Godine 2005, nedugo nakon što sam prihvatio delo poslednjih dana Svemogućeg Boga, delio sam jevanđelje sa jednim bratom iz svoje stare crkve. Onda su se jednog popodneva, sveštenik Li i saradnik Vang pojavili u mojoj kući. Srce mi je kucalo kao ludo. Zapitao sam se: „Šta će oni ovde? Da li znaju da sam prihvatio Svemogućeg Boga? Kad su drugi članovi crvke prihvatali Svemogućeg Boga, širili su glasine, zastrašivali ih i terali porodice da se usprotive njihovoj veri. Kakvu će taktiku primeniti protiv mene?“ Moji sin i ćerka su se ubrzo pojavili. Bio sam zbunjen. Deca su mi pre toga rekla da su zauzeta. Zašto su se sad oboje pojavili? Da li je sveštenik Li to organizovao? Shvatio sam da su se unapred bili pripremili za ovo. Odmah sam se pomolio Bogu: „Bože, ne znam šta će to pokušati sa mnom. Rast mi je previše mali da bih se suočio s njima. Molim Te, vodi me i pomozi mi da ostanem snažan na istinitom putu.“ Nakon molitve sam se osećao smirenije.

Baš tad, sveštenik Li se nasmejao i rekao: „Brate Džang, čuo sam da si prihvatio Istočnu munju. Je li to istina? Ma koliko istine bilo u Istočnoj munji, mi to ne možemo da prihvatimo. Svi mi verujemo u Gospoda mnogo godina i držali smo propovedi o Njemu. Svi znamo da je Gospod Isus razapet na krstu i žrtvovao se zbog greha i tako iskupio naše grehe. Moramo podržavati Božje ime i put sve vreme. Ne možemo verovati u drugog Boga. Zar odvajanjem od Gospoda Isusa i verom u Svemogućeg Boga ne izdaješ Gospoda?“

Nisam se pomeo i rekao sam smireno: „Svešteniče Li, moramo biti objektivni i praktični. Moramo se voditi dokazima, a ne samo proizvoljno osuđivati nešto. Nisi istraživao put Istočne munje niti si čitao reči Svemogućeg Boga. Kako onda možeš da zaključiš da izdajem Gospoda prihvatanjem Istočne munje? Znaš li odakle potiče istina? Znaš li ko izražava istinu? Gospod Isus je rekao: ’Ja sam Put i Istina i Život’ (Jovan 14:6). Bog je izvor istine. Kako možeš da kažeš da ma koliko istine ima u Istočnoj munji mi ne možemo da je prihvatimo? Nije li to namerno opiranje istini i Bogu? Da li se uopšte računamo u vernike u Gospoda? Pročitao sam puno reči Svemogućeg Boga u poslednje vreme i video da su sve one istina, da otkrivaju mnoštvo istina i tajni. Sve moje borbe tokom godina vere razrešene su kroz reči Svemogućeg Boga. Čvrsto verujem da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Slediti Svemogućeg Boga znači dočekati Gospoda! Kažeš da je vera u Svemogućeg Boga izdaja Gospoda Isusa. Da li je to u skladu s istinom? Kad je Gospod Isus došao da obavi delo, mnogi ljudi su napustili hram da bi Njega pratili. Znači li to da su izdali Boga Jahvu? Iako je delo iskupljenja Gospoda Isusa bilo drugačije od dela proklamovanja zakona koje je obavljao Bog Jahve i ime Božje je takođe promenjeno, Gospod Isus i Jahve su jedan isti Bog. Verovanjem u Gospoda Isusa oni nisu izdavali Boga Jahvu, već su sledili stope Jagnjeta i sticali Božje spasenje. Zapravo, oni koji su verovali u Boga Jahvu, a nisu prihvatili Gospoda Isusa bili su oni koji su napuštali Boga i izdavali Ga. Delo Svemogućeg Boga je drugačije od dela Gospoda Isusa. Božje ime se promenilo, ali Oni su jedan Bog. Bog samo obavlja različita dela u različita doba. Gospod Isus je obavio delo iskupljenja u Doba blagodati. Tada nam je samo oprostio grehe, ali nije rešio grešnu prirodu čovečanstva. Zato je obećao da će se vratiti da obavi delo suda. Svemogući Bog je došao u poslednjim danima izražavajući istine da bi nam sudio na osnovu Gospodovog dela iskupljenja, da bi rešio naše sotonske naravi i grešnu prirodu i u potpunosti nas spasao greha kako bismo bili zadobijeni od strane Boga. Delo i reči Svemogućeg Boga u potpunosti ispunjavaju proročanstva Gospoda Isusa. Moje verovanje u Svemogućeg Boga nije izdaja Gospoda Isusa. To je praćenje Jagnjeta. Zar ne bismo verovanjem u Gospoda Isusa, a neprihvatanjem dela Svemogućeg Boga poslednjih dana bili kao fariseji koji su verovali samo u Boga Jahvu i odbacili Gospoda Isusa? Takvi ljudi se opiru Gospodu i izdaju Ga! Trebalo bi pažljivo da proučite delo Svemogućeg Boga poslednjih dana i da se i sami uverite da li su Njegove reči Božji glas. Ne sudite proizvoljno i ne osuđujte jer biste mogli biti osuđeni što se suprotstavljate Gospodu!“

