Godine 2022. sam izvršavala dužnost izrade tekstova. Sasvim slučajno, upoznala sam Keli, okružnu starešinu, i čula njena iskustva. Saznala sam da je pet godina bila starešina. Imala je određene talente i bila je prilično oštroumna i organizovana u svojim radnim aranžmanima. Baš sam joj se divila. Međutim, doznala sam i to da, kad bi Kelini saradnici nailazili na teškoće na svojim dužnostima, ona ne samo da im nije pomagala, već se razmetala svojim radnim rezultatima, navodeći ih da se ugledaju na nju i da sebe smatraju nesposobnima, samo da bi im pokazala svoju sposobnost u radu. Primetila sam da se Keli u zabrinjavajućoj meri razmeće, a da sebe vrlo malo poznaje, pa sam u sebi razmišljala: „Iako je pametna i talentovana, Kelin život-ulazak je prilično loš i, kad se suočava s problemima, ona ne razmišlja o sebi niti spoznaje sebe.” Kasnije sam takođe saznala da je sestra Stejsi otkrila kako Keli ne obučava druge i kako je, zauzimajući pasivan pristup prema radu na jevanđelju, bila nemarna. Ta sestra se raspitivala kod Kelinih saradnika da li ona izvršava praktičan rad, a nakon što je za to saznala, Keli ne samo da nije razmišljala o sebi, već je prema svojim saradnicima i prema Stejsi razvila predrasude. Sa svojim saradnicima nije htela da sarađuje ni da razgovara o poslu, što je dovelo do loših rezultata u radu na jevanđelju. Kad sam ponovo videla Keli, saznala sam da nije u dobrom stanju i da se plaši da rešava probleme braće i sestara, tako da je tu odgovornost svaljivala na svoje saradnike. To me je veoma iznenadilo, pa sam pomislila: „Keli je okružni starešina i njen glavni posao je da besedi o istini i rešava probleme, a ona ne može da reši čak ni probleme braće i sestara. Može li dobro da obavlja svoj glavni posao kao starešina?” A zatim sam pomislila: „Da li je moguće da je tokom ovog vremenskog perioda naprosto krenula pogrešnim putem? Ako bi ukazivanjem na to i kroz pomoć njeno stanje moglo da se preokrene, ona bi i dalje mogla da izvršava svoje dužnosti kao starešina. Naposletku, ona je već godinama starešina i u stanju je da organizuje i sprovodi određeni posao. A kad je reč o tome da zanemaruje život-ulazak, trebalo bi da joj pružim više pomoći i saveta.” Zato sam joj ukazala na problem koji ima. Keli je rekla da je voljna da to popravi, ali sam kasnije saznala da je po ceo dan i dalje zauzeta i da ipak nema nikakav život-ulazak. Pomislila sam: „Keli nema život-ulazak. Ne može da reši probleme braće i sestara ni da izvrši praktičan rad. Da li je moguće da je ona lažni starešina?” Ipak, moje shvatanje Kelinog ponašanja bilo je previše ograničeno i nisam mogla jasno da ga sagledam, pa taj problem nisam prijavila višoj instanci.

U aprilu 2023. godine smenjena sam zbog svog stremljenja ugledu i statusu i zbog nesposobnosti da izvršavam praktičan rad, pa više nisam razmišljala o Kelinom problemu. Kasnije je crkva uputila pismo u kome od braće i sestara traži da prijave sve lažne starešine ili antihriste koje otkriju. Pomislila sam na Keli: „Keli voli da se razmeće ne bi li druge navela da je više poštuju. Od sestara i braće ne prihvata predloge, već prema njima stvara predrasude. Povrh toga, ne izvlači pouke iz stvari koje je zadese i nema život-ulazak. Treba li njen problem da prijavim višim instancama, pa da ga crkva istraži?” A onda sam pomislila: „Keli je odgovorna za rad većeg broja crkava. Prijavim li je pogrešno, pa joj to naudi ili utiče na njeno stanje i dovede do toga da kasni u vršenju dužnosti, na kraju bih ja sama postala izvor prekida i ometanja. Mogla bih da izgubim svoju trenutnu dužnost, a u najgorem slučaju, da budem izolovana da razmislim o sebi. Ne dolazi u obzir. Ne treba mi ta nevolja. Osim toga, moje shvatanje te situacije je ograničeno i nisam sasvim sigurna da je Keli lažni starešina. Najbolje je da povijem glavu i dobro izvršavam dužnosti koje imam.” Razmišljajući o tome, nisam prijavila Kelin problem.

