Nakon što sam više od godinu dana verovala u Boga, služila sam u crkvi kao vođa grupe. Je Ping je bila starešina naše crkve. Videla sam da je jakog kova, da sa poletom obavlja svoju dužnost i da posao organizuje jasno i propisno. Kad god bi neko imao problem, ona bi uvek brzo pronašla odgovarajuće reči Božje kako bi sa njim razgovarala i ponudila pomoć. Svi su joj se divili i mislili su da shvata istinu. Na okupljanjima bi Je Ping često govorila: „U crkvi sada ima puno posla i ja moram da se bavim i širenjem jevanđelja i zalivanjem. Većina ljudi u crkvi su novi vernici koji ne shvataju istinu, tako da moram da obratim pažnju na njihov život-ulazak.” Sva braća i sve sestre su mislili da je Je Ping podnosila teret i, kada bi naišli na poteškoće, čekali bi njenu besedu. I ja sam joj se divila i mislila sam da je dobar starešina naše crkve. U to vreme su svi u crkvi imali visoko mišljenje o Je Ping i često bi govorili da ona zna kako da razgovara u zajedništvu i kako je sposoban delatnik. Kada je Je Ping to čula, pokazala je zadovoljstvo i ponosno rekla: „Dovoljno sam vodila računa o svim poslovima u crkvi i pamtim sve što se dešavalo sa svakim bratom i svakom sestrom.” I ja sam pomislila kako je nadmeno da tako nešto kaže. Ali mislila sam da, pošto su ljudi dobrog kova i oni nadareni svi relativno nadmeni, dovoljno je to što ona dobro obavlja posao u crkvi, tako da to nisam uzimala za ozbiljno.

Nakon toga sam otkrila da je Je Ping bila zadužena za širenje jevanđelja, ali da nikada nije razgovarala o načelima širenja jevanđelja niti o Božjoj nameri. Nije razrešavala stvarne probleme, samo je naređivala ljudima i obavljala površne poslove. Jednom je Je Ping uredila da ja idem da širim jevanđelje mogućem primaocu jevanđelja. Dok smo pričali, primalac jevanđelja me je često fizički uznemiravao. Primetila sam da je priroda te osobe vrlo rđava i da uopšte ne istražuje istiniti put iskreno. Odmah sam to prijavila Je Ping. Na moje iznenađenje, mrzovoljno mi je očitala bukvicu: „Otišla si tamo samo nekoliko puta i već odustaješ? Koje si lekcije naučila?” Završila je sa govorom i otišla. Tada sam bila zbunjena jer me je iznenada orezala i osetila sam da mi je učinjena nepravda. „Pretrpela sam uznemiravanje, a ti me nisi utešila niti si rešila problem, već si me ukorila. Gde je u tome tvoj osećaj za odgovornost?” Kasnije sam nastavila da tragam i potvrdila sam da ta osoba ima rđavu prirodu, da ne voli istinu i da nije vredan primanja jevanđelja tako da sam odustala od njega. Međutim, nakon toga, Je Ping bi mi uvek pronalazila neku grešku, bez razloga. Na primer, namerno mi je postavljala određena pitanja i kad ne bih znala da odgovorim, nazivala bi me smetenom. Takođe me je naterala da pružim pomoć nekome ko ni najmanje nije stremio ka istini. Kada nisam mogla da mu pomognem, iskoristila je to da mi održi lekciju. Mislila sam da je ona ipak starešina, a i mnogi braća i sestre su imali o njoj visoko mišljenje. Dok sam ja bila samo vođa grupe i trebalo je da dam sve od sebe da je ne uvredim. Ali ono što nisam očekivala jeste da Je Ping ukine moju dužnost vođe grupe i da mi organizuje okupljanja sa dve osobe koje uopšte nisu stremile ka istini. Tokom okupljanja, jedan bi uvek zadremao, a drugi bi me uvek gnjavio da mu pričam tračeve. Nakon dva meseca na tim okupljanjima nije bilo nikakvog napretka i ja sam bila u stanju zbunjenosti. Razmišljala sam kako bi ranije, na okupljanjima, svako otvorio srce i razgovarao o svom iskustvu i saznanju, u čemu sam veoma uživala. A sada, kao da sam zaključana u