Godine 2014. radila sam na produkciji video-zapisa u crkvi. Tada je nadzornica bila Jang Min. Jednom sam primetila da njen predlog za jedan video-zapis nije baš prikladan, pa sam iznela drugačije gledište. Međutim, ona je i dalje insistirala na svom mišljenju. Rekla sam da možemo da se obratimo starešinama za pomoć, ali nisam očekivala da će me Jang Min, i otvoreno i prikriveno, optužiti da sam nadmena i da ne prihvatam njene predloge. U tom trenutku sam bila veoma zbunjena: „Cilj obraćanja starešinama jeste da tražimo i razjasnimo načela kako bi video-zapis bio dobro urađen. Kako možeš da kažeš da sam nadmena?” Kasnije je Jang Min postavila Li Ping za vođu tima zaduženu za naš rad. U to vreme spremali smo se da radimo na jednom prilično zahtevnom videu i nadali smo se da će Li Ping više razgovarati s nama u zajedništvu o načelima i idejama za produkciju. Međutim, kada smo zaista počeli da sarađujemo s njom, shvatila sam da Li Ping zapravo ne obavlja mnogo stvarnog posla. Retko se raspitivala o našem radu, a osim toga, u izradi video-zapisa nas je većinom usmeravala prema sopstvenom osećaju, bez ikakvih načela. U skladu sa njenim predlozima smo više puta prepravljali video-zapise, što je ozbiljno usporilo napredak. Tada sam Li Ping iznela predlog da u svoju besedu uključi odgovarajuća načela, jer bi tek tada bilo lakše postići rezultate i izbeći prepravljanja. Međutim, Li Ping ne samo da nije prihvatila ovaj predlog, već se još i usprotivila. Čak me je i orezala, optuživši me da sam nadmena i da se držim svojih shvatanja. Pomislila sam: „U radu se pojavljuju problemi i odstupanja, a ona nas ne vodi da ih sumiramo i ispravimo niti nam pokazuje put primene. Samo nas prekoreva i grdi, a kada joj braća i sestre daju razumne predloge, ona ih ne prihvata. Uopšte ne ispunjava svoju odgovornost kao vođa tima.” Poželela sam da Li Ping iznesem taj problem, medutim, imala sam osećaj da ona ne podnosi suprostavljanje, pa sam pomislila: „Ako joj ukažem na njen problem, hoće li pomisliti da sam previše nadmena i da je ne slušam?” Na kraju sam prećutala. Neočekivano, Li Ping je kasnije svu krivicu za loše rezultate u radu na produkciji video-zapisa svalila na nas i često nas je grdila i orezivala. Svi su bili u lošem stanju.

Jednog dana, Li Ping je uporedila naš video-zapis sa jednim iz druge grupe i zasula nas salvom zajedljivih primedbi i izrugivanja. Imala sam osećaj da Li Ping ima predrasude prema nama i da se namerno hvata za sitnice i grdi nas zbog njih. Svi su osećali ogroman pritisak zbog njenih napada, a jedna sestra je postala toliko negativna da više nije želela da tu obavlja svoju dužnost. U srcu sam osećala veliku tugu, a bila sam i veoma ljuta. Pomislila sam da Li Ping ni sama ne radi stvaran posao, a ipak olako orezuje i kritikuje druge; nisam više mogla da žmurim na to. Sledećeg dana sam Li Ping ukazala na njen problem da nasumično orezuje ljude. Neočekivano, Li Ping je uporno pravdala svoje razloge i čak rekla da je problem u drugima. Tada sam joj, na osnovu načela o tome kako treba da postupaju starešine i delatnici, ukazala na njen problem, govoreći: „Treba da razgovaraš u zajedništvu o istini kako bi rešila probleme braće i sestara. Sâmo orezivanje i prekorevanje ljudi ne samo da neće rešiti problem, nego će još i učiniti da se ljudi osećaju sputano. Pored toga, treba da saslušaš predloge koje daju braća i sestre.” Tada se složila, ali s namrštenim izrazom lica. Međutim, nisam očekivala da će nam posle toga dati da pročitamo odlomak Božjih reči koji razotkriva nadmenost i uobraženost. U srcu sam nejasno osećala da nešto nije u redu; nije rešavala stvarne probleme, već nas je uvek navodila da preispitujemo sami sebe, zbog čega niko nije mogao da je raspozna. Zaista sam želela da razotkrijem njene probleme, ali sam onda pomislila kako Li Ping nikada nije ponizno prihvatila predloge drugih, a i ljudskost joj je bila loša. Jednom je razvila predrasude prema jednoj sestri koja je imala dužnost domaćice i stalno ju je osuđivala pred nama. Pomislila sam: „Ako joj direktno ukažem na njene probleme, da li će i prema meni razviti predrasude i osuđivati me na svakom koraku? Zar tada ne bih bila uništena, a moj ugled srozan?” Kada sam to pomislila, uplašila sam se i nisam se usudila da ukažem na probleme Li Ping. Čak sam i prihvatila da preispitam samu sebe. Posle toga sam u srcu osećala samoprekor i pitala se zašto se osećam toliko potisnuto. Kasnije, tokom okupljanja, Li Ping nije razgovarala u zajedništvu o tome kako je preispitala i razumela sebe. Umesto toga, rekla je da je postigla dobre rezultate dok je u drugim grupama usmeravala rad na produkciji video-zapisa i da su je tamo braća i sestre rado prihvatali. Iz njenih reči se dalo naslutiti da se sa njom stalno razilazimo u mišljenju zato što smo previše nadmeni da bismo prihvatili njene savete. Zaista sam želela da ukažem na njene probleme, ali sam se bojala da bi ona, kada bih joj to pomenula, izgubila obraz i da bi me potisnula, pa nisam ništa rekla.

