Tokom 2015. godine, da bih izbegla hapšenje i progon od strane KPK, pobegla sam u inostranstvo. Radila sam verujući u Boga. Zaposlila sam se kao kasirka u jednom velikom supermarketu i to je bio moj prvi posao u belom svetu. Cenila sam taj posao i htela sam dobro da ga obavljam, ali pošto nisam imala iskustva, a uz to se u tom supermarketu prodavala veoma raznovrsna roba i sva komunikacija odvijala se na stranom jeziku, uopšte nisam bila naviknuta na to. Šef bi se ljutio i požurivao bi me kad bih radila sporo, ali čim bih pokušala brže da radim, češće sam grešila i onda bi me šef grdio što sam nesmotrena, a kad se račun ne bi slagao, morala sam iz svog džepa da nadoknadim sav manjak. Radeći tako, svakog dana sam bila na ivici nerava. Čak sam i noću sanjala kako brojim novac na kasi. U to vreme sam svakodnevno bila pod ogromnim pritiskom i stvarno nisam više htela da radim, ali onda bih pomislila na to koliko je teško naći posao u tuđoj zemlji i koliko bi mi bilo teško da pronađem novi posao ako ovaj napustim. U takvoj situaciji, naprosto sam morala da stisnem petlju i da izdržim. Jednog dana sam upitala jednu iskusnu kasirku: „Kako da ne pravim greške kad ima toliko mušterija i kad se stalno nešto dešava?” Kasirka mi se osmehnula i rekla: „Greške su neizbežne. Uostalom, ima li čoveka koji nikad ne greši? Ključno je da naučiš kako da rešiš problem. Razmisli malo, pošto je šefova žena svakog dana zauzeta, kako bi ona uopšte mogla da detaljno analizira svaku pojedinačnu transakciju? Dokle god se završni račun slaže sa onim u sistemu, sve je u redu. Ponekad, kad neka mušterija nešto kupi, ja to lepo naplatim, ali ne otkucam na kasi, niti joj izdam račun. Na taj način, kasnije mogu da poravnam završni račun i da izbegnem ribanje ili da barem umanjim neslaganje.” Bila sam zaprepašćena. Dakle, da me šef ne bi grdio, ja treba da odigram igru i da varam, a čitav trik je u tome da od šefove žene napravim budalu. U svom srcu nisam to mogla da prihvatim. Verovala sam u Boga i morala sam da budem poštena. Bog prezire obmanu i lukavstvo, tako da nisam mogla to da radim. Morala sam da ostanem savesna i da dobro obavljam svoj posao, jer jedino tako mogu da sačuvam svoj mir.

Pa ipak, iako sam bila pažljiva i savesna, kad god bi u radnji bilo puno mušterija i mnogo dešavanja, greške su i dalje bile neizbežne. Jednoga dana, šef me je ponovo upozorio: „Ako napraviš još jednu grešku, platićeš iz svog džepa trostruki iznos manjka ili letiš odavde!” Kad sam čula da mi se šef tako grubo obraća bez trunke samilosti, momentalno sam pukla. Ako uskoro ne budem našla neko rešenje, dobiću otkaz. Stoga sam počela da radim na isti način kao ta iskusnija kasirka. Čim bih ustanovila neslaganja u računima, naprosto bih mušteriji koja je kupila neke sitnice naplatila bez izdavanja računa. Na taj način bi manjak bio namiren i ne bi bio zabeležen u računarskom sistemu, a čim bi neslaganje bilo uglavnom otklonjeno, vratila bih se na normalno izdavanje računa. Isprva sam bila jako nervozna i prestravljena da će me neko otkriti, jer su, na kraju krajeva, kamere za nadzor bile postavljene neposredno iznad kase, tako da bi svako ko poželi da pregleda snimak mogao jasno da vidi svaki moj pokret. Ponekad bi šef došao do mene da me pita: „Zašto nisi izdala račun onom kupcu?” na šta bih mu ja brzo i nonšalantno odgovorila: „Pošto je pazario samo neke sitnice, rekao je da mu ne treba račun, a ja sam naprosto zaboravila da mu ga dam.” Čuvši to, šef ne bi ništa dalje govorio. Namirivanje manjkova se na ovaj način odvijalo „savršeno”. Bilo kako bilo, ja i dalje nisam bila srećna zbog toga. Kad sam došla kući, sručila sam se na krevet i razmišljala o tome kako sam vernica u Boga, kako treba da govorim istinu i da budem poštena, ali nikada ne bih ni pomislila da će se moje osnovno geslo tako lako raspasti kad se suoči s mojim ličnim interesom. Osećala sam se pomalo krivom i mučila me je savest, ali onda sam pomislila: „To sam uradila samo zato što nisam imala drugog izbora i što moram da sačuvam svoj posao.” To sam opravdanje, dakle, upotrebila da utešim samu sebe.

