicu, a zatim moraš da dođeš pred Boga i da Ga zamoliš da te dovede u red i da te obuzda. Ne napuštaj svetlost Božjeg prisustva ni Njegovu zaštitu, pa će te, dok budeš nešto radio, obuzdati tvoja savest i tvoj razum, a imaćeš i Božje reči da te prosvetle, vode i obuzdaju. Pored toga, imaćeš i delo Svetog Duha da te vodi, da uređuje ljude, događaje i stvari oko tebe, da ti služi kao upozorenje i da te disciplinuje. Kako te Bog upozorava? Bog deluje na razne načine. Ponekad će izazvati neko očigledno osećanje u tvom srcu i omogućiće ti da jasno shvatiš da moraš da se obuzdaš, da ne možeš da postupaš samovoljno, i da ćeš, ako postupiš nepravedno, naneti Bogu sramotu a od sebe napraviti budalu, pa ćeš se tako zauzdati. Zar te to ne štiti sȃm Bog? To je jedan način. Ponekad će te Bog prekoriti unutar tebe i jasnim rečima će ti reći da je takvo postupanje sramotno, da Ga on prezire i da je prokleto, odnosno, jasnim će te rečima prekoriti da bi te naveo da takvo ponašanje uporediš sa sopstvenim. Koji je Njegov cilj kada te tako prekoreva? On to čini da bi tvoja savest nešto osetila jer, kada nešto budeš osetio, razmislićeš o uticaju, o posledicama i o sopstvenom osećaju srama, pa ćeš se obuzdati u svojim postupcima i u praktičnom delovanju. Kada budeš doživeo mnogo takvih iskustava, otkrićeš da ljudi, iako su te iskvarene naravi ukorenjene u njima, mogu svesno da se pobune protiv tela kada postanu kadri da prihvate istinu i kada jasno sagledaju istinu o sopstvenoj iskvarenoj naravi; a kada ljudi postanu kadri da sprovedu istinu u delo, njihova sotonska narav biva pročišćena i izmenjena. Čovekova sotonska narav nije neuništiva ni nepromenjiva – kada postaneš kadar da prihvatiš istinu i da je sprovedeš u delo, tvoja sotonska narav biće prirodnim putem slomljena i zamenjena. Kada okusiš kako je slatko sprovoditi istinu u delo, pomislićeš: „Ranije sam bio tako besraman. Ma kako bestidne bile moje reči i ma koliko da sam se uzdizao da bi me drugi obožavali, nisam posle toga osećao nikakav stid niti sam posedovao ikakvu svest o tome. Sada osećam da je takvo postupanje bilo pogrešno i da sam se osramotio, i osećam mnoge poglede na sebi.” To je Božje delo. On ti dȃ određeno osećanje, ti se osećaš kao da sȃm sebe prekorevaš i onda ne činiš zlo i ne nastavljaš tim putem. Nesvesno sve ređe i ređe sebe uzdižeš i svedočiš o sebi, sve više se obuzdavaš i sve više osećaš kako ti je, kada tako postupaš, srce opušteno, a savest mirna – to je život u svetlosti u kojem više nema potrebe da budeš kao na iglama niti da lažeš ili koristiš ljubazne reči da bi se kamuflirao. U prošlosti si lagao i svakodnevno hranio te laži da bi zaštitio svoj ugled. Svaki put kada si slagao, morao si da hraniš tu laž jer si se plašio da ćeš se odati. Samim tim si sve više i više lagao, pa si posle toga morao da ulažeš veliki trud i da lomiš glavu da bi hranio laž; živeo si životom koji nije ličio ni na ljudski ni na demonski i bio si veoma iscrpljen! Sada nastojiš da budeš pošten čovek i možeš da otvoriš srce i da govoriš stvari koje su istinite. Nema potrebe da lažeš i da svakodnevno hraniš laž, nisi više sputan lažima, mnogo manje patiš, život kojim živiš je sve opušteniji, slobodniji i nesputaniji, do dubine duše uživaš u osećanjima mira i radosti – osećaš slatkoću tog života. I dok osećaš slatkoću takvog života, tvoj unutrašnji svet više nije lažljiv, rđav ni lažan. Naprotiv, sada si spreman da dođeš pred Boga, a kada imaš neki problem, moliš Mu se i tragaš za istinom, u stanju si da o tom problemu pričaš sa drugima i ne ponašaš se više jednostrano ni samovoljno. Sve više osećaš da je način na koji si nekada radio stvari dostojan prezira i ne želiš više tako da postupaš. Naprotiv, postupaš na način koji je u skladu sa istinom, sa razumom i sa Božjim namerama; tvoj način ponašanja se promenio. Kada postigneš te stvari, zar to ne znači da si se udaljio od antihristovog puta? A kada se udaljiš od antihristovog puta, zar to ne znači da si krenuo putem spasenja? Kada kreneš putem spasenja i često dolaziš pred Boga, tvoj stav, tvoja namera, tvoj pogled na stvari, tvoji životni ciljevi i tvoj smer u životu više nisu u suprotnosti sa Bogom, već počinješ da voliš pozitivne stvari, poštenje, pravednost i istinu. Kada se to desi, najdublji deo tvog srca i tvoje misli počeli su da se preobražavaju. Kada kreneš na put spasenja, možeš li i dalje da postaneš antihrist? Možeš li i dalje namerno da se opireš Bogu? Ne možeš, i sada si izvan opasnosti. Tek kada postigne to stanje, čovek je na pravom putu vere u Boga, i tek kada na taj način počne da traga za istinom i da je prihvata, može da odbaci nedaće, kontrolu i smetnje izazvane njegovom sotonskom prirodom i prirodom antihrista.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”

Kako se, dakle, može rešiti to što idu putem antihristȃ? (S jedne strane, oni moraju da shvate taj problem i da, kad razotkriju misli ispunjene težnjom ka statusu, dođu da se pred Bogom pomole. Osim toga, moraju da se ogole pred braćom i sestrama, a zatim da se svesno pobune protiv tih pogrešnih misli. Takođe, od Boga moraju da traže da im sudi, da ih grdi, orezuje i da ih dovodi u red. Tada će moći da krenu ispravnim putem.) To je prilično dobar odgovor. Međutim, to nije lako postići, a još je teže onima koji ugled i status vole preko svake mere. Otpuštanje ugleda i statusa nije lako – ono zahteva da ljudi streme ka istini. Jedino shvatanjem istine čovek sebe može spoznati, može jasno uvideti prazninu u traženju slave, dobitka i statusa i jasno uvideti istinu o iskvarenosti ljudskog roda. Tek kad čovek sebe istinski spozna, on može da napusti status i ugled. Sopstvenu iskvarenu narav nije lako odbaciti. Ako si prepoznao da ti nedostaje istina, da si prepun mana i da otkrivaš previše iskvarenosti, a opet se nimalo ne trudiš da stremiš ka istini i prerušavaš se i ponašaš se licemerno, te navodiš ljude da poveruju