Prihvatila sam delo Svemogućeg Boga poslednjih dana 2019. godine, a nekoliko meseci kasnije sam počela da širim jevanđelje. Bila sam veoma srećna što mogu da obavljam dužnost. Kasnije, postala sam prezauzeta porodičnim problemima i manje sam se bavila radom oko jevanđelja. Mislila sam da ima dosta vremena i da mogu da usporim, pa sam raspodelila vreme na traženje posla i širenje jevanđelja. Ali sam tamo radila svega dvadeset dana kada je izbio kovid. Vrlo brzo se proširio i država Va je započela karantin. Prodavnice i firme su bile zatvorene, a putevi blokirani. Obuzela me uznemirenost kad se to desilo; Mislila sam da imam dosta vremena i da mogu da usporim, te da nema potrebe da žurim u širenju jevanđelja. Ali katastrofe su se pojačavale i bilo je tako mnogo onih koji još nisu čuli Božji glas. Uvidela sam da nisam ispunila svoje zaduženje i osetila sam da dugujem Bogu. Kasnije sam videla ovaj odlomak Božjih reči: „Dakle, šta je vaša dužnost? Dužnost vam je da ih iz Doba blagodati prebacite u novo doba. Možete li samo molitvom Bogu i dozivajući Njegovo ime da ispunite Božji nalog? Da li je dovoljno samo propovedati nekoliko Božjih reči? Sasvim sigurno nije. Od svih vas se zahteva da imate breme da se prihvatite tog naloga širenja jevanđelja, da svuda širite Božje reči na različite načine i da objavljujete i širite jevanđelje carstva. Šta znači širiti? To znači prenositi Božje reči onima koji nisu prihvatili Božje delo poslednjih dana, kako bi još više ljudi saznalo da Bog izvršava novo delo, a zatim im svedočiti o Božjim rečima; to znači koristiti svoje iskustvo radi svedočenja o Božjem delu i, takođe, prebaciti te ljude u novo doba – time će ući u novo doba baš kao i vi. Božja namera je jasna. Da uđete u novo doba nije namenjeno samo vama, koji ste čuli Njegove reči, prihvatili ih i sledili Boga, već će On u ovo novo doba povesti ceo ljudski rod. To je Božja namera i istina koju bi svako ko sada sledi Boga trebalo da shvati. Bog u novo doba ne vodi grupu ljudi, kliku ili malu etničku grupu, već On namerava da ceo ljudski rod povede u novo doba. Kako se taj cilj može ostvariti? (Tako što će se jevanđelje nadaleko širiti.) Zaista se mora ostvariti širenjem jevanđelja nadaleko, upotrebom različitih metoda i kanala za njegovo širenje. Lako je razgovarati o širenju jevanđelja nadaleko, ali kako se to tačno radi? (Potrebno je da ljudi sarađuju u tome.) Tačno, potrebno je da ljudi sarađuju u tome” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Prva stavka: Oni pokušavaju da pridobiju srca ljudi”). Čitajući Božje reči, shvatila sam da Bog ne deluje da spase samo malu grupu ljudi, niti samo jednu određenu državu, već deluje da spase čovečanstvo i da vodi sve ljude u novu epohu; ovo je volja Božja. I dalje je bilo toliko onih koji nisu čuli Božji glas niti dostigli Božje spasenje, i dalje su živeli u grehu, u Sotoninoj iskvarenosti i mučenju. Njima smo trebali mi koji smo prihvatili Božje novo delo da im širimo jevanđelje carstva i damo im priliku da čuju Božje jevanđelje i prime Njegovo spasenje. To je bila naša zajednička misija. Katastrofe su se pojačavale i pandemija se širila. Da nisam ozbiljno shvatila širenje jevanđelja, uverena da ima dosta vremena, povlađujući svom telu i ne plaćajući cenu širenjem jevanđelja, postalo bi mi još teže da širim jevanđelje dok su se katastrofe pojačavale. Još niko nije širio jevanđelje među ljudima u mom rodnom gradu, a ako bi se katastrofe pojačale, možda ne bi ni mogli da dođu pred Boga. Morala sam prestati da povlađujem svom telu, da vodim računa o Božjoj volji i obavim dužnost, pa sam pred Bogom odlučila da širim jevanđelje u svom rodnom gradu. Vratila sam se u svoj rodni grad 2021. godine i širila jevanđelje među prijateljima i poznanicima. Kad su prihvatili Božje delo poslednjih dana, razgovarala sam s njima o pripremi dobrih dela i pitala ih da dovedu rodbinu i prijatelje da slušaju Božje reči. Svi su vrlo rado pristali. Očas posla, počeli smo da širimo jevanđelje među sve većim brojem ljudi i na kraju smo osnovali crkvu. Bila sam tako srećna. Baš tokom tog perioda sam shvatila šta znači marljivo i odgovorno obavljati dužnost. Osećala sam da me Sveti Duh vodi i imala sam još više elana da širim jevanđelje. Posebno me je ohrabrivalo kad vidim da novi vernici pokazuju entuzijazam i želju da dolaze na okupljanja.