Na moje iznenađenje, tokom nekoliko narednih dana, desile su mi se neke neočekivane stvari. Pojedine mušterije su čak menjale oznake sa cenom pojedinih stavki, a pošto na pojedinim proizvodima nije bilo bar-kodova, nisam prepoznala neke alate, pa sam tako proizvod koji košta 55 dolara prodala za 5 dolara. Bio je tu i jedan ček na iznos od 400 dolara, koji sam primila bez potpisa kupca. Šef je saznao za sve ove incidente. Zapanjeno sam razmišljala: „Kako sam mogla da napravim toliko grešaka u toliko velikom iznosu?” Kad je saznao za to, šef mi je grubo rekao: „Sad si obrala bostan. Kasnije ću pregledati snimak sa nadzorne kamere da vidim kako si napravila sve te greške. Ako se završni račun ne bude slagao, platićeš trostruki iznos manjka!” Pomislila sam da sam sada stvarno nadrljala, da ću možda ostati bez posla i da ću sav teško zarađeni novac morati da potrošim da bih platila za svoje greške. Činilo mi se da se sve oko mene ruši. Kad sam stigla kući, nisam mogla da se smirim i osećala sam se bespomoćno. Nisam znala kako da nadoknadim te manjkove, ali sam shvatila da je Božja namera bila da budem umešana u sve to, pa sam došla pred Boga i pomolila se, tražeći od Njega da me usmeri i prosveti kako bih shvatila Njegovu nameru i spoznala kako da postupim ispravno. Nakon molitve, pročitala sam sledeći odlomak Božjih reči: „Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bez grešaka i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”). Da. Božja suština je sveta i verna, a On govori istinito. Bog voli poštene ljude. On nam kazuje da samo pošteni ljudi mogu da budu spaseni i da uđu u carstvo nebesko. Kao hrišćanka, treba da praktikujem da budem poštena u skladu s Božjim rečima, da u svemu prihvatam Božje ispitivanje, da stvari nazivam pravim imenom i da nikad ne budem lažljiva. Dok radim i komuniciram s drugima, treba da nastojim da budem pouzdana, kako bi se drugi osećali sigurno i kako bi mogli da mi veruju. Takav način života čoveku donosi dostojanstvo i u skladu je s Božjim namerama. Ali tokom tog perioda, kako bih izbegla da me šef prekoreva i da mi pronalazi greške, počela sam da postupam lažljivo, baš kao nevernici. Prodavala bih stvari i uzimala novac, ali ne bih izdavala račun kako bih kasnije pokrivala manjkove. Koristila sam te ogavne metode da bih obmanula šefa i pravila ljude budalama. Iako me je zbog toga grizla savest, i dalje sam samu sebe tešila otmenim izgovorima. Ljudi možda neće odmah primetiti šta sam uradila, ali Bog sve detaljno ispituje. U tom trenutku, počela sam bolje da shvatam Božju nameru i Njegove zahteve. Shvatila sam da biti pošten odražava istinsko ljudsko obličje, kao i da me svim tim skorašnjim preprekama i neuspesima Bog zapravo podseća i upozorava da ne nastavim da se krećem pogrešnim putem.

