Sestra Guan Sin je 2019. prebačena kod nas kako bi pratila rad naše crkve. Ja sam je upoznala dve godine ranije i kada sam sada komunicirala sa njom, otkrila sam da je potpuno ista. Na skupovima je stalno izgovarala reči i doktrine, a nikada nije pričala o iskustvima ili o razumevanju Božjih reči. Kada bi videla da se drugi muče na poslu, ona nije s njima razgovarala u zajedništvu o istini kako bi razrešila stvari, već ih je samo prekoravala i grdila. To ne samo da nije dalo braći i sestrama put primene, već ih je gušilo. Kada neki ljudi nisu mogli odmah da promene svoja negativna stanja, Guan Sin ih je ograničavala i grdila, zbog čega su braća i sestre bili sputani, a neki su izgubili samopouzdanje da izvršavaju dužnost. Često je pravila predstavu od toga kako je napustila svoj posao i porodicu, kako je patila i platila cenu, a mnogi novi članovi crkve kojima je nedostajalo rasuđivanje su se zaista ugledali na nju. Tokom tog perioda, rad crkve se nije odvijao dobro i braća i sestre nisu bili u dobrim stanjima. Kasnije sam saznala da Li Sjao, jevanđeosnki đakon, nije nosila breme u svojoj dužnosti niti je obavljala ikakav praktičan rad. Nije se promenila ni nakon mnogo razgovora i orezivanja, već je čak postala negativna i počela je da se opire. To je usporavalo naš jevanđeoski rad i bilo je potrebno da ona bude smenjena. Razgovarala sam sa Guan Sin o tim problemima. Ali, ona je mislila da je teško pronaći dobrog kandidata za tu poziciju i insistirala je da je ne smenimo. Čak me je glasno pitala: „Koliko puta si iz ljubavi pokušala da pomogneš Li Sjao od kada si otkrila njene probleme? Da li si ti ispunila svoje obaveze? Nemoj biti tako nadmena i olako donositi zaključke o drugima!” Pomoć iz ljubavi je za ljude koji mogu da prihvate istinu. Neko ko neće da prihvati bilo kakav razgovor i da se promeni mora biti smenjen odmah. U početku sam se držala svog gledišta, ali Guan Sin je odbila da se složi, što me je uznemirilo i nas dve smo se posvađale. Nekoliko prisutnih braće i sestara su me savetovali da ne pokušavam da izađem kao pobednik, što je učinilo da se osećam sputano. Niko nije mogao da rasudi ono što je ona govorila, pa kada bih nastavila da insistiram da Li Sjao bude smenjena, možda bi rekli da sam nadmena i tvdoglava, da prekidam rad crkve. Kada mi je to palo na pamet, više nisam rekla ni reč.

Nakon toga je trebalo da izaberemo višeg starešinu i zamolili su nas da predložimo odgovarajuće kandidate. Neka braća i sestre su želeli da predlože Guan Sin. Ja sam mislila da je ona sklona da radi stvari na svoj način, bez traganja za načelima, i da samo izgovara reči i doktrine, kao i da ne može da razreši praktične probleme drugih. Nije bila dobar kandidat. Trebalo bi da besedim kako bi drugi stekli rasuđivanje. Ali Guan Sin i ja smo pre toga imale sukob u vezi sa smenom jevanđeoskog đakona i drugi su mislili da ja želim da pobedim. Kada bih rekla da Guan Sin sada nije dobar kandidat, da li bi oni rekli da ja koristim ovu priliku da joj se osvetim i da je sputavam? Mislila sam: „U redu, što manje nevolja, to bolje. Mogu da izaberu Guan Sin ako to žele – dovoljno je dobro da ja samo ne glasam za nju.” Ali, kada je došlo vreme da se pišu procene, bila sam zabrinuta. Svi ostali su imali mnogo toga dobrog da kažu o Guan Sin, pa kada bih napisala šta iskreno mislim, starešina bi znala da sam savršeno svesna da ona nije dobar kandidat, ali da nisam razgovarala o istini sa drugima niti predlagala kandidate koji su u skladu