Jednog dana, Jani i ja smo organizovale okupljanje, ali niko nije došao u zakazano vreme, pa sam rekla Jani da ode da ih potraži. Kad se vratila, rekla mi je: „Muž nove vernice Ajme se upravo vratio iz Mongmaoa i tvrdi da je naše jevanđelje lažno. Rekao je i da vlada hapsi one koji šire jevanđelje, a da će i vernici biti uhapšeni. Rekao je da je išao u selo na posao i da je neko tamo tajno širio jevanđelje bez znanja lokalnog sveštenika, seoskog poglavara i predsednika mesne zajednice. Ako su širili nešto dobro, zašto su to morali da rade u tajnosti? Rekao je da treba dvaput razmisliti pre slušanja da bi se izbeglo obmanjivanje. Svi su se toliko uplašili da nisu smeli da dolaze na okupljanja.” Bila sam malo potištena: Novim vernicima je ranije odlično išlo i s mnogo entuzijazma su posećivali okupljanja, ali posle glasina, prestali su da dolaze. Kako smo onda mogli da nastavimo da širimo jevanđelje? Nisam znala kako da nastavim. Zato sam se pomolila Bogu. Kasnije je moja nadzornica Isa podelila s nama: „Gde god se Božje delo obavlja, Sotona će doći da to prekine. Suočeni s ovim problem, potražimo zajedno Božju volju.” Onda nam je poslala odlomak Božjih reči: „Sa kakvom god situacijom da se suočiš, moraš uvek da izvučeš pouku i podstičeš sopstvenu pronicljivost. Ne smeš da dozvoliš da ta situacija prođe uludo, niti da propustiš ijednu priliku da izvučeš nauk i podstičeš sopstvenu pronicljivost. Pošto se nešto već desilo, ne smemo prema tome da imamo negativan i optužujući pristup, već tome treba da pristupimo na pozitivan način. Kako se to radi? Traženjem istine da bi se rešili problemi. Svi ljudi imaju iskvarenu narav i, kada je reč o ljudskosti, postoji razlika između dobrih i zlih ljudi – pa, kako onda da ne dođe do problema kada se ljudi okupe? Kakav treba da bude tvoj stav, imajući u vidu da je Bog za tebe uredio takvu sredinu, da ti je pokazao takve ljude, događaje i stvari koje se dešavaju oko tebe? Zahvali se Bogu što je pred tebe postavio te razne probleme. Daje ti priliku da vežbaš i učiš i da uđeš u istina-stvarnost” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (20)”). Jedenjem i pijenjem Božjih reči, shvatila sam Njegovu volju. Dobra namera Boga je bila prisutna u ovoj situaciji, s ciljem da nas navede da tražimo i zadobijemo moć rasuđivanja. Novi vernici su bili tako puni entuzijazma, dolazili su na okupljanja i danju i noću ali sada su, uplašeni glasinama koje su čuli, prestali da dolaze. Pošto je Bog spasavao ljude, Sotona je počeo da prekida i razara svim silama, služeći se glasinama da obmanjuje i vara ljude, čime ih je udaljavao od Boga i od prilike da budu spaseni. Sotona je tako zao i ogavan! Znala sam i pre da je duhovna bitka napeta, ali je nisam lično iskusila i nisam prozrela Sotonine zle namere, tako da sam bila zaslepljena i preplavljena ovom situacijom i nisam razumela zašto se to dešavalo. Širila sam jevanđelje među njima kako bi mogli da čuju Božji glas i steknu Božje spasenje. To je bila dobra stvar. Zašto bi širili ove glasine? Takođe sam zauzela prekoran stav prema osobi koja je širila glasine i prema situaciji koja je proizišla iz tih glasina. Nakon čitanja Božjih reči, shvatila sam da ne treba da budem negativna i da prekorevam kada nastanu problemi već treba da zauzmem stav pokornosti. Bog mi je pružio priliku da primenjujem i morala sam da izvučem pouku iz ovoga. Morala sam da tražim istinu u ovoj nevolji, kao i nove vernike da s njima podelim Božje reči, kako bi mogli da razluče Sotonine laži i ne budu obmanuti. Kada sam ovo shvatila, bila sam spremna da nastavim.