da možeš da učiniš bilo šta, onda ćeš time dospeti u opasnost – i, pre ili kasnije, doći će trenutak da udariš u zid i padneš. Moraš da priznaš da nemaš istinu i da budeš dovoljno hrabar da se suočiš sa stvarnošću. Imaš slabosti, otkrivaš iskvarenosti i prepun si svakojakih nepodesnosti. To je normalno, zato što si običan čovek; nisi natčovek niti si svemoćan, i to moraš da prepoznaš. Kad te drugi ljudi nipodaštavaju ili ti se podsmevaju, ne reaguj odmah antipatijom na to što su njihove reči neprijatne, i nemoj se tome opirati iz osećaja da si sposoban i savršen – to ne treba da bude tvoj stav prema takvim rečima. Kakav treba da bude tvoj stav? Sebi treba da kažeš: „Imam svojih mana, sve u vezi sa mnom je iskvareno i manjkavo i ja sam naprosto običan čovek. Bez obzira na to što me nipodaštavaju i što mi se podsmevaju, da li u tome ima ikakve istine? Ako je barem deo onoga što govore istinit, onda to moram da prihvatim od Boga.” Ako imaš ovaj stav, to dokazuje da si u stanju da se ispravno pozabaviš statusom, ugledom i onim što drugi ljudi govore o tebi. Status i ugled nije lako ostaviti po strani. Za one koji su donekle nadareni, koji imaju kakav-takav kov ili koji poseduju neko radno iskustvo, ostavljanje tih stvari po strani još je teže. Iako ponekad mogu da tvrde kako ih jesu ostavili po strani, to ne mogu da učine u svom srcu. Čim im situacija to dozvoli i ukaže im se prilika, nastaviće da streme slavi, dobitku i statusu kao što su i ranije činili, zato što svi iskvareni ljudi vole te stvari, s tim da oni koji ne poseduju darove ni talente imaju donekle slabiju želju da streme statusu. Oni koji poseduju znanje, talenat, lep izgled i poseban kapital, imaju naročito snažnu želju za ugledom i statusom, u meri u kojoj su ispunjeni tom ambicijom i željom. Najteže im pada da njih ostave po strani. Kad nemaju status, želja im je u samom začetku. Čim steknu status, kad im kuća Božja poveri neki važan posao, i posebno ako već godinama rade, iskusni su i imaju kapital, ta želja više nije u začetku, nego je već pustila koren, procvetala je i samo što ne donese plodove. Ako neka osoba ima stalnu želju i ambiciju da radi velike stvari, da se proslavi, da postane neka velika ličnost, čim počini neko veliko zlo i nastupe njegove posledice, s njom će biti potpuno svršeno i biće uklonjena. Stoga, pre nego što izazove neku veliku nesreću, ta osoba mora brzo da preokrene stvari dok za to još uvek ima vremena. Kad god i u kakvom god kontekstu da nešto radiš, moraš da tragaš za istinom, da primenjuješ poštenje i poslušnost prema Bogu i da ostaviš po strani težnju za statusom i ugledom. Ako imaš stalnu misao i želju da se nadmećeš za status, moraš da shvatiš kakve će štetne posledice to stanje izazvati ako ostane nerešeno. Zato, ne traći vreme u potrazi za istinom, svoju želju da se nadmećeš za status prevaziđi dok je još u samom začetku i zameni je primenom istine. Kad primenjuješ istinu, smanjiće se tvoja želja i ambicija da se nadmećeš za status i nećeš ometati rad crkve. Time će tvoji postupci biti upamćeni i odobreni od Boga. Dakle, šta je ono što pokušavam da naglasim? To je sledeće: moraš da se rešiš svojih želja i ambicija pre nego što se one razviju i ostvare i pre nego što dovedu do velike nesreće. Ne pozabaviš li se njima dok su još u začetku, propustićeš veliku priliku; čim budu dovele do velike nesreće, biće suviše kasno da ih rešiš. Ako ti nedostaje čak i volja da se pobuniš protiv tela, biće ti veoma teško da kročiš na put stremljenja ka istini; ako u svojoj težnji za slavom, dobitkom i statusom naiđeš na zastoje i neuspeh, i pritom se ne urazumiš, onda je to opasno: postoji mogućnost da budeš uklonjen. Kad oni koji vole istinu dožive jedan ili dva neuspeha i zastoja u pogledu svog ugleda i statusa, oni mogu jasno da vide da su ugled i status bez ikakve vrednosti. U stanju su da status i ugled sasvim napuste i da, po cenu da status nikad ne steknu, odluče da nastave da streme ka istini, da pravilno obavljaju svoju dužnost, da sa drugima razmenjuju svoje iskustveno svedočenje i da time postignu rezultat svedočenja o Bogu. Čak i kad su obični sledbenici, ipak su u stanju da slede do samoga kraja i jedino žele da dobiju Božje odobravanje. Samo takvi ljudi iskreno vole istinu i imaju rešenost. Kuća Božja je uklonila mnoge antihriste i zle ljude, a neki koji streme ka istini, uviđajući neuspeh antihrista, razmišljaju o putu kojim su ti ljudi išli i ujedno o sebi razmišljaju i sebe spoznaju. Na osnovu toga, oni stiču shvatanje Božje namere, odlučuju da budu obični sledbenici i da se usredsrede na stremljenje ka istini i na dobro izvršavanje svoje dužnosti. Čak i kad ih Bog naziva služiteljima ili nikogovićima, njima to ne smeta. Samo će nastojati da budu nikogovići, u Božjim očima mali i beznačajni sledbenici, koje će Bog na kraju nazvati prihvatljivim stvorenim bićima. Takvi ljudi jesu dobri i njih Bog odobrava.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (3. deo)”

Da li se plašite da idete putem antihrista? (Da.) Da li je strah koristan sam po sebi? Nije – strah sam po sebi ne može da reši problem. Normalno je plašiti se toga da se ide putem antihrista. To pokazuje da neko voli istinu, da je spreman da teži istini i da je spreman da joj stremi. Ako se plašiš u srcu, onda bi trebalo da tražiš istinu i da pronađeš put praktičnog delovanja. Moraš da počneš tako što ćeš naučiti da skladno sarađuješ s drugima. Ako postoji problem, reši ga kroz razgovor i diskusiju, tako da svi budu upoznati s načelima, kao i sa posebnim rezonovanjem i programom u vezi sa rešavanjem problema. Zar te to ne sprečava da sam donosiš odluke? Osim toga, ako imaš bogobojažljivo srce, prirodno ćeš biti u stanju da primiš Božje preispitivanje, ali moraš takođe da naučiš da prihvatiš da te nadgleda Božji izabrani narod, a to zahteva da imaš toleranciju i prihvatanje. Ako vidiš da te neko nadgleda, da kontroliše