zatvoru. Mnogo sam patila i bila veoma negativna i slaba. Mislila sam, dok sam prisustvovala okupljanjima ovde, da je gubitak u mom životu preveliki. Ako bih nastavila ovako, da li bih mogla zadobiti istinu i dostići spasenje? Tek kasnije sam otkrila da me je Je Ping, zapravo, izolovala tako što me je slala na okupljanja sa dvoje ljudi koje je trebalo da uklone. Kad sam saznala istinu, bila sam uznemirena i besna. Uopšte nisam mislila da je tako podmukla i zlonamerna. Da me tako maltretira zato što je nisam slušala, zar to nije bilo nešto što bi zli ljudi uradili? U to vreme sam zaista želela da prijavim starešinama i delatnicima situaciju sa Je Ping i da razgovaram sa braćom i sestrama i da je razaznam. Ali, pošto je Je Ping uvek bila starešina u crkvi i mnoga braća i sestre su imali o njoj visoko mišljenje, Kad bih razgovarala sa braćom i sestrama i razaznala je, da li bi mi verovali? Kad bi Je Ping čula za to, zasigurno bi nastavila da mi se sveti i da me maltretira. Ako bi mi vratila optužbom i uklonila me, zar se ne bi onda moj put verovanja u Boga tu završio? Pomislivši na to, progutala sam svoje žalbe. Nedugo nakon toga, iz bezbednosnih razloga, Je Ping nije mogla da bude zadužena za crkvene poslove i uređeno je da jedna sestra privremeno prihvati to zaduženje. Kada se ta sestra pridružila našem okupljanju, videla je da u mojoj besedi o rečima Božjim postoji neko prosvetljenje i svetlo i da sam bila voljna da obavljam svoju dužnost, tako da mi je dozvolila da nastavim sa obavljanjem dužnosti nakon što je shvatila moju situaciju.

Nakon toga sam čula da su još dve sestre stalno bile izolovane iz još uvek nepoznatih razloga. I da li je ova situacija kasnije istražena i razjašnjena? Ove dve sestre su branile jednog brata nakon čega ih je Je Ping izolovala. Pošto je taj brat kasnio sa radom na jevanđelju, Je Ping ga je neprestano orezivala. Te dve sestre su je podsetile: „On već zna da je pogrešio. Ne treba samo da ga orežeš; treba i da razgovaraš sa njim o istini da razrešite problem.” Ali nakon što je to čula, Je Ping se veoma razdražila i odmah ih je izolovala. Kad je braća i sestre ne bi poslušali ili kad bi je isprovocirali, ona bi se uhvatila njihovih prestupa i nedostataka da bi ih maltretirala. To je bilo zlo delo! Na jednom okupljanju sam besedila i razotkrila sam je, a jedna sestra me je prekinula rekavši: „Da li ti to od nas tražiš da razotkrijemo Je Ping zato što želiš da joj se osvetiš jer te je pre izolovala? Ako je to slučaj, onda stvarno treba da promisliš o sebi.” Palo mi je na pamet da je Je Ping većinu braće i sestara navela na stranputicu i da su oni o njoj imali visoko mišljenje. Ja sam bila samo vođa grupe. Kako su mogli da poveruju u ono što kažem i da razaznaju nekog ko je bio starešina mnogo godina? Ovog puta, osećala sam se prazno. Mislila sam u sebi: „Moje razumevanje istine je površno i ne mogu odjednom da temeljno raščlanim problem Je Ping. Ako nastavim da govorim mogu me pogrešno razumeti i pomisliti da joj se svetim iz sopstvenih ličnih interesa. Ako Je Ping sazna o ovome, može da me proglasi krivom za osvetu starešini i da me izbaci. Zar tada ne bih izgubila šansu da verujem u Boga? Zaboravi. Radije ću praviti ustupke da se ne bih uvlačila u nevolju i da ne bih sebi donosila nesreću.” Kasnije je crkva odabrala nove starešine i delatnike, a mane su izabrali za đakona za zalivanje. Sin Ja i Li Ru su izabrane za starešine crkve, a Je Ping je bila zadužena za rad na izradi tekstova. Je Ping je u svom srcu skrivala ogorčenost zbog toga što nije bila izabrana za