Nakon toga, Jani i ja smo potražile nove vernike jednog po jednog. Kada bismo ih grupisale, delile bismo sa svima zajedno, ali kad ne bismo mogle, delile bismo s njima ponaosob. Jednom prilikom, kad smo delile sa grupom, došao je i jedan sveštenik. Sveštenik je slušao propovedi ranije, ali nije dolazio od kad je čuo glasine. Ovog puta je došao samo da bi odveo svoju ženu sa okupljanja. Kad je stigao, odmah sam prišla da ga pozdravim. Sveštenik je otvorio svoju Bibliju i rekao: „U jevanđelju po Mateju, u poglavlju 24, u stihovima 23-24, piše da će se pojaviti lažni Hristosi da obmanjuju ljude u poslednjim danima. Tako mnogo ljudi sad širi jevanđelje, ali mi ne znamo ko propoveda istiniti put, a ko propoveda lažni, plašimo se obmane i zato se ne usuđujemo da dolazimo na okupljanja.” Odgovorila sam mu: „Dočekivanje Gospoda je velika stvar, treba mi sami da istražujemo bez obzira na to šta drugi govorili. Recimo, imate jabuku koja je vrlo ukusna, ali vam drugi kažu da nije, pa Vi odlučite da je ne probate, zar ne bi to bilo glupo? Isto je i sa traženjem i istraživanjem istinitog puta. Ako ne tražite i ne istražujete sami, već samo slušate šta drugi kažu, možete da propustite priliku da dočekate Gospoda i da se zauvek kajete. Ako želite da saznate da li je delo Svemogućeg Boga istiniti put i da li je to delo ovaploćenog Boga, morate da pročitate reči koje je Svemogući Bog izrazio da biste videli da li su to Božje reči i izrazi istine.” Pročitala sam im ovaj odlomak Božjih reči: „Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Kad sam pročitala odlomak, podelila sam s njima da će najbolje prepoznati ovaploćenog Boga tako što će potvrditi da On može da izrazi istinu, da vrši Božje delo i da donese ljudima istinu, život i put. Ako neko ne može da izrazi istinu, onda taj nije ovaploćeni Bog, nije Hristos. Hristos je Duh Božji ovaploćen u telu, On ima božansku suštinu. Samo Hristos može da izrazi istinu i da vrši delo spasenja, niko ga ne može zameniti. Gospod Isus je, na primer, izvršio delo iskupljenja, preuzeo je grehe celog čovečanstva, izrazio put pokajanja i izveo mnoga čuda, učinivši da slepi progledaju, hromi da prohodaju i mrtvi vaskrsnu, čime se ispoljio Božji autoritet. Osim Boga, ko bi mogao da izrazi istinu i da diže iz mrtvih? Ko bi mogao da izvrši delo iskupljenja? Ko bi još imao taj stepen autoriteta? Niko! Kroz reči i dela Gospoda Isusa prepoznajemo da je On Hristos, Bog lično. Svemogući Bog je izrazio mnoge istine, izvršio je delo suda u poslednjim danima, okončao Doba blagodati i zasnovao Doba carstva. Svemogući Bog je otkrio tajnu Božjeg dela upravljanja čovečanstvom, sudio je i razotkrio koren ljudskog greha i opiranja Bogu i pružio je čovečanstvu put pročišćenja i spasenja, što će ih na kraju dovesti do predivnog odredišta. Niko drugi ne bi mogao da izrazi ove reči ili izvrši ovo delo, samo je lično Bog mogao da izvrši ovakvo delo. Iz ovoga možemo potvrditi da Svemogući Bog jeste Hristos poslednjih dana, On je drugi dolazak Gospoda Isusa. Pritom, Bog je uvek nov, nikad star i ne vrši isto delo dva puta. Svemogući Bog vrši delo suda u poslednjim danima na osnovu dela iskupljenja Gospoda Isusa. On nije ponovio delo izlečenja bolesnih i