Nakon toga, počela sam da promišljam o sebi, pa sam se zapitala: „Šta me je nateralo da počnem da sledim ljude oko sebe koji se služe obmanom? Šta je to preuzelo kontrolu nada mnom?” Tražeći odgovor, pročitala sam Božje reči koje kažu: „Zašto se ljudi pretvaraju da su lažljivi? Da bi ostvarili sopstvene namere, da bi postigli sopstvene ciljeve, te koriste nepoštena sredstva. Pritom nisu otvoreni ni iskreni, i nisu pošteni ljudi. U takvim trenucima ljudi otkrivaju svoju podmuklost i prepredenost, ili svoju zlonamernost i ogavnost. Zato je teško biti pošten: sa tom iskvarenom naravi u srcu, zaista će izgledati da je posebno teško biti poštena osoba. Ali ako si neko ko voli istinu i ko je u stanju da prihvati istinu, onda ti neće biti mnogo teško da budeš poštena osoba. Osetićeš da je tako mnogo lakše. Oni koji imaju ličnog iskustva vrlo dobro znaju da su najveće prepreke da se bude poštena osoba podmuklost ljudi, njihova lažljivost, njihova zlonamernost i njihove gnusne namere. Dokle god postoje ove iskvarene naravi, biće veoma teško biti poštena osoba” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). Promišljajući o Božjim rečima, zapala sam u duboke misli. Ispostavilo se da sam bila lažljiva zato da bih zaštitila svoje lične interese. Suočivši se s manjkom novca i gubitkom ponosa, pa čak i sa opasnošću da ostanem bez posla, počela sam da lažem i da obmanjujem i čak sam naškodila interesima drugih ljudi da bih zataškala vlastite greške. Što je još gore, čak me ni griža savesti nije probudila. Mislila sam da i svi ostali koriste slične trikove, tako da ni moji postupci ne prelaze granice dozvoljenog. Kad bih počinila neku grešku, posezala sam za trikovima, lažljivo postupala i nisam se stidela toga, već sam samoj sebi nalazila milozvučna opravdanja. Zaista sam bila lišena ljudskosti! Živela sam u skladu sa svojom sotonskom iskvarenom naravi, lagala i obmanjivala ljude. To mi je nanelo veiku bol i Bog me je zbog toga prezreo. Jedino ako se pokajem pred Bogom i fokusiram se na to da govorim istinu i da budem poštena mogla sam da budem spokojna i da se više ne osećam iscrpljeno. Bog je te situacije koristio da bi probudio moje otupelo srce, tako da sam morala da prestanem da lažem i da obmanjujem ljude. Gubitak novca i ponosa bila je jedna stvar, ali gubitak dostojanstva i integriteta bilo je nešto sasvim drugo. Imajući sve to u vidu, odlučila sam da preuzmem odgovornost i da celokupnu platu za taj mesec iskoristim da nadoknadim manjkove. Sasvim neočekivano, sa snimka nadzorne kamere ostali zaposleni u supermarketu su prepoznali osobu koja mi nije potpisala ček i našli su način da je lociraju. Što se tiče alata koji sam prodala po nižoj ceni, šefova žena je rekla da i kupac snosi deo odgovornosti za to i da se od mene, budući da sam još uvek mlada, ne očekuje da prepoznam baš svaki komad alata, pa su stoga tražili od mene da nadoknadim samo polovinu nenaplaćenog novca. Čitav problem je na kraju bio veoma lako rešen. Znala sam da to Bog orkestrira i uređuje ljude, događaje i stvari oko mene, kako bi mi pomogao. Od srca sam se zahvalila Bogu i veličala Ga, a u sebi sam još snažnije poverovala da treba da budem poštena.