Svešteniku Liju je bilo zaista nelagodno, pa je pomoćnik Vang požurio da izgladi stvari: „Mi se suprotstavljamo Istočnoj munji i ne želimo da se naši članovi tu uključuju da bismo zaštitili crkvu, da bismo pazili na stado. Kako nas Gospod može osuditi zbog toga? Sveštenik Li oseća odgovornost za tvoj život. Ne želi da kreneš pogrešnim putem! Bio si saradnik i uradio si toliko toga za crkvu. Svi te cene i veruju ti. Bili bi razočarani ako bi ih napustio i počeo da veruješ u Svemogućeg Boga!“ Sveštenik Li se brzo uključio: „Saradnik Vang je u pravu. Naporno si radio svih ovih godina. Ako odeš sad kad si izgradio ime, bila bi prava šteta! Vrati se. Svi te čekaju. Naša crkva je otvorila penzionerski dom. Ostvarili smo neke veze sa verskim grupama iz inostranstva i oni nam pružaju finansijsku podršku. Ako se vratiš, odmah ćemo ti obezbediti auto. Ako želiš da upravljaš penzionerskim domom ili crkvom ili da nastaviš da vodiš brigu o finansijama crkve, ti sam odluči.“

Što sam ih više slušao, sve više sam osećao da je u pitanju neka obmana. Kako bi vernici mogli da kažu tako nešto? Palo mi je na pamet đavolovo iskušavanje Gospoda Isusa u Bibliji: „Tada je đavo opet odveo Isusa na jednu veoma visoku goru, pokazao mu sva svetska carstva i njihovu slavu, i rekao mu: ’Sve ću ti ovo dati ako padneš preda mnom i pokloniš mi se’“ (Matej 4:8-9). Zar nije sve ovo što su oni pričali imalo isto značenje, isti ton kako je i Sotona to rekao? „Ovo je Sotonino lukavstvo!“, pomislio sam. „Oni me odvraćaju od istinitog puta nudeći status i novac kako bih izdao Svemogućeg Boga. Pokušavaju da me uhvate u zamku, da me namame!“ Bio sam vernik više od 10 godina i imao sam sreće da dočekam povratak Gospoda. Znao sam da me Sotona ne može zavesti i da neću izdati Gospoda. Zato sam rekao: „Čuo sam Božji glas i našao put večnog života. Biram da sledim Boga. Nema potrebe da trošite reči. Neću napustiti Svemogućeg Boga.“