isterivanja demona, koja je vršio u Dobu blagodati. Što se tiče lažnih Hristosa, oni nemaju Božju suštinu i nisu u stanju da izraze istinu, mogu samo da kopiraju stara Božja dela i vrše neka osnovna čuda da obmanjuju ljude. Kada bi se pojavio neko ko može da vrši čuda i rekao da je on Gospod Isus koji se vratio, sigurno bi bio prevarant, lažni Hristos koji pokušava da obmane ljude. Stoga, ne treba da izbegavamo istraživanje Božjeg dela samo zato što ima lažnih Hristosa u poslednjim danima. Ako ne čitamo Božje reči i ne istražujemo Njegovo delo, kako ćemo čuti Božji glas? Bog spasava one koji istinski veruju u Njega. Ako propustimo da dočekamo dolazak Gospoda, zauvek ćemo se kajati. Rekli su: „Razumem. Bog je preduzeo novo delo, On više ne leči bolesne i ne isteruje demone kao u Doba blagodati. Ako neko može da vrši čuda, ali ne može da izražava istinu, onda je lažni Hristos.” Takođe smo razgovarali o tri stadijuma Božjeg dela, o značenju Božjeg ovaploćenja i značenju Njegovog imena. Sveštenik je uvideo da se to što smo rekli zasniva na Bibliji i priznao je da smo čitali Božje reči, da se Bog vratio da izvrši novi stadijum dela.

Nisu shvatali zašto se jevanđelje ne može javno propovedati ako je ono zaista Božje delo. Prvo sam pročitala dva odlomka Svetog Pisma: „Mi znamo da smo od Boga, a da je sav svet u vlasti Zloga” (1. Jovanova 5:19). „Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla” (Jovan 3:19). Ovaj svet je tako zao, celo čovečanstvo živi pod Sotoninom vlašću. Oni preziru istinu i svetlost, više vole zlo i tamu. Kako se Bog ovaplotio da vrši Svoje delo i spase čovečanstvo, ljudi ne samo da Ga nisu prihvatili, oni su Mu se opirali i odbacili Ga. Sotonske vlasti i armije antihrista religijskog sveta pogotovo preziru dolazak Boga. Da bi održali svoju moć i osigurali svoj status i napredak, oni brane ljudima da veruju u Boga i da slušaju Njegove reči, a i gone i hapse one koji veruju u Boga i šire jevanđelje, sa ciljem da temeljno iskorene Božje delo. Ovo je isto kao kad je Gospod Isus vršio Svoje delo. Irod je čuo da je novorođeni Gospod Isus Car Judejski i želeo je da Ga ubije, pa je naredio da se sva muška deca mlađa od dve godine pobiju. A fariseji religijskog sveta su brinuli da će svi ljudi verovati u Gospoda Isusa i da će slušati Njegove reči, da će ljudi prestati njih da slede, pa su osuđivali Gospoda Isusa i opirali Mu se. Stoga, u Doba blagodati, Gospod Isus nije javno propovedao jevanđelje carstva nebeskog u sinagogama. Držao je propovedi Svojim učenicima u planinama i čamcima za pecanje. To je radio da bi izbegao ometanje i iskušenja Sotone i demona, što je bilo pogodno za Njegovo delo. Gospod Isus nije propovedao potpuno javno i čak je rekao Svojim učenicima: „Kada vas budu progonili u jednom gradu, vi bežite u drugi” (Matej 10:23). Dok je Svemogući Bog izražavao istinu da spase čovečanstvo u poslednjim danima, takoođe je bio progonjen i osuđivan od strane sotonskih vlasti i armija antihrista religijskog sveta. Kada bismo javno širili jevanđelje, naišli bismo na ozbiljne prepreke. Svemogući Bog kaže: „U vreme kad je delao u Judeji, Isus je to radio otvoreno, ali Ja sada radim i govorim među vama u tajnosti. Neznabošci o tome ništa