Jedne večeri, dok sam proveravala račune, ustanovila sam manjak u iznosu od osam dolara. Pomislila sam: „Jesam li možda sinoć predala više novca nego što je trebalo? Nisam. Ima li možda nekih kupona koje nisam uračunala? Nema. Da li sam pogrešila u obračunu? Nisam.” Sagledala sam to iz svakog ugla, ali i dalje nisam mogla da ustanovim gde sam pogrešila. Osetila sam talas strepnje, pomislila sam kako će me šefova žena sutradan izgrditi, pa sam se zbog toga rastužila i uznemirila. Šef mi je još ranije rekao da ću dobiti otkaz ako napravim još jednu grešku, a pošto sam sada opet pogrešila, nisam bila sigurna da ću moći da zadržim ovaj posao. Ali onda sam pomislila: „Šefova žena proverava račune tek na svaka dva ili tri dana, pa ih danas verovatno neće proveravati. Sutra ću iskoristiti neku priliku da ’nadoknadim’ nastali manjak, pa me onda neće grditi, niti ću ostati bez posla.” Ali kad sam pomislila na to da sam pred Bogom donela odluku da govorim istinu i da budem poštena, pomalo sam se osetila krivom. Kad sam došla kući, još jednom sam se pomolila Bogu u vezi sa svojim problemima i zatražila od Njega da me ponovo usmeri i pokaže mi kojim putem da krenem. Posle molitve, pročitala sam Božje reči koje kažu: „Kada ljudi žive u ovom svetu, pod Sotoninim uticajem, vođeni i kontrolisani njegovom silom, nemoguće je da budu pošteni. Oni mogu da postanu samo još lažljiviji. Kada se živi usred iskvarenog čovečanstva, biti poštena osoba svakako podrazumeva mnoge poteškoće. Nevernici, kraljevi zla i živi demoni će nas verovatno ismevati, ocrnjivati i suditi nam, pa čak i isključiti i proterati. Dakle, da li je moguće opstati kao poštena osoba na ovom svetu? Ima li prostora da preživimo na ovom svetu? Da, ima. Svakako da ima prostora da preživimo. Bog nas je predodredio i izabrao i sigurno nam otvara izlaz. Verujemo u Boga i sledimo Ga u potpunosti pod Njegovim vođstvom i potpuno živimo dahom i životom koji nam On daruje. Pošto smo prihvatili istinu Božjih reči, imamo nova životna pravila i nove životne ciljeve. Temelji naših života su se promenili. Usvojili smo novi način života, novi način ponašanja, u potpunosti zarad zadobijanja istine i spasenja. Usvojili smo novi način života: živimo da bismo dobro obavljali svoje dužnosti i udovoljili Bogu. To nema apsolutno nikakve veze sa onim što fizički jedemo, šta oblačimo ili gde živimo; to je naša duhovna potreba” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). „Bez obzira na razlike u sposobnostima, inteligenciji i snazi volje, svi su ljudi jednaki pred sudbinom, koja ne razlikuje male od velikih, niske od visokih, niti uzvišene od osrednjih. O tome kojim će se zanimanjem neko baviti, kako će zarađivati za život i koliko će bogatstvo steći ne odlučuju njegovi roditelji, njegova nadarenost, njegov trud, niti ambicije, već je sve to Stvoritelj predodredio” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Pročitavši ove Božje reči, zaista sam osetila olakšanje. U ovom zlom društvu, ljudi opstaju oslanjajući se na Sotonine filozofije za ovozemaljsko ophođenje. Zarad vlastitih interesa obmanjujemo jedni druge i po nepisanom pravilu jedni drugima vraćamo milo za drago. Čini nam se da ne možemo da opstanemo ako se ne ponašamo tako. Ja verujem u Boga i znam da moj život potiče od Njega, znam da Bog ima suverenost nad mojom sudbinom i da samo Božjoj suverenosti i zaštiti mogu da zahvalim što sam živa i što dišem. Kojim poslom ću se baviti zavisi od Božjih odluka i uređenja, a ne od bilo kog pojedinca. Zašto da stalno razbijam glavu pokušavajući da se obmanom izborim za neke stvari? Zar nije bolje da budem iskrena, da radim ono što moram da radim i da sve poverim Bogu? Imajući to na umu, osećala sam se opuštenije i odlučila sam da budem poštena osoba i da prihvatim Božje ispitivanje u svemu što radim. Pošto sam pogrešila, moram da preuzmem odgovornost za to, a što se tiče toga kako ću nadoknaditi manjak i da li ću moći da zadržim ovaj posao, sve je to u Božjim rukama i ja sam spremna da se pokorim Božjim orkestracijama i uređenjima.