Tada je moja ćerka počela da plače i rekla: „Tata, saslušaj me za trenutak! Mama tek što je preminula. Dovoljno smo patili. Zbog tvog verovanja u Istočnu munju i toga što si izbačen iz crkve, braća i sestre će se i nas kloniti!“ Nisam mogao da podnesem da gledam ćerku da tako plače. Ljuta unutrašnja borba se javila u meni. „Ako bih pristao da se vratim crkvi, ne bih bio prezren i odbačen i zadržao bih svoj položaj, ali bi to značilo zatvaranje vrata Gospodu. Bila bi to strašna izdaja!“ Nije bilo lakih opcija. Usred tog bola, tiho sam zavapio Bogu: „Svemogući Bože, nalazim se između čekića i nakovnja. Molim Te, daj mi vere i snage da me ne poremete, da mogu da zauzmem stav i da Te odlučno sledim.“ Baš tad su mi pale na pamet neke reči Svemogućeg Boga koje sam pročitao nekoliko dana ranije: „Morate da budete budni i da iščekujete sve vreme, a morate i više da se molite preda Mnom. Morate da prepoznate različite Sotonine zavere i lukavstva, da prepoznate duhove, da poznajete ljude i da budete u stanju da razaznate sve vrste ljudi, događaja i stvari“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 17. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). Božje reči su mi dale snagu i opomenule me da moram da budem pronicljiv. Sotonine smicalice stoje iza onog što sam tog dana doživeo. Sotona je koristio status i porodične veze da pokuša da me namami i napadne, da mi pomuti razum s ciljem da me navede da izdam Boga. Nisam mogao da upadnem u Sotoninu zamku! Svojoj deci sam rekao: „Bavio sam se proučavanjem i sve je jasno. Svemogući Bog je istiniti Bog, a Njegove reči i delo su istiniti put. Čeznuli smo svih ovih godina za dolaskom Gospoda. Sad kad je došao i kad izražava istine radi Svog dela suda, moramo slediti Njegovo delo i prihvatiti Božji sud i pročišćenje kako bismo izbegli nesreće i ušli u Božje carstvo. Ne treba da se bojimo da će nas drugi odbaciti, već toga da će nas Gospod ukloniti, da ćemo izgubiti priliku da budemo uzneseni. Tad ćemo prolivati suze i škrgutati zubima u velikim nesrećama! Trebalo bi da pogledate reči Svemogućeg Boga. U njima ćete čuti glas Boga. Tada možete potvrditi da je Svemogući Bog Hristos poslednjih dana!“ Moja deca su prestala da insistiraju, a ja sam tiho zahvalio Bogu na vođstvu.

Nisu poklekli, samo su otišli besni. Došli su ponovo nakon nekoliko dana da me iskušavaju potencijalnom ženidbom. Sveštenik Li je rekao: „Nedavno si izgubio suprugu, ćerka ti je udata, a sin ti često nije tu. Mora da ti je zaista teško da budeš sasvim sam. Zaista bi trebalo da imaš nekog ovde da ti kuva. Sestra Vang u crkvi je takođe neudata. Imućna je, svi je vole i posvećena je veri. Zar ne bi bilo divno kad biste se vas dvoje spojili, da se nađete jedno drugom i da zajedno služite Gospodu?“ Sestra Vang me je pozvala te večeri i nastavila da me nagovara da prestanem da verujem u Istočnu munju. Takođe mi je rekla da ako nemam novca za sinovljevo venčanje, da joj slobodno kažem. Čuvši to, zaista sam se potresao. Kad se moja supruga razbolela i pala u krevet, naša ćerka je doživela saobraćajnu nezgodu dok joj je nabavljala lek. Završila je u bolnici. Sestra Vang je dolazila da brine i o mojoj supruzi i o ćerki. Oduvek sam joj bio zahvalan. Da li bih uvredio sestru Vang ako ne bih prihvatio njen savet? Ali ako bih je poslušao da bih zaštitio naš odnos, izdao bih Gospoda. Bio sam izbezumljen i neprestano sam se molio Bogu. Neko vreme sam se borio s tim, a onda sam je pristojno odbio.

Jednog dana, sveštenik Li je došao dok sam radio u polju. Rekao je: „Brate Džang, ako ne misliš na sebe, misli na svoju decu. Sin ti se tek verio i cela porodica njegove verenice veruje u Gospoda. Ako saznaju da veruješ u Svemogućeg Boga, hoće li joj dopustiti da se uda u tvoju porodicu? Zar to ne bi bilo užasno za brak tvog sina? Trebalo bi da razmisliš o tome.“ Čuvši to, pomislio sam: „Pretiš mi venčanjem mog sina da bi me odvratio od istinitog puta. To je nečuveno!“ Odlučno sam odgovorio: „Moja vera u Svemogućeg Boga je moja lična stvar. I nema nikakve veze sa venčanjem mog sina. Osim toga, u Božjim je rukama da li će taj brak uspeti. Uverio sam se da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio i slediću Ga do kraja. Moja deca to ne shvataju, ali će jednog dana shvatiti.“ Isprva sam pomislio da je to bilo sve što je sveštenik Li imao da kaže, ali sam se šokirao shvativši da koristi nešto tako važno da bi me naterao da izdam Svemogućeg Boga.