tvoj rad ili te proverava bez tvog znanja, i ako se lako razbesniš, ako se ophodiš prema toj osobi kao da je neprijatelj i prezreš je, pa je čak napadneš i prema njoj postupaš kao da je izdajica, žarko želeći da ona nestane, onda je to problematično. Nije li to krajnje podlo? U čemu je razlika između toga i đavoljeg cara? Je li to pošteno postupanje prema ljudima? Ako ideš ispravnim putem i postupaš na ispravan način, zbog čega bi se plašio da te ljudi proveravaju? Ako si uplašen, to pokazuje da nešto vreba u tvom srcu. Ako u svom srcu znaš da imaš problem, tada treba da prihvatiš Božji sud i grdnju. To je razumno. Ako znaš da imaš problem, ali ne dozvoljavaš da te iko nadgleda, kontroliše tvoj rad ili istraži tvoj problem, tada si vrlo nerazuman, buntovan si prema Bogu i opireš Mu se, pa je u tom slučaju tvoj problem još ozbiljniji. Ako pripadnici Božjeg izabranog naroda razaznaju da si zla osoba ili nevernik, tada će posledice biti još problematičnije. Prema tome, oni koji mogu da prihvate nadgledanje, ispitivanje i kontrolu od strane drugih najrazumniji su od svih, imaju toleranciju i normalnu ljudskost. Nakon što ustanoviš da nešto pogrešno radiš ili da otkrivaš iskvarenu narav, ako si u stanju da se pred ljudima otvoriš i da sa njima komuniciraš, to će onima oko tebe pomoći da na tebe motre. Svakako je neophodno prihvatiti nadgledanje, ali je najvažnije Bogu se moliti i u Njega se uzdati, uz stalno podvrgavanje ispitivanju. Posebno ako si krenuo pogrešnim putem ili si učinio nešto loše, ili ako si na korak da samovoljno postupiš ili da doneseš neku odluku, a neko u tvojoj blizini to pomene i upozori te, treba to da prihvatiš i da što pre razmisliš o sebi, da priznaš svoju grešku i da je ispraviš. To te može sprečiti da kročiš na put antihristȃ. Ako postoji neko ko ti na taj način pomaže i upozorava te, zar time, i bez svog znanja, nisi zaštićen? Jesi – na taj način si zaštićen. Stoga ne bi trebalo da se stalno štitiš od braće i sestara ili od ljudi koji te okružuju. Nemoj stalno da se prerušavaš i kriješ, i da ne dozvoljavaš drugima da te razumeju ili da vide ko si. Ako se tvoje srce uvek štiti od drugih, to će uticati na tvoju potragu za istinom, lako ćeš biti lišen dela Svetoga Duha i propustićeš mnoge prilike da se usavršiš. Ako se stalno štitiš od drugih, nosićeš tajne u svom srcu i nećeš moći da sarađuješ s drugim ljudima. Lako ti se može desiti da radiš pogrešne stvari, da ideš pogrešnim putem i zaprepastićeš se kada načiniš greške. Šta ćeš tada misliti? „Da sam samo znao, sarađivao bih sa svojom braćom i sestrama kako bih od samog početka pravilno obavljao svoju dužnosti i sigurno ne bih imao nikakvih problema. Ali, pošto sam se plašio da će me drugi prozreti, štitio sam se od njih. Ali na kraju, niko drugi nije napravio grešku – ja sam bio taj ko je napravio prvu grešku. Kako je to sramotno i glupo!” Ako možeš da se usredsrediš na traženje istine i da se otvoriš u razgovoru s braćom i sestrama kada naiđeš na poteškoće, tvoja braća i sestre mogu da ti pomognu i da ti omoguće da shvatiš ispravan put i načela praktičnog postupanja. To te može sačuvati od toga da kreneš pogrešnim putem kada obavljaš svoju dužnost, pa nećeš doživeti neuspeh, nećeš pasti niti će te Bog s gnušanjem odbaciti i isključiti. Umesto toga, dobićeš zaštitu, pravilno ćeš obavljati svoju dužnost i zadobićeš Božje odobravanje. Koliko koristi ljudi mogu da imaju od skladne saradnje!

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Za pravilno ispunjavanje dužnosti potrebna je skladna saradnja”

Pošto stvarnost Božjih reči još uvek nije vaš život, šta će postati od vas kada budete imali status i zvanične titule? Hoćete li ići putem antihrista? (Neizvesno je.) Ovo je vreme najveće opasnosti. Vidite li to jasno? Recite Mi, je li opasno biti starešina ili delatnik? (Jeste.) Znajući za opasnost, jeste li još uvek voljni da obavljate tu dužnost? (Jesmo.) Ta spremnost da obavljate svoju dužnost rezultat je ljudske volje i pozitivna je stvar. No, hoće li vam ta pozitivna stvar sama po sebi omogućiti da sprovedete istinu u delo? Hoćete li biti sposobni da se pobunite protiv telesnih želja? Ako se oslanjate samo na dobre ljudske namere i volju, kao i na ljudske želje i ideale, hoćete li biti u stanju da svoju volju i ostvarite? (Nećete.) Onda treba da razmislite o tome šta treba da uradite da biste svoje želje, ideale i volju pretvorili u svoju stvarnost i u svoj istinski rast. To u stvari i nije tako teško. Pravi problem je u tome što je čovek, s obzirom na svoje sadašnje stanje i rast i na kov svoje ljudskosti, daleko od toga da ispuni uslove za sticanje Božjeg odobravanja. Vaš ljudski karakter ima tek nešto malo savesti i razuma, a ne volju da stremi ka istini. Možda ne želite da budete nemarni u obavljanju svoje dužnosti niti da pokušate da prevarite Boga, ali ćete to ipak učiniti. S obzirom na vaše sadašnje istinsko stanje i na vaš rast, već ste na opasnom mestu. Tvrdite li i dalje da je imati status opasno, a da ste, pak, bezbedni ako ga nemate? U stvari, i nemati status je opasno. Dok god živite u iskvarenoj naravi, u opasnosti ste. Pored toga, je li istina da je opasno samo biti starešina, dok su oni koji nisu starešine – bezbedni? (Nije.) Ako nisi čovek koji stremi ka istini i ne poseduješ nimalo istina-stvarnosti, u opasnosti si bez obzira na to da li si starešina ili nisi. Kako, dakle, da stremiš ka istini da bi izbegao tu opasnost? Jeste li ikada razmotrili to pitanje? Ako imaš tek malu želju i jednostavno poštuješ pravila, hoće li to uspeti? Možeš li zaista na taj način da utekneš sa tog opasnog mesta? Možda će uspeti na kratko, ali teško je reći šta će se desiti na duži rok. Šta onda da se radi? Neki kažu da je najbolji način stremiti ka istini. To je apsolutno tačno, ali na koji način čovek treba da stremi da bi zakoračio u istina-stvarnost? I da bi njegov život rastao? To nisu jednostavna pitanja. Istinu najpre morate razumeti da biste je potom sproveli u delo. Ako čovek razume istinu, polovina tih problema već je rešena. On će moći da razmišlja o svom stanju i da ga jasno sagleda. Osetiće u kakvoj opasnosti živi. Postaće preduzimljiv u sprovođenju istine u delo. Takvo praktično delovanje čoveka prirodno vodi pokoravanju Bogu. Je li čovek koji se pokori Bogu izvan opasnosti? Je li zaista potrebno da odgovorim na to pitanje? Čovek koji se istinski pokori Bogu neće se više buniti protiv Njega niti će Mu se opirati, a pogotovo Ga neće izdati. Njegovo je spasenje zagarantovano. Zar takav čovek nije potpuno izvan opasnosti? Stoga, najbolji način da čovek reši probleme jeste da svoju ozbiljnost usmeri ka istini i da sav trud uloži u istinu. Kada ljudi zaista budu razumeli istinu, svi će problemi biti rešeni.