Dok sam narednog dana radila za kasom, došla sam u priliku da jednom kupcu ne izdam račun, što bi značilo da mogu da nadoknadim onaj manjak od osam dolara. Srce mi je još jedanput zadrhtalo i baš kad sam pomislila da krenem u akciju, iznenada sam se prisetila ovih Božjih reči: „Trebalo bi da budeš bezazlena osoba; ne pokušavaj da budeš uglađen i nemoj da budeš lažljiva osoba. (Evo, Ja ponovo od vas tražim da budete pošteni.)” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”). Shvatila sam da me Bog podseća da treba da budem poštena, a ne lažljiva osoba. Lažljivi ljudi su sramni. Setila sam se da Božje reči kažu: „Bogu je potrebno da ljudi, u svemu što im se dešava, budu postojani u svom svedočenju o Njemu. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, sve pojedinosti tvog svakodnevnog života imaju veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to će značiti da si svedočio. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”). Shvatila sam da me u tom trenutku Bog ispituje kako bi ustanovio da li istinu mogu da sprovedem u delo. Mada ovo naizgled nije bilo toliko važno, moja odluka i moj postupak ticali su se svedočenja. Iako sam dobro znala da Bog voli poštene ljude, i dalje sam živela u skladu sa Sotoninim načelima opstanka i služila se trikovima i obmanom. Zar time nisam sramotila Božje ime? Mada neću moći da iznesem neko grandiozno svedočenje, moram da praktikujem istinu čak i u malim stvarima koje mi se dešavaju u svakodnevnom životu. Shvativši Božju nameru, čvrsto sam odlučila da ću, bez obzira na situaciju, biti poštena osoba i da ću udovoljiti Bogu. Nakon toga, prestala sam da razmišljam o tome kako da nadoknadim manjak od osam dolara i počela sam marljivo da radim. Tako je protekao taj dan, a kad je uveče došlo vreme za svođenje računa, tiho sam se pomolila Bogu i spremila se na mogućnost da ostanem bez novca. Nakon molitve, počela sam da prebrojavam novac i na moje iznenađenje, iznos se tačno poklopio! Bila sam zapanjena. Sinoć je definitivno postojao manjak od osam dolara, pa kako to da se sad ukupan račun slaže do u cent? Još nekoliko puta sam prebrojala novac i ustanovila da je iznos bez sumnje tačno onoliki koliki treba da bude! Bila sam veoma zahvalna Bogu i laknulo mi je što nisam posegnula za prevarom. U srcu sam osetila olakšanje zbog toga što sam praktikovala da budem poštena u skladu s Božjim rečima.

Otad pa nadalje, ma kakvi problemi da bi se javili na poslu i bez obzira da li je trebalo da za nešto preuzmem odgovornost, ja bih sa šefom preduzimljivo porazgovarala o tome kako da to rešim. Šef i kolege su hvalili moju marljivost i odgovornost na poslu, a posle nekoliko meseci, šef mi je dao povišicu. Kasnije sam pitala šefa mogu li da radim skraćeno. Na moje iznenađenje, šef koji je prema zaposlenima obično bio strog, sa zadovoljstvom je uslišio moju molbu. Jednog dana sam slučajno čula razgovor između kasirke i jednog člana osoblja. Kasirka je rekla: „Šef je tako pristrasan i blag prema Meredit, dao joj je povišicu, dozvolio joj da radi skraćeno i čak joj dopušta da sama sebi određuje radno vreme. A sve što mu ja zatražim glatko odbija.” Njen sagovornik je na to rekao: „Pa, ko ne bi poželeo da radi sa osobom koja je poštena, odlučna i kraj koje se drugi osećaju opušteno?” Kad sam to čula, iz dna duše sam bila zahvalna Bogu i veličala ga, jer sam znala da šef, koji me je ranije kritikovao, sada pazi na mene i poštuje me, ali ne zato što sam ja dobra, nego zato što su me Božje reči promenile. Praktikujući da budem poštena osoba u skladu s Božjim rečima, povratila sam lično dostojanstvo i stekla poštovanje drugih. Duboko u sebi sam osećala da su Božje reči istina i da su one kriterijum čovekovog ponašanja i vladanja. Zaista je divno praktično postupati u skladu s Božjim rečima!