Nekoliko dana kasnije otišao sam u zavarivačnicu svog sina. Namrštio se i rekao: „Tata, moja verenica je rekla da je sveštenik Li išao kod njenih i rekao im da veruješ u Istočnu munju. Rekla je da se venčanje otkazuje ako ne odustaneš od toga.“ Bio sam zgrožen i besan. Sveštenik Li je koristio venčanje mog sina da mi preti. Kako bi vernik u Gospoda mogao da uradi nešto tako užasno? Videvši sina tako potištenog, osećao sam se strašno. Ostalo je još 18 dana do njihovog venčanja. Hoće li zaista sve propasti? Oči su mi se napunile suzama. Takođe je rekao: „Tata, rekla je isto tako da ima tri uslova za udaju. Prvi je da prekinemo naš odnos oca i sina. Drugi je da se ne brinem o tebi u starosti. Treći je da prekinem veze za celom porodicom. Mama više nije sa nama. Molim te, prestani da veruješ u Istočnu munju zarad naše porodice.“ Sinovljeve reči i bol na njegovom licu probadali su mi srce poput noža. Samo zato što sam verovao u Svemogućeg Boga, ovi članovi sveštenstva su me tretirali kao neprijatelja i primoravali mog sina da prekine svaku vezu sa mnom. To je odvratno! Rekao sam sinu: „Dete moje, dovoljno si odrastao i ne trebam ti da se brinem o tebi. A ja sam star i jedino želim da u ostatku života primenjujem svoju veru i sledim Boga. Nadam se da možeš da me razumeš.“ Nakon toga sam se okrenuo i otišao iz radionice. Kad sam stigao kući, stao sam pred Boga i pomolio se: „Svemogući Bože! Sveštenik koristi svakakva lukavstva da me maltretira i primorava. Moj sin će prekinuti sve veze sa mnom. Trenutno se osećam tako slabo. Molim Te, povedi me i daj mi vere.“

Brat Lin iz Crkve Svemogućeg Boga došao je kod mene sutradan i ispričao sam mu šta se dešavalo. Pročitao mi je odlomak sa rečima Svemogućeg Boga: „Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastao od ljudskog uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili uplitanje ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka. (…) Sve što ljudi čine zahteva od njih da svojim trudom plate određenu cenu. Bez stvarnih teškoća, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole!“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“). Zatim mi je rekao da iza ovoga stoji duhovna borba i shvatio sam da kad nas ometaju, maltretiraju i primoravaju sveštena lica, to može da liči na delo ljudi, ali je zapravo to Sotona koji pokušava da nas poremeti. Gde god Bog dela, tu se Sotona umeša. Sotona mrzi Božje delo spasavanja čovečanstva i zato koristi svakakve taktike i trikove da ljude spreči da slede Boga i da ih povuče sa sobom u pakao. Sveštenik Li i drugi su pokušali da me odvuku sa istinitog puta, neprestano su me saletali govoreći da će mi dati auto, da ću upravljati finansijama crkve ili penzionerskim domom. Nudili su i da mi nađu suprugu. Kad ništa od toga nije uspelo, iskoristili su venčanje mog sina da mi prete. Probali su malo milom, malo silom. Bilo je tako podlo i pakosno.

Brat Lin mi je ispričao još nešto: „Kad se Gospod Isus pojavio i delovao, jevrejske vođe su mrzele istinu i mrzele su Boga. Znali su da je propoved Gospoda Isusa autoritativna. Ne samo da su odbijali da ga prouče, već su Mu se ludački opirali, osuđivali Ga i bogohulili. Činili su sve što su mogli da spreče ljude da Ga slede i imali udela u Njegovom raspeću. To su činili jer su se bojali da će izgubiti status i izvor prihoda ako bi ljudi sledili Gospoda Isusa. Baš kao što piše u Bibliji: ’Tada su vodeći sveštenici i fariseji sazvali Veliko veće i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoge znake! Ako ga pustimo da nastavi ovako, svi će poverovati u njega. Tada će doći Rimljani i uništiti nam hram, a narod pobiti.“ (…) Stoga su tog dana odlučili da ga ubiju’ (Jovan 11:47-48, 53). Bog je došao u poslednjim danima da sprovede delo suda i pročisti i spase čovečanstvo. Sveštenstvo zna da su reči Svemogućeg Boga istinite, ali ih oni ne traže i ne ispituju. Čak Mu se sumanuto opiru i osuđuju Ga i sprečavaju druge da Ga slede. Kako onda oni imaju drugačiju suštinu od fariseja koji su se protivili Gospodu Isusu? Gospod Isus je odavno osudio i prokleo te licemere. Gospod Isus je rekao: ’Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli’ (Matej 23:13). ’Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe’ (Matej 23:15). Reči Svemogućeg Boga takođe razotkrivaju suštinu i uzrok protivljenja verskih vođa Bogu. Svemogući Bog kaže: ’Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju“, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?’ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“).“ Pročitavši Božje reči, bolje sam razumeo demonsku prirodu verskih vođa koji mrze istinu i opiru se Bogu. Oni se sumanuto opiru Svemogućem Bogu i osuđuju Ga i progone braću i sestre koji svedoče Božjem delu poslednjih dana jer žele da zadrže vlast nad Božjim stadom zauvek. Žele da Božje stado bude njihovo, da ga čvrsto drže pod kontrolom. Sprečavaju vernike da rade ono što oni ne mogu – da uđu u Božje carstvo. Oni odlaze u pakao i povlače druge dole sa sobom. Zaista su čopor demona! Da nisam lično iskusio sve napore sveštenstva da mi se ispreče na putu, da nije bilo pojave i dela ovaploćenog Boga u poslednjim danima koji razotrkiva ove zle sluge i antihriste koji se skrivaju u crkvama, nikada ne bih video njihovu demonsku suštinu protivljenja Bogu. Oni bi me naveli na stranputicu i uništili i ne bih postao mudriji. Video sam njihova licemerna, gnusna lica i moja vera da sledim Svemogućeg Boga još više je ojačala.