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako razrešiti iskušenja i okove statusa”

Kada starešine i delatnici rade, ponekad ih prosveti i prosvetli Sveti Duh, a u stanju su i da govore o nekim stvarnim iskustvima, pa je prirodno što ljudi počnu visoko da ih cene i da ih obožavaju, prirodno je što ih kao senka prate – kako u takvim trenucima treba tome da pristupe? Svako ima svoje sklonosti, svako je sujetan; ako ljudi čuju da neko o njima govori sa odobravanjem i laskanjem, oni će u tome veoma uživati. Normalno je i nije neka velika stvar tako se osećati. Ali, ako unaprede nekoga ko ume da ih obasipa pohvalama i da im laska, pa takvog čoveka postave na neku važnu funkciju, to je onda opasno. Opasno je zbog toga što su ti ljudi, koji vole druge da obasipaju pohvalama i da im laskaju, izrazito prefrigani i lažljivi, a ne pošteni i iskreni. Čim se takvi ljudi domognu statusa, oni više nisu ni od kakve koristi ni za život-ulazak Božjeg izabranog naroda, ni za rad crkve. Ti su ljudi lukavi i najsposobniji od svih da zabrljaju. Oni koji su relativno čestiti nikada druge ne obasipaju pohvalama. Čak i ako, u dubini duše, imaju povoljno mišljenje o tebi, neće to reći naglas, a ako otkriju da imaš mane ili da si nešto loše uradio, ukazaće ti na to. Međutim, neki ljudi ne vole iskrenost i, kada im neko ukaže na mane ili im nešto prebaci, oni tog čoveka tlače i odstranjuju, pa se čak hvataju i za njegove mane i nedostatke da bi neprekidno donosili sud o njemu i osuđivali ga. Zar na taj način ne tlače dobre ljude i zar im ne škode? Bog najviše prezire kada neko radi takve stvari i kad progoni takve dobre ljude. Zaista je pokvareno progoniti dobre ljude! A ako neko progoni mnogo dobrih ljudi, on je onda đavo. Starešine i delatnici treba prema svima da se ophode pravično i s ljubavlju i treba da rešavaju stvari u skladu sa načelima. Posebno kada oko sebe imaš ljude koji ti laskaju, ulaguju ti se i vrte se oko tebe, moraš prema njima da se ophodiš korektno, da im s ljubavlju pomogneš i da im pokažeš da treba ispravno da obavljaju sopstvene dužnosti, a ne da laskaju ljudima kao kakvi nevernici. Jasno izloži svoje mišljenje i tačku gledišta, učini da se osete poniženim i posramljenim, da to više nikada ne bi uradili. Ako si u stanju da se pridržavaš načela i da se prema ljudima ophodiš pravično, zar se onda ti klovnovi dostojni prezira i sotonski tipovi ne bi postideli? Sotona bi se od toga postideo, a Bog bi bio zadovoljan. Oni koji vole drugima da laskaju smatraju da sve starešine i svi delatnici vole ljude koji im laskaju, i da, kad god im neko kaže nešto laskavo i ulagivački, to zadovolji njihovu taštinu i želju za statusom. Ljudima koji vole istinu se sve to ne sviđa, oni sve to mnogo preziru i sve im se to gadi. Samo lažne starešine uživaju kada im neko laska. Božja kuća im možda ne aplaudira i ne hvali ih, ali, ako im Božji izabrani narod aplaudira i hvali ih, njima je zbog toga veoma drago, mnogo u tome uživaju i na kraju iz toga izvuku i neku utehu. Antihristi još više uživaju u tuđem laskanju, a najviše uživaju kada im se takvi ljudi približe i vrte se oko njih. Zar to nije problematično? Takvi su antihristi; vole da ih ljudi hvale i da im aplaudiraju, da ih obožavaju i da ih slede, dok oni koji streme ka istini i relativno su pošteni ništa od toga ne vole. Moraš da se zbližiš sa ljudima koji sa tobom umeju da razgovaraju iskreno; za tebe je od velike koristi da takve ljude imaš pored sebe. Konkretno, to što oko sebe imaš tako dobre ljude koji, kad kod tebe uoče neki problem, imaju hrabrosti da te prekore i razotkriju, može da te spreči da zalutaš. Njima nije važno kakav je tvoj status i, čim otkriju da si učinio nešto protivno istina-načelima, prekoriće te i razotkriti ako je to potrebno. Samo su takvi ljudi čestiti, ljudi sa osećajem za pravdu i, ma koliko da te razotkrivaju i prekorevaju, sve ti je to od pomoći, i sve se svodi na to da te oni nadgledaju i da te guraju napred. Moraš da se zbližiš sa takvim ljudima; kada uz sebe imaš takve ljude i kad ti oni pomažu, u relativnom smislu postaješ mnogo sigurniji – u tome se ogleda Božja zaštita. Imati uz sebe ljude koji shvataju istinu i koji se drže načela, dok te svaki dan nadgledaju, od izrazite ti je koristi u dobrom obavljanju dužnosti i posla. Nipošto ne smeš za svoje pomoćnike izabrati te lukave, lažljive ljude koji ti se ulizuju i laskaju ti; kada se takvi ljudi zalepe za tebe, što je kao da su na tebe sletele neke smrdljive muve, zaradićeš mnoštvo bakterija i virusa! Takvi ljudi će te sigurno ometati i uticati na tvoj rad, mogu te navesti u iskušenje i na pogrešan put, a mogu ti doneti i propast i nevolje. Moraš da se držiš podalje od njih, što dalje to bolje, a ako razaznaš da imaju suštinu bezvernika, pa se pobrineš da ih uklone iz crkve, utoliko bolje. Kada pošten čovek koji stremi ka istini vidi da imaš problem, on će ti reći istinu bez obzira na tvoj status i na to kako ćeš se ti naknadno ophoditi prema njemu, pa čak i na opasnost da ga smeniš. Nikada neće pokušati to da ti zataji niti da izvrda. Vrlo je