ne znaju. Moje delo među vama zatvoreno je za one spolja. Ove reči, ova grdnja i sud, poznati su samo vama i nikom drugom. Sav ovaj rad se obavlja među vama i otkriva se samo vama; niko od neznabožaca još uvek ne zna, jer još nije vreme za to. Ovi ljudi ovde uskoro će biti upotpunjeni, nakon što otrpe grdnje, ali oni napolju ne znaju ništa o tome. Ovo je delo previše skriveno! Za njih je ovaploćeni Bog skriven, ali za one koji su u ovoj bujici može se reći da je otvoren. Iako je u Bogu sve otvoreno, sve se otkriva i sve je oslobođeno, to važi samo za one koji u Njega veruju; što se ostalih, neznabožaca, tiče, ništa se ne obznanjuje. Delo koje se trenutno obavlja među vama i u Kini strogo je zatvoreno, da drugi ne bi saznali. Ako oni saznaju za ovo delo, sve što bi uradili bilo bi da ga osude i izlože progonu. Oni u njega ne bi poverovali. Raditi u naciji velike crvene aždaje, u najzaostalijoj od svih zemalja, nije lak zadatak. Ako bi se ovo delo iznelo u javnost, bilo bi nemoguće nastaviti ga. Ovu etapu dela, jednostavno, nije moguće obaviti na ovom mestu. Ako bi se ovo delo vršilo otvoreno, kako bi oni mogli da dozvole da ono napreduje? Zar to ne bi predstavljalo još veći rizik za obavljanje ovog dela? Da ovo delo nije skriveno, već da se obavlja kao u vreme Isusa, kad je On naočigled isceljivao bolesne i izgonio demone, zar ga u tom slučaju ne bi još odavno ’zgrabili’ đavoli? Da li bi oni mogli da tolerišu postojanje Boga? Ako bih sada ulazio u sinagoge da propovedam i podučavam ljude, zar Me ne bi već odavno rastrgli na komade? A da se to dogodilo, kako bi Moje delo nastavilo da se izvršava? U cilju prikrivanja, nikakva znamenja niti čuda ne ispoljavaju se otvoreno. Stoga neznabošci ne mogu ni da vide, ni da spoznaju, niti da otkriju Moje delo. Ako bi se ova etapa dela obavljala na isti način kao Isusova etapa u Doba blagodati, ona ne bi mogla da bude tako stabilna kao što je sada. Stoga je tajno delovanje na ovaj način od koristi i vama i delu u celini” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (2)”). Božje reči su prilično jasne. Za one koji prihvataju istiniti put i slede Boga, detalji dela poslednjih dana su potpuno dostupni, nijedan deo nije sakriven. Ali nisu dostupni nevernicima i onima koji se opiru Bogu. Pogotovo u oblastima gde progone Boga, jevanđelje se ne sme javno širiti. Na primer, u današnje vreme, kad vlasti određenih država čuju da ljudi primenjuju veru i šire jevanđelje, naređuju njihovo hapšenje i progon. Takođe, religijski svet širi glasine i laži i sprečava ljude da traže i istražuju istiniti put. Kada bismo javno širili jevanđelje, posao bi bio otežan. Takođe, niko ne treba da istražuje istiniti put na osnovu toga da li je javno propovedan ili ne, već na osnovu toga da li sadrži istinu i da li je to Božji glas. Samo je ovo ispravan način. Stekli su moć da razluče glasine, shvatili su značaj prihvatanja istinitog puta i bili su voljni da nastave da slušaju propovedi. Kad je čuo moj razgovor, sveštenik je takođe priznao da reči koje smo pročitali sadrže istinu i da su Božji glas. Nakon toga nije bilo prekidanja s njegove strane i dolazio je na okupljanja kad je imao vremena. Bila sam tako zahvalna što me je Bog vodio.

