Naša braća i sestre možda imaju neku ideju o sledu, koracima i metodama Božjeg dela u kontinentalnoj Kini, ali ipak mislim da je vredno osvrnuti se na to ili vam dati sažetak. Iskoristiću ovu priliku da kažem šta mi leži na srcu, i neću govoriti o stvarima koje su izvan ovog dela. Nadam se da će braća i sestre razumeti Moje raspoloženje, a takođe ponizno molim sve one koji čitaju Moje reči da razumeju i oproste Moj mali rast, Moje nedovoljno životno iskustvo i Moju nesposobnost da držim glavu uspravno pred Bogom. Ipak, imam osećaj da su to sve objektivni razlozi. Ukratko, bez obzira na sve, nijedna osoba, događaj ili stvar ne može nas sprečiti da budemo u zajedništvu pred Bogom, i nadam se da će naša braća i sestre moći da Mi se pridruže u vrednijem radu pred Bogom. Želeo bih da izgovorim sledeću molitvu: „O, Bože! Molim te smiluj se na nas, da se Ja i Moja braća i sestre zajedno borimo vođeni zajedničkim idealima, da Ti budemo verni do smrti i da nikada ne zažalimo!“ Ove reči su Moja odluka pred Bogom, ali se takođe može reći da su one Moj sopstveni moto kao osobe od krvi i mesa koju Bog koristi. Mnogo puta sam podelio ove reči u zajedništvu, okružen braćom i sestrama, i predao sam ih kao poruku onima koji su bili uz Mene. Ne znam šta ljudi misle o njima, ali bez obzira na sve, Ja verujem da ove reči imaju ne samo aspekt subjektivnog truda, već, štaviše, sadrže i aspekt objektivne teorije. Zbog toga je moguće da neki ljudi imaju određena mišljenja, i bilo bi ti dobro da uzmeš ove reči kao svoj moto i da vidiš koliko će narasti tvoj poriv za ljubavlju prema Bogu. Neki ljudi će steći određenu predstavu kada pročitaju ove reči, i pomisliće: „Kako jedna takva svakodnevna, obična stvar može u ljudima da izazove veliki poriv da vole Boga do smrti? A da pritom to nema nikakve veze sa temom ‘Puta’ o kojoj raspravljamo“. Priznajem da ove reči možda nisu naročito privlačne, ali uvek sam mislio da mogu da usmere ljude na pravi put i omoguće im da prođu kroz razne vrste kušnji na putu vere u Boga a da na njemu ne izgube volju i da ne odustanu. Zato ih uvek smatram za Svoj moto. Nadam se da će i ljudi pažljivo razmisliti o tome. Međutim, nije Mi namera da svakoga nateram da prihvati Moje stavove – to je samo predlog. Ma šta drugi ljudi mislili o Meni, smatram da Bog razume unutrašnju dinamiku svakog od nas. Bog neprestano dela u svakom od nas, a Njegovo delo je neumorno. On tako dela u nama zato što smo svi rođeni u zemlji velike crvene aždaje. Oni koji su rođeni u zemlji velike crvene aždaje imaju tu sreću da dobiju ovo delo Svetog Duha. Kao jedan od njih, imam čvrst osećaj da je Bog divan, drag i dostojan poštovanja. To je Bog koji se brine za nas. To što je tako zaostala, konzervativna, feudalistička, sujeverna i izopačena imperija proletarijata mogla da dobije takav zadatak od Boga pokazuje koliko smo mi, ova grupa ljudi u poslednjem dobu, blagosloveni. Verujem da će kao ishod toga svoj braći i sestrama čije su duhovne oči otvorene da vide ovo delo, poteći suze radosnice. Zar se u tom trenutku nećeš obratiti Bogu igrajući od radosti? Zar nećeš pesmu svog srca ponuditi Bogu? Zar u tom trenutku nećeš pokazati svoju odlučnost prema Bogu i napraviti drugi plan pred Njim? Mislim da sve to normalni ljudi koji veruju u Boga treba da učine. Kao ljudska bića, verujem da svako od nas treba da ima neku vrstu izraza pred Bogom. To je ono što osoba koja ima osećanja treba da učini. Jedan pogled na to kakvog je kova svako od nas i na mesto gde smo rođeni pokazuje koliko je samo poniženja Bog pretrpeo da bi stigao među nas. Možda u sebi imamo neko znanje o Bogu, ali ono što znamo – da je Bog tako veliki, tako uzvišen i tako častan – dovoljno je da istakne koliko je Njegova patnja među ljudima bila velika. Ipak, ove Moje reči su još uvek nejasne i ljudi ih mogu primiti samo kao reči i doktrinu, jer su ljudi u našoj sredini suviše glupi i tupi. Moj jedini izbor je, dakle, da uložim više napora da objasnim ovo pitanje svoj braći i sestrama koji bi ih prihvatili, tako da naš duh može biti dirnut Duhom Božjim. Neka Bog otvori naše duhovne oči, tako da možemo da vidimo cenu koju je Bog platio, trud koji je uložio i energiju koju je utrošio za nas.