blagotvorno imati što više takvih ljudi oko sebe! Kad učiniš nešto što se protivi načelima, oni će te razotkrivati, davaće mišljenja o tvojim problemima i iskreno i pošteno će ti ukazivati na probleme i greške; neće pokušavati da ti pomognu da sačuvaš obraz, niti će ti pružiti priliku da izbegneš sramotu, čak ni pred mnoštvom. Kako treba da se ophodiš prema takvim ljudima? Treba li da ih kažnjavaš ili da se s njima zbližiš? (Da se s njima zbližim.) Tako je. Treba da otvoriš svoje srce i da sa njima u zajedništvu porazgovaraš, uz reči: „Bio si u pravu kad si mi ukazao na taj problem koji imam. Tada sam bio prepun sujete i misli o statusu. Smatrao sam da sam tolike godine bio vođa, a ti ne samo da nisi pokušao da mi pomogneš da sačuvam obraz, već si mi pred tolikim ljudima ukazivao na moje probleme; to nisam mogao da prihvatim. Sada, međutim, uviđam da je ono što sam učinio zaista bilo u suprotnosti sa načelima i istinom, i da to nije trebalo da uradim. I čemu uopšte služi pozicija vođe? Nije li to naprosto moja dužnost? Svi mi izvršavamo svoju dužnost i po statusu smo svi jednaki. Jedina je razlika u tome što ja na sebe preuzimam malo veću odgovornost, to je sve. Ako u budućnosti otkriješ ikakav problem, reci ono što treba da kažeš i među nama neće biti nikakvih ličnih razmirica. Ako se budemo razlikovali u razumevanju istine, tada u zajedništvu možemo da razgovaramo. U Božjoj kući i pred Bogom i istinom bićemo ujedinjeni, a ne otuđeni.” To je stav primene istine i ljubavi prema njoj. Šta bi trebalo da učiniš ako želiš da u širokom luku zaobiđeš put antihrista? Treba da preuzmeš inicijativu da se zbližiš sa ljudima koji vole istinu, sa ljudima koji su čestiti, da se zbližiš sa ljudima koji mogu da ukazuju na tvoje probleme, koji umeju da govore iskreno i da te prekorevaju kad uoče tvoje probleme, i posebno sa onim ljudima koji mogu da te orezuju kad uoče tvoje probleme – takvi su ti ljudi od najveće koristi i treba da ih ceniš. Budeš li takve dobre ljude isključivao i rešavao ih se, tada ćeš izgubiti Božju zaštitu i postepeno ćeš se suočavati sa nesrećom. Zbližavanjem sa dobrim ljudima i sa ljudima koji shvataju istinu, osećaćeš spokoj i radost, a nesreću ćeš moći da držiš podalje od sebe; zbližavanjem sa podlim ljudima, sa bestidnicima i ljudima koji ti laskaju, dovodiš se u opasnost. I ne samo da ćeš biti lako nasamaren i prevaren, već bi i nesreća mogla da te zadesi u svakom trenutku. Moraš da znaš od kakve osobe možeš imati najviše koristi – a od najveće su ti koristi oni koji mogu da te upozore kad učiniš nešto pogrešno ili kad se uzdižeš i svedočiš o sebi i druge navodiš na pogrešan put. Ispravno je poći putem zbližavanja sa takvim ljudima.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”

Da bi pridobili naklonost ljudi i bili ponovo izabrani za starešinu, neke crkvene starešine primenjuju demokratska načela u svemu što rade pod izgovorom da nisu diktatori. Oni koriste ovo kao način da pridobiju naklonost ljudi, ali u stvarnosti, to rade kako bi učvrstili svoj status. Zar to nije ponašanje antihrista? (Jeste.) Samo bi se antihrist ponašao na ovaj način. Da li i vi radite ovakve stvari? (Ponekad.) A da li razmišljate o tome koje namere stoje iza ovih postupaka? Ovi postupci imaju smisla ako je osoba tek započela obuku za starešinu i ne razume načela. Ali ako je ta osoba već godinama starešina ili delatnik i još uvek se tako ponaša, onda joj nedostaju načela. To je lažno vođstvo i to nije osoba koja stremi ka istini. Ako neka osoba ima svoje namere i ciljeve i uporno radi na ovaj način, ona je antihrist. Kako vi vidite ovaj problem? Kako postupate kada se suočite s ovim problemom? Ako imate svoje namere i ciljeve, šta treba da uradite da biste ih rešili? (Primetio sam da u sebi gajim neke namere. Ponekad se bojim da će braća i sestre reći da nisam otvoren i transparentan u svojim postupcima, da sȃm donosim odluke bez njihovog znanja. Kad god budem imao takve misli, razgovaraću i rešiti stvari sa braćom i sestrama. Neću sȃm da donosim odluke.) Prihvatljivo je konsultovati se s drugima. Prikladno je osigurati da su svi informisani; to je prihvatanje nadzora braće i sestara nad tvojim radom, što ti pomaže da izvršavaš svoju dužnost. Međutim, tokom vaših razgovora takođe morate da se pridržavate istina-načela. Ako odstupite od istina-načela, razgovor može skrenuti sa teme ili biti beskoristan i nećete doći do ispravnih zaključaka. Stoga, kada se započne razgovor, starešine i delatnici moraju da predvode u čitanju relevantnih odlomaka Božjih reči. Na taj način, svi mogu da razgovaraju u skladu sa Njegovim rečima. Takav razgovor će obezbediti put i doneti dobre rezultate. Ne možeš samo da stojiš sa strane i dozvoliš svima da razgovaraju kako god žele. Ako niko nema čvrste stavove i ne traži istinu, onda je ovakav način razgovora besmislen, ma koliko dugo razgovarali. Time se nikada neće postići ispravan ishod. (…)

(…) moraš da razumeš da su dužnosti koje obavljaš i posao koji radiš nalozi od Boga, i da moraš da obavljaš svoj posao u skladu s Božjim zahtevima. Na taj način ćeš imati cilj i pravac na umu, i moći ćeš da tražiš istinu i put u Božjim rečima. Onda bi trebalo da vodiš sve u razgovoru o relevantnim odlomcima Božjih reči i da im omogućiš da razgovaraju o istini u skladu s Njegovim rečima, da dobiju više svetlosti iz Božjih reči, da razumeju Božje namere i istinu, a zatim da primenjuju istina-načela. To je kročenje na pravi put. U suštini, zadatak crkve je da vodi Božji izabrani narod u razumevanju i ulasku u sve istine koje Bog izražava. To je najosnovniji zadatak crkve. Dakle, bez obzira na to koji problem se rešava, nijedno okupljanje ne može da bude odvojeno od čitanja relevantnih odlomaka Božjih reči ili razgovora o istini. Na kraju, ako možete da razgovarate o istini i istina-načelima dok ne postanu jasni, svi će razumeti istinu i znati kako da je primenjuju. Bez obzira na