U današnje vreme, katastrofe su sve gore i gore. Ne samo što se kuga i dalje širi, već ljudima preti i glad. U nekim regionima se vode ratovi, a u mnogim zemljama širom sveta vlada haos. Nesloga je već široko rasprostranjena. U prošlosti je rečeno da „Plamenovi rata se kovitlaju, dim iz topova ispunjava vazduh, vreme postaje toplije, klima se menja, kuga će se raširiti“, a ovo predskazanje se već ostvaruje. Kuga se širi i ne jenjava, a nevernici žive u strašnim nedaćama. Svaki dan i svaka godina gori su im od prethodnih i već ih je snašla katastrofa. Svi oni žele da se reše ove patnje i da izbegnu dane katastrofe. Svi se nadaju da će ih država spasti i izbaviti iz katastrofe, ali država je kao zamak od peska koji zapljuskuju talasi – nemoćna i nesposobna da spase samu sebe, a kamoli bilo koga drugog. Pitanje je dana kada će država da se uruši i da bude uništena, jer to je neizbežno. Svi ste videli kroz šta sve prolaze nevernici – oni uistinu pate! A kakav je trenutno vaš život? Zar vam nije mnogo bolje nego njima? (Jeste.) Po čemu vam je bolje? (Još uvek možemo zajedno da čitamo reč Božju i da u zajedništvu razgovaramo o istini. Još uvek možemo da obavljamo svoju dužnost u Božjoj kući i da tragamo za život-ulaskom. U srcu osećamo spokoj i bezbrižni smo. Mnogo nam je bolje nego nevernicima.) U najmanju ruku, ljudima koji veruju u Boga je bolje nego nevernicima zbog toga što imaju na šta da se oslone. Oni veruju u Božju suverenost, veruju da je sve u Božjim rukama i veruju u Božje orkestracije i uređenja. Pošto imaju poverenje i pravu veru u Boga, oni imaju na šta da se oslone i imaju osećaj sigurnosti. Ljudi koji iskreno veruju u Boga zaista osećaju podršku u srcu, i imaju osećaj sigurnosti, radosti i spokoja, bez obzira koliko je njihovo šire spoljašnje okruženje opasno ili haotično. Prema tome, ma kakvu situaciju da doživi, ma kako da se spoljašnja sredina promeni i ma šta da se desi, bilo da je zadesi neka katastrofa, rat ili kuga i bez obzira da li se radi o nekom velikom događaju ili manjem problemu, osoba koja iskreno veruje u Boga može da se posveti vršenju svoje dužnosti u Božjoj kući, može da jede i pije reč Božju, da doživljava Božje delo i da traga da bi zadobio istinu, zato što ona sledi Boga i kloni se sekularnih trendova. U tom smislu, ništa se ne menja. Najvažnija stvar i najvažniji cilj za kojim morate tragati u svojoj veri u Boga ne mogu se promeniti, a to su težnja za istinom, dobro obavljanje dužnosti i veličanstveno svedočenje o Bogu. To se nipošto ne može promeniti.

Ma koliko da se svet menja, ma koliko snažno da se Sotonine snage bore i tuku i ma koliko da ovo društvo i svet postaju haotični, suštinski problemi, poput onih da Sotona ljude navodi na stranputicu, kvari ih, sputava i upravlja njima, ostaju nepromenjeni. Drugim rečima, ostaju nepromenjene sve jeresi i zablude koje Sotona usađuje u ljude, kao i sve misli i izjave koje se opiru i protivreče zakonima i propisima Božjeg stvaranja ljudi i svih stvari. Kao prvo, nisu se promenile te sotonske stvari. Kao drugo, ma kako da se menja stanje i struktura ovoga sveta, jeresi i zablude koje je Sotona posadio duboko u ljudska srca još uvek nisu odstranjene. Jeresi i zablude kojima Sotona kvari ljude i navodi ih na stranputicu nisu iščilele iz srca ljudi zato što je svet u stanju haosa, niti zato što je Sotona sada u lošem stanju i što je nemoćan da upravlja svetom. Ovde se ne radi o tome. Sotonine jeresi i zablude i dalje postoje u srcima ljudi i niko ne može odatle da ih istera. Od trenutka kad je Sotona počeo da kvari ljudski rod, njegove jeresi i zablude postepeno su usađivane duboko u srce i um svakog stvorenog ljudskog bića. One su u ljudskim srcima i umovima ostale potpuno nepromenjene do dan-danas. Čak i nakon što je Bog mnogo godina radio i snabdeo ljude velikim delom istine, ljudi i dalje nisu u stanju da prepoznaju razne misli, gledišta i izreke koje im je usadio Sotona, a kamoli da te stvari pokušaju aktivno da identifikuju u odsustvu uticaja faktora okruženja ili da ih izbrišu iz svog srca. Takođe nisu u stanju da proaktivno odbace razne misli i izjave koje im je Sotona usadio, uprkos snabdevanju i usmeravanju Božjim rečima. Mada je Sotona isprva pasivno kvario ljude, tokom procesa Sotoninog kvarenja čovečanstva ljudi su počeli da žive u skladu sa Sotoninom naravi i da stvari posmatraju u skladu sa Sotoninim mislima i stanovištima. Postepeno su počeli da sve aktivnije sarađuju sa Sotonom i sve su se aktivnije bunili protiv Boga, okretali Mu leđa i napuštali Ga, dok na kraju Sotona nije u potpunosti preuzeo kontrolu nad njima. Kad svoje zle i nebulozne misli i gledišta Sotona do kraja usadi u ljude, oni bivaju potpuno utamničeni i postaju njegovi robovi ili, da budem precizniji, postaju otelovljenje Sotone. Kad se to desi, ljudi u potpunosti proživljavaju Sotoninu narav. Ne samo da žive u skladu sa Sotoninim filozofijama i mislima, već u njihovu prirodu bivaju ugrađene različite predstave i gledišta koje im je Sotona usadio. Preciznije govoreći, ljudi ne samo da proživljavaju Sotonin lik, nego i žive kao Sotone, kao đavoli. Kad se to desi, ljudi više nisu samo pasivno izloženi uticaju, kvarenju, navođenju na stranputicu i upravljanju od strane Sotone, već u potpunosti prelaze na stranu Sotone i suprotstavljaju se Bogu. Kad su ljudi u tolikoj meri iskvareni, moglo bi se reći da su postali Sotonina ispostava i njegovo otelotvorenje. Da bi Bog spasao neko stvoreno biće koje je ispostava i otelotvorenje Sotone, osim što mu pruža istinu i razotkriva razne njegove iskvarene naravi i postupke kojima se ono buni protiv Boga, još je važnije da se razotkriju i detaljno analiziraju misli, gledišta i izjave koje to biće nosi duboko u svom srcu i koje su iste kao u Sotone. Naime, ljudi i Sotona dele iste misli, gledišta i izjave. Sotona živi u skladu s tim stvarima, a slično tome i ljudi, budući da ih je Sotona duboko iskvario, prirodno žive u skladu s njima. Upravo zato što žive u skladu s tim stvarima i što ta gledišta utiču na njih, zastranjuju ih i upravljaju njima, čak i nakon što shvate deo istine i spoznaju da je Bog Stvoritelj ljudi, i dalje ne mogu da Mu se poklone na osnovu svoje vere u Boga, ne mogu da Mu se u celosti pokore, niti mogu iskrenog srca da Ga obožavaju. Razlog zbog kojeg ljudi ne mogu iskrenog srca da obožavaju Boga jeste taj što su oni, duboko u svom srcu i umu, još uvek opsednuti i kontrolisani raznim Sotoninim mislima i gledištima. Zbog toga ljudi, kad prihvate Božje delo i budu osvojeni, još uvek ne mogu da se potpuno odreknu raznih Sotoninih jeresi i zabluda, iako su u stanju da reč Božju prihvate kao život; oni još uvek ne mogu da se u potpunosti otrgnu od uticaja tame, da se istinski pokore Bogu, niti da Ga obožavaju. Stoga Bog, ako želi da spase čovečanstvo, najpre mora da izrazi istinu kako bi osudio i očistio iskvarene ljudske naravi, mora ljude da navede da razumeju istinu, da spoznaju Boga i da Mu se pokore, mora da ih nauči kako da se ponašaju i kako da idu ispravnim putem i mora da im kaže kako da praktikuju istinu, kako da svoju dužnost dobro obave i kako da zakorače u istina-stvarnosti. Nakon toga, On mora da razotkrije Sotonine misli i gledišta. Mora da razotkrije i da detaljno analizira razne jeresi i zablude kojima Sotona kvari ljude, kako bi ljudi mogli da ih prepoznaju. Tek tada će ljudi moći da te sotonske stvari počiste iz svog srca, da postanu čisti i da dostignu spasenje. Na taj način, ljudi će razumeti šta je istina i moći će da prepoznaju Sotoninu narav, Sotoninu prirodu i sve njegove jeresi i zablude. Kad budu priznali da je Bog Stvoritelj i kad budu imali vere da slede Boga, oni će duboko u srcu moći da vide Sotoninu ružnoću i da uistinu odbace Sotonu. Ljudska će srca tada moći da se potpuno vrate Bogu. Kad čovekovo srce počne da se vraća Bogu, ali Mu se još uvek nije u potpunosti vratilo, to jest, dok čovekovo srce još uvek ne poseduje istinu i još uvek nije zadobijeno od strane Boga, čovek će tokom svog života u najmanju ruku koristiti Božju reč da bi prepoznao, detaljno analizirao i prozreo sve izjave koje Sotona usađuje ljudima i konačno će napustiti Sotonu. Na taj način, Sotona će u ljudskom srcu zauzimati sve manje i manje mesta, dok iz njega ne bude u potpunosti uklonjen. Njegovo mesto zauzeće reč Božja, učenja koja Bog daje ljudima, istina-načela koja Bog pruža, i tako dalje. Taj život, ispunjen pozitivnošću i istinom, postepeno će se ukoreniti u ljudima i zauzeti najvažnije mesto u njihovom srcu, a Bog će, kao rezultat toga, imati vrhovnu vlast nad srcima ljudi. Drugim rečima, kad ljudi budu prepoznali i do kraja sagledali, a zatim i prezreli i napustili razne misli, gledišta, jeresi i zablude kojima ih Sotona kvari, istina će postepeno zaokupiti ljudska srca. Ona će se postepeno pretvoriti u čovekov život, a ljudi će se aktivno pokoravati Bogu i slediti Ga. Ma kako da Bog radi i kako ih vodi, ljudi će moći aktivno da prihvataju istinu i Božju reč i moći će da se pokore delu Božjem. Pored toga, oni će kroz ovo iskustvo aktivno stremiti ka istini i steći će razumevanje istine. Upravo na taj način ljudi razvijaju istinsku veru u Boga, a kako im istina bude postajala sve jasnija, njihova će vera sve više rasti. A kad ljudi imaju istinsku veru u Boga, u njima se ujedno rađa i bogobojažljivost. Kad se ljudi plaše Boga, oni duboko u srcu imaju želju da zadobiju Boga i spremno se pokoravaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Pokoravaju se Božjim orkestracijama i uređenjima i pokoravaju se planovima koje Bog ima u vezi s njihovom sudbinom. Pokoravaju se svakom danu i svim posebnim okolnostima koje im Bog postavlja. Kad ljudi imaju takvu vrstu spremnosti i žeđi, oni će takođe aktivno prihvatati i pokoravati se zahtevima koje Bog pred njih postavlja. Kako rezultati svega toga budu postajali sve očigledniji u ljudima i sve stvarniji, to će Sotonine izjave, misli i gledišta sve više gubiti dejstvo u njihovim srcima. Drugim rečima, Sotonine izjave, misli i gledišta imaće sve manji uticaj na ljude i sve će manje upravljati njima. Nakon perioda borbe i nakon perioda njihove aktivne saradnje i rešenosti da se pokore Bogu, ljudi će konačno moći da se oslobode Sotoninih okova i kontrole. Do trenutka kada dostignu taj stadijum, ljudi će pobeći od Sotonine moći. Sasvim će napustiti izjave, misli i gledišta koje je Sotona koristio da bi ih navodio na stranputicu, a njihova će vera u Boga biti sve snažnija. Naravno, ovaj efekat će zavisiti od Božje reči i dela i, što je još važnije, od ljudskog stremljenja i saradnje. Ako čovek u velikoj meri sluša istinu i propovedi, ali još uvek nije svestan Sotoninih misli i gledišta, niti je počeo da ih prezire, ako ne želi da aktivno prepoznaje, sagledava, niti da napušta te sotonske stvari, nego im pristupa pasivno ili ih zanemaruje, onda će u njemu i dalje biti duboko ukorenjene razne Sotonine misli i gledišta. U svom svakodnevnom životu i tokom celokupnog svog životnog puta, on će i dalje nehotično biti pod uticajem i kontrolom raznih Sotoninih misli i stanovišta, a njegovi pogledi na ljude i stvari, njegovo ponašanje i njegovi postupci i dalje će poticati od Sotone. A ako sve to potiče od Sotone, onda je tvoja vera u Boga samo priznanje Božjeg postojanja, a ne prava vera, tako da ti nikada nećeš uistinu priznati Božji identitet i suštinu. Naravno, tvoje se srce neće samo od sebe okrenuti Bogu i ti nećeš moći da Bogu vratiš svoje srce. Može se reći da nisi sposoban da se čak ni u najmanjoj mogućoj meri istinski posvetiš dužnostima i obavezama koje ti je Bog poverio i da ne možeš da se uistinu plašiš Boga, a kamoli da Mu zaista budeš pokoran. Koji će biti očigledan rezultat ako te stvari ne uspeš da postigneš? Nećeš biti spasen. Je li to ono što će se dogoditi? (Jeste.) Dogodiće se upravo to. Jasno je da misli, gledišta i predstave kojima Sotona kvari ljude i koje im usađuje duboko u srce predstavljaju nešto što ljudima onemogućava da čuju glas Božji, da poveruju u Božju reč, da prihvate pozitivne stvari, kao i da prihvate istinu i da u nju zakorače. Te stvari se naizgled razlikuju od iskvarenih naravi ljudskih bića. Njihova suština je, međutim, deo Sotonine prirode i to su stvari kojima Sotona kvari ljudska bića. Spolja gledano, postoji jasna razlika između zlih postupaka Sotone kojima se čovečanstvo kvari i Sotoninog pretvaranja da radi nešto dobro, ali običnim ljudima je teško da uoče tu razliku. Sa druge strane, posledice Sotoninog kvarenja ljudi i njihovog navođenja na pogrešan put veoma su očigledne. Nesporna je činjenica da je ovo dovelo do toga da pripadnici glavnog društvenog toka poriču, opiru se, pa čak i otvoreno suprotstavljaju Bogu.