Kao jedan od onih koji su prihvatili Duh Božji u kontinentalnoj Kini, imam snažan osećaj koliko je naš kov nedovoljan. (Nadam se da se naša braća i sestre ne osećaju loše zbog toga – to je stvarno stanje stvari.) U Mom praktičnom životu jasno sam video da je ono što imamo i što jesmo vrlo nazadno. U pogledu glavnih aspekata, to je način na koji se ponašamo u svojim životima i u svom odnosu sa Bogom, a u pogledu manjih aspekata, to je ama baš svaka naša zamisao i pomisao. Sve su to stvari koje objektivno postoje i teško ih je sakriti rečima ili lažiranjem. Stoga, kada ovo kažem, većina ljudi klima glavom, priznaje i ubeđena je u to, sem u slučajevima kada im nedostaje normalno razmišljanje: takvi ljudi nisu u stanju da prihvate ove Moje poglede. Možda sam previše nepristojan, drsko govorim o ovim ljudima kao o pravim zverima. To je zato što u zemlji velike crvene aždaje žive najniži od najnižih, oni su poput svinja ili pasa. Niko nije slabijeg kova od njih; nisu dostojni da stanu pred Boga. Možda su Moje reči previše „bezobrazne“. Predstavljajući Duha Božjeg koji radi u Meni, proklinjem ovo prljavo stvorenje nalik zveri i nadam se da ovo nije oslabilo Moju braću i sestre. Moguće je da među nama nema takvih ljudi, ali bez obzira šta je istina, verujem da je to način na koji treba postupati s takvim ljudima. Šta ti misliš?

Carstvo velike crvene aždaje trajalo je nekoliko hiljada godina i bilo je izopačeno sve vreme – upravo zato što se opiralo Bogu sve to vreme, susrelo se sa kletvama i gnevom Božjim, nakon čega je stigla grdnja Božja. Prokleta od Boga, ova zemlja je uporno trpela rasnu diskriminaciju i ostala je u stanju zaostalosti. Zemlja u kojoj smo rođeni vrvi od svih vrsta prljavih demona koji su neobuzdani u svojoj poteri za dominacijom – što znači da blate one koji su rođeni ovde. Navike, običaji, ideje i koncepti ljudi zaostali su i staromodni, tako da stiču svakakve predstave o Bogu kojih do sada nisu uspeli da se otarase. Konkretno, oni se ponašaju na jedan način pred Bogom, a na drugi iza Njegovih leđa, misle da veličanjem Sotone služe Bogu, što pokazuje da su oni najzaostaliji od svih. Bog je obavio toliko posla u kontinentalnoj Kini i izgovorio toliko Svojih reči, ali ljudi su još uvek potpuno tupi i ravnodušni. Oni još uvek rade ono što su ranije radili i nemaju apsolutno nikakvo razumevanje Božjih reči. Kada je Bog objavio da nema budućnosti i nade, crkva, koja je bila živa kao vreo letnji dan, odmah je zapala u zimsku studen. Prava sopstva ljudi bila su izložena svetlosti dana i njihovo prethodno samopouzdanje, ljubav i snaga nestali su bez traga. Do danas niko od njih nije povratio svoju vitalnost. Oni na rečima vole Boga i, mada se ne usuđuju da se žale u svojim srcima, bez obzira na sve, oni naprosto nemaju tu ljubav. O čemu se tu radi? Mislim da će naša braća i sestre priznati ovu činjenicu. Neka nas Bog prosveti, tako da svi možemo da upoznamo Njegovu divotu, da volimo našeg Boga u dubini srca i izrazimo ljubav koju svi imamo prema Bogu u našim različitim položajima; neka nam Bog podari nepokolebljiva srca iskrene ljubavi prema Njemu – to je ono čemu se nadam. Rekavši