to koji aspekt istine razmatrate tokom okupljanja, morate da razgovarate na ovaj način i tražite istinu na osnovu problema s kojima se suočavate. Oni koji razumeju istinu moraju da vode razgovor, a oni koji su prosvećeni mogu potom da nastave razgovor. Na taj način, što više razgovaraju, to će Sveti Duh više delovati na njih, i što više razgovaraju o istini, to će im ona postajati jasnija. Kada svi razumeju istinu, postići će potpunu slobodu i oslobođenje i imaće put koji mogu da slede. To je najbolji rezultat koji može da se postigne okupljanjem. Kada svi razgovaraju o istina-stvarnosti dok ne postane jasna putem ovakve vrste razgovora, zar onda oni neće razumeti istinu? (Hoće.) Nakon što ljudi shvate istinu, prirodno će znati kako da je iskuse i primenjuju. Kada oni mogu pravilno da sprovode istinu u delo, zar neće postići istinu? (Hoće.) Kada čovek postigne istinu, zar nije zadobio i Boga? Ako je čovek zadobio Boga, zar nije postigao Božje spasenje? (Jeste.) Ako, u svom radu kao starešina ili delatnik, možeš da postigneš ovaj rezultat, dobro ćeš obaviti svoj posao, ispuniti svoju dužnost na pravi način i dobiti Božje odobrenje. Kada svi Božji izabrani ljudi razumeju istinu, da li će oni i dalje te obožavaju, da se ugledaju na tebe i da te slede? (Neće.) Ljudi će samo da te hvale i poštuju, biće voljni da stupaju u kontakt i komuniciraju sa tobom, i biće voljni da slušaju tvoje razgovore kako bi imali koristi od njih. Oni koji razumeju istinu mogu zaista da budu svetlost sveta i so zemlje. To znači ispuniti svoju dužnost kao stvoreno biće i biti adekvatno stvoreno biće. Kada ljudi razumeju istinu i postignu bliži odnos s Bogom, mogu da postignu usklađenost sa Njim, da se više ne bune protiv Njega, da ga ne razumeju pogrešno niti da Mu se opiru, i moći će da veličaju Boga i svedoče za Njega bez obzira na to sa kojim problemima se suočavaju. Ako, kao starešina ili delatnik, postupaš u skladu sa ovakvim načelima, ubrzo ćeš da dovedeš ljude pred Boga. Ljudi koje vodiš će moći da sprovode istinu u delo, da uđu u stvarnost, da veličaju Boga i svedoče za Njega. Na taj način, ljudi koje vodiš će takođe moći da budu odobreni i zadobijeni od strane Boga. Dakle, kada starešina hoda putem stremljenja ka istini, to je potpuno u skladu s Božjim namerama. Sve dok je ono što ljudi rade u skladu s istina-načelima, rezultati njihovih dela će postajati sve bolji, bez ikakvih negativnih posledica, i imaće Božji blagoslov i zaštitu u svakoj situaciji. Čak i ako ponekad skrenu s puta, Bog će ih prosvetiti i voditi, i oni će naći ispravku u Božjim rečima. Kada ljudi krenu ispravnim putem, imaće Božji blagoslov i zaštitu.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Iskvaren čovek voli da stremi ka statusu i da uživa u njegovim povlasticama. To važi za svakoga, bilo da u ovom trenutku ima status ili ga nema: izuzetno je teško odreći se statusa i osloboditi se iskušenja koja on sobom nosi. Za to je potrebno da čovek revnosno sarađuje. Šta takva saradnja podrazumeva? Prvenstveno, da čovek traga za istinom, da prihvati istinu, da razume Božje namere i da s jasnoćom prodre u samu suštinu problema. Ako to bude činio, imaće dovoljno vere da nadvlada iskušenje statusa. Pored toga, morate da razmišljate o delotvornim načinima da se oslobodite iskušenja i da udovoljite Božjim namerama. Morate da imate puteve primene. To će te zadržati na pravom putu. Bez puteva primene, često ćeš padati u iskušenje. Iako ćeš želeti da kreneš pravim putem, tvoji napori na kraju neće uroditi plodom ma koliko se trudio. Koja su, dakle iskušenja sa kojima se često susrećete? (Kada postignem uspeh u vršenju svoje dužnosti i osetim da me braća i sestre veoma cene, zadovoljan sam sobom i mnogo uživam u tom osećanju. Ponekad toga nisam svestan; ponekad sam svestan da je to stanje pogrešno, ali ne mogu da mu se oduprem.) To jeste iskušenje. Ko još želi da govori? (Pošto sam starešina, naša braća i naše sestre mi ponekad daju posebne povlastice.) I to je iskušenje. Ako nisi svestan iskušenja sa kojima se susrećeš, a loše se sa njima nosiš i nisi u stanju da donosiš ispravne odluke, ta iskušenja će ti doneti žalost i patnju. Recimo da se među tim posebnim povlasticama koje dobijaš od braće i sestara nalaze i materijalne privilegije, pa te oni hrane, oblače, obezbeđuju ti smeštaj i nabavljaju svakodnevne potrepštine. Ako je ono u čemu ti uživaš lepše od onoga što ti oni daju, ti ćeš na njihove darove gledati s nipodaštavanjem i možda ćeš ih s gnušanjem odbaciti. Ali ako sretneš bogatog čoveka i on ti da elegantno odelo koje tvrdi da ne nosi, hoćeš li i pred tim iskušenjem moći da ostaneš postojan? Možda ćeš razmisliti o situaciji i reći sebi: „On je bogat i ta odeća mu ništa ne znači. Ionako je ne nosi. Ako je ne da meni, samo će je negde skloniti. Zadržaću je.” Šta mislite o toj odluci? (Taj čovek već uživa u povlasticama statusa.) Zašto kažete da uživa u povlasticama statusa? (Jer je prihvatio lepe stvari.) Da li sama činjenica da si prihvatio lepe stvari koje ti neko nudi znači da uživaš u povlasticama statusa? Ako ti ponude nešto obično, a tebi baš to treba pa prihvatiš, da li i to znači da uživaš u povlasticama statusa? (Znači. Kad god od nekog prihvatiš stvari da bi udovoljio svojim sebičnim željama, upravo to znači.) Izgleda mi da vam ovo nije sasvim jasno. Jesi li ikada razmislio o ovome: da nisi starešina i da nemaš status, da li bi ti i onda nudili taj poklon? (Ne bi.) Svakako da ne bi. Daju ti poklon zato što si starešina. Sama priroda te stvari je promenjena. To nije normalno milosrđe i upravo je u tome problem. Da tog čoveka pitaš: „Da nisam starešina nego običan brat ili obična sestra, da li bi mi dao takav poklon? Da je ovaj predmet potreban nekom našem bratu ili nekoj našoj sestri, da li bi ga dao i njima?” On bi rekao: „Ne bih. Ne mogu tek tako nasumično da dajem stvari bilo kome. Dajem ga tebi jer si ti moj starešina. Da