Tokom tog perioda, crkva nam je često putem pisama tražila da proverimo da li ima lažnih starešina i antihrista. Kad god bih ugledala takvo pismo, u meni se odvijala borba. I dok sam ja oklevala, čula sam da je neka sestra prijavila crkvenog starešinu. Posle naknadnog shvatanja i provere, ispostavilo se da prijavljeni starešina ima samo neka otkrovenja iskvarenosti i da nije lažni starešina koji ne izvršava praktičan rad. Osoba koja ga je prijavila ima nadmenu narav. Uhvatila se iskvarenosti koju je otkrivao i optužila ga je da je lažni starešina, a druge je u razgovoru često sputavala i nije imala pozitivnu ulogu u grupi. Na kraju su je izolovali da razmisli o sebi. Čuvši ovu vest, bila sam uznemirena i pomislila sam: „Ako prijavim Kelin problem i pokaže se da je prijava pogrešna, hoće li istražiti i moj slučaj? Prethodno, dok sam bila starešina, postavila sam antihrista na važan položaj, izazivajući ometanje i prekid crkvenog rada. Ako je ovoga puta pogrešno prijavim, pa to utiče na Kelino stanje i uspori crkveni rad, uvećaće se broj mojih prestupa. Hoće li me onda izolovati da razmislim o sebi ili će me čak ukloniti? Osim toga, moje shvatanje o Keli je ograničeno i ne mogu da budem sigurna da je ona lažni starešina. Ne dolazi u obzir. Bolje je da ne rizikujem i ne prijavljujem ovaj problem. Keli obično komunicira i sa drugom braćom i sestrama, pa ako je lažni starešina i drugi će primetiti njene probleme i to će prijaviti. Kad se to dogodi, mogu da dostavim informacije o njenim ispoljavanjima, pa me u tom slučaju neće istraživati. Tako će biti mnogo bolje.” Pošto sam o tome razmislila, sasvim sam odustala od zamisli da prijavim problem.

U junu 2023. godine, crkva je izdala obaveštenje o izbacivanju antihrista. Taj antihrist, koji je bio nadzornik, stremio je ugledu i statusu, izazivajući ozbiljne prekide i ometanje crkvenog rada. Starešina nam je rekao da, ako otkrijemo ijednog lažnog starešinu ili antihrista u crkvi, odmah to prijavimo višoj instanci kako bismo zaštitili rad crkve. Ponovo sam pomislila na Keli. Iako nije bila antihrist, imala je ispoljavanja lažnog starešine. Prošlo je skoro šest meseci otkako sam prvi put uočila taj problem i izbegavala sam da to prijavim višoj instanci, ne usuđujući se da to i učinim. Kad bi ona zaista bila lažni starešina, zar to ne bi naštetilo svoj braći i sestrama? Nanelo bi mnogo štete crkvenom radu! Prisetila sam se reči koje je Bog izgovorio kad je razotkrivao antihrista Jana: „Postoje određene manifestacije koje su vidljive kad god antihristi nešto rade. On neke stvari nije prosto radio izvan vašeg vidokruga; te ste manifestacije mogli lično da uočite. Ako niste mogli da ih uočite, zar vi onda niste slepi? (Jesmo.) Ako bi se, dakle, sada ponovo pojavio neko takav, da li biste mogli da ga prepoznate? Može li neko kao što je Jen da obavlja neki stvaran posao? Može li da u zajedništvu razgovara o istini i da rešava probleme? (Ne može.) Zašto kažete da ne može? (Crkva je, u pogledu rezultata rada, imala mnogobrojne probleme koji dugo nisu rešavani, posao je neverovatno sporo napredovao, a filmovi koje smo snimali nisu ispunjavali zahteve Božje kuće.) Pre no što je Jen stavljen pod kontrolu, jeste li uviđali da u tome leži problem? (Nismo.) Šta vi, dakle, razumete nakon što saslušate propovedi? Ne možete da uočite tako ozbiljne probleme, a onda samo smišljate izgovore i kažete: ’Nismo se družili s njim. Kako smo mogli da znamo šta on sve radi izvan našeg vidokruga? Mi smo samo obični vernici, a on je bio starešina. Nismo mogli svuda u stopu da ga pratimo, te stoga ima smisla to što nismo mogli da ga prozremo i što ga nismo prijavili’. Je li to ono što ste hteli da kažete? (Jeste.) Koja je priroda toga? (Pokušavamo da izbegnemo svoju odgovornost.)” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (1. deo)”). Svaka Božja reč me je pogađala u srce. Da ne bih prijavila taj problem, uvek sam se izgovarala time da ne razumem sasvim tu situaciji i da ne mogu da je prozrem. U stvari, primetila sam Kelino ponašanje i verovala sam da bi ona mogla biti lažni starešina, ali sam se plašila da će me u slučaju pogrešnog prijavljivanja smatrati odgovornom. Stoga sam se pravdala time da nisam s njom mnogo komunicirala i da nisam mogla jasno da uvidim stvari. Savest bi me opominjala svaki put kad bi nas u besedi pozivali da prijavimo lažne starešine i antihriste, ali sam ja to potiskivala pod izgovorom da tu stvar ne mogu jasno da prozrem. Prava istina je glasila: taj izgovor je bio sasvim neosnovan, a ja sam samo izbegavala odgovornost. Kad sam kod starešine uočila problem, trebalo je to odmah da prijavim. Čak i da nisam mogla da ga prozrem, svejedno sam mogla da ga pomenem i tražim razgovor u zajedništvu s braćom i sestrama koji shvataju istinu, kako se to ne bi toliko dugo razvlačilo. Ovoga puta to više nisam mogla da izbegavam. Ipak, pri pomisli da prijavim Kelin slučaj, iznenada sam se setila kako je starešina rekao da želi da me unapredi i obučava. Razmišljala sam: „Ako ovo pogrešno prijavim, možda izgubim priliku za unapređenje, pa čak izgubim i priliku da izvršavam svoju sadašnju dužnost. Ipak, ako taj problem ne prijavim, a Keli zaista ima problem, to bi u velikoj meri moglo da našteti radu crkve.” U meni se zbog tih misli odvijala stalna borba. Zaista sam želela da ustanem i prijavim problem kako bih zaštitila rad crkve, ali kad god bih pomislila kako to može da utiče na moje interese, moja bi hrabrost iščezla. Savest me je neprekidno opominjala. Uvidela sam problem i nisam ga prijavila, i premda jesam razumela Božje reči, nisam ih primenjivala. Uopšte nisam štitila crkvene interese. Koja bi bila svrha toga da budem unapređena? Zaplakala sam i došla pred Boga da se pomolim: „O, Bože, ova situacija s kojom se danas susrećem je nešto što si Ti orkestrirao i uredio. Za mene je to ujedno test da se proveri da li mogu da vodim računa o Tvojoj nameri. U meni se sada odvija ogromna borba. O, Bože, molim Te da me usmeravaš da napravim pravi izbor.” U tom trenutku, na um mi je pala jedna rečenica iz Božjih reči: „Božja suština je pravednost. Iako nije lako razumeti ono što Bog radi, sve što radi je pravedno. Samo je reč o tome da ljudi to ne razumeju” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Da, Božja narav je pravedna i pravedno je šta god da Bog uradi. Glavni razlog zbog kojeg se nisam usuđivala da prijavim problem bio je taj što nisam shvatala Božju pravednu narav, što me je dovelo do toga da živim u stanju pogrešnog razumevanja i opreznosti. Zamišljala sam da je Bog nalik iskvarenom čoveku, da u Njemu nema pravičnosti i pravednosti. Kao kada bih bila izolovana da razmišljam o sebi ili čak izbačena samo