starešinu. Potajno je uvukla svoju sestru i Veng Đing, izokrenula šta je ispravno a šta pogrešno i raširila glasine među braćom i sestrama. Rekla je da su starešine koje su ovog puta izabrane unapred bile određene, čime je navela braću i sestre na stranputicu i zadobila njihovu podršku u obaranju izbornih rezultata. Na svu sreću, starešine su unapred razgovarale sa svima o izbornim načelima, tako da su braće i sestre bili upoznati sa svim činjenicama i nije ih bilo lako zavarati. Kad sam čula šta se dešava, naljutila sam se i zabrinula i rekla sam starešinama: „To što je Je Ping ranije maltretirala ljude je jedno, ali ona sada navodi braću i sestre na stranputicu, uvlači ih i ometa crkveni posao. Ovaj postupak je po prirodi suviše loš! Mora smesta biti prijavljen starešinama višeg ranga!” Starešine su imale isto mišljenje kao i ja i prijavile su situaciju Leo Ro, starešini višeg ranga. Leo Ro je razotkrila zla dela Je Ping, njene sestre i Vang Đing, ali nakon što je Leo Ro otišla, Je Ping se ni najmanje nije suzdržavala i nastavila je da širi svoje reči po crkvi. „Starešine i delatnici ne mogu da obavljaju stvarni posao i nemaju delo Svetog Duha; svi su oni lažne starešine. Lažne starešine ne mogu da obavljaju crkvene poslove i ne znaju kako da razgovaraju o istini da bi rešavali probleme. Sve što mogu da urade jeste da povređuju ljude.” Je Ping i drugi su takođe govorili onima koji su bili izolovani: „Vi ste odano obavljali svoju dužnost, a one lažne starešine su vas potisnule i izolovale.” Takođe su rekli sestri koja je obavljala dužnost domaćina: „Beskorisno je da odano obavljaš svoju dužnost. Ti-i-ti su obavljali dužnosti domaćina baš kao što ti radiš, a sada su izolovani. Isto će se desiti i tebi.” Nakon što su Je Ping i njeni drugovi uzdrmali i naveli na stanputicu neke nerazborite ljude, oni su stvorili unapred zamišljene predstave o starešinama i nisu razgovarali o Božjim rečima na okupljanjima, već su uvek osuđivali greške starešina i napadali starešine i sudili im jer nisu bili sposobni da obavljaju stvaran posao. Takođe su izuzetno poštovali Je Ping, i govorili su da ona zna kako da razgovara, da zna kako da obavlja crkveni posao i da je rođena da bude starešina. Takođe su naveli i neku braću i neke sestre na stranputicu učinivši da prijave postojeće starešine. Je Ping je stvorila potpunu pometnju u crkvenom životu, od toga je nastao haos i posao nije mogao da napreduje. Dok sam posmatrala u šta se crkva pretvara, u srcu mi se javio neki osećaj koji nisam mogla da objasnim. U borbi za položaj starešine, Je Ping je nanela mnogo zla. Ona je bila sam đavo i stala je protiv Boga!

Nakon toga sam prijavila situaciju sa Je Ping propovednici. Propovednica je odmah otišla da razgovara sa Je Ping i ostalima. Tek što je izgovorila nekoliko reči, Je Ping i drugi drugovi su je napali, rekavši da ona staje na stranu lažnih starešina i da ne štiti crkveni posao. Zbog ovog verbalnog napada propovednica je briznula u plač i, nakon toga, da bi stišala haos što je brže moguće, otpustila je dve starešine crkve i jednog jevanđeoskog đakona bez ikakvog razloga. Videvši kako je to uređeno, preplavile su me emocije i pomislila sam: „Zar se nije sve okrenulo naopako? Ona se nije pozabavila osobom koja je činila zlo, već je otpustila one koji su bili sposobni da urade nešto od stvarnog posla. Koliko je to bilo protivno načelima! Zar nije sledila Je Ping u činjenju zla?” Pitala sam propovednicu: „Na osnovu kakvog ponašanja i kojih načela ste doneli odluku da smenite ove ljude?” Rekla je da starešine i