Posle nekoliko rasprava, sveštenik je uvideo da sam postojan u svojoj veri, pa je upotrebio mnoge laži da me navede na pogrešan put, koje sam opovrgao koristeći Božje reči. Svedočio sam o Božjem delu u poslednjim danima, ali oni to uopšte nisu slušali. Na kraju rasprave, nakon što je uvideo da ne može da me opovrgne, sveštenik Džekson je zaćutao. Elijan, koji je došao s njim, mi je rekao: „Hozea, želimo da prestaneš da veruješ u Svemogućeg Boga jer smo odgovorni za tvoj život. Ovo radimo iz ljubavi. Plašimo se da ćeš krenuti pogrešnim putem. Ljudi poput tebe, koji razumeju Bibliju, treba da budu starešine u crkvi i da sa nama sarađuju u poslu. To bi bilo divno.“ Kad sam čuo da mi to govori, pomislio sam na reči đavola koji je u Bibliji iskušavao Gospoda Isusa: „Tada je đavo opet odveo Isusa na jednu veoma visoku goru, pokazao mu sva svetska carstva i njihovu slavu, i rekao mu: ’Sve ću ti ovo dati ako padneš preda mnom i pokloniš mi se’“ (Matej 4:8-9). Njihov poziv da budem starešina u crkvi bio je đavolovo iskušenje. Mislili su da ću poći s njima budu li me zaveli prestižom i statusom. Prestiž i status su im bili daleko najvažniji! Čuli su vesti o Gospodovom dolasku i, umesto da traže i istražuju, nastojali su da me namame sa istinitog puta. To je bilo tako podmuklo! Zato sam ih odbio. „Ne vraćam se u crkvu. Gospod Isus se sada vratio da obavi novo delo. On više ne deluje u crkvama iz Doba blagodati. Zašto bi za mene bilo dobro da odem u crkvu? Treba da prihvatimo novo Božje delo i da sledimo Boga ili će nas Gospod napustiti i eliminisati. Baš kao i kad je Gospod Isus došao da dela. Učenici su čuli reči Gospoda Isusa, prepoznali su Gospodov glas, sledili su Gospoda i zadobili Gospodovo spasenje, a one koji su se u hramu pridržavali zakona Gospod je napustio i eliminisao. Od svih drugih, vi biste ponajpre morali da budete svesni te činjenice. Gospod se vratio u poslednjim danima. Ako ne osluškujemo Njegov glas, kako možemo da Ga dočekamo? Gospod Isus je rekao: ’Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom’ (Jovan 10:27). U Otkrivenju se takođe proriče: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). ’Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom’ (Otkrivenje 3:20). Svešteniče Džeksone, pri dočekivanju Gospoda najvažnije je slušati Gospodov glas. Ako neko posvedoči da se On vratio, moramo da ostavimo po strani svoje predstave i da tražimo i istražujemo. U suprotnom, nećemo moći da dočekamo Gospoda i uđemo u carstvo nebesko.“ „Ne moramo da osluškujemo Božji glas. Samo treba da čekamo da Gospod dođe na oblaku i odvede nas u Svoje carstvo. Bude li došao dan kad Gospod Isus stigne na oblaku, a mi budemo ti koji jecaju i škrguću zubima, onda ćemo snositi odgovornost. Ali moram nešto da ti razjasnim. Nemoj nas da kriviš ako pogrešno veruješ i pođeš pogrešnim putem. Ako sada želiš da se predomisliš, još uvek možeš da se vratiš u ckrvu. Dajem ti još nekoliko dana da o tome razmisliš. Za sedam dana dođi u crkvu i saopšti mi svoj odgovor. I upozoravam te, nije ti dozvoljeno da u crkvi propovedaš jevanđelje. Bude li iko u našoj crkvi zbog tebe počeo da veruje u Svemogućeg Boga, platićeš mi za to!“ Nakon što je sveštenik završio, obratio se mojoj porodici: „Toliko smo mu govorili, ali on neće ni da čuje. Vi ste mu porodica, pa pokušajte da ga ubedite.“ Nakon toga, sveštenik je otišao ozlojeđen.