ovo, imam malo saosećanja prema Mojoj braći i sestrama koji su takođe rođeni u ovoj zemlji prljavštine i stoga je u Meni narasla mržnja prema velikoj crvenoj aždaji. Ona ometa naše bogoljubivo srce i podstiče našu pohlepu za našim budućim šansama. Iskušava nas da budemo negativni, da pružimo otpor Bogu. Velika crvena aždaja je ta koja nas je prevarila, iskvarila i opustošila sve do sada, do tačke u kojoj naša srca nisu u stanju da uzvrate Božju ljubav. Mi imamo poriv u svojim srcima, ali nemoćni smo uprkos tome. Svi smo mi njene žrtve. Iz tog razloga, mrzim je svim srcem i ne mogu da dočekam da je uništim. Međutim, kada ponovo razmislim, od toga ne bi bilo nikakve koristi, već bi samo donelo nevolje Bogu, tako da se vraćam ovim rečima – usmerio sam Svoje srce ka vršenju Njegove volje – s ljubavlju prema Bogu. To je put kojim idem – to je put kojim Ja, jedna od Njegovih kreacija, treba da idem. Tako treba da provedem Svoj život. Ovo su reči iz Mog srca i nadam se da će Moja braća i sestre dobiti malo ohrabrenja nakon čitanja ovih reči, kako bi Moje srce dobilo malo mira. Jer Moj je cilj da izvršavam Božju volju i da tako proživljavam svetli i sjajni život ispunjen smislom. Tako ću moći da umrem bez kajanja, sa srcem punim zadovoljstva i utehe. Da li bi i ti to voleo? Da li ti imaš tu odlučnost?

To što je Bog u stanju da dela u takozvanom „bolesnom čoveku Istočne Azije“ dokaz je Njegove velike moći. To je Njegova skrušenost i skrivenost. Bez obzira na Njegove oštre reči ili grdnju prema nama, treba da Ga slavimo iz sveg srca zbog Njegove skrušenosti, i da Ga volimo do samog kraja zbog toga. Ljudi koji su nekoliko hiljada godina bili podvrgnuti Sotoni nastavili su da žive pod njegovim uticajem i nisu ga odbacili. Nastavili su da s mukom bauljaju i da se zlopate. U prošlosti su palili tamjan, klanjali se i slavili Sotonu i bili su čvrsto vezani za porodične i sekularne veze, kao i za društveni život. Nisu mogli da ih se otarase. Kako u ovakvom društvu u kojem je čovek čoveku vuk bilo ko može da nađe smislen život? Ljudi svedoče o paćeničkom životu i sreća je da je Bog spasio ove nevine ljude, stavljajući naše živote pod Svoju brigu i zaštitu, tako da su naši životi radosni i više nisu puni briga. Nastavili smo da živimo u Njegovoj blagodati sve do sada. Zar to nije Božji blagoslov? Kako neko može imati obraza da ima ekstravagantne zahteve prema Bogu? Da li nam je tako malo dao? Zar još uvek niste zadovoljni? Mislim da je došlo vreme da uzvratimo Božju ljubav. Možda trpimo nemalu količinu ismevanja, klevete i progona jer sledimo put vere u Boga, ali verujem da je to značajno. To je stvar slave, a ne srama, i bez obzira na sve, mnogi su blagoslovi koje uživamo. U bezbroj slučajeva razočaranja, Božje reči su donele utehu i pre nego što smo stigli da se osvrnemo, tuga se pretvorila u radost. U bezbroj slučajeva oskudice, Bog je doneo blagoslove i mi smo snabdeveni kroz Njegove reči. U bezbroj slučajeva bolesti, Božje reči donele su život – oslobodili smo se opasnosti i prešli smo iz opasnosti u sigurnost. Uživao si u mnogim sličnim stvarima, a da toga nisi bio svestan. Zar se ničega ne sećaš?