jevanđeoski đakon nisu mogli da rešavaju probleme braće i sestara, da nisu razmatrali sopstvenu iskvarenost i da im je nedostajalo delo Svetog Duha, a zatim mi je dala privremeno zaduženje nadgledanja crkvenog posla. Kad sam čula razloge koje mi je dala propovednica, a koji su bili toliko slični napadima Je Ping i njenih drugova na starešine, to me je veoma naljutilo. Razmišljajući o tome na putu do kuće, prosto nisam to mogla da prihvatim. Sad je i propovednica bila na strani Je Ping. Sve crkvene starešine su otpuštene, a ja sam bila samo đakon za zalivanje. Falila su mi načela za razboritost i nisam mogla jasno da govorim o istini. Kad ne bih dobro obavljala svoj posao, zar ne bi Je Ping to iskoristila kao prednost da me osudi i prijavi? Štaviše, Je Ping i ostali su bili prepredeni govornici i već su naveli braću i sestre na stranputicu, pa ko bi stao na moju stranu? U to vreme sam bila pomalo bojažljiva. Je Ping je pretendovala na položaj starešine i pošto je trebalo da ja budem zadužena za crkveni posao, ona bi zaisgurno mislila da ja zauzimam njeno mesto i bila bih joj meta. Sa tako zlonamernom ljudskosti, da li bi me pustila na miru? Da li bi koristila još zlonamernije načine da me maltretira? Što sam više razmišljala, to sam više osećala zabrinutost i nelagodu i planirala sam da pošaljem sestru Li Ru da umesto mene obavlja crkvene poslove. Na taj način me Je Ping i njeni drugovi ne bi direktno napadali. Nakon toga, kada smo obavljali posao u malim grupama, poslala sam Li Ru u grupu u kojoj je bila Je Ping. Rezultat – napali su Li Ru. Posao se nije mogao obaviti i to je imalo uticaj i na stanje Li Ru. Krivila sam sebe i mrzela sam to koliko sam bila sebična. Ali, kad bi zaista trebalo da se sama pozabavim ovim problemom, ne bih imala vere da to uradim. Molila sam se Bogu: „Bože, ima zlih ljudi koji ometaju crkvu i ja moram da se suprotstavim i zaštitim crkvene poslove, ali bojim se da će Je Ping i njeni drugovi to iskoristiti kao sredstvo da me potisnu i maltretiraju, zbog čega ću izgubiti svoju dužnost. Krijem se u pozadini kao neka kukavica i ne ispunjavam svoju odgovornost. Bože, preklinjem Te, daj mi hrabrosti i vere.” Nakon molitve videla sam odlomak Božjih reči zbog kojih sam se osećala vrlo poniženo. Božje reči kažu: „Ako ljudi ne mogu da izraze ono što treba da izraze tokom službe ili da postignu ono što je svojstveno u njihovoj moći, i umesto toga otaljavaju posao, oni su izgubili funkciju koju stvoreno biće treba da ima. Takvi ljudi nazivaju se ’mediokritetima’; oni su beskorisni otpad. Kako se takvi ljudi uopšte mogu nazvati stvorenim bićima?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti”). Bog je rekao da su oni koji ne mogu da urade sve što je u njihovoj moći „mediokriteti” i „beskoristan otpad”. Ja sam bila takva osoba. Bilo mi je jasno da je Je Ping brinula samo za svoju reputaciju i svoj status i napadala je i svetila se onima koji je nisu slušali koristeći prljave trikove da bi ih mučila. Da bi se borila za položaj starešine, čak je osmislila strategiju kako da navede ljude na stranputicu i pridobije ih da preokrenu izborne rezultate u njenu korist. Sa svojim drugovima je posejala razdor među braćom i sestrama i starešinama. Nesumnjivo sam vrlo jasno videla njeno zlonamerno ponašanje, ali kada sam besedila i razaznala Je Ping i kada su braća i sestre sumnjali da sam joj se svetila, bojala sam se da, ukoliko nastavim da je razotkrivam, još više ljudi će na kraju ustati protiv mene. Da bih se zaštitila i izbegla da me Je Ping i njeni drugovi povrede i napadnu, izgubila