Sotonska narav u ljudima u celosti je rezultat činjenice da Sotona ljude kvari i navodi ih na pogrešan put. Štaviše, razne sotonske jeresi, zablude, filozofije i zakoni kojih se ljudi pridržavaju, kao i njihovi pogledi na život i vrednosti, sve su to konkretne manifestacije Sotoninog kvarenja i navođenja ljudi na stranputicu. Drugim rečima, nakon što je ljude poveo stranputicom i naveo ih da okrenu leđa Bogu i da Ga poreknu, Sotona im je potpuno usadio svakojake sotonske misli, gledišta, jeresi i zablude. Nadalje, Sotona u velikoj meri otvoreno širi propagandu, uključujući svakojake predstave, gledišta i izjave, kojima ljude podstiče i upućuje ih na to kako da se odnose prema svemu i navodi ih da sve to u svom srcu prihvate. Kao rezultat toga, ljudi u sebi gaje razne iskvarene sotonske naravi. To je metod koji Sotona koristi da bi kvario ljude. Drugim rečima, kada duboko u ljudskoj duši postoji praznina, kad ljudi ne razmišljaju ispravno i kad su prazne posude, razne Sotonine izjave prodiru u njihovo srce i tu se nastanjuju. Primera radi, kad nastanu izjave poput: „Nikada nije bilo nikakvog Spasitelja“, „Nebesa, zemlju i sve stvari stvorila je priroda“, „Za prijatelja bih i metak primio“, „Žena mora biti čestita, ljubazna, nežna i moralna“, „Muškarci treba da budu muževni“ i tome slično, ljudi nesvesno padaju pod njihov uticaj. Potpuno nesvesni ovih zlih sila, jeresi i zabluda, nesposobni da ih prepoznaju i nemoćni da im se odupru, ljudi od Sotone prihvataju svakojake misli i gledišta. Proces prihvatanja tih sotonskih misli i gledišta upravo je process podsticanja, kvarenja i navođenja ljudi na stranputicu. Ako si ti, recimo, žena koja ne zna za ispravan način kojim bi žena trebalo da živi, niti za stvari koje bi trebalo da radi, Sotona će izneti svoje jeresi i zablude, kao što su: „Žena mora biti čestita, ljubazna, nežna i moralna, mora boraviti u kući i ne sme izlaziti napolje“, „Vrlina žene je da bude nevešta“ i tako dalje. Pomislićeš kako ove izreke zvuče prilično mudro i dobro, pa ćeš ih prihvatiti. Kad ove jeresi i zablude počnu da kruže unutar društva i širom sveta, ti ćeš ih, kao žena, nesvesno prihvatiti i od sebe ćeš strogo zahtevati da živiš u skladu s tim izrekama. Kao prvo, poredićeš sebe s njima, verujući da, pošto si žena, moraš biti čestita, ljubazna, nežna i moralna, da moraš stalno boraviti u kući, da ne smeš ovladavati nikakvim veštinama i tome slično. Tokom ovog procesa, izjave, misli i gledišta koja kruže društvom postepeno će te podsticati, indoktrinisati i uticati na tebe, sve dok se potpuno ne odomaće u tebi. Preciznije govoreći, nakon što te ove Sotonine misli i gledišta navedu na pogrešan put, one će početi da te sputavaju i da upravljaju tobom, pa ćeš ti duboko u svom srcu početi da sebi nesvesno postavljaš zahteve i da u skladu s njima posmatraš druge ljude. U svakodnevnom životu, dakle, te će misli i izjave duboko u tvom srcu formirati misli i gledišta, koje ćeš ti zatim usvojiti kao kriterijume i osnovu svog postupanja i ponašanja. Eto kako se razne Sotonine misli i gledišta postepeno pretvaraju u uobičajenu praksu u društvu i široj zajednici. Kako ta praksa sve više počinje da preovladava u društvu i kako populacija koju ta praksa podstiče i asimilira postaje sve veća, ta se praksa pretvara u neku vrstu sile. A kad se stvori ta sila, čovečanstvo biva u celosti utamničeno i kontrolisano od strane tih misli i gledišta, odnosno, biva opsednuto njima. Tačnije, ljudi postaju zarobljenici Sotone. Tako, na primer, u Sotoninom svetu „muškarci treba da budu muževni, žilavi i ambiciozni“, „muškarci treba da imaju dalekosežne ambicije, snove i nesavladiv duh“, „muškarci treba sebe da kultivišu, svoju porodicu da dovedu u red, da upravljaju nacijom i da svima donesu mir“, „muškarci treba da nauče da koriste moć, da vladaju situacijom i da dominiraju svetom“, „muškarci ne puštaju suzu olako“ i tako dalje. Svaki muškarac je od samog početka sputan ovim zahtevima, mislima i gledištima. Muškarce i žene podjednako ograničavaju i sputavaju razne izreke tradicionalne kulture. Ako muškarci ne znaju kako jedan muškarac treba da se ponaša ili da se postavi prema zajednici, društvu ili državi, oni će te misli i gledišta nesvesno prihvatiti kad ih čuju. Postepeno će se privikavati na njih sve dok ih ne usvoje kao kriterijume i osnovu za postavljanje strogih zahteva prema sebi. Osim toga, oni će te misli i gledišta sprovoditi u delo, iskusiće kako izgleda biti takva osoba u stvarnosti, a zatim na sopstvenom primeru pokazati drugima kako se radi na ostvarenju tih ciljeva. Primera radi, muškarci moraju imati dalekosežne ambicije, raditi velike stvari i napraviti sjajnu karijeru. Oni ne treba da ulaze u ljubavne veze, niti da izdržavanje roditelja ili podizanje dece smatraju svojom dugoročnom obavezom ili ciljem. Umesto toga, moraju da proširuju horizonte i da slede svoje želje, moraju da nauče kako da kontrolišu situaciju, pa čak i kako da steknu vlast da bi upravljali čovečanstvom i ženama. Ljudi su prihvatili te misli i gledišta; oni ih praktikuju, sve vreme žive u skladu s njima i teže ka ciljevima koje te misli i gledišta zahtevaju. Nadalje, kad se te misli i gledišta budu oformili i ukorenili duboko u ljudskom srcu, ljudi će upravo kroz njih gledati na čovečanstvo, društvo i na čitav svet. Kad svoje korenje budu pustili toliko duboko u čovekovom srcu da se više ne mogu iskoreniti, čovek će ljude i stvari posmatrati, ponašati se i delati u skladu sa mislima i gledištima kao što su „Muškarci treba da budu muževni i žilavi“ i tome slično. To je poreklo i glavni uzrok čovekovog pogleda na svet i na život. Kada muškarci gledaju na ljude i stvari, ponašaju se i delaju u skladu sa mislima i gledištima koje im je Sotona usadio, onda se te misli i gledišta neprimetno šire među ljudima u društvu i postepeno prodiru duboko u srce svake osobe – ne samo muškaraca, već i žena. A kad te stvari prodru duboko u srce svake osobe i kad se ukorene u srcima male dece koja tek uče da govore, tada ove misli i gledišta postaju uobičajena praksa unutar date zajednice i društva u celini. Ta će se praksa sve brže širiti i postajaće sve rasprostranjenija, sve dok ne bude dobro poznata svima i dok je svi ljudi stoprocentno ne prepoznaju i ne prihvate. Kad stvari budu uznapredovale do tog stadijuma, tada će sociolozi, političari i šefovi država – ili, tačnije, đavolji kraljevi koji slede Sotonu – krenuti korak dalje u pravcu učvršćenja statusa koji te misli i izjave već imaju među ljudima. Oni će, naime, sve te stvari staviti na papir, pa zatim te izjave sistematično širiti i naširoko promovisati korišćenjem svakojakih posrednih dokaza, povoljnih uslova, ljudi, događaja i stvari, usled čega će se te izjave umnožavati među ljudima i stvarati društvenu klimu i čvrst moralni kodeks u društvu. Pomoću tog moralnog kodeksa, oni će upravljati ljudima i sputavati ih, čime će Sotonin cilj biti ostvaren. Do onog trenutka kad Sotona bude ostvario taj cilj, svekoliko čovečanstvo će, kako muškarci tako i žene, već biti navedeno na pogrešan put, iskvareno i opsednuto tim mislima i gledištima. Znate li kakve će posledice imati činjenica da je čovečanstvo navedeno na stranputicu, iskvareno i opsednuto Sotoninim mislima i gledištima? Šta mislite – zbog čega Sotona uopšte iznosi sve te misli, izjave, jeresi i zablude? Da li samo zato da bi ljude iskvario? Da li samo zato da bi ih preoteo? Ko je glavna meta svega ovoga? (Bog.) Tačno, i s tim morate da budete načisto. U svim zlim stvarima koje Sotona čini, a naročito u stvarima koje preduzima da bi ljude navodio na pogrešan put, da bi ih ometao, kontrolisao i kvario, ljudi su samo uslužni predmeti i alatke. Oni su tek posude koje Sotona koristi da bi pokazao sve svoje sposobnosti i veštine. Sve što Sotona radi usmereno je ka Bogu, a ne ka ljudima.. On želi da se suprotstavlja Bogu, a ljudi su samo posude ili alatke koje on u tu svrhu koristi. Zašto, dakle, Sotona želi da se bori protiv Boga? Zašto želi da na ovaj način iskvari ljudski rod? Zato što je Bog stvorio ljudski rod i što želi da ga spase. Zašto Sotona ne kvari životinje, biljke ili vanzemaljce? Zato što Bog ne pokušava da spase životinje, biljke ni vanzemaljce, kao ni bilo koja druga stvorenja izuzev ljudi. Bog pokušava da spase ljudska bića koja je On na ovoj zemlji stvorio. Pokušava da zadobije ovu grupu ljudi na zemlji. Kakve ljude želi da zadobije? Želi da zadobije grupu ljudi koji slede Boga i koji su Mu do smrti odani, koji su jednog srca i uma s Bogom, koji se plaše Boga i klone se zla. To su ljudi koje Bog želi da zadobije. Pre no što Bog obavi Svoje delo spasavanja i zadobijanja tih ljudi, Sotona pokušava da prvi dopre do njih i da ih iskvari. Sotona kaže: „Bože, da li Ti želiš da spaseš ljudski rod? Onda ću ja najpre da iskvarim ljude. Kad ljudi budu iskvareni do te mere da u celosti postanu demonska, a ne ljudska bića, Ti više nećeš moći da ih spaseš. Nećeš biti uspešan i na kraju ćeš pokleknuti.