sa načelima. Da li bi starešina rekla da ne podržavam rad crkve? Da li bi prestala da me obučava? Osećala sam se kao da sam između čekića i nakovnja. Odlučila sam da se pridružim ostalima. Zato sam u svojoj proceni samo pisala o pozitivnim aspektima Guan Sin i neiskreno sam rekla da ona stremi ka istini, da ima dobru ljudskost, da je puna ljubavi prema drugima i da kada vidi iskvarenost u nama, pronađe odgovarajuće Božje reči da nam pomogne. Nakon što sam napisala tu procenu, zapravo sam osetila kako mi duh klone, kao da mi neko optužuje savest. Kada sam nakon toga čitala Božje reči, nisam zadobila nikakvo prosvećenje, a moja dužnost me je iscrpljivala, ali nisam razmišljala o sebi. Takođe, uzdala sam se u sreću. Pored toliko kandidata, verovatno neće biti izabrana. Kada ne bi bila izabrana, moja lažna procena ne bi izašla na videlo. Posle sam saznala da je Guan Sin zapravo izabrana za višeg starešinu. Bila sam šokirana i osećala sam se prilično nelagodno. Da li su sve te pozitivne ocene o njoj navele ljude na pogrešan put? Ali, ja i dalje nisam imala hrabrosti da kažem starešini istinu, pa sam se tešila da ako Guan Sin zaista nije odgovarajuća za starešinstvo, Bog bi je razotkrio. Tako sam razmišljala, ali sam se i dalje osećala nelagodno.

Oko mesec dana kasnije, jedna starešina nam je napisala pismo u kojem je tražila da ponovo napišemo procenu Guan Sin. Shvatila sam da su verovatno iskrsli problemi u njenoj dužnosti kao višeg starešine. Bila sam uplašena i takođe sam videla da je starešina citirala neke Božje reči u svom pismu. Bog kaže: „Kada kažem ’sledeći Božji put’, šta znači ’Božji put’? Bojati se Boga i kloniti se zla, to znači. A šta je to bojati se Boga i kloniti se zla? Kada procenjuješ nekoga, na primer – to se odnosi na to da li se ta osoba boji Boga i kloni zla. Kako to procenjuješ? (Moramo biti iskreni, pravični i pošteni, i naše reči ne smeju biti zasnovane na našim osećanjima.) Kada kažeš baš ono što misliš i tačno ono što si video, onda si pošten. Pre svega, to što primenjujemo poštenje je usaglašeno sa time što sledimo Božji put. To je ono čemu Bog uči ljude; to je Božji put. Šta je Božji put? Bojati se Boga i kloniti se zla. Da li poštenje spada u strah od Boga i sklanjanje od zla? I da li se time sledi Božji put? (Da, tako je.) Ako nisi pošten, onda ono što si video i što misliš nije istovetno onome što izlazi iz tvojih usta. Kada te neko pita: ’Šta misliš o toj osobi? Da li je ona odgovorna u delovanju crkve?’, i ti odgovoriš: ’On je sjajan. Odgovorniji je od mene, boljeg je kova i njegova ljudskost je takođe dobra. On je zreo i stabilan.’ A da li tako misliš u svom srcu? Zapravo vidiš da je taj čovek, iako dobrog kova, u stvari nepouzdan, vrlo varljiv i prilično proračunat. To je ono što stvarno misliš, ali kada dođe vreme da progovoriš, pomisliš: ’Ne mogu da kažem istinu. Ne smem nikoga da uvredim’, pa zato brzo kažeš nešto drugo i izabereš lepe stvari koje ćeš o njemu reći, ali ništa od onoga što izgovaraš zapravo ne misliš; sve su to laži i pretvaranje. Da li ovo pokazuje da slediš Božji put? Ne. Pošao si Sotoninim putem, putem đavola. Šta je Božji put? To je istina, to je osnova prema kojoj ljudi treba da se vladaju, i to je način kako da se boje Boga i klone zla. Iako govoriš drugoj osobi, Bog takođe sluša; On gleda tvoje srce i ispituje ga. Ljudi slušaju ono što govoriš, ali Bog ispituje tvoje srce. Da li su ljudi sposobni da ispituju srce čoveka? U najboljem slučaju, ljudi mogu da vide da ne govoriš istinu; mogu da vide ono što je na površini, ali samo Bog može da pronikne u dubine tvog srca. Samo Bog može da vidi ono što misliš, šta planiraš, i kakve male intrige, podmuklosti i aktivne misli imaš u svom srcu. Kada Bog vidi da ne govoriš istinu, šta on može da misli o tebi i kako da te oceni? Tako da ne slediš Božji put po ovom pitanju zato što nisi rekao istinu. Da si postupao prema Božjim zahtevima, ti bi rekao istinu: ’On ima kova, ali je nepouzdan.’ Bez obzira na to da li je tvoja procena tačna, to bi bilo pošteno i iz srca, i to su stanovište i pozicija koje je trebalo da izraziš. Ali nisi – da li si, onda, sledio Božji put? (Ne.) Ukoliko ne kažeš istinu, koja je korist od toga što naglašavaš da slediš Božji put i da udovoljavaš Bogu? Da li se Bog obazire na parole koje uzvikuješ? Da li Bog gleda kako vičeš, koliko glasno vičeš i koliko je velika tvoja volja? Da li vidi koliko često vičeš? To nisu stvari koje On gleda. Bog gleda da li primenjuješ istinu, vidi izbore koje praviš i način na koji primenjuješ istinu kada te nešto zadesi. Ako biraš da očuvaš veze, da očuvaš sopstveni interes i ugled, ako se sve svodi na preživljavanje i Bog vidi da takav stav i stanovište zauzimaš kada te nešto zadesi, onda će te On ovako proceniti: reći će da nisi neko ko sledi Njegov put” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Čitanje Božjih reči uzburkalo je neke emocije u meni. Nikada se prema pisanju procena nisam odnosila kao prema nečemu važnom niti sam ikada tragala po kojim istinama bi trebalo da postupam po tom pitanju. Zaista nisam razmišljala o tome da li sam, kada sam pisala tu procenu, imala bilo kakve pogrešne motive ili iskvarenost koja se ispoljava, da li sam imala bogobojažljivo srce koje je objektivno ocenjuje. U tom trenutku sam shvatila da pisanje procena ima veze sa tim da li neko ima bogobojažljivo srce, da li podržava rad crkve. Birali smo višeg starešinu, što je uključivalo rad nekoliko crkava i život-ulazak braće i sestara. Napisati nepoštenu procenu neistinitim rečima bi moglo da navede ljude na pogrešan put, a izbor neodgovarajuće osobe bi mogao da prekine rad crkve, što bi štetilo život-ulasku braće i sestara. Znala sam da Guan Sin nije dobar kandidat za više starešinstvo, ali kako bih sačuvala obraz i status, plašeći se da će drugi reći da joj se svetim, da je ugnjetavam, nisam ništa rekla. Mogla sam da napišem iskrenu procenu i da prijavim stvarne okolnosti Guan Sin, ali sam se plašila da bi starešina rekla da imam rasuđivanje, ali da ga ne delim sa drugima, da ne podržavam rad crkve i da bi to imalo uticaj na njeno mišljenje o meni. Tako da sam pribegla lukavstvu, napisavši stvari u svojoj proceni koje su u suprotnosti sa činjenicama. Opisala sam Guan Sin kao nekoga ko stremi ka istini i obavlja stvaran posao. To što sam napisala uopšte nije bilo istina. Bila sam tako nepouzdana i lažljiva. Bog od nas zahteva da budemo iskreni, da govorimo u skladu sa činjenicama i prikladno. Ali, ja sam lagala o nečemu tako važnom kao što je izbor starešine. Uopšte nisam imala bogobojažljivo srce. Proživljavala sam sotonsku, demonsku prirodu. Đavo je tako počeo, lažući. Išla sam protiv činjenica, lagala sam, a to je zapravo bila demonska priroda! Nisam u obzir uzimala rad crkve, već sam pisala procenu koja se kosila sa činjenicama, navela sam braću i sestre na pogrešan put, pa su izabrali pogrešnu osobu. Prevarila sam Boga i uvredila sam Njegovu narav. Uplašila sam se kada sam to shvatila.