sam i to malo hrabrosti koju sam imala da je razotkrijem. Kada su mene postavili da obavljam crkvene poslove, nakon što su starešine i đakon bili razrešeni dužnosti, ono što sam prvo pomislila bile su scene kada Je Ping i njeni drugovi napadaju starešine i bojala sam se da će, kada ja budem zadužena za crkvene poslove, Je Ping verovati da zauzimam njeno mesto i da će to iskoristiti kao sredstvo da mi se osveti. Stalno sam želela da izbegnem tu odgovornost i nisam se usuđivala da preuzmem na sebe crkvene poslove. Vrlo dobro sam znala da su Je Ping i njeni drugovi izuzetno zlobni. Oni su mnogo puta napali i Li Ru. Samo sam želela da se zaštitim, tako da, kada sam dodeljivala poslove, namerno sam poslala Li Ru da ide da im se suprotstavi. Koristila sam Li Ru kao štit. Kako sam mogla da budem tako sebična i ogavna? U suočavanju sa zlim silama antihrista koje su ometale crkvu, nisam se držala načela i nisam mogla da stanem na stranu pravde. Kako sam mogla da se zovem stvorenim bićem? Bila sam istinski beskorisna; grdno sam razočarala Boga. Što sam se više trudila da razmišljam o Božjim rečima, to sam više prekoravala sebe i osećala kajanje. Nisam više mogla da ranjavam Božje srce i nisam više mogla da budem sebična i kukavica, da samo mislim na sebe. Morala sam da se povinujem okolnostima koje je Bog uredio i da se, pre svega, potrudim najbolje što mogu da obavljam crkvene poslove. Nakon toga sam skupila hrabrost da se suočim sa Je Ping i njenim drugovima. Iako bi me Je Ping i ostali i dalje napadali kada sam obavljala poslove, bez obzira koliko bili nerazumni, više ih nisam izbegavala. Samo sam vodila računa da besedim o istina-načelima i da oni na mene nemaju uticaj.

Nakon toga sam razmišljala o sebi: „Zašto ih se toliko bojim i zašto se ne usuđujem da se suočim sa njima?” Usred traganja, videla sam dva odlomka Božjih reči koje su me duboko dirnule. Svemogući Bog kaže: „Kada se pravda sukobi sa poročnošću, čovekov bes se neće rasplamsati u odbrani postojanja pravde; naprotiv, kada su sile pravde ugrožene, izložene progonu i napadnute, čovekov stav je u tome da to previđa, izbegava ili da ustukne. Međutim, kad se suoči sa silama rđavosti, čovekov stav je u tome da bude susretljiv, da se klanja i provuče” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni II”). „Bog je rekao: ’Bez Božje dozvole, Sotoni je teško da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog.’ U kojoj meri si u stanju da veruješ u ove reči? Borba protiv antihristȃ i zlih ljudi otkriva veličinu tvoje vere. Ako imaš iskrenu veru u Boga, tada imaš istinsko poverenje. Ako u Boga imaš samo malo vere, a ta vera je nejasna i šuplja, onda nemaš istinsko poverenje. Ako ne veruješ da nad svim ovim Bog može da bude suveren i da je Sotona pod Božjom vrhovnom vlašću, i dalje se plašiš antihristȃ i zlih ljudi, možeš da tolerišeš to što čine zlo u crkvi, njihovo ometanje i uništavanje crkvenog posla, možeš da sa Sotonom praviš kompromise ili ga preklinješ za milost kako bi sebe zaštitio, ne usuđujući se da se usprotiviš i protiv njih boriš, i postao si dezerter, onaj koji drugima hoće da ugodi, običan posmatrač, u tom slučaju ti nedostaje iskrena vera u Boga. Tvoja vera u Boga je pod znakom pitanja, što je čini užasno bednom!” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”). Kao da su mi Božje reči sudile u lice, zbog čega sam bila duboko ojađena i uplašena. Shvatila sam da je Bog zaista ispitao dubine ljudskog srca i da je On jasno video bezvernu suštinu unutar mene. Razmišljajući ponovo o tome pažljivo, shvatila sam da, bez obzira na to koliko su jake Sotonine zle sile, one ne mogu da pređu ograničenja koja im je Bog odredio i da ne mogu da se usude, niti se usuđuju da rade ono što Bog ne dozvoljava. Osnovni uzrok mog straha od Je Ping i njenih pratilaca bio je taj što nisam verovala u Božju suverenost nad svime. Mislila sam da nemam status u crkvi i da moje reči nemaju rast. S druge strane, Je Ping je uvek bila predvodnik i slatkorečivica koja je takođe navela na stranputicu neku braću i sestre. Čak je i propovednicu uspela da prevede na svoju stranu. Ja sam bila slaba i ranjiva i moje reči su imale malu težinu; nisam mogla da joj pariram. Pa čak i kada me je izolovala i maltretirala, čak i kada sam je videla kako potiskuje braću i sestre dok istovremeno čini zlo i ometa crkvene poslove, i dalje nisam bila dovoljno hrabra da je prijavim. Mislila sam da će me otpustiti i ukloniti, zbog čega ću izgubiti šansu za spasenjem. Radije bih samo da vodim besmislen život, da se ne mešam dok ona nastavlja da čini zlo i da ne razotkrivam njena zla dela. Bila sam saučesnik u njenom zlu i davala sam prećutnu saglasnost Sotoni koji je štetio radu crkve. Razmišljajući o svojim različitim iskustvima koja sam stekla verujući u Boga, shvatila sam da me je Bog vodio i vladao mnome na svakom koraku na tom putu. Doživela sam potiskivanje i maltretiranje od strane Je Ping i mislila sam da ću zauvek biti izolovana, ali onda, iz bezbednosnih razloga, Je Ping nije bila u mogućnosti da obavlja crkvene poslove i nova sestra koja je preuzela to zaduženje vratila me je na moju dužnost kada je shvatila situaciju. Bog je vladao svime što sam direktno iskusila; zar nije On takođe imao poslednju reč po pitanju mojih izgleda i moje vere? Iskusila sam sva ta okruženja koja je Bog uredio i bila sam opskrbljena mnogim istinama, ali zašto nisam imala veru u Boga sve do sada? Kada bi me nešto zadesilo, nisam se molila i pozivala Boga, niti sam primenjivala istinu. Umesto toga, bojala sam se Sotoninog statusa i moći. Ove zle Sotonine sile sam smatrala uzvišenijim i od samog Boga. Zar se nisam predavala Sotoni? Koje mesto u svom srcu sam ostavila za Boga? Shvatila sam da teoretski verujem da Bog ima suverenost nad svime i da je On pravedan, ali kad bi me nešto zadesilo, postajala sam laka meta. Imala sam tako malo vere u Boga! U tom trenutku sam najzad shvatila da, čak i ako zle sile mogu neko vreme da budu osione, da potiskuju braću i sestre i navode neke smetene, nerazborite ljude na stranputicu, Bog ih je koristio u Svojoj službi kako bi pomogao ljudima da nauče da razaznaju. Pre ili kasnije, antihristi će se pokazati ko su i biće uklonjeni. Baš kao nekada, kada je naša crkva imala jednog antihrista, ženu koja je činila razna zla dok je obavljala svoju dužnost. Na kraju su sva njena zla dela razotkrivena, braća i sestre su je napustili i izopštena je iz crkve. Shvatila sam da u crkvi vlada Božja pravednost. Ako neko marljivo to sam ne iskusi, kako onda može da spozna Božja dela? Moj pristup stvarima je bio vrlo sirov i površan, a kada bi me nešto zadesilo, popustila bih pred Sotoninim silama; nisam imala mesta za Boga u svom srcu. Bila sam potpuni bezvernik! Nisam shvatala istinu; bila sam jedno jadno stvorenje! Razmišljajući o ovome, postidela sam se svog kukavičluka i sebičluka. Bila sam voljna da praktično postupam prema načelima Božje kuće i da se uzdam u Boga kako bih razotkrila i ostavila antihriste. Požurila sam da se sastanem sa svojim saradnicima i da razgovaramo o tome kako treba da se pozabavimo Je Ping i njenim drugovima.