“ To je Sotonin cilj. Vratimo se na pitanje koje sam maločas postavio. Kad Sotona kvari ljudsku narav i ujedno iznosi razne jeresi i zablude, kao i svakojake misli i gledišta ne bi li ljudski um i srce naveo na pogrešan put, paralisao ih i upravljao njima, s kojom svrhom on sve to čini? Ne možete da odgovorite na to pitanje; vi ga ne razumete. Dok sve to čini, Sotonina meta zapravo nisu ljudi, uprkos tome što on upravo ljude kvari i kontroliše. Umesto toga, sve je to usmereno ka Bogu. Koji je krajnji cilj ili rezultat Sotoninog kvarenja ljudi? Krajnji cilj je da ljude suprotstavi Bogu. Kad ljudi postanu savršena antiteza Bogu i Njegovi neprijatelji, Sotona veruje da će se njegova zavera i sebični proračuni ostvariti i da će ga ljudi na zemlji obožavati i slediti. Prema tome, kad se razne Sotonine misli, izjave, jeresi i zablude budu duboko ukorenile u srcima ljudi, oni više neće verovati da Bog postoji, niti će prihvatati Njegove orkestracije i uređenja, kao ni Njegovu suverenost. Ljudi će u potpunosti poreći Boga i izdaće Ga. Sotona smatra da je dovoljno da ljude iskvari do te mere da mogu da poreknu Boga. Zašto? Zato što će, u tom momentu, ljudi koje Bog želi da spase već biti sasvim i potpuno zaposednuti od strane Sotone i već će se sasvim i potpuno pretvoriti u antitezu Bogu. To je Sotonin cilj. Da li je istina da nikada pre niste razmišljali o ovome? (Da.) Vi ne razumete. Ljudi misle: „Sotona kvari ljude da bi nas zarobio i uhvatio u zamku, da bi nam naudio i pustio nas da umremo, da bi nas poslao u pakao, da bi sprečio da nas Bog spase i da bi nas udaljio od ispravnog životnog puta. Sotona nas tera da patimo.“ To je samo deo istine i samo jedan objektivni efekat svega onoga što Sotona radi, ali to zapravo nije njegov osnovni cilj. Da li sada razumete koji je njegov osnovni cilj? Recite Mi, zbog čega Sotona ljudske umove navodi na pogrešan put, kontroliše ih i baca u tamnicu? (Sve što Sotona radi usmereno je ka Bogu, a njegov osnovni cilj jeste da sve ljude okrene protiv Boga.) I šta još? (Pošto Bog želi da spase čovečanstvo, Sotona nastoji da ljude iskvari i da ih okrene protiv Boga kako ne bi mogli da od Boga prime spasenje. Sotona želi da uništi Božji plan upravljanja koji ima za cilj spasenje ljudskog roda.) Sotona ljudima usađuje svakojake jeresi i zablude, a kada te pogrešne misli i gledišta, jeresi i zablude puste korenje duboko u srcima ljudi, oni onda upravljaju njihovim umovima i bacaju ih u tamnicu. Usled toga nastaje jedna posebna situacija. Kakva je to situacija? To je situacija u kojoj se potpuno uobličava antiteza Bogu, u kojoj se ljudski rod pretvara u silu koja je krajnje neprijateljski nastrojena prema Bogu, a Sotona sija od sreće. To je cilj koji Sotona pokušava da ostvari. Sa kakvom svrhom Sotona sve to čini? Sumirajte to u jednoj rečenici. (Sotona ljudima usađuje svakojake jeresi i zablude, a kada te pogrešne misli i gledišta, jeresi i zablude puste korenje duboko u srcima ljudi, nastaje situacija u kojoj se antiteza Bogu potpuno uobličava, a ljudska bića postaju ljudi koji se opiru Bogu. Oni tada postaju Božji neprijatelji, čime je Sotona postigao svoj cilj.) To je tačan odgovor – zar nije jednostavan? (Da, jeste.) To je cilj i rezultat koji Sotona želi da postigne kvarenjem ljudskog roda.

Mislite li da je Bogu poznato sve to što Sotona radi da bi iskvario ljudski rod? (Da.) Zašto onda Bog dopušta Sotoni da to radi? Iskoristite ono što razumete u vezi sa istinom da biste to objasnili. Zar ne postoji izreka o tome? „Božja mudrost se primenjuje na osnovu Sotoninog lukavstva.“ Ovo je primer izreke koja se obistinjuje, zar ne? (Jeste.) Da li se ovde može primeniti i izreka „Sotona je kontrast i uslužni predmet u Božjem delu“? (Može.) Obe pomenute izreke su relevantne i mogu se koristiti radi objašnjenja navedenog pitanja. Zar nije tako? (Jeste.) Stvari upravo tako stoje. Kad bi vam neko postavio to pitanje, kako biste mu objasnili? Ako samo nejasno kažete: „Božja mudrost se primenjuje na osnovu Sotoninog lukavstva“, ljudi će biti zbunjeni i neće razumeti. Znate li kako da ovo pitanje pobliže objasnite? Lako ga je objasniti, zar ne? Postoji razlog zbog kojeg Bog dopušta Sotoni da radi stvari kojima kvari ljudski rod i On to ne čini zato što je nesposoban da ga zaustavi ili da se tim stvarima posveti. Kao što rekoh, razlog je u tome što se „Božja mudrost primenjuje na osnovu Sotoninog lukavstva“. To nije nikakva izreka ni teorija, već nepobitna istina koja se može potvrditi činjenicom da je Bog u stanju da spase čoveka nakon što ga je Sotona iskvario. Koji cilj Sotona želi da ostvari time što kvari ljudske naravi i ljudima u glavu usađuje svakojake jeresi i zablude kako bi kontrolisao i utamničio njihov um? Da li se njegov krajnji cilj sastoji u tome da suzbije Božje delo i učini da Božji plan upravljanja naprosto ispari? Da li se u tome ogleda Sotonino lukavstvo? (Da.) To je Sotonino lukavstvo. O čemu Bog razmišlja dok Sotona izvodi takve trikove? Šta Bog preduzima? Šta Mu je na pameti? Kako se u svemu tome ispoljava Njegova mudrost? Bog koristi Sotonino lukavstvo. Sotona izvodi svoj trik. On kaže: „Ja ljude provociram i kvarim sve dok ne postanu kao ja. Tako oni postaju male Sotone, koje dele moje misli i gledišta, posmatraju ljude i stvari, ponašaju se i delaju u skladu s mojim sotonskim stanovištem i suprotstavljaju se Bogu. Želim da preotmem sve ljude koje je Bog stvorio, tako da oni pripadnu meni, Sotoni, da bi Božje delo u ljudima biti jalovo i uzaludno. Usled toga, Božji plan upravljanja će, sasvim sigurno, ispariti.“ Je li ovo Sotonin trik? (Jeste.) O čemu onda Bog razmišlja? I šta On radi? Bog kaže: „Sotono, ti širiš jeresi i zablude da bi ljude ometao i navodio ih na stranputicu i činiš mnoge stvari kako bi ometao i uništio delo Božje. Time ćeš ljudima samo usaditi neke jeresi i zablude, pa će oni živeti po njima i protiviti se Bogu. Ja ću onda Svoje reči i delo bazirati na ljudskoj iskvarenosti, razotkriću jeresi i zablude kojima ti kvariš čovečanstvo, sudiću raznim iskvarenim naravima ljudi i omogućiti im da prepoznaju razne misli i izjave koje si im ti usadio. Na taj način, ljudi će ne samo razumeti istinu i razumeti Boga, nego će takođe moći da otkriju razne Sotonine izjave, misli i gledišta, kao i da prozru Sotoninu narav, suštinu i razna njegova zlodela. Koristeći razumevanje istine kao temelj, ljudi će moći tačnije i s većom snagom da prepoznaju i da odbace Sotonu. Na negativnoj strani, Sotona neće više navoditi ljude na stranputicu, niti će ih po drugi put zarobiti i proždrati. Na pozitivnoj strani, ljudi će biti sposobniji da poveruju i da se uvere u postojanje Boga i u Njegov identitet, kao i u činjenicu da On suvereno vlada svim stvarima i stvorenjima. Nakon što budu postigli te dve stvari, u njima će se probuditi bogobojažljivo srce i oni će se uistinu pokoriti Bogu. Bog će osvojiti njihova srca ili, da budem precizniji, Bog će ih zadobiti. Kad ljudi budu dostigli tu fazu, Sotona ih više neće koristiti, ni navoditi na stranputicu. Umesto toga, ljudi će u celosti moći da otkriju Sotonu, da ga prozru i da ga iz dubine srca odbace. Priznaće da su Božja stvorena bića, spremno će prihvatiti suverenost i orkestracije Stvoritelja, te će se tako u potpunosti vratiti Bogu.“ To je konkretan Božji plan i uređenje. Naravno, može se takođe reći da je to misao i ideja koju Bog nosi duboko u Svom srcu. Eto kako Bog razmišlja, kako Njegove ideje deluju i kako je On to orkestrirao. Dok Sotona ljude navodi na stranputicu i kvari ih, Bog sistematski uređuje sve stvari i stvorenja i do dan-danas, korak po korak, na organizovan način sprovodi Svoj plan upravljanja. Sotona je u potpunosti iskvario i preoteo čovečanstvo. Nepobitna je činjenica, međutim, da će ovo čovečanstvo, koje je Sotona ispunio i zasitio svakojakim otrovima, kad ga Bog pozove i kad začuje Njegov glas, i dalje moći da stupi pred Boga, da prihvati Njegov poziv i da spremno primi Njegov sud i grdnju. Čak i ako Bog osudi i prokune takvo čovečanstvo, zato što Mu je neprijatelj i što je od Sotonine sorte, ono Ga nikada neće napustiti. Uprkos tome što su misli i gledišta ljudi ispunjeni stvarima koje im je usadio Sotona, usled čega oni posmatraju ljude i stvari, ponašaju se i deluju na način koji je još uvek pod snažnim uticajem i kontrolom Sotoninih misli i gledišta, njihova srca se sve iskrenije i brže okreću ka Bogu. Zar ovo nije nepobitna činjenica? (Jeste.) Štaviše, u bliskoj budućnosti, nakon što Bog bude razotkrio sva Sotonina zlodela, ovo čovečanstvo koje je Sotona duboko iskvario moći će da se u potpunosti odrekne Sotone, da mu kaže „ne“ i da svoje srce vrati Bogu. Tada će svi ljudi biti spremni da odlučno slede Boga, u skladu s Njegovom suverenošću, orkestracijama i uređenjima. To je smer kojim se uspešno privodi kraju veličanstveno Božje delo, zar ne? (Tako je.) Naročito nakon razgovora u zajedništvu o tome šta znači stremiti ka istini, sve više ljudi će se rešavati na to da druge ljude i stvari posmatraju, da se ponašaju i da deluju u skladu s Božjim rečima i uzimajući istinu kao kriterijum. Bez obzira na to da li je ljudska rešenost jaka ili slaba i bez obzira da li su ljudi ušli u tu stvarnost ili nisu – bilo kako bilo, činjenica da takvo čovečanstvo ima želju i rešenost da se odrekne Sotone, koji ga je temeljno iskvario, i da druge ljude i stvari posmatra, da se ponaša i da deluje u skladu s Božjim rečima i uzimajući istinu kao kriterijum, a ne u skladu sa raznim mislima i gledištima koje mu je usadio Sotona, sama ta činjenica je znak da je Bog već odneo pobedu. Sotona je, dakle, već ponižen, zar ne? (Jeste.) Prema tome, izreka „Božja mudrost se primenjuje na osnovu Sotoninog lukavstva“ nije mrtvo slovo na papiru, već praktična, objektivna i nepobitna činjenica. Sve zlo koje Sotona čini dostiglo je tačku u kojoj ljude navodi na stranputicu i upravlja njima. Sotona veruje da je omeo i uništio Božje delo i da Bog više nije u mogućnosti da nastavi sa izvršenjem Svog plana upravljanja. Shodno tome, Sotona misli da je pobedio. Međutim, ma koliko da Sotona postane nepromišljen, on nikako ne može da uspori tempo Božjeg plana upravljanja kojim će čovečanstvo biti spaseno, niti može da osujeti veliki uspeh Božjeg plana upravljanja i Njegovu pobedu nad Sotonom. Božje delo sa sada proširilo na čitavu vaseljenu, a Božja reč je doprla do miliona domova. To je dokaz velikog Božjeg uspeha.