Kasnije sam primetila da me Li Ping napada i isključuje na svakom koraku. Jednom prilikom, nakon okupljanja, na putu kući sam svratila da kupim neke stvari za sestre i zbog toga sam se vratila malo kasnije. Potom me je Li Ping na jednom okupljanju detaljno analizirala pred braćom i sestrama, govoreći da koristim odlazak na okupljanje kao priliku da ugađam telu. Li Ping me je često detaljno analizirala i orezivala tako što je namerno tražila zamerke i znatno preuveličavala stvari, i zbog toga sam se osećala jadno i ugnjetavano. Više čak nisam ni želela da tu obavljam svoju dužnost. Međutim, kad sam pomislila da bi napuštanje dužnosti bilo izdaja Boga, osetila sam nespokoj, tako da, zahvaljujući molitvi, nisam napustila svoju dužnost. Osvrnula sam se na tih nekoliko meseci saradnje sa Li Ping. Svoju dužnost je obavljala samo mehanički, nije rešavala stvarne probleme i bila je krajnje nadmene naravi; nije prihvatala predloge drugih. Kada bi neko poput nje nastavio da bude odgovoran za rad na produkciji video-zapisa, samo bi doneo još veće prepreke u radu i ometao život-ulazak braće i sestara. Znala sam da bi trebalo da prijavim starešinama probleme koje ima Li Ping, ali sam onda pomislila na to kako me je sve to vreme namerno napadala. Kada bih ponovo prijavila njene probleme, a ona to saznala, ko zna na koji bi me način mučila? Osim toga, svi su mogli da vide probleme koje je imala Li Ping, a ostale sestre joj nisu davale nikakve predloge, pa sam pomislila da bi bilo najbolje da se više ne mešam. Štaviše, nadzornica za rad na produkciji video-zapisa bila je Jang Min, a Li Ping je unapređena isključivo zahvaljujući njoj. Kada bih napisala pismo da prijavim probleme koje ima Li Ping, da li bi Jang Min pravedno postupila kad bi ga pročitala? Da li bi me smenile i rekle da sam nadmena i uobražena, i da stalno ukazujem na tuđe mane kako bih ometala rad na produkciji video-zapisa? Šta ako bi me uklonile iz crkve? Zar time moj život vere u Boga ne bi bio uništen? Čak sam se tešila, misleći da će se starešine pozabaviti sa Li Ping kad otkriju njene probleme.

Neočekivano, sestre iz grupe su počele da me izbegavaju i da se drže podalje od mene. Čak se i Sija Ju, s kojom sam ranije često komunicirala, držala podalje od mene. Ma koliko razmišljala, nisam mogla da shvatim u čemu je stvar, a svakog dana sam osećala kao da mi ogromna stena pritiska grudi, tako da sam jedva mogla da dišem. Mnogo puta sam lila suze u samoći, osećajući se krajnje bedno i bespomoćno. Jedne večeri, Sija Ju mi je krišom rekla da je Li Ping iskoristila moj boravak vani na jednom okupljanju da pred sestrama govori ružne stvari o meni. Takođe je svu krivicu za to što rad na produkciji video-zapisa nije doneo rezultate svalila na mene, tražeći od braće i sestara da me raspoznaju. Nakon što ih je Li Ping nahuškala, svi su počeli da me se čuvaju. Posle Sijinih reči, dugo nisam mogla da se smirim. „Samo zato što sam Li Ping dala nekoliko predloga, ona me je potiskivala i isključivala. Sada čak formira kliku iza mojih leđa da bi me isključila. Zar me ona prosto ne muči? Ta osoba je tako zla!” Tada sam bila veoma negativna, a moje stanje je bilo potpuno očajno. Zaista sam se bojala da ću, ako se ovo nastavi, biti smenjena i izbačena. Pomislila sam da bi, umesto da me ona i dalje muči, bilo bolje da podnesem ostavku i preuzmem neku drugu dužnost, pa više ne bih morala da se suočavam s ovakvim okruženjem. Međutim, onda sam se setila odluke koju sam donela pred Bogom da ću svakako praviti dobre video-zapise kako bih svedočila o Bogu. „Zar ću zaista odustati od ove dužnosti?” Nisam mogla da prihvatim tu pomisao. Takvo postupanje bi bilo previše bolno za Boga i ne bi pokazalo nimalo odanosti prema Njemu. Osećala sam se veoma izgubljeno i nisam znala kako da iskusim to okruženje. Usred bola i nemoći, pomolila sam se Bogu da me On vodi kako bih razumela istinu i pronašla put primene.