Kada smo se sastali, pojeli smo i popili jedan odlomak Božjih reči. Bog kaže: „Ako crkva nema nikoga ko je voljan da primenjuje istinu i nikoga ko može postojano da svedoči za Boga, takva crkva bi trebalo da bude potpuno izolovana, a njene se veze sa drugim crkvama moraju prekinuti. To zovemo ’sahranjivanjem smrti’; to znači odbaciti Sotonu. Ako u crkvi postoji nekoliko lokalnih siledžija, a prate ih ’sitne mušice’ koje nemaju ni malo pronicljivosti, ako ljudi u takvoj crkvi, čak i nakon što su uvideli istinu, i dalje nisu sposobni da odbace stege i manipulacije ovih siledžija, onda će sve te budale na kraju biti uklonjene. Ove sitne mušice možda i ne bi učinile ništa strašno, ali su još lažljivije i još ljigavije, a svi takvi će biti uklonjeni. Neće preostati niko!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”). Nakon čitanja Božjih reči, osećala sam da On ispoljava Svoj bes na meni. „Sahranjivanje smrti” i „Neće preostati niko”, ove reči su se, kao mačem, duboko urezale u moje srce i bila sam jako uplašena. Je Ping i ostali antihristi i zli ljudi ometali su crkvu skoro godinu dana radi nadmetanja za moć i status i učinili su mnogo zla. Očigledno sam mogla donekle da ih razaznam i već sam videla priroda-suštine ovih zlih ljudi, ali sam odlagala da ih razotkrijem i prijavim, čime sam im omogućila da čine zlo; Već sam uvredila Božju narav. Kada sam na kraju videla da Bog kaže da svi prepredeni i lukavi ljudi moraju da budu uklonjeni, pomislila sam kako sam ranije, da bih zaštitila svoje interese, videla zla dela Je Ping, a ipak je nisam razotkrila niti prijavila, što je dovelo do gubitka u život-ulasku moje braće i mojih sestara. Imala sam snažan osećaj samoprekora. Usred svog razmišljanja, shvatila sam da, pošto me je kontrolisao sotonski otrov, poznat kao „Grom uvek u najviše drvo udara”, ja sam radila stvari na vrlo prepreden i varljiv način. Pošto me je Je Ping maltretirala, nekoliko puta sam želela da prijavim njena zla dela, ali čim sam pomislila da Je Ping može ponovo da me potisne i maltretira, da ugrozi moje izglede i odredište, ustuknula bih iz straha. Kada sam preuzela crkvene poslove, samo sam poslala Li Ru da bude štit, dok sam se ja krila u pozadini, ne vređajući nikoga. Shvatila sam da živim prema sotonskim otrovima i da sam postala sebična i ogavna. Kada sam naišla na nevolju, samo sam se sakrila u svoju ljušturu, kao puž. Nisam imala ni trunke hrabrosti, a kamoli osećaj za pravdu! Zapravo, što sam više ustupaka pravila da bih izbegla nevolje, to sam više dozvoljavala antihristima i zlikovcima da prekidaju crkvu i to sam više braću i sestre predavala okrutnosti Sotone i đavola. Sada sam bila zadužena za crkvene poslove i Božja namera je bila da se ja pridržavam načela, da štitim braću i sestre i da ne dozvolim antihristima da naškode crkvenim poslovima. Trebalo je da ispunim svoju obavezu i odgovornost. Ranije sam štitila sebe u svakom pogledu i nisam mogla da primenjujem istinu i udovoljim Bogu. Ali Bog mi nije zabranio da obavljam svoju dužnost; umesto toga, On je koristio Svoje reči da mi sudi i da me upozori. To je najveća Božja ljubav! Ovoga puta sam morala da prijavim Je Ping i da se borim protiv zlih sila antihrista sve do kraja. Morala sam jednom da budem istinita osoba! Nakon toga smo prijavili zla dela Je Ping i njenih drugova, kao i ispoljenje propovednice da ih sledi u činjenu zla starešinama višeg ranga. Kada su starešine shvatile šta sve Je Ping ispoljava, prvo su nas okupili, zajedno sa braćom i sestrama, na razgovor kako bismo je razaznali i kako bismo, što je moguće brže, pružili više činjenica o zlim delima Je Ping i njenih drugova. Nakon nekog vremena provedenog u razgovoru, braća i sestre su počeli da razaznaju Je Ping i svi su bili voljni da pruže dokaze za zla dela Je Ping i njenih drugova. Kasnije, nakon što su starešine potvrdile njihova ispoljavanja o kojima smo govorili, uvideli su da mogu doneti zaključak na osnovu dokaza i Je Ping i ostali su uklonjeni iz crkve.