Nastavio sam da širim jevanđelje sa braćom i sestrama iz stare crkve. Kad smo jednog jutra bili na okupljanju, sveštenik Li i njegova grupa, došli su ponovo kod mene kući i on je rekao: „Ponovili smo ti mnogo puta da odustaneš od Istočne munje. A ti ne samo da odbijaš da slušaš, već mi kradeš stado i njima propovedaš Istočnu munju. Zar zaista želiš meni da se usprotiviš?“ Rekao sam: „Svešteniče Li, nije u redu da tako pričaš. Crkva je Božja, a i stado je Njegovo. Ti si samo sveštenik. Kako možeš da kažeš da je stado tvoje? Ja delim jevanđelje sa braćom i sestrama da bi mogli da čuju Božji glas i vrate se pred Njegov presto. To je ono što je ispravno i umesno. Zašto bi to sprečavao? Svi se osećaju slabo i negativno. Duhovno su sasušeni i u tami su. Ne dobijaju nimalo životne podrške. Svemogući Bog je izgovorio reči pružajući nam put večnog života. Zašto nećeš da ih ljudi pročitaju? Zašto bi im oduzimao pravo i slobodu da prouče istinit put? Sprečavajući ih u tome, zar ih ne dovodiš do toga da umru od žeđi i ostavljaš ih bez pravog puta u religiji. Je l’ to radi dobar ili zao sluga?“ Izraz lica sveštenika Lija momentalno se izmenio i besno je uzviknuo: „Vidim da ti nema pomoći. Ako nećeš da nas slediš u veri, čekaj samo. Bićeš kažnjen u paklu!“ Rekao sam: „Nisi ti taj koji odlučuje da li ja idem u pakao. Ti čak ne znaš ni da prepoznaš glas Gospoda niti da Ga dočekaš. Kako onda da odvedeš druge u Njegovo carstvo? Samo je Hrist poslednjih dana kapija u carstvo nebesko. Ja sam kroz Njega našao put večnog života. Bog je odgovoran za moj život, a ne ti.“ Kad sam to rekao, otišli su utučeno. Više mi niko nije dolazio da me uznemirava.

Kroz ovu duhovnu bitku naučio sam da prepoznam Sotonine trikove. Takođe sam uvideo da su sveštenici i starešine samo licemerni fariseji, da su antihristi koji osporavaju Hrista i opiru Mu se. Potpuno sam se oslobodio njihovih stega. Reči Svemogućeg Boga su me vodile na svakom koraku da pobedim Sotonu i budem postojan na istinitom putu. Istinski zahvaljujem Bogu! Kad pomislim na sve što sam prošao, sve je to bio veliki test. Doticao sam granice života i smrti. Da me Božje reči nisu vodile, nikad ne bih prozreo Sotonine smicalice. Da sam se vodio telom i poklonio Sotoni i sišao sa pravog puta, bila bi to ozbiljna izdaja Boga. U potpunosti bih izgubio priliku za spasenje. Zaista sam visio o koncu! Toliko sam zahvalan Bogu na zaštiti i spasenju!