U maju 2015. godine, Božja kuća je izdala radne aranžmane o tome kako da se raspoznaju antihristi i lažne starešine. Kada sam to pročitala, imajući u vidu ponašanje Li Ping, shvatila sam da je ona lažni delatnik i da ide putem antihrista. Pročitala sam Božje reči: „Svi vi kažete da ste obzirni prema Božjem bremenu i da ćete braniti svedočanstvo crkve, međutim, ko je među vama zaista bio obziran prema Božjem bremenu? Zapitaj se: jesi li neko ko je pokazao obzir prema Njegovom bremenu? Možeš li sprovoditi pravednost u Njegovo ime? Možeš li ustati i govoriti u Moje ime? Možeš li istinu nepokolebljivo sprovoditi u delo? Jesi li dovoljno hrabar da se boriš protiv svih Sotoninih dela? Da li bi bio u stanju da svoja osećanja ostaviš po strani i razotkriješ Sotonu zarad Moje istine? Možeš li dozvoliti da se Mojim namerama udovolji u tebi? Jesi li ponudio svoje srce u najodsudnijim trenucima? Jesi li neko ko sledi Moju volju? Postavljaj sebi ova pitanja i često razmišljaj o njima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Pored toga, u „Deset upravnih odluka kojih se Božji izabrani narod mora pridržavati u Doba carstva,” Bog kaže: „Čini sve ono što je korisno za Božje delo i ništa što je štetno za interese Božjeg dela. Brani Božje ime, Božje svedočanstvo i Božje delo” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da Bog od nas zahteva da štitimo rad i interese crkve i da je to odgovornost koju svaki vernik u Boga mora da ispuni. Tokom tog perioda, videla sam da Li Ping nije obavljala nikakav stvaran posao, kao i da je potiskivala i mučila ljude, a njena ljudskost je bila zlonamerna. Plašila sam se da će me kazniti i smeniti, pa se nikada nisam usuđivala da razotkrijem i prijavim njene probleme niti sam se usuđivala da se borim protiv sila tame. Na koji sam to način bila osoba koja vodi računa o Božjem bremenu? Nisam ni najmanje štitila stvari koje se odnose na rad ili na interese crkve, već sam vodila računa samo o sopstvenim interesima. Bila sam previše sebična! Sada je Božja kuća izdala radne aranžmane da raspoznajemo antihriste i lažne starešine. U tome je bila Božja namera, a to je bila i prilika koju mi je Bog dao kako bih primenjivala istinu. Više nisam smela da budem sputana silama tame. Zato sam se pomolila Bogu: „Dragi Bože, stalno sam bila očajna jer me je Li Ping potiskivala. Jasno raspoznajem Li Ping, ali se ne usuđujem da razotkrijem i prijavim njene probleme. Prevelika sam kukavica i nemam nimalo osećaja za pravdu. Izazivam Tvoje gnušanje! Sada Božja kuća traži od nas da raspoznamo i prijavimo antihriste i lažne starešine. Znam da je u tome Tvoja namera i voljna sam da se oslonim na Tebe kako bih primenjivala istinu i kako me sile tame više ne bi sputavale.” Nakon molitve, osetila sam veći mir i imala sam odlučnost da primenjujem istinu.

Jednog dana, sestra Džuo Jue, koja je bila odgovorna za rad Li Ping, pozvala me je na okupljanje. Bila sam veoma uzbuđena i osetila sam da je to prilika koju mi je Bog pripremio. Morala sam da prijavim probleme Li Ping. Pre nego što sam uopšte stigla da otvorim usta, Džuo Jue nas je upitala: „Kakva je Li Ping kao vođa tima za video-produkciju?” Ispričala sam o tome kako se Li Ping ponašala. Zatražila je od mene da sve to zapišem, a takođe je zamolila članove tima da napišu svoje procene o Li Ping. U tom trenutku sam bila toliko uzbuđena da sam umalo zaplakala. Osetila sam da je Bog čuo moje molitve i otvorio mi put. Još više me je iznenadilo to što su i sestre iz tima, nakon što su pročitale odgovarajuća načela o raspoznavanju lažnih starešina i antihrista, takođe shvatile da nešto nije u redu sa Li Ping. Kasnije smo zajedno razgovarale u zajedništvu i raspoznavale, te zapisale kako Li Ping nije obavljala stvaran posao i kako je prekidala i ometala rad na produkciji video-zapisa, i to smo prosledile starešinama. Ubrzo, nakon što su više starešine saznale za tu situaciju i proverile je, smenile su Li Ping. Nakon nekog vremena, smenjena je i Jang Min. Sve smo bile veoma uzbuđene i od srca smo slavile Boga zbog Njegove pravednosti.