Ali glasine nisu prestale. Ajma je prestala da dolazi na okupljanja i počela je sa svojim mužem da izaziva prekidanja. Počela je da ide okolo i da tvrdi da jevanđelje koje propovedamo dolazi iz Kine, da su naši širitelji jevanđelja pobili mnogo ljudi, da smo putovali širom sveta obmanjujući ljude našim jevanđeljem i da smo sad došli u Mjanmar da činimo isto, pa ljudi treba da se suzdrže od slušanja. Neki novi vernici joj nisu verovali, znali su da smo dobri ljudi i da ih ne obmanjujemo. Tvrdila je i da ćemo se u početku praviti da smo dobri, ali ćemo onda postepeno tražiti novac i da ćemo im, ako nemaju novca, onda uzeti decu, a ako ne budu dolazili na okupljanja, da ćemo ih pobiti. U tom trenutku sam bila besna i jednostavno nisam mogla da pojmim zašto su širili takve glasine. Ali bila sam i malo uplašena. Nisam bila iz ovog sela i novi vernici me nisu tako dobro poznavali. Kada bi nekog glasine obmanule da pomisli da ću postupiti onako kako je Ajma tvrdila, da li bi me prijavili? Ajma i njen muž su svima koje su sreli rekli da sam ubica i pokušali su da ubede mog domaćina da me izbaci. Jedne večeri kad sam otišla da širim jevanđelje i zalivam nove vernike, moj domaćin, koji je poverovao Ajmi, zaključao je kuću dok sam bila napolju. I seljani su svi počeli da me se plaše, nisu dolazili na okupljanja i hteli su da me izbace. Bila sam strašno uznemirena. Došla sam da širim jevanđelje o Božjem spasenju poslednjih dana da bi i oni mogli da steknu Božju spasonosnu blagodat, a oni su zauzvrat širili glasine, oklevetali me i rekli da sam ubica. Svi su me se plašili i hteli su da odem. Da nisam otišla, mogli su me uhapsiti. Stvarno sam bila preplašena. Kad bi me uhapsili i stavili u pritvor, da li bih dobila strogu kaznu? Šta bi moja porodica pomislila kada bi saznali? Kako bih samo srozala svoj ugled! Toliko sam se plašila hapšenja i poniženja da noću nisam mogla da spavam. Nisam znala kako da se nosim s ovom situacijom, pa sam se pomolila Bogu, moleći Ga da me vodi kroz sve ovo. Sutradan, kad je moja nadzornica čula šta se dešava, poslala mi je odlomak Božjih reči. „Dok bude širio jevanđelje, čovek će često nailaziti na takvo ismevanje, ruganje, podsmevanje i klevetanje, ili će se čak naći u opasnim situacijama. Na primer, zli ljudi optužuju ili kidnapuju pojedinu braću i sestre, a neke prijavljuju policiji, pa ih predaju državnim organima. Neke hapse i zatvaraju, dok druge tuku do smrti. Sve se to dešava. Međutim, sada kada nam je sve to poznato, treba li da promenimo stav prema delu širenja jevanđelja? (Ne.) Širenje jevanđelja je odgovornost i obaveza svih. U bilo kojem trenutku, bez obzira na ono što čujemo, ili što vidimo, ili na kakvo ophođenje nailazimo, uvek moramo da se držimo odgovornosti širenja jevanđelja. Ni pod kojim uslovima ne smemo da odustanemo od te dužnosti zbog negativnosti ili slabosti. Dužnost širenja jevanđelja nije mirna plovidba, već plovidba prepuna opasnosti. Kada budete širili jevanđelje, nećete se sretati sa anđelima, niti s vanzemaljcima ili robotima. Sretaćete se samo sa zlom i sa iskvarenim ljudskim rodom, sa živim demonima, zverima – to su sve ljudi koji opstaju u ovom zlom prostoru, u ovom zlom svetu, ljudi koje je Sotona duboko iskvario i koji se opiru Bogu. Dakle, tokom širenja jevanđelja bez sumnje se nailazi na svakakve opasnosti, da ne spominjemo česte pojave kao što su sitne klevete, podsmeh i nesporazumi. Ako širenje jevanđelja zaista smatraš odgovornošću, obavezom i svojom dužnošću, onda ćeš biti u stanju da sve te stvari pravilno sagledaš, pa čak i da sa njima pravilno postupaš. Nećeš odustati od svoje odgovornosti i svoje obaveze, niti ćeš zbog toga odstupiti od svoje prvobitne namere da širiš jevanđelje i svedočiš za Boga i nikada nećeš ostaviti tu odgovornost po strani, jer je to tvoja dužnost. Kako treba shvatiti tu dužnost? Treba je shvatiti kao vrednost i prvu