Kasnije sam pročitala sledeći odlomak Božjih reči: „Jednom kada je istina postala život u tebi, kada primetiš nekoga ko je bogohulan prema Bogu, ko se Boga ne boji, površan je u obavljanju svoje dužnosti, ili ko prekida i ometa rad crkve, reagovaćeš u skladu sa istina-načelima i moći ćeš da takvu osobu prema potrebi prepoznaš i razotkriješ. Ako istina nije postala tvoj život i još uvek živiš u svojoj sotonskoj naravi, onda ćeš, kada otkriješ đavolje ljude i đavole koji prekidaju i ometaju rad crkve, zažmuriti i zapušiti uši. Jednostavno ćeš ih ignorisati i neće te gristi savest. Čak ćeš misliti da to što neko remeti rad crkve s tobom nema nikakve veze. Ma koliko to pogađalo rad crkve i interese Božje kuće, tebe nije briga, ne intervenišeš, niti se osećaš krivim, što te čini čovekom bez savesti i razuma, bezvernikom i službenikom. Jedeš ono što je od Boga, piješ ono što je od Boga i uživaš u svemu što od Boga potiče, a opet smatraš da te se ne tiče ništa što škodi interesima Božje kuće. Time postaješ izdajnik koji ujeda ruku koja ga hrani. Ako ne braniš interese Božje kuće, da li si uopšte ljudsko biće? Ili si, pak, demon koji se uvukao u crkvu. Praviš se da veruješ u Boga, da si baš ti odabran, i želiš da živiš na račun Božje kuće. Ne živiš životom ljudskog bića, već više ličiš na zlotvora nego na čoveka i jasno je da pripadaš bezvernicima” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Otkrovenja Božjih reči su mi bila zaista potresna. Bila sam izdajnica koja ujeda ruku koja je hrani o kojoj je Bog govorio. Jela sam i pila Božje reči, uživala u svoj Njegovoj prehrani, ali nisam podržavala rad crkve. Umesto toga, delovala sam u potpunosti zarad svojih interesa, nisam primenjivala istinu koju sam veoma dobro poznavala, što je na kraju navelo druge na pogrešan put da izaberu lažnu starešinu. Zar to nije štetilo radu crkve, kao i drugoj braći i sestrama? Što sam više razmišljala o tome, to sam više mrzela sebe što sam bila tako lažljiva i podla. Želela sam samo da zaštitim sebe, ali ne i rad crkve. Nisam bila nikakva prava vernica. U svom duhu sam osećala tamu i utučenost. Nisam bila prosvećena Božjim rečima niti sam išta postigla u svojoj dužnosti. Bog je skrivao svoje lice od mene. Kada bih nastavila da budem izdajnica koja se nije pokajala, Bog bi me sigurno isključio. Zaista sam osetila Božju pravednu narav koja ne toleriše nikakvu uvredu od strane ljudi i mrzela sam sebe što nisam primenjivala istinu. Molila sam se Bogu, spremna da se pokajem i da primenjujem istinu, kako bih se iskupila za svoj prestup!