Kasnije smo pročitali još jedan odlomak reči Božjih i razgovarali o tome zašto je Bog u poslednjim danima dozvolio antihristima i zlim ljudima da čine zlo i dovedu do ometanja u crkvi, koja je ovde bila Božja namera i koje lekcije treba da naučimo. Svemogući Bog kaže: „Antihristi i zli ljudi se pojavljuju u nekim crkvama i izazivaju ometanje, a pritom neke ljude navode na stranputicu – da li je to dobro ili loše? Da li je to Božja ljubav ili se Bog poigrava s ljudima i otkriva ih? To ne možeš da shvatiš, zar ne? Bog sve stavlja u svoju službu da bi usavršio i spasio one koje želi da spase, a istina je ono što na kraju dobijaju oni koji istinski traže istinu i primenjuju je. Međutim, neki koji ne traže istinu se žale i kažu: ’Nije u redu da Bog postupa na taj način. Zbog toga mnogo patim! Zamalo da se pridružim antihristima. Ako je to zaista Bog uredio, kako može da dozvoli da se ljudi pridruže antihristima?’ O čemu je ovde reč? To što se nisi pridružio antihristima dokazuje da imaš Božju zaštitu; ako se pridružiš antihristima, onda je to izdaja Boga i Bog te više ne želi. Dakle, da li je dobro ili loše to što ti antihristi i zli ljudi izazivaju ometanje u crkvi? Spolja se čini da je to loša stvar, ali kada se ti antihristi i zli ljudi otkriju, onda jača tvoja moć razlučivanja, oni se uklanjaju i tvoj rast napreduje. Kada se ponovo sretneš sa takvim ljudima u budućnosti, umećeš da ih prepoznaš čak i pre nego što pokažu svoje pravo lice, i odbacićeš ih. To će ti omogućiti da izvučeš pouke i da imaš koristi; znaćeš kako da razlikuješ antihriste i Sotona te više neće navoditi na pogrešan put. Dakle, reci Mi, zar nije dobro da antihristi ometaju i navode ljude na pogrešan put? Tek kada dožive ovu fazu, ljudi mogu da uvide da Bog nije delovao u skladu sa njihovim predstavama i uobraziljom, i da Bog dozvoljava velikoj crvenoj aždaji da mahnito stvara ometanja i dozvoljava antihristima da Božji izabrani narod navode na pogrešan put kako bi On mogao da koristi Sotonu u Svojoj službi da bi usavršio Svoj izabrani narod, i tek tada ljudi shvataju Božje mukotrpne namere. Neki ljudi kažu: ’Antihristi su me dva puta naveli na stranputicu i još uvek ne umem da ih razaznam. Ako se pojavi još lukaviji antihrist, opet ću biti naveden na pogrešan put.’ Onda pusti da se ponovo desi da bi mogao to da iskusiš i da naučiš lekciju – Bog mora tako da postupa da bi mogao da spase čovečanstvo od Sotoninog uticaja” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino razrešenjem vlastitih predstava čovek može da stupi na pravi put vere u Boga (1)”). Reči Božje su me navele da osetim kako je On zaista svemoćan i veoma mudar u svom delu! To što su zlikovci i antihristi ometali crkvu naizgled nije bilo dobro i nije bilo u skladu sa predstavama i uobraziljama ljudi, ali je i dalje bilo ispunjeno Božjom mudrošću. Bog je koristio Sotonine i đavolje nastupe u crkvi da bi ih razotkrio i uklonio, kao i da bi nama pomogao da naučimo da budemo razboriti. Bog je znao da nam je rast previše mali i da nas antihristi i zlikovci mogu lako navesti na stranputicu, tako da je On kroz njih, koji su činili zlo u crkvi, nas naveo da postanemo razboritiji. U isto vreme, On je razotkrio i one koji su bili smeteni i nerazboriti i koji su slepo sledili druge. Setila sam se Božjih reči: „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”). U svom srcu jasnije sam videla da postoje mnogi ljudi koji veruju u Boga i koji Ga slede, a u početku žito i kukolj rastu zajedno i ne može se reći šta je dobro a šta loše. Međutim, kako Božje delo suda u poslednjim danima napreduje, oni koji mogu da prihvate istinu i da streme ka njoj mogu da prihvate Božji sud i oslobode se iskvarenosti. S druge strane, bezvernici, zli ljudi i antihristi se prikazuju u svom pravom svetlu i temeljno se uklanjaju, a crkva postaje sve čistija. Ovo je neizbežan ishod uspešnog završetka Božjeg dela suda!

Četvrtog decembra 2018. godine, crkvi je preneto obaveštenje o izopštenju Je Ping i ostalih. Podrazumeva se da su se braća i sestre osećali oslobođeno i svi su se oni obradovali i slavili su Božju pravednost celim srcem. Haos u crkvi je konačno utihnuo i braća i sestre su se vratili normalnom crkvenom životu. Svim srcem se zahvaljujem Bogu na Njegovom vođstvu!