Kasnije je sestra Je Sin preuzela odgovornost za rad na produkciji video-zapisa. Često je sa nama diskutovala o idejama u vezi sa produkcijom video-zapisa i podsticala nas da aktivno razgovaramo u zajedništvu, diskutujemo i otvoreno govorimo o tome šta nam je na umu. Ponekad bismo iznosile različita mišljenja, i sve dok su bila prikladna, rado ih je prihvatala. Osećale smo da je obavljanje naših dužnosti na ovakav način bilo opuštajuće i oslobađajuće, a naročito sam bila srećna što su rezultati koje smo postizale u produkciji video-zapisa bili sve bolji. Kasnije sam često razmišljala o tome kako sam još ranije raspoznala da Li Ping nije prikladna da bude odgovorna za rad na produkciji video-zapisa, ali se nisam usuđivala da prijavim njen problem. Koja me je to iskvarena narav svezala? Kasnije sam pročitala Božje reči: „Kada se raznorazni zli ljudi i bezvernici razmigolje i preuzmu različite uloge kao đavoli i Sotone, ne poštujući organizaciju posla i radeći nešto potpuno drugačije, lažući i obmanjujući Božju kuću; kada ometaju i prekidaju Božje delo, čineći stvari koje nanose sramotu imenu Božjem i kaljaju crkvu, Božju kuću, ti ne radiš ništa osim što se ljutiš kada to vidiš, ali ne možeš da ustaneš da podržiš pravdu, da razotkriješ zle ljude, da podržiš rad crkve, da se baviš i da se nosiš sa tim zlim ljudima i da ih sprečiš da ometaju rad crkve i da kaljaju crkvu, Božju kuću. Ne čineći te stvari, propustio si da svedočiš. (…) U čemu je onda koren vaše nesposobnosti da izađete na kraj sa zlim ljudima i da se njima bavite? Da li je tvoja ljudskost suštinski kukavička, strašljiva i plašljiva? To nije ni osnovni uzrok ni suština problema. Suština problema je da ljudi nisu odani Bogu; oni štite sebe, svoju ličnu bezbednost, svoj ugled, svoj status i svoj izlaz. Njihovo neverstvo se ispoljava tako što uvek štite sebe, povlačeći se kao kornjača u svoj oklop kad god se suoče sa nečim, i čekaju da to prođe pre nego što ponovo promole glavu. Sa čime god da se susretnu, oni uvek kao da hodaju po jajima, mnogo strepe, brinu i zaziru, i nisu u stanju da stoje i brane rad crkve. U čemu je ovde problem? Zar to nije nedostatak vere? Ti nemaš pravu veru u Boga, ti ne veruješ da je Bog neprikosnoven nad svim stvarima i ne veruješ da je tvoj život i sve tvoje u Božjim rukama. Ne veruješ u Božje reči: ’Bez Božje dozvole, Sotona se ne usuđuje da pomeri niti jednu dlaku sa tvog tela.’ Oslanjaš se na sopstveni vid i sudiš o činjenicama, sudiš o stvarima na osnovu sopstvenih proračuna, uvek štiteći sebe. Ne veruješ da je čovekova sudbina u Božjim rukama; bojiš se Sotone, bojiš se zlih sila i zlih ljudi. Zar to nije nedostatak istinske vere u Boga? (Jeste.) Zašto nema prave vere u Boga? Da li je to zato što su iskustva ljudi suviše plitka i ne mogu da prozru te stvari, ili zato što isuviše malo shvataju istinu? Koji je razlog? Da li to ima veze sa iskvarenim naravima ljudi? Da li je to zato što su ljudi isuviše prepredeni? (Tako je.) Ma koliko toga doživeli, ma koliko je činjenica stavljeno pred njih, oni ne veruju da je to delo Božje, niti da je čovekova sudbina u Božjim rukama. To je jedan aspekt. Još jedno ozbiljno pitanje je to da ljudi previše brinu o sebi. Oni nisu spremni da plate bilo kakav ceh, niti da se žrtvuju za Boga, za Njegovo delo, za interese Božje kuće, za Njegovo ime, niti za Njegovu slavu. Nisu voljni da urade bilo šta što uključuje i najmanju opasnost. Ljudi previše brinu o sebi! Zbog straha od smrti i poniženja, od toga da ih zli ljudi ne zarobe ili da ne zapadnu u bilo kakvu nevolju, ljudi se iz petnih žila trude da sačuvaju svoje telo, nastojeći da ne dozvole sebi da se nađu u opasnim situacijama. S jedne strane, takvo ponašanje pokazuje da su ljudi previše prepredeni, dok u drugom otkriva njihovu sebičnost i sklonost ka samoodržanju. Nisi voljan da se predaš Bogu, a kada kažeš da si spreman da se daš Bogu, to nije ništa više od obične želje. Kada dođe do stvarnog istupanja i svedočenja o Bogu, do borbe protiv Sotone i suočavanja sa opasnošću, smrću i raznim teškoćama i nevoljama, ti gubiš volju. Tvoja slabašna želja se troši, a ti činiš sve što je u tvojoj moći da se prvo zaštitiš, a zatim se baviš nekim nebitnim poslom