Kad su uvideli da nisam slušao sveštenika, moja porodica je bila veoma ljuta, pa su svi prišli da me izgrde, a moj drugi brat mi je čak zapretio nasiljem. „Pozvali smo sveštenika, a ti si nas osramotio. Sveštenik je toliko toga rekao, ali ti nećeš ni da čuješ i istrajavaš u veri u Svemogućeg Boga. Zato ću nasmrt da te premlatim!“ „Molim te, šta sam ti loše uradio da hoćeš da me udariš? Gospod je došao. Samo sam slušao Njegov glas i dočekao Ga. Zašto se tako ponašate prema meni? Da li ste još uvek vernici?“ „Ne slušaš čak ni sveštenika. Šta je s tobom?“ „Verujete li u Boga ili verujete u sveštenika? Samo zato što prihvatam Božje delo poslednjih dana, sveštenik me na ovaj način remeti i ometa. Mislim da su sveštenik i te starešine licemerni fariseji. Bog se sada vratio, On obavlja novo delo i izrazio je tako mnogo istina, dok oni sami ne traže i ne istražuju i druge sprečavaju da dočekaju Gospoda. Posežu čak i za statusom da me namame sa istinitog puta, govoreći da je to zarad mog života. Nije li to obična laž? Žele da me uhvate u klopku i da me upropaste! Gospod Isus je razotkrio fariseje ovim rečima: ’Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. (…) Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe’ (Matej 23:13, 15). U čemu je razlika između sveštenika, starešina i fariseja? Kako možete da budete na njihovoj strani?“ „Ako te sveštenik izbaci, više nismo braća i neće nam biti važno jesi li živ ili mrtav. Vrati novac koji nam duguješ. Imaš rok od dve nedelje.“

Jako me je rastužilo kad sam video da su tako bezdušni. Kad su bili u nevolji, davao sam sve od sebe da im pomognem, a sada se prema meni ovako ophode. Kako su dobra braća iz prošlosti postala ovakva? Kako su mi ovi ljudi bili porodica? Te noći sam ležao u krevetu i nisam oka mogao da sklopim. Razmišljati o tome bilo je tako bolno, pa nisam mogao da zadržim suze. Molio sam se Bogu, tražeći Mu da mi da veru i usmeri me da shvatim Njegovu nameru, kako bih znao na koji način da proživim ovo okruženje. Setio sam se da je Gospod Isus rekao: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju. Nisam došao da donesem mir, nego mač. Ja sam, naime, došao ’da razdvojim čoveka od njegovog oca, i ćerku od njene majke, i snahu od svekrve. Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji’“ (Matej 10:34-36). „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas“ (Jovan 15:18). Gospodove reči su istina i Gospodova proročanstva su se ispunila. Samo zato što sam prihvatio Božje delo poslednjih dana, moj sveštenik i moja braća pokušali su da me ometaju i progone. Nisu mrzeli mene, već su mrzeli Boga. Nakon što sam razmislio o onome što se dogodilo poslednjih dana, bio sam zahvalan Bogu. Božje reči su mi pomogle da prevaziđem prekidanje i ometanje od sveštenika i porodice, a o njima su mi pružile određenu razboritost.

Jednog dana, jedna sestra je saznala šta mi se dogodilo i poslala mi je odlomak reči Svemogućeg Boga. „Ne gubi hrabrost, ne budi slab i Ja ću ti razjasniti stvari. Put do carstva nije baš jednostavan; ništa nije mnogo lako! Želiš da lako dobijaš blagoslove, zar ne? Danas će svi morati da se suoče s mukotrpnim kušnjama. Bez takvih kušnji, vaše srce koje Me voli neće ojačati i nećete posedovati istinsku ljubav prema Meni. Čak i ako se ove kušnje sastoje samo od nevažnih dešavanja, svi moraju da prođu kroz njih; samo će se ozbiljnost kušnje razlikovati od osobe do osobe. Kušnje su blagoslov od Mene, a koliko vas često stane pred Mene i na kolenima moli za Moje blagoslove? Šašava deco! Uvek mislite da se nekoliko blagorodnih reči računaju kao Moj blagoslov, a ne prepoznajete da su gorka iskustva jedan od Mojih blagoslova. Oni koji učestvuju u Mojoj gorčini sigurno će učestvovati i u Mojoj slasti. To je Moje obećanje i Moj blagoslov vama. Ne oklevajte da jedete i pijete i uživate u mojim rečima. Kada mrak prođe, svetlost se sakuplja. Najmračnije je pred zoru; posle toga nebo postepeno rudi, a zatim se sunce javlja. Ne bojte se i ne budite plašljivi“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 41. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). Razgovarala je sa mnom u zajedništvu: „Mi verujemo u Svemogućeg Boga i dočekujemo Gospoda, ali Sotona ne želi da nas Bog spasi niti zadobije, pa se služi raznim sredstvima kako bi nas remetio i ometao. Ali Bog to dozvoljava. Zašto? Ljudsku veru Bog želi da otkrije kao istinitu ili lažnu. Neko ko ima iskrenu veru, Božja ovca, može da izdrži taj test. I koliko god da ga Sotona ometa, on istrajno može da sledi Boga. Oni koji ne pripadaju Bogu, koji lažno veruju, ustuknuće čim ih Sotona ometa. To je mudrost koju Bog sprovodi na temelju Sotoninih smicalica. Tebe tvoj sveštenik i porodica sada ometaju i remete. To je test. Nakon što to doživiš, shvatićeš ponešto od istine i jasno uvideti određene stvari. Znaćeš i kako da razaznaš ko je istinit, a ko lažni vernik, i ojačaćeš veru u Boga, a to su stvari koje ne možemo da dobijemo u udobnom okruženju. Ta patnja je vredna truda.“ Nakon što sam saslušao reči te sestre, shvatio sam da su remećenje i ometanje od pastora i moje porodice samo izgledali kao da potiču od ljudi, dok je sve to zapravo bilo Sotonino ometanje, koji nastoji da me navede da izgubim Božje spasenje. Sotona je zaista pun mržnje. Na osnovu ovog događaja, donekle sam prozreo sveštenika, a moja se želja da sledim Boga učvrstila. Nekoliko dana kasnije, uvidevši da i dalje verujem u Svemogućeg Boga, došao je i moj stric da me od toga odvrati. „Hozea, samo me poslušaj i vrati se. Šta ćeš da radiš ako te sveštenik izbaci? Ko će ti u buduće pomoći ako se suočiš sa teškoćama ili se razboliš?“ „Napokon sam dočekao Gospoda i, šta god da se desi, slediću Svemogućeg Boga. U crkvu se ne vraćam.“ „Ti nemaš toliko znanje kao sveštenik. U pitanjima vere u Boga moramo da slušamo sveštenika.“ „Kad je Gospod Isus došao da dela, oni koji su verovali u judaizam takođe su mislili da fariseji znaju najbolje, pa su ih sledili u opiranju Gospodu i osuđivanju Gospoda. Kao rezultat toga, bili su prokleti i kažnjeni. Kao Božji vernici, moramo da slušamo Božje reči. Ako sveštenikove reči i postupci nisu u skladu sa Božjim rečima, ne možemo da ih slušamo. Rekao sam svešteniku da se Bog vraća u poslednjim danima kako bi izrazio mnoge istine, što je dokazano u Bibliji i proročanstvima Gospoda Isusa. Iako nije bilo načina da to poreknu, oni uopšte nisu imali želju da traže, pokušali su da me spreče da dočekam Gospoda i ne dozvoljavaju mi ni da to podelim sa braćom ili sestrama. Misliš li da je to što su uradili u skladu s Božjim rečima? Striče, ti ne tražiš i ne istražuješ Božje delo poslednjih dana. Slušaš sve što ti sveštenik kaže. Nikad nisi pročitao reči Svemogućeg Boga, pa kako znaš jesu li one istinite ili lažne? To je kao kad prelaziš reku. Ako jedan čovek kaže da je voda duboka, a neki drugi da je plitka, kome od njih ćeš verovati? Zar istinu nećeš saznati ako sam zagaziš u nju? Ako veruješ u Gospoda, ali Njega ne slušaš i uporno slušaš sveštenika, bude li na kraju sveštenik otišao u pakao, zar nećeš i ti otići s njim? Nije li to kao da slepac vodi slepca u bezdan?“ „Zar se ne plašiš da će te sveštenik prijaviti vlastima i da ćeš biti uhapšen?“ „Bez obzira na to hoće li me prijaviti vlastima, bez obzira na to šta mi vlasti učine, čak i da budem progonjen, moram da sledim Svemogućeg Boga.