zato što sam pogrešno prijavila problem ili nešto pogrešila. Zaista je bilo lažljivo s moje strane što sam tako sumnjala u Boga! Bog je pravedan i u Božjoj kući se sve rešava pošteno i pravično. Kad bih prijavila problem nekog starešine, crkva bi to istraživala i rešavala prema načelima, pa ako je Keli zaista lažni starešina, odmah bi bila smenjena. Ali, ako nije lažni starešina, crkva bi joj ukazala na problem koji ima i pomogla joj da razmisli o sebi i postigne ulazak, pa bi i to bila dobra stvar. Razmislivši o tome, osetila sam izvesno olakšanje.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči koji mi je pružio put koji treba da primenjujem. Svemogući Bog kaže: „Lažne starešine i antihristi ponekad ostvaruju određeni učinak neko vreme, da bi zatim počeli da pokazuju izvesne probleme. Neki ljudi možda mogu da uoče te probleme, ali nisu u stanju da sagledaju suštinu i istinu tih problema, niti umeju da ih razreše – ovo takođe spada u nedostatak sposobnosti rasuđivanja. Šta treba uraditi u takvim okolnostima? U takvim situacijama, treba se obratiti nekome ko razume istinu i ko može da ih prepozna. Ako ima više ljudi koji mogu da preuzmu odgovornost i ako svi zajedno budete tragali, razgovarali i raspravljali o tome, moći ćete da postignete konsenzus i da sagledate suštinu problema, te da na taj način razlučite da li se zaista radi o lažnim starešinama i antihristima. Problem lažnih starešina i antihrista nije toliko teško rešiti; lažni starešine ne obavljaju nikakav stvarni posao, lako ih je razotkriti i jasno prozreti; antihristi ometaju i prekidaju rad crkve, pa je i njih lako prozreti i razotkriti. Sve se ovo svodi na problem ometanja izabranog Božjeg naroda u obavljanju dužnosti, te stoga treba da prijavite i raskrinkate sve ljude koji to čine – jedino tako ćete sprečiti odlaganja u radu crkve. Svi pripadnici izabranog Božjeg naroda dužni su da prijave i raskrinkaju lažne starešine i antihriste, jer je to delo od ključne važnosti, koje im garantuje da će svoje dužnosti moći dobro da obavljaju. Ako je neka osoba lažni starešina ili antihrist, bez obzira o kome se radi, izabrani Božji ljudi treba tu osobu da raskrinkaju i da je isteraju na videlo, te da na taj način ispune svoju obavezu. Ukoliko prijavljeni problem zaista postoji i ako je stvarno reč o lažnom starešini ili antihristu, Božja kuća će to uvek rešavati blagovremeno i u skladu s načelima” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (1. deo)”). Da, kad se u crkvi susretnem sa lažnim starešinama ili antihristima, ako ne mogu da prozrem suštinu problema, mogu u zajedništvu da razgovaram i da je raspoznam sa onima koji shvataju istinu. Time mogu da dobijem tačnije razumevanje. Pošto nisam mogla jasno da sagledam da li je Keli lažni starešina, mogla sam da tražim razgovor u zajedništvu sa drugima. Kroz traženje i razgovor u zajedništvu, mogla sam da steknem jasnije razumevanje načela ovog aspekta. Zatim sam o tome porazgovarala sa svojom saradnicom, sestrom Širli. I Širli je smatrala da Keli ide pogrešnim putem i predložila mi je da to prijavim višoj instanci. Takođe me je pitala šta me brine i sprečava da prijavim taj problem. Na osnovu Širlinog pitanja, shvatila sam da sve vreme oklevam da prijavim problem prevashodno kako bih zaštitila sebe i očuvala svoje interese. Bila sam tako sebična i ogavna!