koji moraš da obaviš, poslom koji svi mogu da vide. Ljudski um je i dalje spretniji od uma mašine: on zna kako da se prilagodi, zna koji postupci doprinose njegovim ličnim interesima kada se nađe u neprilici, a koji ne, i brzo primenjuje svaki metod koji mu je na raspolaganju. Samim tim, kad god se suočiš sa nečim, tvoje slabašno poverenje u Boga ne uspeva da bude postojano. (…) Bez obzira na to sa koliko se stvari suočavaš, ti ne možeš da se uzdaš u svoju veru u Boga da bi upražnjavao svoju odanost i odgovornost. Shodno tome, konačni ishod je da ne zadobiješ ništa. U svim okolnostima koje je Bog orkestrirao za tebe, i kada si se borio protiv Sotone, tvoj izbor je uvek bio da se povučeš i pobegneš. Nisi sledio putanju koju je Bog naznačio ili odredio za tebe da doživiš. Dakle, usred te bitke propuštaš istinu, razumevanje i iskustva koja je trebalo da zadobiješ” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (19)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, osećala sam kao da mi probadaju srce. Bila sam jedna od onih sebičnih i lažljivih osoba koje je Bog razotkrio. Nisam verovala da je Bog suveren nad svim. Kada je zla osoba ometala rad crkve, vodila sam računa samo o sopstvenim interesima i nisam pokazala nikakvu odanost Bogu. Jasno sam videla da Li Ping usmerava rad na produkciji video-zapisa protivno načelima. Pored toga, bila je nadmena, uobražena i držala se svojih predstava, nikada nije prihvatala razumne predloge braće i sestara, već je neprestano s visine prekorevala ljude, zbog čega su se osećali sputano. Ozbiljno je usporila napredak rada na produkciji video-zapisa. Mogla sam da uočim njene probleme, ali sam se bojala da je ne uvredim i da me ne napadne i isključi, pa se nisam usuđivala da ih razotkrijem. Bog je dozvolio da me zadesi ovakvo okruženje. Njegova namera bila je da naučim da raspoznajem i da, kad zla osoba prekida i ometa rad crkve, budem u stanju da primenim istinu i istupim kako bih je razotkrila i zaustavila. Međutim, iako sam uživala u tolikom zalivanju i opskrbi Božjim rečima, kada sam videla da zla osoba ometa rad crkve, povukla sam se u svoju ljušturu i razmišljala samo o tome kako da sačuvam sebe. Iako sam želela da starešinama prijavim probleme Li Ping, bojala sam se da će me, ako Jang Min zaustavi moju prijavu, ili ako Li Ping saznala za to pismo, ona još žešće kazniti i možda čak izbaciti iz crkve. Tada bi moja nada da ću biti spasena verom u Boga bila potpuno ugašena. Kad sam to pomislila, počela sam da se plašim svega i obuzele su me sumnje. Takvo moje ponašanje nije bilo samo posledica kukavičluka, bojažljivosti i straha, već je bilo posledica moje isuviše sebične i varljive prirode. Previše sam štitila sebe! Plašila sam se da će me kazniti i izbaciti, pa sam težila samo tome da spasim svoju kožu i pravila se da ništa ne vidim. Čak sam pomislila: „Ukazala sam joj na njene probleme, ali ona to nije prihvatila. Dala sam sve od sebe. Jednostavno ću sačekati da starešine to saznaju i pozabave se njom. Tako mogu da se zaštitim od mučenja od strane ove zle osobe.” Zapravo, Li Ping nije radila stvaran posao, s visine je prekorevala druge i potiskivala braću i sestre. Nikada nisam razotkrila ta zla dela niti sam se usudila da ih prijavim višim starešinama, tako da problem uopšte nije bio rešen. Kako sam onda mogla da kažem da sam dala sve od sebe? Vodila sam se sotonskim filozofijama za ovozemaljsko ophođenje poput „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „Razumni ljudi su dobri u samozaštiti, nastoje samo da izbegnu greške”, pa sam zato živela na krajnje sebičan, prevrtljiv i lažljiv način. Stajala sam po strani i pravila se da ne vidim kako Li Ping više od šest meseci ometa rad na produkciji video-zapisa. U ključnom trenutku nisam zaštitila rad crkve, već sam čak, čuvajući sebe, dopustila da zla osoba nastavi da nanosi štetu crkvenom radu i da ga ometa. Nisam imala nimalo odanosti prema Bogu i ostavila sam za sobom ozbiljan prestup. Kada sam razmišljala o svemu tome, duboko sam se kajala. Bilo me je sramota da stanem pred Boga i mogla sam samo da ronim suze zbog krivice i samoprekora. Više nisam želela da živim po sotonskim filozofijama za ovozemaljsko ophođenje.