Ako vas neko bude ponovo upitao: „Zbog čega Sotona ljudske umove navodi na pogrešan put, kontroliše ih i baca u tamnicu? Zašto Bog dopušta Sotoni da to radi?“ Da li ćete na ta pitanja moći da odgovorite? Čak i ukoliko niste u stanju da to do kraja objasnite, sa drugima ćete moći da podelite barem deo onoga što ste razumeli. Zašto Sotona sve to radi? Kakav je značaj činjenice da mu Bog dopušta da sve to radi? Treba da promislite o tim stvarima i da u svom srcu dođete to preciznog odgovora. Punih šest hiljada godina Bog radi na spasenju čovečanstva. Neki to ne shvataju, pa pitaju: „Bog radi šest hiljada godina? Zar to nije predugo?“ Ma koliko da traje Božje delo, svi Njegovi postupci su od ogromnog značaja. Nije samo trajanje Njegovog dela značajno; još su važniji konačni rezultati koje Svojim delom ostvaruje. Da Bog nije tokom šest hiljada godina radio na spasenju čovečanstva, ljudi bi ostali tupi i priglupi, pa ne bi ni mogli da spoznaju Boga, niti bi Bog mogao da ih u potpunosti spase. Da li bi ljudi mogli da identifikuju antihriste i da prepoznaju njihovu priroda-suštinu da su svega jednom ili dvaput iskusili kako ih antihristi ometaju i navode na stranputicu? Da li bi im bilo dovoljno da to iskuse tri ili pet puta? Bojim se da ne bi. Ljudi to moraju da dožive mnogo puta da bi do kraja sagledali priroda-suštinu antihrista. Tek su tada u stanju da uistinu prepoznaju i da se u potpunosti odreknu antihrista. Primera radi, ako ljudi budu isuviše kratko izloženi divljoj represiji i surovom progonu od strane velike crvene aždaje, oni to neće temeljno iskusiti i uskoro će zaboraviti na to. Kao rezultat toga, oni neće istinski prezreti i odbacili veliku crvenu aždaju. Sotonini surovi progoni moraju se ljudima urezati u srce kao žig, kako bi oni mogli da ga prezru iz dubine duše i da jasno vide njegovo pravo lice. Ako je neka osoba svega jednom ili dvaput bila nakratko izložena progonu, biće joj teško da prezre Sotonu i da se pobuni protiv njega. Ako joj se ukaže prilika, ona će i dalje pričati lepe stvari o Sotoni i pevati mu hvalospeve. Čovek mora mnogo puta da bude izručen Sotoni i da svojski oseti njegovu surovost i torturu da bi jasno uvideo koliko je Sotona zao, ružan, opak i bezobrazan i da bi ga u potpunosti napustio. Nužno je da čovek te stvari doživljava tokom dužeg vremenskog perioda. U proizvodnji čelika, na primer, kvalitetan čelik ne možete proizvesti tako što ćete gvožđe samo nakratko držati u vatri; čelik se mora temeljno kaliti da bi se postigli najbolji rezultati. Drugim rečima, svaka etapa Božjeg dela mora dugo da traje; svaka etapa zahteva duži vremenski period. Mora se tako raditi; u suprotnom, ne može se ostvariti dobar rezultat. Zbog uticaja širih okolnosti u svakoj epohi, duboko u čovekovom srcu i u iskvarenoj ljudskoj naravi dešavaće se promene različitog stepena, a svaka od tih promena odnosiće se na delo koje Bog želi da obavi u ljudima tokom svake etape. Razlog zbog kojeg se Bog u poslednjim danima ponovo ovaplotio da bi tako obimno radio i toliko govorio jeste taj što, u ovoj poslednjoj fazi, iskvarena narav ljudi, njihove misli i gledišta, kao i šire okruženje i društvena pozadina savršeno odgovaraju pozadini dela koje Bog želi da obavi u poslednjim danima. Trendovi, običaji i obrasci u društvu, stanje u kojem se društvo nalazi, trenutna politička situacija, pa čak i politička moć sotonskih nacija – sve su to faktori šireg okruženja. U vreme kad pozadinu čine ti faktori, čovekov unutrašnji pejzaž i iskvarena narav, odnosno unutrašnje stanje čitavog čovečanstva, upravo su ono što je Bogu potrebno za Njegovo delo. Ovo je za Boga najprikladnije vreme da sprovede Svoj sud i grdnju i tako otkrije Svoje veličanstvo, pravednost, milost i dobrotu. Kad su svi ti faktori zreli i potpuno spremni, Bog otpočinje Svoje delo. To je delo koje Bog želi da obavi pod uticajem šire pozadine. Za vas je dovoljno da ovo razumete. Neki ljudi dobrog kova će to razumeti, dok oni drugi, neiskusni, možda i neće. Konkretnije, ljudi koji nisu u stanju da shvate političku situaciju i suštinu društvenih trendova i koji ne razmišljaju dovoljno zrelo, zadovoljavaju se tek sitnim duhovnim iskustvima i manje bitnim svedočenjima i možda ne razumeju mnogo toga u vezi sa širom političkom i društvenom pozadinom koja se tiče Božjeg dela. Nebitno je koliko ste u stanju da razumete ove stvari; one će vam postajati sve jasnije dok ih sve više budete lagano doživljavali, budući da se one tiču Božjeg dela i Božjeg plana upravljanja, što je sjajna vizija. O ovoj temi nećemo više razgovarati, jer još uvek niste spremni za njenu dublju analizu.

Poslednji put smo u zajedništvu priveli kraju razgovor o izreci o moralnom postupanju koja kaže: „Daj sve od sebe da verno obaviš sve što ti drugi povere.“ Sada ćemo malo da popričamo o izreci: „Za pravog gospodina, data reč je svetinja.“ Pre svega, treba da osmislimo kako da raščlanimo sve lažne misli i gledišta koje ova izreka o moralnom postupanju sadrži, kao i da dokučimo koju je nameru Sotona imao kad ju je smislio. Ima jedan kineski izraz koji glasi: „Teško je saznati nečije prave namere“. Koje su, dakle, prave namere Sotone? To je ono što moramo da i otkrijemo i detaljno analiziramo. Izreka „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ predstavlja još jednu od misli i izjava koje Sotona potura ljudima. Na prvi pogled, ona zvuči veoma plemenito, pokretački i moćno. Šta je, dakle, toliko upečatljivo u vezi s tom izrekom? Zavređuje li ona da je ljudi toliko cene i primaju k srcu? Vredi li posmatrati ljude i stvari, ponašati se i delovati u skladu s takvim mišljenjem i gledištem? Može li se toj izjavi pripisati ikakva vrednost? Da li je ona pozitivna? Ako nije pozitivna i ako ne predstavlja ispravnu misao i gledište, koji je onda njen negativni uticaj na ljude? Kakvu nameru Sotona ima dok smišlja ovakve izreke i dok ljudima usađuje ovakve misli i gledišta? Kako da tu njegovu nameru prepoznamo? Ako možeš da je prepoznaš, ti ćeš iz dubine duše poreći ovu frazu i odbaciti je, pa ona više neće uticati na tebe. Mada će ti, s vremena na vreme, prostrujati kroz glavu i ometati te iznutra, ona te neće sputavati i neće ti vezivati ruke ukoliko si u stanju da je prepoznaš. Smatrate li da izreka „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ nosi u sebi ikakvu vrednost? Je li to izreka koja na ljude deluje pozitivno? (Nije.) Da li biste voleli da budete prava gospoda? Da li je dobro ili loše biti gospodin? Je li bolje biti pravi gospodin ili lažni gospodin? Je li bolje biti gospodin ili podlac? Zar nikad niste razmišljali o tim stvarima? (Nismo.) Mada o njima niste razmišljali, jedno je sigurno: reč „gospodin“ često koristite u izrekama poput: „Bolje je biti pravi podlac, nego lažni gospodin“ i „Pravi gospodin je toliko velikodušan da onome ko ga uvredi neće zameriti i moći će da mu oprosti. To se zove pravi gospodin!“ Šta o tebi govori činjenica da možeš da izgovoriš takve stvari? Da li to pokazuje da reč „gospodin“ ima određeni status u tvojim mislima i gledištima, te da u tvom umu postoje misli i izreke o gospodinu? Može li se tako reći? (Može.) Ti podržavaš i diviš se ljudima u društvu koji se ponašaju kao gospoda ili ih nazivaju gospodom i uporno nastojiš da postaneš gospodin i da drugi u tebi vide gospodina, a ne podlaca. Ako ti neko kaže: „Pravi si podlac“, bićeš veoma tužan. Međutim, ako ti neko kaže: „Pravi si gospodin“, bićeš ushićen. To je zato što ti se čini da će tvoj karakter biti uzvišen i da će načini i metodi tvog ponašanja i ophođenja prema stvarima biti potvrđeni ako ti neko uputi kompliment i nazove te gospodinom. Naravno, kad od društva dobiješ takvu potvrdu, pomislićeš da si plemenitog statusa, a neka nižerazredna ili inferiorna osoba. Za čestitog gospodina, bilo da se radi o mitu ili da takva osoba zaista postoji, definitivno postoji posebno mesto duboko u srcima ljudi. Dakle, kad sam vas pitao da li je bolje biti gospodin ili podlac, niko nije smeo da odgovori. Zašto? Zato što ste pomislili: „Kako možeš to da pitaš? Naravno da je bolje biti gospodin nego podlac. Zar gospodin nije neko ko je dobar, čestit i visokog moralnog karaktera? Bilo bi suprotno zdravom razumu reći da nije dobro biti gospodin, zar ne? To bi se protivilo normalnoj ljudskosti, zar ne? Ako gospodin nije dobar, ko je onda dobar?“ Niste se, dakle, usudili da Mi odgovorite, zar nije tako? (Jeste.) Da li to potvrđuje da u vašem srcu postoji jasan izbor između gospodina i podlaca? Šta vam se od to dvoje više dopada? (Gospodin.) Onda je naš cilj jasan. Hajde da se usredsredimo na prepoznavanje i detaljnu analizu gospodina. Samo se po sebi podrazumeva da podlaca niko ne voli. Šta, dakle, tačno znači biti gospodin? Ako pitate: „Da li je bolje biti gospodin ili podlac?