Setila sam se jednog odlomka Božjih reči, pa sam ga potražila da ga pročitam. Bog kaže: „Većina ljudi želi da stremi ka istini i da je primenjuje, ali u većini slučajeva imaju samo rešenost i želju za time. Istina nije postala njihov život. Kao rezultat toga, kada se suoče sa zlim silama ili sretnu zle i loše ljude koji čine zlodela, ili lažne starešine i antihriste koji deluju na način koji krši načela – i time ometaju rad crkve i škode Božjim izabranicima – ponestane im hrabrosti da istupe i da se oglase. Šta znači kada nemaš hrabrosti? Da li to znači da si stidljiv ili da nerazgovetno pričaš? Ili, pak, da ti stvari nisu potpuno jasne i da samim tim nemaš samopouzdanja da govoriš? Nijedno ni drugo. To je prvenstveno posledica toga što si ograničen iskvarenim naravima. Jedna od iskvarenih naravi koje otkrivaš jeste varljivost. Kada ti se nešto desi, prva stvar koja ti pada na pamet jesu tvoji lični interesi, prvo razmišljaš o posledicama, odnosno da li će za tebe biti neke koristi. To je varljiva narav, zar ne? Sledeća je sebična i podla narav. Pomisliš: ’Kakve veze sa mnom ima šteta po interese Božje kuće? Ja nisam starešina, što bih ja mario? To sa mnom nema veze. Nije moja odgovornost.’ Takve misli i reči nisu nešto na šta svesno misliš, već su proizvod tvoje podsvesti, što je, zapravo, iskvarena narav koja se ispoljava kada čovek naiđe na neki problem. Takve iskvarene naravi upravljaju načinom na koji razmišljaš, vezuju ti ruke i noge i kontrolišu ono što govoriš. U svom srcu, ti želiš da se zauzmeš i da progovoriš, ali te muče slutnje. Čak i kada se oglasiš, govoriš izokola i ostavljaš sebi prostora da se izmigoljiš, ili pak okolišaš i ne govoriš istinu. Pronicljivi ljudi to vide. Istina je da u svom srcu znaš da nisi rekao sve što je trebalo, da ono što si izgovorio nije imalo nikakvog efekta, da si sve samo odrađivao i da problem nije rešen. Iako nisi ispunio svoju odgovornost, otvoreno govoriš da to jesi učinio ili govoriš da ti nije jasno šta se dešava. Da li je to istina? Da li to zaista misliš? Zar nisi onda u potpunosti pod kontrolom svoje sotonske naravi? (…) Nikada ne tražiš istinu, a kamoli da je primenjuješ. Jedino što se stalno moliš, donosiš odluke, definišeš svoje težnje i u srcu daješ obećanja. I kakav je ishod? I dalje udovoljavaš ljudima, nisi spreman za probleme na koje nailaziš, nije te briga za zle ljude kada ih vidiš, ne reaguješ kada neko čini zlo ili prouzrokuje ometanje i ostaješ po strani kada nisi lično pogođen. Misliš: ’Ne oglašavam se o onome što me se ne tiče. Ne obazirem se apsolutno ni na šta što ne škodi mojim interesima, mojoj taštini ili imidžu. Moram da pazim, jer grom uvek u najviše drvo udara. Neću da pravim gluposti!’ Ti si pod čvrstom i nepopustljivom kontrolom tvojih iskvarenih naravi zlobe, lažljivosti, nepomirljivosti i odbojnosti prema istini. Teže ih podnosiš od zlatnog venca koji steže glavu kralju majmuna. Tako je mučno i nesnosno živeti pod kontrolom iskvarenih naravi!” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Božje razotkrivanje tačno odražava moje stanje. Znala sam da Keli ima problem koji treba prijaviti višoj instanci. A naročito pročitavši pisma Božje kuće u kojima nas poziva da prijavimo lažne starešine i antihriste, nekoliko puta sam razmišljala o tome da taj problem i prijavim. Ali sam se plašila da bih, ako ga pogrešno prijavim, mogla da izgubim svoju dužnost ili da budem izolovana da razmislim o sebi. Uvek sam vodila računa o sopstvenim interesima. U odsudnim trenucima nisam čak mogla nijednom rečju da podržim interese Božje kuće i nisam se usuđivala da prijavim problem. Zaista sam bila ništarija! Vrlo dobro sam znala da je Keli odgovorna za više crkava i