Kasnije sam pročitala jedan odlomak Božjih reči: „Kakav stav ljudi treba da imaju prema starešini ili delatniku? Ako starešina ili delatnik postupa ispravno i u skladu sa istinom, možeš da ga slušaš; ako je ono što radi pogrešno i nije u skladu sa istinom, ne treba da ga slušaš i imaš pravo da ga razotkriješ, da mu se suprotstaviš i da izneseš drugačije mišljenje. Ako nije u stanju da obavlja stvarni posao, ili, pak, čini zla dela koja ometaju rad crkve, te se otkrije da je lažni starešina, lažni delatnik ili antihrist, onda možeš da ga razaznaš, razotkriješ i prijaviš. Ali neki pripadnici Božjeg izabranog naroda ne razumeju istinu i naročito su velike kukavice; boje se da će ih lažne starešine i antihristi ugnjetavati i mučiti, pa se ne usuđuju da se drže načela. Kažu: ’Ako me starešina izbaci, gotov sam; ako sve nagovori da me razotkriju ili napuste, neću više moći da verujem u Boga. Ako budem proteran iz crkve, Bog me neće hteti i neće me spasti. Zar neće onda sva moja vera biti uzaludna?’ Nije li takvo razmišljanje apsurdno? Imaju li takvi ljudi istinsku veru u Boga? Da li bi lažni starešina ili antihrist predstavljao Boga kada bi te izopštio? Kada te lažni starešina ili antihrist muči i izopšti, to je Sotonin posao i nema nikakve veze sa Bogom; kada se ljudi uklanjaju ili proteruju iz crkve, to je u skladu sa Božjim namerama isključivo u slučaju zajedničke odluke između crkve i čitavog Božjeg izabranog naroda i kada je to uklanjanje ili proterivanje u celosti u skladu sa radnim aranžmanima Božje kuće i istina-načelima Božjih reči. Kako može proterivanje od strane lažnog starešine ili antihrista značiti da ne možeš da budeš spasen? U pitanju je progon od strane Sotone i antihrista, što ne znači da te Bog neće spasti. Da li ćeš biti spasen zavisi od Boga. Nijedno ljudsko biće nema pravo da odlučuje o tome da li te Bog može spasti. To treba da ti bude jasno. A ako se odnosiš prema tome što te lažni starešina ili antihrist proterao kao da te je proterao sȃm Bog – pa zar to ne znači da pogrešno razumeš Boga? Znači. Ne samo da pogrešno razumeš Boga, već se i buniš protiv Njega. To je na neki način i bogohulno. I zar nije neuko i budalasto takvo pogrešno razumevanje Boga? Kada te lažni starešina ili antihrist protera, zašto ne tragaš za istinom? Zašto ne potražiš nekoga ko razume istinu da bi stekao izvesno raspoznavanje? I zašto to ne prijaviš nadređenima? Ovo je dokaz da ne veruješ da istina u Božjoj kući vlada nad svim, pokazuje da nemaš istinsku veru u Boga, da nisi neko ko istinski veruje u Boga. Ako veruješ u Božju svemoć, zašto se bojiš odmazde lažnog starešine ili antihrista? Mogu li oni da odluče o tvojoj sudbini? Ako imaš sposobnost da razaznaš stvari i otkriješ da su njihovi postupci u sukobu sa istinom, zašto ne razgovaraš u zajedništvu sa Božjim izabranicima koji razumeju istinu? Imaš usta, zašto se bojiš da progovoriš? Zašto se toliko plašiš lažnog starešine ili antihrista? To je dokaz da si kukavica, ništarija, Sotonin lakej” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”). Iz Božjih reči sam shvatila da postoji još jedan razlog zbog kojeg sam uvek oklevala i nisam se usuđivala da prijavim probleme Li Ping. To je bilo zato što nisam imala veru u Boga i nisam verovala da je Bog suveren nad svim. Previše sam uzdizala status starešina i delatnika i mislila sam da starešine, delatnici i nadzornici odlučuju o tome da li ću nastaviti da obavljam svoju dužnost i primiti spasenje. Zato, kada sam primetila da nadzornica i vođa tima ometaju rad na produkciji video-zapisa, pravila sam se da to ne vidim i oprezno sam pokušavala da zaštitim sebe. Plašila sam se, ako ih uvredim, da će mi zagorčati život i da će me kazniti i smeniti. Dok me je Li Ping potiskivala, osećala sam da sam pod velikim pritiskom i svakog dana sam to morala ćutke da trpim, ali se i dalje nisam usuđivala da prijavim njene probleme. Bojala sam se da će mi Li Ping i Jang Min tražiti