“ Po Meni, odgovor je jasan: oba su loša, jer ni gospodin ni podlac nisu pozitivni likovi. Stvar je samo u tome da ponašanje, postupke, karakter i moralnost podlaca ljudi smatraju relativno slabim, pa ga stoga ne vole. Kad prizemni moral i karakter podlaca izađu na videlo, ljudi ga smatraju još većim podlacem. Sa druge strane, gospodin češće pokazuje svoj elegantni način govora i ponašanja, svoje moralne kvalitete i prefinjeni karakter, pa ga ljudi poštuju i smatraju da ih on obogaćuje. Zbog svega toga, nazivaju ga gospodinom. Kada gospodin predstavi sebe na ovaj način, ljudi ga hvale, dive mu se i imaju visoko mišljenje o njemu. Prema tome, ljudi vole gospodu i ne vole podlace. Međutim, po kom osnovu ljudi određuju da li je neko gospodin ili podlac? (Na osnovu njegovog spoljašnjeg ponašanja.) Sud o tome da li je neka osoba plemenita ili prizemna ljudi donose na osnovu njenog ponašanja; ali, zašto ljudi uopšte sude o drugima na osnovu njihovog ponašanja? Zato što je većina ljudi takvog kova da može da dosegne samo do tog nivoa. Oni samo mogu da vide da li je ponašanje neke osobe dobro ili loše, ali ne i da jasno sagledaju suštinu te osobe. Kao rezultat toga, oni mogu da odrede da li je neka osoba gospodin ili podlac isključivo na osnovu njenog ponašanja. Da li je, dakle, ovakvo rasuđivanje ispravno? (Nije.) Ono je potpuno pogrešno. Da li je onda ispravno smatrati gospodinom osobu prefinjenog karaktera i dobrog morala? (Nije.) U pravu ste, to nije ispravno. Pogrešno je tumačenje da je gospodin neko ko je prefinjenog karaktera, moralan, dostojanstven i čedan. Prema tome, uzevši u obzir sve što je dosad rečeno, da li je izraz „gospodin“ pozitivan? (Ne.) On nije pozitivan. Gospodin nije plemenitiji od podlaca. Ako vas, dakle, pitaju: „Da li je bolje biti gospodin ili podlac?“ Šta ćete im odgovoriti? (Loše je i jedno i drugo.) Tačno tako. Ako vas pitaju zašto je loše i jedno i drugo, odgovor je jednostavan. Ni gospodin ni podlac nisu pozitivni likovi; niko od njih nije uistinu dobra osoba. Puni su iskvarene Sotonine naravi i otrova. Sotona upravlja njima i truje ih, a oni žive u skladu s njegovom logikom i zakonima. Stoga se sa sigurnošću može reći da, iako podlac nije dobra osoba, gospodin takođe ne može da bude pozitivna osoba. Uprkos tome što ga drugi smatraju dobrom osobom, gospodin se naprosto samo pretvara da je dobar. On nije poštena osoba koju Bog odobrava, a još manje je osoba koja se plaši Boga i kloni se zla. Stvar je samo u tome da se gospodin malo češće ponaša dobro, a malo ređe loše, dok se podlac malo češće ponaša loše, a malo ređe dobro. Gospodina malo više poštuju, a podlaca malo više preziru. To je jedina razlika između gospodina i podlaca. Ako ljudi o njima sude na osnovu njihovog ponašanja, ovo je jedini rezultat do kojeg će doći.

Ljudi određuju da li je neka osoba gospodin ili podlac na osnovu njenog ponašanja. Oni mogu da kažu: „Ovaj čovek je gospodin, jer je uradio mnogo toga za dobrobit svih. Svi tako misle. Prema tome, radi se o gospodinu i čoveku visokog moralnog karaktera.“ Ako svi kažu da je neki čovek gospodin, da li to znači da je taj čovek dobra osoba i pozitivan lik? (Ne.) A zašto ne? Zato što su svi ljudi iskvareni, imaju iskvarenu narav i ne poseduju istina-načela. Dakle, bez obzira ko tvrdi da je neka osoba gospodin, ta tvrdnja dolazi od Sotone i od iskvarene osobe. Merilo po kojem ljudi ocenjuju druge je pogrešno, te su stoga pogrešni i rezultati dobijeni takvim ocenjivanjem. Bog nikada ne deli ljude na gospodu i podlace. On ne zahteva da ljudi budu prava, a ne lažna gospoda, niti ikada kaže: „Svi ste vi podlaci. Ne želim podlaca, želim gospodina.“ Da li Bog to kaže? (Ne.) Ne kaže. Bog nikada ne ceni, niti utvrđuje da li je neka osoba dobra ili loša na osnovu njenih reči i postupaka. Umesto toga, On to procenjuje i o tome odlučuje na osnovu njene suštine. Šta to znači? Kao prvo, to znači da se o ljudima sudi prema kvalitetu njihove ljudskosti i po tome da li poseduju savest i razum. Kao drugo, o ljudima se sudi na osnovu njihovog stava prema istini i prema Bogu. Tako Bog procenjuje i utvrđuje da li je neka osoba superiorna ili inferiorna. Prema tome, u Božjim rečima nema ni gospode ni podlaca. Među ljudima u crkvi koje spasava, Bog ni od koga ne zahteva da bude gospodin, niti promoviše ideju da je dobro biti gospodin, ali takođe ne traži od ljudi da kritikuju podlace. Božja kuća definitivno ne sudi o tome ko ima visok moralni karakter u skladu sa izrekama tradicionalne kulture o moralnom postupanju. Ona ne promoviše i ne ohrabruje nikoga ko je gospodin, ali takođe ne uklanja i ne isključuje nikoga ko je podlac. Kuća Božja ljude promoviše, ohrabruje, uklanja ili isključuje u skladu sa svojim sopstvenim načelima. Ona ljude ne posmatra u skladu s merilima i izrekama o moralnom postupanju, ne promoviše ikoga ko je gospodin, niti odbacuje ikoga ko je podlac. Umesto toga, ona se prema svim ljudima ophodi u skladu s Božjom reči i sa istinom. Kakvo je vaše mišljenje o onim ljudima u crkvi koji stalno pokušavaju da budu gospoda? (To nisu dobri ljudi.) Pojedini novovernici o ljudima uvek sude u skladu sa merilom koje određuje ko je gospodin, a ko podlac. Kad vide kako crkveni starešine orezuju ljude koji stvaraju prekide i ometanja, oni kažu: „Ovaj starešina nije gospodin! Kad neki brat ili sestra počini neku sitnu grešku, on se čvrsto hvata za to i ne popušta. Pravi gospodin ne bi ni mario za to. Pravi gospodin bi bio tolerantan, spreman na praštanje, pa čak i pomirljiv – bio bi mnogo predusretljiviji! Ovaj starešina je tako grub prema ljudima. Očigledno je da se radi o podlacu!“ Ovi ljudi kažu da oni koji štite interese Božje kuće nisu gospoda. Kažu da su podlaci svi koji rade ozbiljno, pedantno i odgovorno. Šta mislite o ljudima koji na druge tako gledaju? Da li oni druge ljude posmatraju u skladu sa istinom i sa Božjom reči? (Ne.) Oni na druge ne gledaju u skladu sa istinom i sa Božjom reči. Štaviše, oni preuzimaju misli, gledišta, metode i sredstva kojima Sotona ocenjuje ljude, a zatim ih objavljuju i pronose po crkvi. Očigledno je da sve te stvari predstavljaju misli i gledišta nevernika i bezvernika. Ako nisi razborit i ako misliš da je gospodin dobra osoba visokog moralnog karaktera, neko ko je noseći stub crkve, takav čovek te može navesti na stranputicu. Pošto s njim deliš ista mišljenja i stavove, kad god neko nešto izjavi ili upotrebi neku izreku u vezi sa gospodom, ti ćeš se sasvim sigurno upecati i biti naveden na stranputicu, a da toga nećeš ni biti svestan. Međutim, ukoliko si razborit u pogledu ovih stvari, ti ćeš takve izreke odbaciti i one te neće navoditi na pogrešan put. Umesto toga, insistiraćete na tome da ljude i stvari treba ocenjivati, kao i da sud o tome šta je pogrešno a šta ispravno treba donositi na osnovu Božje reči i istina-načela. Tada ćete ljude i stvari posmatrati pravim očima i postupaćete u skladu s Božjim namerama. Svi oni bezvernici koji ne streme ka istini, kao i nerazboriti ljudi koji nisu spremni da poštuju pravila Božje kuće, često iznose misli i izjave koje dolaze od Sotone i koje su uobičajene među nevernicima, kako bi braću i sestre naveli na stranputicu i omeli njihovo razumevanje istine. Čak i kad ih takvi ljudi ne bi ometali ni navodili na pogrešan put, ukoliko nisu razboriti, često će biti sputani njihovim izjavama i ustezaće se da išta urade i da im se usprotive. Oni neće smeti da se drže istina-načela i neće se usuđivati da insistiraju na tome da se ponašaju u skladu sa zahtevima Božje reči, a kamoli da odbrane interese Božje kuće. Da li uzrok tome leži u njihovoj nerazboritosti u pogledu Sotoninih misli i izjava? (Da.) Očigledno je u tome razlog. U crkvi ne važe izrazi „gospodin“ i „podlac“. Nevernici su vešti u pretvaranju i skrivanju iza maske. Oni se zalažu za to da je bolje biti gospodin nego podlac i prihvataju da žive pod takvim maskama. Pomoću njih, oni obezbeđuju sebi mesto među ljudima, na prevaru dolaze do prestiža i dobrog ugleda i stiču slavu i bogatstvo. U Božjoj kući, međutim, sve te stvari moraju biti uklonjene i stavljene van zakona. Ne sme se dozvoliti njihovo širenje unutar Božje kuće i među Božjim izabranim narodom, niti im treba omogućiti da Božje izabranike ometaju i navode ih na pogrešan put. To je zato što sve te stvari potiču od Sotone, što nisu zasnovane na Božjoj reči i zato što to nipošto nisu istina-načela koja bi ljudi trebalo da poštuju, u smislu načina na koji posmatraju druge ljude i stvari, kako se ponašaju i kako delaju. Prema tome, „gospodin“, „lažni gospodin“ i „podlac“ nisu ispravni izrazi za određivanje suštine neke osobe. Da li sam razgovetno objasnio izraz „gospodin“? (Jesi.)