nemaš taj poseban status, zašto bih ti davao takav poklon?” Vidi sada kako nisi razumeo situaciju. Poverovao si mu kada ti je rekao da mu nije potrebno to elegantno odelo, ali on te je obmanuo. Namera mu je bila da prihvatiš poklon da bi u budućnosti bio dobar prema njemu i davao mu posebne povlastice. To je namera iza njegovog poklona. Činjenica je da ti u srcu znaš da ti on nikada ne bi dao takav poklon da nemaš status, ali ga ipak prihvataš. Svojim jezikom kažeš: „Hvala Bogu. Prihvatio sam ovaj poklon od Boga, on je znak Božje blagonaklonosti prema meni.” Ne samo da uživaš u povlasticama statusa, već uživaš i u stvarima Božjih izabranika kao da ti one po prirodi stvari pripadaju. Nije li to bestidno? Ako čovek nema savesti ni stida, to je onda problem. Je li ovde reč samo o određenom ponašanju? Je li jednostavno loše prihvatati stvari od drugih, a dobro odbiti ih? Šta treba da radite kada se susretnete sa takvom situacijom? Moraš da pitaš tog darodavca da li je to što radi u skladu sa načelima. Reci mu: „Hajde da potražimo savet u Božjim rečima ili u upravnim odlukama crkve i da vidimo da li je to što radiš u skladu sa načelima. Ako nije, ne mogu da prihvatim taj poklon.” Ako darodavac iz tih izvora sazna da njegov postupak krši načela, ali i dalje želi da ti dȃ taj poklon, šta onda da radiš? Moraš da postupiš u skladu sa načelima. Obični ljudi to ne mogu da prevaziđu. Oni žarko žele da im drugi daju više i da uživaju u što većem broju posebnih povlastica. Ako si pravi čovek i suočiš se sa takvom situacijom, treba odmah da se pomoliš Bogu i da kažeš: „O Bože, to što mi se danas dešava zacelo je znak Tvoje blagonaklonosti. To je lekcija koju si za mene pripremio. Voljan sam da tragam za istinom i da postupim u skladu sa načelima.” Iskušenja onih koji imaju status isuviše su velika i, kada iskušenje naiđe, zaista ga je teško nadvladati. Potrebna ti je Božja zaštita i pomoć; moraš da se moliš Bogu, ali i da tragaš za istinom i da često razmišljaš o sebi. Na taj način ćeš se osećati uzemljeno i mirno. Ali, ako se pomoliš tek nakon što primiš te poklone, da li ćeš se i onda osećati tako uzemljeno i mirno? (Ne više.) Šta će Bog onda misliti o tebi? Da li će Mu tvoji postupci biti ugodni ili će ih prezreti? Prezreće tvoje postupke. Da li je problem samo u tome da li ćeš prihvatiti neki predmet? (Nije.) U čemu je onda problem? Problem je u mišljenjima i stavovima koje zauzimaš kada se suočiš sa takvom situacijom. Donosiš li odluku po svojoj pameti ili tragaš za istinom? Imaš li ikakav aršin savesti? Imaš li srce koje je iole bogobojažljivo? Moliš li se Bogu kad god se susretneš sa takvom situacijom? Nastojiš li prvo da udovoljiš sopstvenima željama ili se prvo moliš i tragaš za Božjim namerama? U toj stvari se otkrivaš. Kako treba da se ponašate u takvim situacijama? Morate da imate načela prema kojima postupate. Prvo, spolja, moraš da odbiješ te posebne materijalne nagrade, ta iskušenja. Čak i kada ti ponude nešto što naročito želiš, ili baš ono što ti je potrebno, i onda moraš da odbiješ. Šta znači izraz materijalne stvari? Hrana, odeća, smeštaj i predmeti za svakodnevnu upotrebu – sve to spada u materijalne stvari. Čovek mora da odbije te posebne materijalne nagrade. Zašto morate da ih odbijete? I kada ih odbijete, da li je to samo pitanje postupka? Nije; to je pitanje vaše spremnosti za saradnju. Ako želite da upražnjavate istinu, da udovoljite Bogu i da se klonite iskušenja, prvo morate da budete spremni za saradnju. Sa takvim stavom, bićeš u stanju da se kloniš iskušenja i savest će ti biti mirna. Ako ti ponude nešto što želiš i ti to prihvatiš, u srcu ćeš, do neke mere, osetiti prekor savesti. Ipak, upotrebićeš razne izgovore i opravdanja i reći ćeš da baš treba da ti daju tu stvar, da ti ona pripada. Tada tvoja griža savesti neće biti tako jasna i očigledna. Ponekad, određeni razlozi ili misli i gledišta mogu uticati na tvoju savest, pa osećaj krivice nije očigledan. Da li je, dakle, tvoja savest pouzdano merilo? Nije. Ona je samo alarm koji te upozorava. Na šta te upozorava? Ne možeš se osećati sigurno kada se oslanjaš isključivo na svoju savest; čovek mora i da traga za istina-načelima. Ona su pouzdana. Bez istine koja bi ih obuzdala, ljudi mogu da padnu u iskušenje da iznađu razne razloge i opravdanja koji će im omogućiti da udovolje svojoj pohlepi za povlasticama statusa. Stoga, kao starešina, moraš u srcu da se pridržavaš ovog jednog načela: uvek ću odbijati i apsolutno odbacivati sve posebne povlastice, i uvek ću ih se kloniti. Apsolutno odbacivanje povlastica je preduslov za to da se klonimo zla. Ako ispunjavaš preduslov za to da se kloniš zla, već si do neke mere pod Božjom zaštitom. A ako imaš takva načela za postupanje i čvrsto ih se držiš, već upražnjavaš istinu i udovoljavaš Bogu. Već koračaš pravim putem. Kada koračaš pravim putem i već udovoljavaš Bogu, da li ti je još uvek potreban test tvoje savesti? Postupanje u skladu sa načelima i upražnjavanje istine ima veću vrednost od aršina savesti. Ako je neko rešen da sarađuje i kadar da postupa u skladu sa načelima, on je već udovoljio Bogu. To je aršin koji Bog od ljudi zahteva.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako razrešiti iskušenja i okove statusa”