mane, mučiti me i izbaciti, pa neću biti spasena. Činilo se da je to da li ću nastaviti svoju dužnost ili ne, kao i moja budućnost i sudbina, sve u njihovim rukama. U stvari, čak i da su me zaista smenile i izbacile, mogla sam da pronađem braću i sestre koji razumeju istinu, da razgovaram s njima u zajedništvu i da višim starešinama prijavim i razotkrijem njihova zla dela. Božja kuća bi to sigurno pravedno rešila. Međutim, čak iako me nisu ni smenili ni izbacili, ipak sam se silno uplašila i nisam se usuđivala da progovorim niti da prijavim njihove probleme. Uopšte nisam imala istinsku veru u Boga. Zar nisam bila baš ono što Bog naziva kukavicom, beskorisnom osobom, Sotoninim poslušnikom? Bog je sasvim jasno besedio o načelima koja govore o tome kako da se ophodimo prema starešinama i delatnicima. Kada starešine i delatnici postupaju ispravno i usklađeni su sa istinom, trebalo bi da se s tim složim i prihvatim to; ako rade stvari koje nisu u skladu sa istinom i koje krše načela, možemo da razgovaramo s njima u zajedništvu i da im ukažemo na to, jer im time pomažemo. Ako starešine i delatnici to ne prihvate, već nastave da ometaju rad crkve i potiskuju ljude, treba da razotkrijemo njihova zla dela u skladu s Božjim rečima. Takođe, možemo da ih prijavimo višim starešinama sve dok problem ne bude rešen. To je odgovornost koju treba da ispunimo. Ranije sam verovala da, kada starešine ili nadzornici iznose predloge ili nas orezuju, bez obzira na to da li su u pravu ili ne, treba to da prihvatimo kao od Boga i da se tome pokorimo, a ako to ne prihvatimo i pokušamo da se usprotivimo, delovaćemo nadmeno i nerazumno. Uvidela sam da je moje razumevanje bilo krajnje apsurdno! Bog nikada nije rekao da je poslušnost starešinama ili nadzornicima jednaka pokoravanju istini. Bog nam kaže da ljude i stvari posmatramo i odnosimo se prema njima u skladu sa Božjim rečima. Jedino je to usklađeno sa istinom. Ako se držiš istina-načela, možda će te antihristi i zli ljudi potiskivati i mučiti, ili čak izbaciti, ali to ne znači da te je crkva izbacila ili da te je Bog uklonio niti znači da više nemaš priliku da primiš spasenje. Kada antihristi i zli ljudi čine zlo, oni će pre ili kasnije biti razotkriveni i trpeće posledice. Štaviše, crkva unapređuje ili smenjuje ljude na osnovu njihovog doslednog ponašanja, a odluka se donosi nakon sveobuhvatne procene većine braće i sestara. O tome ne odlučuje jedan starešina ili delatnik. Božja kuća postupa u skladu sa istina-načelima. Čula sam od nadzornice, sestre Je Sin, da je Li Ping neprestano pokušavala da me smeni. Međutim, stvarnom istragom su ustanovili da ono što Li Ping govori nije istina i otkrili da ona ne obavlja stvaran posao, kao i druge probleme. Uvidela sam da u Božjoj kući vladaju istina i pravednost. To me je naučilo da antihristi i zli ljudi ne mogu ništa da mi urade bez Božje dozvole. Godinama verujem u Boga, ali nisam posmatrala ljude ili stvari na osnovu Božjih reči i nisam postupala u skladu s načelima. Kada su sile zla ometale rad crkve i nanosile štetu mojoj braći i sestrama, nisam primenjivala istinu da zaštitim rad crkve. Umesto toga, tolerisala sam lažne starešine koje su činile zla dela i nanosile štetu Božjoj kući. Zar nisam postupala kao Sotonin saučesnik? Kada se ne bih pokajala, Bog bi me na kraju uklonio, a to bi bilo određeno Njegovom pravednom naravi. Dok sam razmišljala o tim iskustvima, shvatila sam koliko je brižljivo Bog uredio ta okruženja. Ona su zaista bila od velike koristi za moj život-ulazak i srce mi je bilo ispunjeno zahvalnošću prema Bogu. Istovremeno sam se osećala krivom i dužnom zbog svojih prestupa, jer nisam primenjivala istinu. U tišini sam se pomolila Bogu: „Dragi Bože, hvala Ti za okruženja koje si uredio za mene. Ranije sam propustila mnoge prilike da primenim istinu. Spremna sam da se pokajem i da težim tome da budem osoba sa osećajem za pravdu, koja primenjuje istinu i štiti rad crkve.”