Vratimo se još jednom na izreku „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ da bismo sagledali njeno pravo značenje. Doslovno značenje ove fraze jeste da gospodin mora ozbiljno da shvati datu reč. Što se kaže, čovek je dobar onoliko koliko drži do svoje reči; gospodin mora da govori ono što misli i da ispunjava data obećanja. Prema tome, da bi postao gospodin visokog moralnog karaktera, neko ko je omiljen i veoma cenjen, čovek mora da postupa u skladu sa izrekom „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. Drugim rečima, gospodin mora da bude pouzdan. Mora da preuzme odgovornost za sve što govori i što obećava i mora da se postara da ispuni ono što obeća. On ne sme da prekrši datu reč, niti da izneveri dato obećanje. Osoba koja često ne ispunjava dato obećanje nije gospodin ni dobar čovek, već podlac. Tako se može tumačiti izreka „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. Ona uglavnom naglašava reči i postupke gospodina u smislu moralnosti i pouzdanosti. Kao prvo, da vas pitam šta u toj izreci znači „data reč“? Ona ima dvojako značenje: obećanje koje gospodin daje ili zavet da će nešto uraditi. Kao što rekoh, gospoda nisu dobri ljudi, već obični ljudi koje je Sotona do srži iskvario. Kada je, dakle, reč o ljudskoj suštini, na koje se načine ljudi uglavnom ispoljavaju u pogledu onoga što obećavaju? Nadmeni su kad govore, preteruju, izražavaju visoko mišljenje o sebi, govore o sebi stvari koje nisu istinite i koje se ne poklapaju sa činjenicama, lažu, govore grubo i iskaljuju bes. Sve se to može zapaziti u onome što govore i što obećavaju. Dakle, kad neko izgovori te stvari, ti od njega tražiš da održi obećanje, da ispoštuje svoju reč i da je ne povlači, pa ako ostane dosledan onome što je rekao, smatraćeš ga gospodinom i dobrom osobom. Zar to nije apsurdno? Ako biste pažljivo ispitivali i proveravali sve što iskvarena ljudska bića svakodnevno izgovaraju, otkrili biste da su to stopostotne laži, prazne reči i poluistine. Nijedna njihova reč nije tačna ni istinita, niti je zasnovana na činjenicama. Umesto toga, oni svojim izjavama iskrivljuju činjenice, brkaju crno i belo, a neki od njih čak imaju zle namere i koriste sotonske trikove. Kad bi ispoštovali sve što kažu, izazvali bi ogroman haos. Hajde da zanemarimo šta bi se dogodilo u nekoj velikoj grupi ljudi i da zamislimo porodicu u kojoj postoji neki takav, takozvani gospodin, koji stalno iznosi nasumične primedbe i izgovara gomilu besmislenih teorija i nadmenih, pogrešnih, zlokobnih i pakosnih reči. Ako takav čovek uzima svoje reči zaozbiljno i smatra ih svetinjom, kakve će to posledice imati? Koliko će haotična postati ta porodica? To je u potpunosti nalik đavoljem kralju u zemlji velike crvene aždaje. Ma koliko da je njegova politika zla i apsurdna, on je ipak objavljuje, a svi njegovi podanici je doslovce sprovode i primenjuju – niko se ne usuđuje da mu se usprotivi ni da ga zaustavi, što državu vodi u haos. Osim toga, zemlju su zadesile razne katastrofe, započete su pripreme za rat i cela zemlja se stmoglavljuje u potpunu konfuziju. Ako đavolji vođa bude dugo vladao nekom zemljom, narod te zemlje naći će se u ozbiljnim problemima. U kojoj meri će stvari postati haotične? Ako ljudi budu sprovodili i primenjivali sve te nerazumne besmislice, zablude i laži koje đavolji kraljevi objavljuju, može li iz toga proizaći išta dobro za čovečanstvo? Ono će samo sve dublje tonuti u haos, mrak i zlo. Na sreću, izreka „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ samo je mrtvo slovo na papiru, prazna retorika koju Sotona ne može da sprovede, niti da ostvari ono što se njome zagovara. Zahvaljujući tome, u svetu još uvek vlada neki red i ljudi su još uvek relativno stabilni. Kad ne bi tako bilo, haos bi zavladao u svakoj zabiti ovog ljudskog sveta, svuda gde ima „gospode“. To je jedna od stvari koje su pogrešne u vezi sa izrekom „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. Sa stanovišta ljudske suštine, možemo da vidimo da su njihove izjave, stvari koje izgovaraju i obećanja koja daju nepouzdani. Još jedna stvar koja je u vezi s tim pogrešna ogleda se u tome da misao i gledište „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ sputava ljude. Oni misle: „Moramo da poštujemo datu reč i da zaista uradimo ono što kažemo da ćemo uraditi, jer ćemo jedino tako biti gospoda.“ Ta misao i to gledište preovlađuju u razmišljanjima ljudi i postaju merilo po kojem oni posmatraju i karakterišu neku osobu i donose sud o njoj. Da li je ovo prikladno i tačno? (Ne, to nije tačno.) Zašto je netačno? Kao prvo, zato što ono što ljudi govore nema neku vrednost i što su to uglavnom prazne reči, laži i preterivanja. Kao drugo, nepravedno je koristiti tu misao i gledište da bi se upravljalo ljudima i da bi se od njih zahtevalo da poštuju datu reč. Izreku „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ ljudi često koriste kako bi ocenili da li je neka osoba superiorna ili inferiorna. Potpuno nesvesno, oni često brinu oko toga kako da ispune data obećanja i to ih sputava. Ako ne mogu da ispune ono što su obećali, bivaju izloženi diskriminaciji i ukoru od strane drugih ljudi, i teško im je da se afirmišu unutar svoje zajednice ako nisu u stanju da ispoštuju nešto tako trivijalno. To je krajnje nehumano i nečasno prema tim ljudima. Budući da im je narav iskvarena, ljudi govore u skladu sa svojim sklonostima i izgovaraju šta god im padne na pamet; oni uopšte ne mare za to koliko su njihove izjave apsurdne ili u suprotnosti sa činjenicama. Takvi su iskvareni ljudi. Sasvim je prirodno to što sva stvorenja postupaju u skladu sa sopstvenom naravi: pile mora da nauči da kokodače, pas mora da nauči da laje, a vuk mora da nauči da zavija. Ako neko stvorenje ne pripada ljudskom rodu, ali se od njega ipak strogo zahteva da govori i radi kao čovek, bilo bi mu veoma teško da taj zahtev ispuni. Ljudi imaju iskvarenu narav Sotone, narav koja je nadmena i lažljiva, pa je za njih sasvim prirodno da lažu, da preuveličavaju stvari i da izgovaraju prazne reči. Ako razumeš istinu i ako si u stanju da prozreš ljude, sve će ti ovo izgledati normalno i uobičajeno. Lažnu misao i stanovište „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ ne bi trebalo da koristite kako biste na osnovu nje posmatrali ljude i stvari, kako biste ih karakterisali i sudili o tome da li je neko dobar ili pouzdan. Taj metod ocenjivanja nije ispravan i ne treba ga usvojiti. A koji je ispravan metod? Pošto je ljudska narav iskvarena, normalno je da oni preuveličavaju stvari i da izgovaraju nešto što ne odražava njihovu stvarnu situaciju. Moraš ispravno da pristupiš tome. Ni od koga ne treba zahtevati da data obećanja ispunjava u skladu sa merilima gospodina, a pogotovo ne treba ni sebe ni druge sputavati mišlju i gledištem „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. To nije u redu. Štaviše, fundamentalno je pogrešno suditi o ljudskosti i moralnom karakteru neke osobe na osnovu toga da li je ta osoba gospodin ili nije; to nije ispravan pristup. Osnova tog pristupa je pogrešna i nije u skladu s Božjom reči ni sa istinom. Prema tome, bez obzira na to kakve se misli i gledišta u svetu nevernika koriste za donošenje suda o nekoj osobi i bez obzira na to da li se svet nevernika zalaže za gospodu ili za podlace, Božja kuća ne promoviše izreku „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“, niti ikome preporučuje da bude gospodin, i od tebe se nipošto ne traži da postupaš u skladu sa izrekom „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. Čak i ako od samog sebe strogo zahtevaš da budeš gospodin i ako si otelotvorenje izreke „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“ – pa šta onda? Možda ti to pođe za rukom i postaneš skromni gospodin koji ispunjava data obećanja i koji nikad ne gazi datu reč. Međutim, ako ljude i stvari nikad ne posmatraš, ako se ne ponašaš i ne postupaš u skladu s Božjim rečima ili ako ne poštuješ istina-načela, onda si totalni bezvernik. Čak i ako se mnogi slažu s tobom i podržavaju te, čak i ako kažu da si gospodin, da nikad ne pogaziš datu reč i da ozbiljno shvataš dato obećanje – pa šta onda? Da li to znači da razumeš istinu? Da li to znači da slediš Božji put? Bez obzira koliko dobro i prikladno slediš izreku o moralnom postupanju „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“, ako ne razumeš Božju reč, ako ne poštuješ istina-načela i ako ne postupaš u skladu s njima, nećeš primiti Božje odobravanje.