“ Stric me je tog dana uporno ubeđivao, ali ga ja nisam slušao. Sledeće nedelje, kako bih sprečio sveštenika da me ponovo gnjavi, otišao sam kod njega i starešina, rekao im da sam odlučan da verujem u Svemogućeg Boga i da se više ne vraćam u crkvu. I zamolio sam ih da mi se više ne obraćaju. Sveštenik je neočekivano odbio da samo preko toga pređe i rekao mi je: „Istočna munja u koju veruješ nije Gospodov povratak. Nastaviš li da veruješ, izdaješ Gospoda.“ Rekao sam mu: „Gospod Isus je prorekao Svoj povratak, rečima: ’Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27). Zar se pojavom Istočne munje ne ispunjava Njegovo proročanstvo?“ Kad je sveštenik Džekson uvideo da ne može da me opovrgne, razbesneo se i počeo je da osuđuje i proklinje Božje delo. Njegove su me reči strašno naljutile. Setio sam se da je Gospod Isus rekao: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom“ (Jovan 10:27). Božje ovce čuju Njegov glas. Sveštenik i starešine ne razumeju Božji glas i osuđuju Boga. Oni nisu Božje ovce. Oni pripadaju đavolu. Rekao sam im: „U prošlosti su fariseji osuđivali i proklinjali Gospoda Isusa. Sad kad čujete da se Gospod vratio, vi ne tražite niti istražujete. Čak i kad uvidite da su reči Svemogućeg Boga tako dobro izgovorene, i dalje proklinjete i opirete se. Niste li vi naprosto savremeni fariseji?“ Nakon što sam ovo rekao, sveštenik i starešine su se strašno naljutili, pa su pokušali da me na drugi način prisile. „Pošto si tako siguran da želiš da veruješ u Svemogućeg Boga, hajde da sačinimo izjavu u kojoj ćeš potpisati da ne veruješ u Gospoda Isusa.“ „Zašto bih to potpisao? Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vraća, a ja verujem u Svemogućeg Boga, što je dočekivanje Gospoda. Kako možete da kažete da ne verujem u Gospoda Isusa? Zar time ne iskrivljujete činjenice? Prema tvojim rečima, kad je Gospod Isus došao da dela, Gospodovi učenici poput Petra i Jovana napustili su hram i sledili su Gospoda Isusa. Možeš li reći da su izdali Boga Jahvea? Naravno da ne možeš. Išli su u korak sa Božjim novim delom. Na isti nači, Gospod Isus se sada vratio da obavi novo delo, a time što verujem u Svemogućeg Boga ja sledim stope Jagnjeta. Kako to može biti izdaja Gospoda Isusa? Ništa slično neću da potpišem!“ „Moraš da potpišeš tu izjavu. I tvoja braća i roditelji će morati da je potpišu, kao dokaz da si sam napustio crkvu, a da te nismo mi izbacili.“ U tom trenutku, uvideo sam sveštenikovu nameru. Da sam izjavio da ne verujem u Gospoda Isusa, već da verujem u Svemogućeg Boga, zar to ne bi značilo da poričem da su Svemogući Bog i Gospod Isus jedan te isti Bog? Da sam to potpisao, to bi im bio dokaz da poreknu i osude Svemogućeg Boga. Bili su tako zlobni i podmukli! Kad bi tu izjavu odneli organima vlasti u Vijetnamu, ja bih bio progonjen. U tome je bila njihova ogavna namera. Te noći smo polemisali do nekog doba posle deset sati, ali šta god da sam rekao, sveštenik to kao da nije mogao da razume, bio je grub i nerazuman, pa više ništa nisam imao da im saopštim. Sutradan, kad je moja porodica saznala za ove vesti, došli su u moju kuću da ospu paljbu po meni. „Tvoj otac i ja smo radili naporno da te podignemo, a ti nas sada napuštaš? Nemaš nimalo savesti!“ „Mama, nisam vas napustio. Mnogo puta sam vam propovedao jevanđelje, ali vi u njega ne verujete. Ne slušate Božje reči, već samo sveštenikove. To je vaš izbor.“ „Više mi nisi sin!“ „Ovde nam se putevi razilaze. Više nismo braća. Šta god da te zadesi u budućnosti, od nas ne očekuj pomoć.“ „Tu odluku ste sami doneli. Ja samo verujem u Boga, a vi me ovako proganjate, primoravajući me da biram između vas i Boga. I naravno da ću odabrati Boga. Ali ja nikada nisam rekao da mi vi više niste roditelji i braća. To su vaše reči.“