Kasnije sam pročitala jedan odlomak Božjih reči i bila sam duboko dirnuta. Svemogući Bog kaže: „Jednom kada istina postane život u tebi, kada primetiš nekoga ko je bogohulan prema Bogu, ko se Boga ne boji, površan je u obavljanju svoje dužnosti, ili ko prekida i ometa rad crkve, reagovaćeš u skladu sa istina-načelima i po potrebi ćeš takvu osobu moći da prepoznaš i razotkriješ. (…) Ako si neko ko stvarno veruje u Boga, u najmanju ruku ćeš govoriti i delati na Božjoj strani, čak i ako tek treba da zadobiješ istinu i život. Barem nećeš stajati skrštenih ruku ako vidiš da su interesi Božje kuće ugroženi. Kada osetiš poriv da zažmuriš na jedno oko, osetićeš krivicu, biće ti nelagodno, i reći ćeš sebi: ’Ne mogu da stojim i da ništa ne radim, moram da ustanem i da progovorim, moram da preuzmem odgovornost, moram da razotkrijem to zlo ponašanje, moram da ga zaustavim da ne bi naškodilo interesima Božje kuće i da se crkveni život ne bi ometao.’ Ako je istina postala tvoj život, onda ne samo da ćeš imati ovu hrabrost, odlučnost i sposobnost da tu stvar potpuno shvatiš, već ćeš ujedno ispuniti odgovornost koju treba da snosiš za Božje delo i interese Njegove kuće, i samim tim će tvoja dužnost biti ispunjena” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Iz Božjih reči sam shvatila da je srce onoga ko istinski stremi ka istini okrenuto prema Bogu. Kada ga nešto snađe, može da stane na Božju stranu i na stranu istine. Kad vidi da drugi prekidaju i ometaju rad crkve, on ne ostaje ravnodušan, već otpušta lične interese i postupa prema načelima kako bi zaštitio rad crkve. Kada je reč o stvarima koje štete interesima crkve, ume da primeni istinu da ih razotkrije i zaustavi. Odvažan je u borbi protiv zlih sila i može da ispuni svoju odgovornost da zaštiti interese crkve. Samo takve osobe streme ka istini i imaju savest i razum. U srcu sam sebe upozorila da, ako u crkvi ponovo primetim lažne starešine i lažne delatnike koji ne rade stvaran posao ili ljude koji rade stvari protivne načelima i time štete radu crkve, nipošto ne smem biti osoba koja hoće da ugodi drugima radi sopstvene zaštite. Umesto toga, moram ukazati na njihove probleme, a ako to ne prihvate, trebalo bi da imam osećaj za pravdu i prijavim ih višim starešinama sve dok problemi ne budu rešeni. Samo bih na taj način ispunila svoju odgovornost. Jednom prilikom, slučajno sam čula da je Li Ping potiskivala još jednu sestru u crkvi. Nakon što sam saznala da je Li Ping potiskivala tu sestru, uvidela sam da se iskvarena narav Li Ping ni nakon mnogo godina vere u Boga nije nimalo promenila i da bi potiskivala i mučila svakoga ko bi ugrozio njene interese. Štaviše, ona ima zlonamernu ljudskost, mrzi istinu i ima veoma ozbiljnu narav antihrista. Kada bi takva osoba ostala u crkvi, samo bi ometala rad i nanosila štetu braći i sestrama. Zbog toga sam starešinama podnela detaljnu prijavu o ponašanju Li Ping, njenom potiskivanju i mučenju ljudi, kao i činjenicama o njenim zlodelima. Nadala sam se da će se prema njoj postupiti u skladu sa načelima. Ubrzo su mi starešine odgovorile da je Li Ping uhapšena. Iako je puštena, i dalje je bila pod policijskim nadzorom. Oni su već prikupili dokaze o zlodelima Li Ping i postupili bi prema njoj u skladu sa načelima. Kad sam pročitala odgovor od starešina, osetila sam veliko olakšanje. Nakon toga, kad god sam videla da starešine ili delatnici rade nešto neprikladno ili protivno načelima, nisam više bila bojažljiva i slepo poslušna. Umesto toga, ukazivala sam im na to u skladu sa Božjim rečima.

Iako sam prošla kroz određene teškoće i iskusila potiskivanje i mučenje od strane zle osobe, stekla sam izvesnu sposobnost da raspoznajem suštinu mržnje prema istini kod antihrista i zlih ljudi. Pored toga, zaista sam videla da je sve pod Božjim nadzorom i da su moja budućnost i sudbina takođe u Božjim rukama. Takođe sam stvarno iskusila da u Božjoj kući vlada istina i da će sve negativne osobe koje čine zlo i ometaju rad crkve biti pravedno kažnjene. Dobici i razumevanje koje sam stekla rezultat su delovanja Božjih reči. Hvala Bogu!