da, ukoliko je ona zaista lažni starešina, to može značajno da utiče na rad crkve, a da će život-ulazak brojne braće i sestara pretrpeti gubitak. Ipak, pri pomisli da mi prijavljivanje tog problema ne bi koristilo, već bi i naudilo mojim interesima, tragala sam da zaštitim sebe, iznalazeći izgovore da izbegnem odgovornost, čekajući da drugi učine prvi korak i to prijave. Brinula sam jedino o svojim interesima, ne vodeći nimalo računa o uticaju na crkveni rad ili na život-ulazak braće i sestara. Bilo mi je važno samo da ja ne pretrpim nikakav gubitak. Čak i kad bih videla probleme starešine, pravila bih se da to ne vidim, potiskujući svoju savest čak i kad mi osećaj krivice nije davao mira. U svemu sam vodila računa o sopstvenim interesima. Bila sam zaista lažljiva, sebična i ogavna! Ranije sam mislila da imam osećaj za pravdu i da mogu da istaknem i razotkrijem probleme ostale braće i sestara. Kad sad razmislim o tome, ranije sam se usuđivala da istaknem i razotkrijem probleme, zato što time nisu bili obuhvaćeni moji interesi. Sada, kada su moji interesi bili direktno uključeni, ja sam poput kornjače skrivala glavu, nemajući nikakav integritet. Tokom ovog perioda, prisećala sam se Božjih reči i znala sam šta bi valjalo učiniti, ali sam svoje interese postavila iznad svega. Iako sam razumela istinu, nisam mogla da je primenjujem. Bila sam ne samo sebična i ogavna, već i nepopustljiva, imala sam odbojnost prema istini. Nakon čitanja toliko Božjih reči, kad je u odsudnim trenucima trebalo da ustanem da bih podržala crkvene interese, ja nisam imala hrabrosti. Toliko godina sam zaista uzaludno slušala Božje reči; nisam imala nikakvo svedočanstvo!

Kasnije mi je Širli pročitala odlomak Božjih reči: „Dozvolite Mi da budem iskren: ako ne slediš ispravan put primenjivanja istine, ako nosiš zastavu vere u Boga ali želiš da živiš isto kao nevernici i da postupaš bezobzirno, onda je tvoja vera u Boga besmislena. Zašto kažem da je besmislena? Gde leži smisao vere u Boga? On leži u potpunoj promeni puta kojim se ljudi kreću, njihovog pogleda na život, njihovog životnog smera i ciljeva nakon što poveruju u Boga; smisao leži u tome da se te stvari potpuno razlikuju u odnosu na ljude koji u Boga ne veruju, na svetovne ljude i đavole, jer je put kojim idu vernici potpuno suprotan od njihovog puta. Koji je taj suprotan smer? To je smer koji te vodi ka želji da budeš dobra osoba, da budeš neko ko se pokorava Bogu i ko ima ljudsko obličje. A kako da to postigneš? Treba da se fokusiraš na težnju ka istini, jer ćeš jedino tako moći da se promeniš. Ako ne stremiš ka istini i ako ne primenjuješ istinu, tvoja vera u Boga nema nikakvog smisla ni vrednosti, tvoja vera je prazna ljuštura, đavolske reči koje služe da obmanjuju i mrtvo slovo na papiru, bez ikakvog efekta” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (1. deo)”). Božje reči su me probadale kroz srce. Toliko godina sam verovala u Boga i pročitala sam toliko Božjih reči, ali u odsudnim trenucima nisam primenjivala istinu. Živela sam poput nevernika, vođena Sotoninim filozofijama: „Pusti stvari neka idu svojim tokom ako te se lično ne dotiču.” i „Razumni ljudi su vešti u samozaštiti, težeći samo da izbegnu greške”. U svemu sam štitila svoje sopstvene interese, nimalo ne uzimajući u obzir Božje namere. Tobože sam verovala u Boga, ali nisam primenjivala Njegove reči. Zar nisam postala bezvernik? Bog ne spasava bezvernike. Kad se ne bih pokajala i nastavila da ne primenjujem istinu, naprosto bih bila uklonjena. Više ne treba da štitim sopstvene interese; morala sam da prijavim Kelin problem višoj instanci. Sledećeg dana sam napisala izveštaj o Kelinom problemu i podnela sam ga starešinama višeg nivoa.