Nakon toga, prestao sam da odlazim u crkvu. Mislio sam da me sveštenik i starešine više neće gnjaviti. Sasvim neočekivano, jednog aprilskog dana, kod mene je došao saradnik iz crkve zadužen za finansije uporan u tome da odem u crkvu da potpišem izjavu da ne verujem u Gospoda Isusa. Razbesneo sam se. Ovi me ljudi neće ostaviti na miru. Zašto su tako puni mržnje? Nakon što sam ga oterao, smirio sam se, pomolio se Bogu i pomislio na jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Dok Bog deluje, dok brine za neku osobu i proučava je, kad Mu ta osoba postane omiljena i kad joj oda priznanje, Sotona sve to budno prati, nastojeći da tu osobu navede na pogrešan put i nanese joj štetu. Ukoliko Bog poželi da tu osobu zadobije, Sotona će učiniti sve što je u njegovoj moći da Ga u tome spreči, nastojaće da pomoću raznih rđavih spletki iskušava, ometa i narušava Božje delo, te da tako ostvari svoj skriveni cilj. Koji je to cilj? On ne želi da Bog ikoga zadobije; ljude koje Bog želi da stekne on bi da preotme, da upravlja njima, da ih uzme pod svoje da bi mu se klanjali, da bi mu se pridružili u činjenju zlodela i da bi se opirali Bogu. Nije li upravo to Sotonin zlokobni motiv? Često govorite da je Sotona vrlo rđav i loš – ali, jeste li ga ikada videli? U stanju ste da vidite koliko su ljudi rđavi, ali niste videli koliko je rđav pravi Sotona. Pa ipak, na primeru Jova, jasno ste uočili koliko je Sotona rđav. Na tom je primeru veoma jasno prikazano Sotonino gnusno lice i njegova suština. Dok vodi bitku s Bogom i vuče se za Njim, Sotona je sebi postavio za cilj da poruši kompletno delo koje Bog želi da izvrši, da zaposedne i kontroliše sve one koje Bog želi da zadobije, da do poslednjeg istrebi one koje Bog želi da zadobije. Ako neko od njih pri tom i izbegne istrebljenje, postaće Sotonino vlasništvo, koje će on po volji koristiti – to je njegov cilj“ („Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni IV“). Nakon razmišljanja o Božjim rečima, jasnije sam uvideo Sotonine smicalice. Uvideo sam da sveštenici i starešine pripadaju Sotoni. Bili su Sotonini saučesnici. Svim sredstvima su nastojali da remete i ometaju moju veru u Svemogućeg Boga kako bi me odvukli od Boga. Zatim su od mene tražili da potpišem svoje poricanje Gospoda Isusa kako bih im dao povod da me osude. Srce im je bilo tako podmuklo! Od samog početka pa do kraja, igrali su ulogu Sotona. Kasnije je i moja porodica prozrela sveštenikove namere, uviđajući da je želeo da potpišem tu izjavu kako bi mogao da me prijavi vlastima, pa mi je majka rekla: „Hozea, ne potpisuj tu izjavu. Sveštenik je užasan. Verujući u Boga nisi učinio ništa loše, a eto kako se on prema tebi ophodi. Bude li te iko proganjao, neću mu dozvoliti da se s tim izvuče.“ Nekada sam poštovao sveštenike. Mislio sam da služe Gospodu i da pomažući njima pokazujemo ljubav prema Gospodu. Tako da sam često davao prinose, u novcu i robi. Kad god bi im se kola pokvarila, uvek sam ih popravljao, koliki god da su bili troškovi. Kroz ovo iskustvo, sada mogu da vidim pravo lice sveštenika. Pozivajući se na zaštitu stada, oni ljude sprečavaju da istraže istiniti put i druge sprečavaju da dočekaju Gospoda i uđu u carstvo nebesko. Jedino žele da nas zadrže pod svojom kontrolom, kako bismo im prinosili još novca i izdržavali ih. Oni su kamen spoticanja koji ljude sprečava da uđu u carstvo nebesko.

Baš kao što kažu reči Svemogućeg Boga. „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“). Zahvalan sam na Božjoj zaštiti. Reč Svemogućeg Boga me je vodila i usmeravala korak po korak, omogućavajući mi da prozrem Sotonine smicalice, da jasno uvidim kako sveštenici mrze istinu i opiru se Bogu, da se potpuno oslobodim iz ropstva zlih slugu i antihrista i vratim u Božju kuću. Srce mi je bilo ispunjeno zahvalnošću prema Bogu! Sada uživam u svakodnevnoj opskrbi Božjih reči, propovedam jevanđelje i sa braćom i sestrama svedočim Bogu i osećam se ispunjeno i srećno! Hvala Bogu!