Pročitala sam sledeći odlomak Božjih reči: „Za sve koji obavljaju dužnost, bez obzira na to koliko je duboko ili plitko njihovo razumevanje istine, najjednostavniji način da se primeni ulazak u istina-stvarnost jeste da se razmišlja o interesima doma Božjeg u svemu i da se odustane od svojih sebičnih želja, ličnih namera, motiva, gordosti i statusa. Stavite interese doma Božjeg na prvo mesto – to je najmanje što neko treba da uradi. Ako osoba koja obavlja dužnost ne može ni toliko da učini, kako se onda može reći da obavlja svoju dužnost? To nije obavljanje dužnosti. Prvo treba da misliš na interese doma Božjeg, da budeš obziran prema Božjim namerama i uzmeš u obzir delo crkve. Stavi to na prvo mesto; tek posle možeš da razmišljaš o stabilnosti svog statusa ili o tome kako te drugi vide. Zar ne osećate da ovo postaje malo lakše kada ga podelite na dva koraka i napravite neke kompromise? Ako neko vreme budeš tako primenjivao, osetićeš da nije mnogo teško udovoljiti Bogu. Pored toga, trebalo bi da budeš u stanju da ispunjavaš svoje odgovornosti, da izvršavaš svoje obaveze i dužnost i da ostaviš po strani svoje sebične želje, namere i motive; treba da vodiš računa o Božjim namerama i da interese doma Božjeg, delo crkve i dužnost koju treba da obavljaš staviš na prvo mesto. Kada tako budeš radio neko vreme, osetićeš da je dobro da se tako ponašaš. To je neposredan i pošten život, a ne život ništavne, podle osobe; to je pravedan i častan život, za razliku od onog koji je dostojan prezira, ništavan i bezvredan. Osetićeš da je to način na koji čovek treba da se ponaša i lik koji treba da proživi. Tvoja želja da zadovoljiš sopstvene interese postepeno će se smanjivati” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Pronašla sam put primene u Božjim rečima. Moramo stalno da na prvo mesto stavljamo rad crkve, a kada naši lični interesi dođu u sukob sa radom crkve, moramo da se pobunimo protiv sebe, da se okanemo sopstvenih interesa i da na prvo mesto stavimo svoju dužnost i obaveze. Ovog puta su od mene tražili da ponovo napišem procenu, a ja sam želela da se pokajem pred Bogom. Nisam mogla da i dalje uzimam u obzir šta će drugi misliti o meni niti da štitim sebe. Morala sam da napišem istinu i da budem poštena.

Nakon toga sam se otvorila braći i sestrama. Rekla sam im za iskvarenost koju sam pokazala, za svoje razmišljanje o sebi i šta sam naučila. Takođe sam besedila o načelima za izbor starešine, da moramo da odaberemo ljude koji streme ka istini, koji imaju dobru ljudskost i koji mogu da obave praktičan rad. Kada su to uporedili sa Guan Sin, svi su zadobili rasuđivanje i bili su spremni da napišu nove procene. I ja sam napisala tačnu procenu na osnovu stalnog ponašanja Guan Sin. Sprovođenje toga u delo mi je donelo osećaj mira.

Tog dana sam dobila pismo od starešine, u kom je pisalo da je Guan Sin bila otpuštena. Takođe je rekla da je, dok je bila na toj poziciji, Guan Sin bila nadmena, ponašala se autokratski i da nije sarađivala, što je ometalo mnogo projekata crkve. Takođe je koristila svoju poziciju kako bi ugnjetavala druge, što je dovelo do toga da su oni postali negativni. Te stvari koje su bile sadržane u pismu su bile kao da mi je neko lupao šamar za šamarom. Moje lice je gorelo, a um mi je postao potpuno prazan. Samo sam znala da sam zaista uvredila Boga i da sam učestvovala u zlodelu lažnog starešine. Ona se tako ponašala i pre i ja sam mogla to da rasudim, ali ne samo da je nisam prijavila, već sam dopustila drugoj braći i sestrama da je predlože za višeg starešinu. Shvatila sam da ne osećam nikakvu odgovornost prema radu crkve. U tajnosti sam pomagala lažnom starešini da čini zlo i da pogorša stvari. Čak sam tražila izgovore za sebe, za to što nisam primenjivala istinu. Osećala sam da čak i kada ne bih prijavila šta znam, Bog bi to razotrkio. Bog zaista sve iznosi na videlo, ali mi bi trebalo da ispunimo svoje dužnosti, da razotrkivamo lažne starešine i da podržavamo rad crkve. Ali, ja sam samo pasivno čekala sa strane, želeći da Bog dela, da je On razotkrije. Nisam ispunila svoju dužnost, svoju obavezu. To je ozbiljno naštetilo radu crkve i život-ulasku braće i sestara. Osećala sam se sve gore, što sam više razmišljala o tome. Znala sam da se moj prestup više ne može popraviti. U svom bolu, ponovo sam stupila pred Boga u molitvi i pokajanju. Takođe sam želela da znam zašto štitim svoje lične interese čim se susretnem sa nekim problemom. Koji je uzrok tog problema?