obavezu ljudskog života. U širenju dobre vesti o Božjem delu u poslednjim danima i širenju jevanđelja o Božjem delu nalazi se vrednost ljudskog života” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Širenje jevanđelja je dužnost na koju su svi vernici čašću obavezani”). Pomoću Božjih reči sam shvatila da kad širimo jevanđelje, suočavamo se sa zlim ljudima koje je Sotona iskvario, kao i sa raznim osudama i napadima antihrista, zlotvora i nevernika. Mogu nam se rugati, klevetati nas i vređati, prijaviti nas i hapsiti, i naši životi mogu biti u opasnosti. Oni koji su proširili glasine da sam ubica i da činim zlodela, samo su pokušavali da naruše moju reputaciju i spreče me da širim jevanđelje. Hteli su da me bace na pod glasinama i klevetama, kako se ne bih usudila da širim jevanđelje i svedočim o Bogu. To je bila Sotonina izdajnička zavera. Da sam otišla iz sela i prestala da širim jevanđelje i da zalivam nove vernike, nasela bih na Sotoninu zaveru i postala bih predmet podsmeha. Pošto su se novi vernici plašili da dolaze na okupljanja i čitaju Božje reči iz straha od prijave i hapšenja, znala sam da im treba još više zalivanja kako bi mogli da shvate istinu, da prozru Sotoninu izdajničku zaveru, a ne da žive u strahu. Ali, pošto me je domaćin izbacio, osetila sam nepravdu i još više sam se brinula da će me uhapsiti i poniziti, pa sam htela da odustanem i odem kući. Nisam prihvatila širenje jevanđelja kao svoju odgovornost i obavezu. Uopšte nisam ispunila svoje zaduženje. Suočena sa ovom neželjenom situacijom, nisam tražila Božju volju niti sam uzela nove vernike u obzir i samo sam želela da napustim dužnost. Nisam se osećala nimalo odgovornom! Razmišljala sam da, što je teža situacija i što više Sotonine tamne sile napadaju i ometaju, oni koji istinski slušaju volju Božju osećaće još veću obavezu da ustanu, podele istinu, opovrgnu i razotkriju Sotonine laži i zablude, održe delo Božje kuće i ponize Sotonu. Samo ovo pruža utehu Božjem srcu i istinsko je ispunjenje dužnosti. Moja odgovornost i dužnost bile su da širim Božje jevanđelje i da dam svedočanstvo za Stvoritelja. To je bio veoma značajan zadatak i bila je to hitna Božja namera. Shvativši sve ovo, zadobila sam samopouzdanje da nastavim sa radom. Ma koliko nas Sotona ometao i ma kako se novi vernici odnosili prema meni, ostala bih i nastavila da širim jevanđelje i zalivam nove vernike.

Posle toga smo potražili nove vernike. Stalno su nam govorili: „I mi želimo na okupljanja, ali se plašimo obmane i još više se plašimo da će Ajma pozvati policiju da nas uhapse.” Isa je podelila s njima reči: „Svi znamo da je Gospod Isus bio Bog, pa zašto su onda ljudi u to vreme govorili da je On širio jeres? Ko je to govorio? Sveštenici i starešine religijskog sveta. Videli su kako su svi njihovi učenici počeli da slede Gospoda Isusa i uspaničili su se. Brinuli su se da ako svi počnu da veruju u Gospoda Isusa, onda niko neće dolaziti da sluša njihove propovedi i niko ih neće obožavati. Stoga, počeli su da šire glasine i da brane ljudima da Ga slede. U Bibliji možemo videti da su Ga neki optuživali za jeres, a drugi su govorili da je pomoću kneza đavolskog izgonio đavole. Kad je Gospod Isus vaskrsao nakon što je bio razapet na krstu, podmitili su vojnike koji su čuvali grobnicu i naterali ih da kažu da su učenici Gospoda Isusa ukrali Njegovo telo iz grobnice i da On nije zaista vaskrsao. Zar nisu to bile glasine? Gospod Isus je očigledno vaskrsao, ali oni to jednostavno nisu hteli da prihvate. Mnogo se glasina širilo u to vreme, a sve su to radili da spreče ljude da veruju u Gospoda Isusa. E sad, budući da su osudili Gospoda Isusa kao jeretika, zašto bismo mi verovali u Njega?” Novi vernici su svi odgovorili: „Zato što je Gospod Isus Bog, Iskupitelj”. Isa je nastavila: „Bog se ovaplotio i došao da izvrši Svoje delo i spase čovečanstvo. Đavo nije mogao da podnese da vidi