Ubrzo je brat Rupert sa više instance organizovao sastanak sa mnom kako bi bolje shvatio Kelin problem. Kad sam mu pomenula da sam činila prestupe ranije na dužnosti i da sam se plašila da bih, pogrešno prijavljujući taj problem, mogla biti izolavana radi razmišljanja o sebi i izgubiti priliku da vršim dužnosti, Rupert je rekao da to pokazuje nerazumevanje Božje pravedne naravi i načela koja Božja kuća koristi za postupanje prema ljudima, pa je sa mnom razgovarao u zajedništvu o ovom aspektu istine. Kroz Rupertovu besedu konačno sam stekla određeno razumevanje. Božja kuća postupa s ljudima na osnovu njihove priroda-suštine i stalnog ponašanja. Kad bi mi namere bile ispravne i imale za cilj da zaštite interese Božje kuće, čak i kad bih zbog manjka pronicljivosti greškom prijavila neki problem, braća i sestre bi u zajedništvu razgovarali sa mnom da to isprave, a ja ne bih bila smenjena niti izolovana samo zato što sam jednom pogrešila i prijavila problem. Međutim, kad bih nastavila da živim prema Sotoninim filozofijama, kad ne bih primenjivala istinu niti štitila interese Božje kuće i kad bi moj stav prema istini bio ispunjen odbojnošću i nepopustljivošću, čak i kad ne bih napravila nikakvu grešku, u tom slučaju bih na kraju ipak bila otkrivena i uklonjena. Setila sam se slučaja jedne sestre koja je, nakon prijavljivanja nekog problema, bila izolovana da razmisli o sebi, ali to se nije desilo zato što je pogrešno prijavila problem. Dogodilo se zato što je imala previše nadmenu narav, zato što je druge stalno sputavala i nije imala pozitivan uticaj u svom timu. Izolacijom da razmisli o sebi ukazana joj je prilika da se pokaje. Dokle god bude spoznavala svoju iskvarenu narav i ne bude izazivala ometanja, ona će i dalje imati priliku da bude spasena. Za tolike godine vere u Boga, nikada nisam videla da je neko uklonjen zato što je prijavio probleme lažnih starešina. Božja kuća prema ljudima zaista postupa na osnovu njihove priroda-suštine i stalnog ponašanja. Kasnije, nakon što su shvatili i proverili Kelino ponašanje, starešine višeg nivoa su otkrile ne samo da ona nema život-ulazak i da ne može da izvršava praktičan rad, već i da ima izraženu želju za statusom. Stalno je svedočila o sebi, omalovažavala saradnike i potiskivala i mučila druge. Čim bi otkrila da je neko ne uzima zaozbiljno, ona bi mu to zamerila, a ako bi se iko usudio da ukaže na njene probleme ili ako bi drugačije razmišljao, prema njemu bi se ophodila kao prema neistomišljeniku i neprijatelju. Na osnovu Kelinog ponašanja, utvrđeno je da je ona lažni starešina koji ide putem antihrista, pa je smenjena i izolovana. Starešine su takođe pomenule da je problem koji sam prijavila ključan i ohrabrili su me da ubuduće odmah prijavim svaki problem koji otkrijem. Kad sam videla da je Keli smenjena i da crkvu više ne prekida i ne ometa neki lažni starešina, osetila sam duboku zahvalnost prema Bogu!

Kad god pomislim kako nisam imala hrabrosti da prijavim otkriveni problem, kako sam bila usredsređena jedino na zaštitu sopstvenih interesa, a nisam štitila interese Božje kuće i kako sam dozvolila da se problem lažnog starešine razvlači duže od pola godine pre nego što je rešen, ja osetim mržnju prema svom pređašnjem sebičluku, svojoj ogavnosti i prema tome koliko me je snažno sputavala moja iskvarena narav. Upravo su me Božje reči usmeravale da se oslobodim uticaja tame i davale su mi hrabrost da prijavim problem, i tako zaštitim crkvene interese. Iz dubine svog srca neizmerno sam zahvalna Bogu!