Pošto smo upravo identifikovali i detaljno analizirali greške u vezi sa mišlju i gledištem „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“, hajde da vidimo šta Bog zahteva od ljudi, u smislu njihovih reči i postupaka. Kakve osobe Bog zahteva da ljudi budu? (Iskrene.) Tako je. Budite iskreni, nemojte lagati, nemojte varati, nemojte biti lažljivi i nemojte izvoditi trikove. U svim svojim postupcima tražite Božju reč i istina-načela. Potrebno je samo ovih nekoliko stvari; vrlo je jednostavno. Ako govorite neiskreno, ispravite se. Ako preuveličavate, lažete ili govorite sa pozicije kojoj niste dorasli, preispitajte sebe i postanite toga svesni, pa potražite istinu da biste to razrešili. Morate govoriti ono što odražava vašu stvarnu situaciju, ono što razumete u svom srcu i ono što su činjenice. Pored toga, ako možete da ispunite ono što ste obećali, učinite to. Ako ne možete, odmah to priznajte. Kažite: „Izvini, ali ja to ne mogu da uradim. Nisam za to sposoban i neću biti u stanju da to obavim dobro. Ne bih da te zadržavam, pa bi bolje bilo da se nekom drugom obratiš za pomoć.“ Ne morate uvek da se držite date reči i možete da povlačite data obećanja. Treba samo da budete iskreni. Budite iskreni u svemu što govorite i radite, umesto da pokušavate da falsifikujete stvari i da varate ljude, a u svakoj situaciji tragajte za istina-načelima. To je tako lako i jednostavno. Da li u onome što Bog traži od ljudi ima ičega što zahteva pretvaranje? Da li je On ikada od ljudi tražio previše, da li je ikada tražio da rade više nego što mogu da podnesu ili više nego što su sposobni? (Nije.) Ako nemaju sve što je potrebno u smislu dobrog kova, sposobnosti razumevanja, fizičke energije ili snage, Bog im kaže da je dovoljno da urade ono za šta su sposobni, da daju sve od sebe i da rade najbolje što mogu. Kažeš: „Dao sam sve od sebe, ali i dalje ne mogu da udovoljim Božjim zahtevima. Uradio sam sve što sam mogao, ali ne znam da li je Bog zadovoljan.“ U stvari, samim tim priznanjem ti si već ispunio Božje zahteve. Bog ljudima ne stavlja na pleća preteško breme koje oni ne bi mogli da ponesu. Ako si u stanju da poneseš teret od stotinu kila, Bog ti sigurno neće tražiti da poneseš nešto što je teže od sto kila. On neće vršiti pritisak na tebe. Tako Bog postupa sa svima. Uz to, ništa te neće sputavati – nijedna osoba, nijedna misao ni gledište. Slobodan si. Kad ti se nešto desi, imaš pravo da biraš. Možeš da biraš da li ćeš postupati u skladu s Božjom reči ili ćeš postupati u skladu s vlastitim željama, a možeš, naravno, odlučiti i da se uporno držiš onih misli i gledišta koje ti je Sotona usadio. Možeš slobodno da odabereš bilo koju od te tri opcije, s tim da moraš da preuzmeš odgovornost za ono što si odabrao. Bog ti samo pokazuje put; On te ne primorava da nešto uradiš, niti da to ne uradiš. Nakon što ti Bog pokaže put, samo od tebe zavisi šta ćeš odabrati. Imaš sva ljudska prava, uključujući i apsolutno pravo izbora. Možeš da odabereš istinu, svoje ljudske želje ili, naravno, Sotonine misli i gledišta. Ma šta da odabereš, konačne posledice ćeš morati sâm da snosiš; niko ih neće snositi umesto tebe. Kada se opredeliš, Bog se ni na koji način neće mešati u to, niti će te na bilo šta primoravati. Možeš da odabereš šta god poželiš, ma šta to bilo. Na kraju, Bog ti neće klicati pohvale, neće ti pružati veliku prednost, neće ti u srce usađivati prijatan osećaj, niti će učiniti da se osećaš krajnje plemenito samo zato što si odabrao pravi put i istinu. On neće tako postupiti. Isto tako, Bog te neće momentalno prokleti ni disciplinovati ako se opredeliš za svoje ljudske želje, niti će, za kaznu, na tebe odmah sručiti neku katastrofu, čak ni ako budeš nepromišljeno postupao u skladu sa mislima i gledištima koje ti je Sotona usadio. Dok budeš birao, sve će se oko tebe odvijati normalno, kao što će normalno odvijati i nakon što nešto odabereš. Bog samo nadgleda sve to, posmatra kako se stvar odvija i sagledava uzrok, proces i rezultat. Naravno, kad naposletku ljudima bude sudio i odlučivao o njihovom svršetku, Bog će kategorizovati put za koji si se opredelio na osnovu ličnog izbora, sagledaće u celosti taj put da bi video kakva si ti osoba zapravo, te na osnovu toga odrediti kakav treba da ti bude kraj. To je Božji metod. Razumete li? (Razumemo.) Dok obavlja Svoje delo, Bog ne dozvoljava da bilo koja izjava, izreka, misao ili gledište postanu trend među ljudima, čime bi njihove misli sputavao i kontrolisao i tako ih navodio da nehotice rade ono što On želi da rade. To nije način na koji Bog deluje. Bog ljudima daje potpunu slobodu i pravo na izbor, tako da i oni uživaju sva ljudska prava i apsolutno pravo izbora. U svakoj situaciji u kojoj se nađu, ljudi mogu da odluče da li će prihvatiti Sotonine misli i gledišta da bi na osnovu njih razabrali neku konkretnu stvar i doneli sud o njoj, ili će pak sve to obaviti u skladu s Božjom reči i sa istina-načelima. Da li je to činjenica? (Jeste.) Bog ni na šta ne prisiljava ljude; ono što Bog radi je fer prema svima. Oni koji vole istinu i pozitivne stvari naposletku će krenuti putem težnje za istinom, zadobiće istinu, srce će im postati bogobojažljivo, moći će da se istinski pokore Bogu i biće spaseni zato što vole istinu i pozitivne stvari. Što se tiče ljudi koji ne vole istinu i koji uvek postupaju nepromišljeno i po svojoj volji, oni prema istini osećaju odbojnost i nikako je ne prihvataju. Naprosto se plaše Božje grdnje i suda i strahuju da će biti kažnjeni, pa stoga nevoljno obave poneki poslić u Božjoj kući, čisto predstave radi, malo službuju i pokažu malo dobrog ponašanja. Oni, međutim, nikada ne prihvataju istinu i ne slede Božji put, niti koračaju putem težnje za istinom i praktikovanja istine. Zbog toga oni nikada neće razumeti istinu, niti će zakoračiti u istina-stvarnost, pa će tako propustiti priliku da budu spaseni. Većinu tih ljudi čine službenici. Mada ne čine nikakvo zlo, ne uzrokuju prekide ni ometanja, niti iz Božje kuće bivaju isključeni ili uklonjeni poput antihrista i zlih ljudi, oni će naposletku jedva uspeti da steknu zvanje „službenika“ i neizvesno je da li će biti pošteđeni. Postoji još jedna grupa ljudi koji pripadaju Sotoni i koji se tvrdoglavo pridržavaju svih njegovih misli i gledišta. Ti ljudi bi pre umrli nego što bi prihvatili istinu ili se saglasili sa istinom i sa Božjom reči. Oni su čak u neslozi sa svim pozitivnim stvarima i sa Bogom. Budući da prekidaju i ometaju rad crkve, čine mnoga zlodela i u punoj meri igraju ulogu Sotone, neki od tih ljudi naposletku bivaju uklonjeni, dok su neki izbačeni iz crkve ili im se imena brišu iz registra. Čak i ako nekima od njih pođe za rukom da izbegnu izbacivanje ili brisanje iz registra, Bog će na kraju ipak morati da ih ukloni. Oni gube priliku da budu spaseni, naprosto zato što ne prihvataju istinu ni Božje spasenje, tako da će na kraju, prilikom uništenja sveta, biti uništeni zajedno sa Sotonom. Kao što vidiš, Bog radi na tako slobodan i nesputan način da se sve odvija potpuno prirodno. Bog deluje u ljudima da bi ih usmeravao, prosvećivao ih i pomagao im, te da bi ih ponekad podsetio, utešio i ohrabrio. To je ta strana Božje naravi koja pokazuje obilje milosti. Dok Bog pokazuje Svoju milost, ljudi uživaju u obilju Božje blagodati i blagoslova, uživaju punu slobodu i nesputanost, bez ikakvog osećaja da su na nešto prinuđeni ili nečim vezani, a pogotovo bez osećaja da su ograničeni bilo kojom izjavom, mišlju ili gledištem. Dok obavlja Svoje delo, Bog ljude ujedno obuzdava administrativnim propisima i raznim crkvenim sistemima, a njihovu iskvarenost i buntovništvo orezuje, sudi im i grdi ih. Neke od njih čak disciplinuje i prekoreva, ili ih pak Svojim rečima kori i razotkriva, i obavlja mnoge druge poslove. Međutim, mada ljudi uživaju u svemu tome, oni takođe uživaju u obilatoj milosti i dubokom gnevu Božjem. Kad se ta druga strana pravedne Božje naravi – duboki gnev – prikaže ljudima, oni se i dalje osećaju slobodno i nesputano, i nisu ograničeni, vezani ni okovani. Kad ljudi budu iskusili bilo koji aspekt pravedne Božje naravi i kad on počne da deluje u njima, oni će zapravo osetiti ljubav Božju. Rezultat koji će biti ostvaren u njima biće pozitivan, oni će od toga nešto zadobiti i baš oni će, naravno, imati od toga najveću korist. Bog upravo tako i radi – nikada ljude ne tera, ne primorava, ne pritiska ih, niti ih na bilo šta obavezuje, već čini da se oni osećaju slobodno, nesputano, opušteno i srećno. Bilo da uživaju u Božjoj milosti i dobroti ili u Njegovoj pravednosti i veličanstvu, ljudi od Boga na kraju zadobijaju istinu, shvataju značenje i vrednost života, put kojim treba da koračaju, kao i smer i cilj koji kao ljudska bića treba da ostvare. Oni toliko toga dobijaju! Ljudi žive pod vlašću Satane i sputani su, ograničeni i osakaćeni raznim pogrešnim mislima i gledištima koje im on usađuje. Za njih je to nepodnošljivo, ali oni nemaju snage da se oslobode. Kad ljudi stupe pred Boga, Božji stav prema njima uvek će ostati isti, bez obzira na to kakav je njihov stav prema Njemu. To je zato što se Božja narav i suština ne menjaju. On uvek izražava istinu i na taj način razotkriva Svoju narav i suštinu. Tako Bog deluje u ljudima. Ljudi u punoj meri uživaju u Božjoj dobroti i milosti, kao i Njegovoj pravednosti i veličanstvu, a blagosloveni su oni koji žive u takvom okruženju. Ako u jednom takvom okruženju ljudi nisu u stanju da streme ka istini, da je vole i da je na kraju zadobiju, ako propuštaju priliku da budu spaseni, dok neki čak bivaju kažnjeni i uništeni poput Sotone, nesporna je činjenica da za to postoji samo jedan razlog. Šta mislite, koji je to razlog? Ljudi će ići određenim putem i imaće određeni kraj u skladu sa svojom prirodom. Vreme tokom kojeg će kraj svake osobe biti konačno utvrđen ujedno je i vreme tokom kojeg će ljudi biti grupisani po tipu kojem pripadaju. Ako neka osoba voli istinu i pozitivne stvari, kad Bog na kraju počne da govori i da radi, ona će se vratiti Bogu i slediće put težnje za istinom, ma koliko da je negativnih stvari Sotona usadio u nju. Međutim, ako neka osoba ne voli istinu i oseća odbojnost prema njoj, ta njena narav će ostati nepromenjena i usmeravaće je, bez obzira na to koliko Bog govori, koliko su iskrene Njegove reči, koliko posla On obavlja i koliko su zadivljujuća Njegova znamenja i čuda. Zli ljudi čak idu u još veću krajnost. Oni ne samo da osećaju odbojnost prema istini, nego su po svojoj suštini rđavi i mrze istinu. Takvi su ljudi suprotstavljeni Bogu i pripadaju Sotoninom taboru. Iako veruju u Boga, na kraju će se ipak vratiti Sotoni. Sva tri navedena tipa ljudi iskusila su Sotoninu iskvarenost i Sotona ih je raznim svojim izjavama, mislima i gledištima naveo na stranputicu i utamničio. Kako onda neki ljudi na kraju mogu da budu spaseni, a neki ne mogu? To se uglavnom svodi na pitanje koji put ljudi slede i da li vole ili ne vole istinu. To se odnosi na te dve stvari. Zašto su, onda, neki ljudi sposobni da vole istinu, a drugi nisu? Zašto neki ljudi mogu slede put težnje za istinom, dok drugi to ne mogu, pri čemu čak ima i onih koji se otvoreno svađaju s Bogom i javno omalovažavaju istinu? O čemu se tu radi? Da li je to određeno njihovom priroda-suštinom? (Da.) Iako su svi iskusili Sotoninu iskvarenost, svaka osoba ima različitu suštinu. Recite Mi, da li Bog Svoje delo obavlja mudro? Je li Bog u stanju da prozre ljudski rod? (Jeste.) Zašto onda Bog ljudima daje pravo da slobodno biraju? Zašto Bog prisilno ne indoktrinira sve ljude? Zato što Bog želi da sve ljude razvrsta po njihovom tipu i što želi da ih sve razotkrije. Bog ne obavlja beskorisne poslove; sve što Bog radi zasnovano je na načelima, a poslovi koje On lično obavlja na nekoj osobi zasnivaju se na tipu kojem svaka osoba pripada. Kako se razotkriva kojoj kategoriji neka osoba pripada? Po kojoj osnovi se ljudi razvrstavaju u različite kategorije? To se zasniva na stvarima koje ljudi vole i na putu koji slede. Zar nije tako? (Jeste.) Bog ljude klasifikuje prema onome što vole i zavisno od puta koji slede, zatim na osnovu njihove kategorije određuje ko može a ko ne može da bude spasen, pa onda deluje u njima zavisno od toga da li neko može ili ne može da bude spasen. Baš kao što neki ljude vole da jedu slatko, neki ljuto, neki slano, a neki kiselo. Ako sve ove različite tipove hrane iznesete na trpezu, nema potrebe da ljudima govorite šta da jedu, a šta da ne jedu. Oni koji vole začinjenu hranu poješće nešto ljuto, ljubitelji slatkiša poslužiće se nečim slatkim, a oni koji vole slano poješće nešto slano. Može im se dozvoliti da slobodno biraju. Ljudi koji veruju u Boga imaju pravo da biraju da li će istinu voleti ili neće i kojim će putem krenuti, ali nije na njima da odlučuju o tome da li će biti spaseni i kakav će im biti kraj. Uviđaš li da Božje delo počiva na načelima? (Da.) Postoje načela na kojima se zasniva Božje delo, a jedno od najvažnijih načela nalaže da se ljudima omogući da budu razvrstani u skladu sa svojim težnjama i putem koji slede, kao i da sve treba da se odvija prirodno. Ljudi nikako ne uspevaju to da shvate, pa pitaju: „Stalno se govori da Bog ima autoritet, ali gde je taj autoritet? Zašto se Bog malo ne pozabavi prinudnom indoktrinacijom, kako bi pokazao Svoj autoritet?“ Božji autoritet se ne ispoljava tako; to nije način na koji Bog ljudima iznosi Svoj autoritet na videlo.