Neki ljudi ne razumeju Božje delo i ne znaju kako i koga Bog spasava. Vide da svi ljudi imaju narav antihristȃ i da su kadri da hodaju putem antihristȃ, pa smatraju da za takve sigurno nema nade u spasenje. Svima će im, na kraju, biti suđeno zato što su antihristi. Nema im spasa i moraju svi da propadnu. Jesu li takve misli i takvi pogledi ispravni? (Nisu.) Pa, kako se onda rešava taj problem? Moraš prvo da razumeš Božje delo. Bog spasava iskvarenog čoveka. Iskvaren čovek je kadar da korača putem antihrista i da se opire Bogu. Zato mu je i potrebno Božje spasenje. Kako, onda, navesti čoveka da istinski sledi Boga, umesto da korača putem antihristȃ? On mora da razume istinu, da razmišlja o sebi i da spozna sebe, da spozna svoju iskvarenu narav i svoju sotonsku prirodu. Zatim mora da traga za istinom i da razreši svoju iskvarenu narav. Samo tako možeš da budeš siguran da nećeš ići putem antihristȃ, da ćeš izbeći da i sam postaneš antihrist, odnosno da ćeš izbeći da postaneš ono što Bog s gnušanjem odbacuje. Bog ne deluje na natprirodan način. Naprotiv, on proučava dubine ljudskog srca. Ako uvek uživaš u povlasticama statusa, Bog će te samo ukoriti. Učiniće da postaneš svestan te svoje mane kako bi razmislio o sebi i spoznao da to nije u skladu sa istinom, niti je bogougodno. Ako to uvidiš, ako razmisliš o sebi i spoznaš sebe, neće ti biti teško da rešiš taj problem. Ali, ako budeš dugo živeo u tom stanju, ako uvek budeš uživao u povlasticama statusa, a da se ne moliš Bogu, ne razmišljaš o sebi i ne tragaš za istinom, Bog onda neće učiniti ništa. Napustiće te, pa nećeš osećati da je sa tobom. Dovešće te do uvida da ćeš, ako tako nastaviš, sigurno postati ono što On prezire. Daće ti do znanja da je taj put pogrešan i da je tvoj način života pogrešan. Kada Bog ljudima daje takvu svest, On to čini da bi oni spoznali koji su postupci dobri a koji loši i da bi im omogućio da ispravno izaberu. Međutim, da li je neko u stanju da izabere pravi put zavisi i od njegove vere i saradnje. Kada Bog radi te stvari, On te vodi ka razumevanju istine, ali ti, pored toga, ostavlja moć da sam biraš, pa se na kraju sve svodi na to da li hodaš pravim putem ili ne. Bog ti nikada ništa ne nameće. Nikada te silom ne kontroliše niti ti zapoveda da nešto uradiš, nikada te ne tera da uradiš ovo ili ono. Bog ne deluje tako. On ti daje da slobodno biraš. Šta u takvim trenucima treba učiniti? Kada uvidiš da radiš pogrešne stvari i vodiš pogrešan život, možeš li odmah preći na praktično postupanje u skladu sa ispravnim metodima? To bi bilo vrlo teško. Prvo te čeka bitka, jer ljudi vole Sotoninu filozofiju i logiku, koje se protive istini. Ponekad znaš šta je dobro a šta loše i u tvom srcu se bije bitka. Dok ta bitka traje, moraš često da se moliš, da dozvoliš Bogu da te vodi i da te kori, da bi postao svestan šta ne treba da radiš. Zatim treba aktivno da se pobuniš protiv tih iskušenja, da ih se kloniš i da ih izbegavaš. Za to je potrebno da sarađuješ. Dok bitka bude trajala, i dalje ćeš praviti greške i lako je krenuti pogrešnim putem. Čak i ako u srcu izabereš dobar pravac, nije zagarantovano da ćeš krenuti pravim putem. Zar stvari ne stoje upravo tako? Ako ti pažnja samo na trenutak popusti, krenućeš pogrešnim putem. Šta ovde znači da ti „pažnja na trenutak popusti”? Znači da je iskušenje preveliko. Tebi možda izgleda da se ta borba svodi na to da vodiš računa o svom ugledu, o svom raspoloženju, ili o nekom posebnom kontekstu ili okruženju. A u stvari, najvažniji faktor je tvoja iskvarena narav, koja upravlja tobom i kontroliše te. Zato ti je teško da slediš pravi put. Možda imaš nešto malo vere, ali još uvek te okolnosti okreću i bacaju tamo-amo. Tek kada budeš orezan, kažnjen i disciplinovan, kada tvoj put bude posut preprekama i kad ne budeš video kako ćeš dalje, tek tada ćeš uvideti da stremljenje ka slavi, dobiti i statusu nije pravi put, već nešto što Bog prezire i proklinje, da je jedini pravi put u životu put kojim Bog zahteva da ideš i da ćeš, ako svu svoju volju ne usmeriš ka tome da ideš tim putem, biti u potpunosti eliminisan. A tada će biti kasno za plakanje! Ipak, ako čovek tokom te bitke ima snažnu veru, jaku rešenost da sarađuje i volju da stremi ka istini, biće mu lakše da nadvlada ta iskušenja. Ako je tvoja slaba tačka naročita želja za ugledom i ljubav prema statusu, ili pohlepa za slavom, dobiti i telesnim zadovoljstvima, i ako su te stvari podebno snažno izražene u tebi, teško ćeš izvojevati pobedu. Šta znači kada kažem da ćeš teško izvojevati pobedu? Znači da ćeš teško izabrati put stremljenja ka istini i da se može desiti da izabereš pogrešan put, zbog čega će te Bog prezreti i napustiti. Međutim, ako si uvek pažljiv i oprezan, ako često dolaziš pred Boga da te ukori i disciplinuje, ako ne uživaš u povlasticama statusa i ne žudiš za slavom, dobiti ni telesnim zadovoljstvima i ako se, kada ti se takve misli pojave, pouzdaš u Boga da ti pomogne da se protiv njih svom snagom pobuniš pre nego što nešto uradiš, ako se moliš Bogu i tragaš za istinom i ako si, na kraju, u stanju da hodaš putem upražnjavanja istine i zakoračiš u tu stvarnost bez obzira na sve ostalo, zar nećeš tada, kada se suočiš sa velikim iskušenjem, po svoj prilici izabrati pravi smer? (Hoću.) To zavisi od tvojih uobičajenih nakupljenih rezervi. Recite Mi: ako čovek naiđe na neko veliko iskušenje, može li on u potpunosti da udovolji Božjoj nameri time što će se osloniti na svoj rast takav kakav jeste, na svoju volju ili na svoje uobičajene nakupljene rezerve? (Ne može.) Može li da joj udovolji delimično? (Može.) Čovek možda može da joj udovolji delimično, ali kada naiđe na velike teškoće, potrebno je Božje posredovanje. Ako želite da upražnjavate istinu, a oslanjate se isključivo na ljudsko razumevanje istine, i ako oslanjanjem na ljudsku volju ne možete da dobijete potpunu zaštitu, onda ne možete ni da udovoljite Božjim namerama niti da se u potpunosti klonite zla. Ključno je to da čovek mora da bude rešen da sarađuje, a da se u svemu ostalom uzda u Božje delo. Ako, recimo, kažeš: „Uložio sam veliki trud u tom cilju i učinio sam sve što sam mogao. Kakva god iskušenja i okolnosti da me u budućnosti čekaju, moj rast je toliki koliki je i ja ne mogu bolje od toga.” Šta će Bog učiniti kada bude video da tako postupaš? Bog će te zaštititi od tih iskušenja. Kada te Bog zaštiti od tih iskušenja, bićeš u stanju da upražnjavaš istinu, vera će ti ojačati i rast će ti se postepeno uvećavati.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako razrešiti iskušenja i okove statusa”