Pročitala sam sledeći odlomak u svojim posvećenostima: „Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njima iznutra. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, ’Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?’ ljudi će odgovoriti, ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’. Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe – i tako žive samo za sebe. ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala temelj postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako hodati Petrovim putem”). Božje reči su mi pokazale, da se, iako sam vernica, nisam odnosila prema istini Božjih reči kao prema svom standardu života. I dalje sam živela u skladu sa Sotoninim konceptima, poput „spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”, „profit na prvom mestu” i „zaštiti sebe, samo gledaj da izbegneš krivicu”. Živela sam u skladu sa tim sotonskim otrovima. Mislila sam da ljudi moraju da vode računa o sebi u životu i da nauče da zaštite sopstvene interese kako ne bi pretrpeli štetu. To je jedini način da se bude pametan, da se ne pretrpi šteta. Ali, kroz ovu lekciju sam videla da je življenje u skladu sa ovim sotonskim otrovima možda privremeno zaštitilo moje lične interese, ali je dovelo do toga da odustanem od svoje osnove kao ljudskog bića. Postala sam sebična, lažljiva i podla, čak sam se ponašala suprotno svojoj savesti, bila sam neiskrena. Postala sam neko bez karaktera i dostojanstva, ko nije vredan poverenja, da bih, na kraju, nanela štetu životima braće i sestara i ozbiljno prekidala rad crkve, kao i počinila prestup za koji ne mogu da se iskupim. Mrzela sam to koliko me duboko Sotona iskvario, to što nemam savest i što nisam vredna života pred Bogom. A ovo iskustvo mi je pokazalo da uopšte nisam razumela Boga, da nisam verovala da on proučava sve stvari. Bila sam zabrinuta da ako razgovaram sa drugima o svom rasuđivanju Guan Sin, da će oni misliti da pokušavam da se osvetim, da je namerno potiskujem. Ali, u Božjoj kući vlada istina i Bog sve vidi. Dokle god je moje srce bilo na pravom mestu i dok sam se ponašala u skladu sa istina-načelima, drugi bi me podržavali kada bi razumeli istinu. Čak i kada bi me neki od njih u početku pogrešno razumeli, izvršavala bih svoju dužnost pred Bogom i savest bi mi bila mirna. Kada sam to razumela, postala sam mnogo spokojnija i odlučila sam da ću ubuduće sigurno podržavati načela.

Nakon svega toga, pomislila sam na Li Sjao, jevanđeoskog đakona koja nikada nije prihvatila istinu i nije nosila breme svoje dužnosti. Ona je trebalo da bude otpuštena, na osnovu načela. Podelila sam svoja razmišljanja sa nekolicinom đakona. Oni su rekli: „Ako je sada otpustimo, neće biti odgovarajuće zamene u crkvi. Pomozimo joj i podržimo je za sada.” Mislila sam da sam joj već mnogo puta pomogla i podržala je, ali da to kod nje nije naišlo na dobar prijem. Kada bi ona nastavila da služi kao jevanđeoski đakon, samo bi još više usporavala rad. Ali, bilo je tačno da nema dobrih kandidata za jevanđeoskog đakona u crkvi. I kada se niko ne bi složio, a ja i dalje insistirala na tome, zar ne bi oni rekli da sam previše nadmena i tvdoglava? Za trenutak nisam znala šta bi trebalo da uradim, pa sam stupila pred Boga u molitvi i traganju. Nakon molitve, shvatila sam da sam ponovo počela da štitim sopstvene interese. Morala sam da podržim istina-načela u svojoj dužnosti – nisam smela da izbrišem granicu između ispravnog i pogrešnog. Na osnovu načela, Li Sjao je bila lažna delatnica. Kada bismo je zadržali na toj poziciji, to bi uticalo na jevanđeoski rad. Nisam mogla da odbijem da se bavim tim problemom zbog straha da će drugi reći da sam nadmena – morala sam da podržim načela. Tako da sam razgovarala o relevantnim istinama sa svojim saradnicima i oni su se složili da otpustimo jevanđeoskog đakona. Nakon toga, viši starešina je uredio da jedna sestra iz druge crkve preuzme naš jevanđeoski rad. Ona je nosila breme svoje dužnosti i razumela načela. Naš jevanđeoski rad se postepeno popravljao. Takođe sam bila veoma smirena i spokojna, kao da je to divan način života i konačno sam mogla da primenim nešto istine.