da Bog zadobija više ljudi, pa je proširio glasine o Njemu i radio je sa vlastima kako bi progonio Njegove učenike i sprečio ih da slede Boga. Međutim, oni koji su iskreno sledili Boga nisu se pokolebali. Jednog od učenika Gospoda Isusa su ubili tako što su ga konji vukli, drugog su razapeli naglavačke, a neke su strpali u zatvor. A opet, oni su i dalje verovali i sledili Gospoda. Zar istinski vernici u Boga nisu razotkriveni kroz ovaj progon i patnju? Oni nevernici, koji samo ’jedoše hleba i nasitiše se’, verovali su u glasine ili se nisu usuđivali da veruju u Boga iz straha od hapšenja i progona. Takvi ljudi su kao korov. Božje delo ih razotkriva i bivaju eliminisani. Na kraju će svi oni otići u pakao zajedno sa onima koji su smislili glasine.” Onda je pročitala odlomak Božjih reči: „U zemlji velike crvene aždaje izvršio sam etapu dela koju ljudska bića ne mogu da pojme, usled čega su se oni zanjihali na vetru, te je mnogo njih tiho otplovilo sa vetrom. Uistinu, ovo je ’gumno’ koje nameravam da raščistim; za time čeznem, a takav je i Moj plan. Jer mnogo se zlikovaca tu ušunjalo dok sam Ja radio, ali Mi se ne žuri da ih oteram. Umesto toga, rasteraću ih kad za to dođe vreme. Tek posle toga ću biti izvor života, dopuštajući onima koji Me iskreno ljube da od Mene prime plod smokvinog stabla i miomiris ljiljana. U zemlji u kojoj Sotona privremeno obitava, zemlji prašine, više nema čistog zlata. Samo je pesak ostao. I zato, usled ovih okolnosti, Ja obavljam ovu etapu Svog dela. Treba da znaš da je ono što dobijam čisto, oplemenjeno zlato, a ne pesak. Kako zlikovci mogu da ostanu u kući Mojoj? Kako da dozvolim lisicama da budu paraziti u Mom raju?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”). Nako čitanja Božjih reči, Isa je nastavila: „Zašto Bog dozvoljava da takve glasine postoje? On koristi takve situaciije da testira ljude, da vidi da li im je vera iskrena ili lažna. Istinski vernici u Boga svi slušaju Njegove reči i u teškim situacijama i dalje prikazuju iskrenu veru i slede Boga. Što se tiče lažnih vernika, oni veruju onima koji šire glasine i ne slede Boga iz straha i kukavičluka. Na kraju, njih Sotona zarobljava i oni gube priliku za spasenje.” Neki novi vernici su rekli: „Ovi što šire glasine stalno pokušavaju da nas obmanu svojim rekla-kazala, tako su zli! Zašto bismo i dalje slušali šta oni kažu? Više nećemo.” Neki su još rekli: „Nećemo više slušati Ajmu i njenog muža, slušaćemo Božje reči!” Bila sam tako zahvalna Bogu kad sam čula da novi vernici ovo govore! Ma kako Sotona podivljao i kakve zle zavere i glasine koristio, nije imao moć da zaustavi Božje delo. Posle toga sam nastavila da širim jevanđelje. Otišla sam jednom sa novim vernikom da pričamo sa mogućim primaocem jevanđelja, a mogući pimalac je poveo još sedmoro ili osmoro drugih da slušaju i svi su bili puni entuzijazma. Svedočila sam im o tome kako se Gospod Isus već vratio, izrazio mnoge istine i vršio delo suda u poslednjim danima. Posle toga, svedočila sam im o tome kako Bog vrši tri stadijuma dela da spase čovečanstvo. Nakon slušanja, svi su bili voljni da istražuju, a neki su rekli da su mnogo srećni što čuju Božje reči. Ohrabrila sam ih da dovedu prijatelje i porodice da slušaju naše propovedi i svi su vrlo rado prihvatili. Nakon još nekoliko dana zajedništva, još jedna grupa ljudi je prihvatila Božje novo delo. Nastavili smo da neprekidno širimo jevanđelje i ukupno šezdeset četvoro ljudi iz sela je na kraju prihvatilo Božje delo poslednjih dana.

Prisećajući se tog iskustva širenja jevanđelja, nije sve išlo glatko. Naišli smo na mnoge opasne situacije, gonili su nas i mogli su da nas uhapse, a bili smo i predmet klevete i uvreda, ali Bog je samo koristio Sotonina ometanja da usavrši moju veru i omogući mi da prepoznam svoju iskvarenost i nedostatke. Pomoću ovog iskustva, stekla sam još više samopuzdanja da širim jevanđelje!