Jeste li sada u stanju da sagledate izreku o moralnom postupanju koja kaže „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“? Da li takođe razumete i šta Bog zahteva od ljudi? (Da.) Kako vi to razumete? (Bog zahteva da ljudi budu iskreni.) Božji zahtevi prema ljudima krajnje su jednostavni. On traži da ljudi budu iskreni, da sve što iskrsne rešavaju u skladu sa istina-načelima, da se ne pretvaraju i da se ne fokusiraju samo na površno ponašanje, već na to da poslove obavljaju u skladu s načelima. Ako je put kojim ideš ispravan i ako su načela po kojima stremiš ka tome kako da se ponašaš ispravna i u skladu sa istinom i Božjim rečima, to je dovoljno. Zar to nije jednostavno? (Jeste.) Sotona ne poseduje istinu, niti je prihvata, te stoga navodi ljude na stranputicu izrekama koje oni smatraju dobrim i ispravnim i tera ih da nastoje da budu gospoda i da se dobro ponašaju, umesto da budu podlaci koji čine loše stvari. Pošto se ove stvari poklapaju sa čovekovim predstavama i on može lako da ih prihvati, Sotona uspeva ljude brzo da navede na pogrešan put. Sotona nagoni ljude da čine stvari koje su samo naizgled dobre. Pritom je nebitno koliko je loša stvar koju si počinio iza kulisa, koliko je tvoja narav iskvarena i da li si ti jedna zla osoba ili nisi; dokle god je tvoj spoljni izgled zamaskiran u skladu sa Sotoninim izrekama i zahtevima i dokle god te drugi nazivaju dobrom osobom, onda ti zaista i jesi dobra osoba. Očigledno je da ti zahtevi i merila podstiču ljude da budu lažljivi i loši, da ne skidaju masku s lica i da nipošto ne idu pravim putem. Možemo li, stoga, reći da sve misli i gledišta koje im Sotona usađuje navode ljude na stranputicu za stranputicom? (Možemo.) Delo koje Bog želi danas da obavi jeste da ljudima omogući da sagledaju razne Sotonine jeresi i zablude, da ih prozru i odbace, kao i da ljude sa raznih stranputica vrati na pravi put, kako bi oni mogli da posmatraju ljude i stvari, ponašaju se i deluju u skladu s načelima. Nijedno od tih načela ne potiče od ljudi, već se radi o istina-načelima. Kad ljudi budu razumeli ta istina-načela, kad budu bili u stanju da ih primene i da zakorače u njihovu stvarnost, Božje reči i život postepeno će biti uklesani u te ljude. Ako Božje reči budu smatrali svojim životom, Sotona ih više neće navoditi na stranputicu i oni neće ići pogrešnim, Sotoninim putem, koji predstavlja put bez povratka. Ti ljudi neće izdati Boga, ma koliko da ih Sotona kvari i navodi na stranputicu. Ma koliko da se svet menja i ma kakva vremena da dolaze, njihovi životi se neće ni raspasti ni propasti, jer ti ljudi imaju Božje reči kao svoj život, a pošto im se životi neće raspasti ni propasti, oni će doveka koegzistirati s takvim životom i živeće večno. Da li je to dobro? (Jeste.) Prilikom spasenja, ljudi bivaju bogato nagrađeni blagoslovima!

Šta je u ovom trenutku za vas najvažnije? Najvažnije je da se naoružate sa što više istine. Tek kad se budeš bolje naoružao istinom i kad što više istine budeš čuo, iskusio i razumeo, moći ćeš ljude i stvari da posmatraš, da se ponašaš i da deluješ u skladu s Božjim rečima i tačno ćeš znati šta su istina-načela. Tek tada ćeš prestati da skrećeš s pravog puta i da Božje reči i istinu zamenjuješ ljudskom voljom i mislima i gledištima koje ti je Sotona usadio. Zar nije tako? (Tako je.) Prema tome, ono što je sada najvažnije i najhitnije da uradite jeste da se naoružate istinom i da razumete što više Božjih reči. Morate da se potrudite oko Božjih reči. Božje reči sadrže u sebi mnogo stvari i ima mnogo stavki koje čine istinu. Morate se bez odlaganja naoružati svim tim istinama. Ukoliko se ne naoružaš, Božje reči nećeš moći da koristiš kao osnovu kad ti se nešto desi, pa ćeš se time baviti samo u skladu sa vlastitom voljom. Kao rezultat toga, prekršićeš načela, a svoje prestupe ćeš nositi na sebi kao neizbrisivu mrlju. Ako ne znaš kako da tragaš za istinom kad ti se nešto desi, ako poteškoće rešavaš isključivo po vlastitoj volji i zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva, ako se oslanjaš na vlastitu volju i ako si nečist, ali ne znaš kako da preispitaš sebe i postaneš samosvestan, niti znaš kako da sebe uporediš s Božjim rečima, ti onda nećeš ni spoznati sebe, niti ćeš moći da se iskreno pokaješ. A ako se ne pokaješ iskreno, kako će Bog gledati na tebe? To znači da imaš nepopustljivu narav i odbojnost prema istini, što je još jedan ozbiljan prestup koji će ostaviti još jednu mrlju na tebi. Da li je za tebe korisno da prikupljaš mnogo mrlja i prestupa? (Ne.) Ne, to nije korisno. Kako se, dakle, prestupi mogu razrešiti? Ovo sam već izrazio u poglavlju pod naslovom „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“. To znači da su prestupi neposredno povezani sa čovekovim krajem. Šta se dešava s ljudima koji stalno čine prestupe? Neki od njih kažu: „Nije bilo namerno. U to vreme, nisam nameravao da počinim nikakvo zlo.“ Je li ovo dobar izgovor? Ako to nisi učinio namerno, da li se uopšte radi o prestupu? Zar u tom slučaju ne treba da se preispituješ ni da se pokaješ? Iako nije bilo namerno, zar se ipak ne radi o prestupu? Mada nisi imao nameru da to učiniš, ipak si povredio Božju narav i upravne odluke, zar nije tako? (Tako je.) Pošto je to činjenica, radi se o prestupu. Nema svrhe pravdati se. Kažeš: „Mlad sam. Nemam neko naročito obrazovanje, niti imam mnogo iskustva u društvu. Nisam ni znao da je to što radim pogrešno – niko mi nije rekao.“ Ili kažeš: „Situacija je bila suviše opasna. Učinio sam to u afektu.“ Jesu li ovo dobri razlozi? Nijedan od navedenih razloga nije dobar. Ako imaš priliku da postupiš po svojoj volji, to je ujedno i prilika da potražiš istinu, pa stoga treba da koristiš istinu kao načelo za svoje postupke. Zašto si onda odlučio da postupiš po svojoj volji, kad si već bio u prilici da potražiš istinu? Jedan od razloga je taj što je tvoje razumevanje istine suviše plitko i što obično ne pridaješ značaj težnji za istinom i naoružavanju Božjim rečima. Postoji još jedan istiniti razlog, odnosno situacija: dok radiš, u tvom srcu obično nema ni Boga ni Božjih reči. Božje reči nikada nisu zavladale tvojim srcem. Navikao si da budeš svojevoljan, po navici misliš da si u pravu, po navici vladaš nad svakom situacijom i po navici radiš samo ono što se tebi sviđa. Kad se moliš Bogu, za tebe je to samo rutinski postupak i čista formalnost. Božje reči nemaju svoje mesto u tvom srcu i ne mogu da zavladaju njime, kao što ni Bog nema Svoje mesto u tvom srcu, niti može da nad njim vlada. Tebi je potpuno prirodno da se jedino ti pitaš za sve što radiš, čime zapravo kršiš istina-načela. Da li je to prestup? Tu se nesumnjivo radi o prestupu. Zašto onda nalaziš izgovore? Nema valjanog izgovora za to. Prestup je prestup. Ako budeš počinio mnogo prestupa, ako budeš naštetio interesima Božje kuće i radu crkve, te tako na kraju budeš razbesneo Božju narav, tvoje će šanse za spasenje biti ukinute. To je precizno tumačenje izraza „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“; to je činjenica. Uzrok tome leži u iskvarenoj naravi ljudi, iz koje nastaju svakovrsna ponašanja, od kojih je, opet, sačinjen put kojim ljudi idu. Zbog tog pogrešnog puta, ljudi čine svakojake prestupe u važnim i kritičnim trenucima dok obavljaju svoju dužnost. Ako si počinio preveliki broj prestupa i ako se oni nagomilavaju, tvoja šansa za spasenje je pokopana. Zašto ljudi stalno čine prestupe? Osnovni razlog je taj što oni nikada nisu, ili su veoma retko naoružani Božjim rečima i što samo u retkim slučajevima išta rade na osnovu Božjih reči i istina-načela – stoga oni naposletku uvek počine neki prestup. Kad počine prestup, ljudi uvek praštaju sami sebi i smišljaju razloge i izgovore, poput: „Nisam to hteo da uradim. Imao sam najbolje namere. Desilo se zbog hitnosti situacije. Desilo se zbog te i te osobe. Desilo se zbog raznih objektivnih razloga. …“ Ma koji razlog da je u pitanju, ako ti ne stremiš ka istini i ako ne postupaš u skladu s Božjim rečima, uzimajući istinu kao kriterijum, bićeš sklon da činiš prestupe i da se opireš Bogu. To je nesporna činjenica. U skladu s tom činjenicom, tvoj će se kraj pretvoriti u ono što sam maločas pomenuo: „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“. Takav će ti biti kraj. Razumeš li ti to? (Razumem.)

Pojedini ljudi imaju tako nepopustljivu narav i toliko su beskrupulozni, pa se u svojim mislima uvek zanose: „Nije ništa strašno ako čovek počini neki sitan prestup. Bog ne kažnjava ljude. On je milostiv i pun ljubavi, strpljiv je prema ljudima i uvek im prašta. Božji dan je još uvek daleko. Ka istinama koje je On objavio stremiću kasnije, kad budem bio u prilici. Mada je Bog te reči izgovorio sa iskrenim i užurbanim tonom, još uvek ćemo mnogo puta imati priliku da poverujemo u Boga i da budemo spaseni.“ Ljudi to uvek odbacuju, nemaju osećaj za hitnost, nemaju ogromnu želju za Bogom, niti osećaju žeđ za istinom. Srce im je uvek nepopustljivo i oni stalno zanemaruju istinu i zahteve Božjih reči. Šta će se na kraju dogoditi ako oni svoju dužnost budu obavljali u takvom stanju i sa takvim stavom? Stalno će praviti prestupe i gomilaće nove mrlje! Opasno je kad neka osoba stalno gomila mrlje i čini prestupe, a pritom ih ne uzima zaozbiljno i uopšte se ne sekira zbog toga. To što te Bog ne osuđuje ne znači da te On ni ubuduće neće osuđivati. Jednom rečju, u opasnosti je osoba koja živi u takvom stanju. Ona ne ceni Božje reči, mogućnost da bude spasena, ni mogućnost da obavi svoju dužnost, a još manje ceni svaku okolnost koju je Bog za nju orkestrirao. Uvek je aljkava i ravnodušna i sve radi nemarno, opušteno i rasejano. Takva osoba je u opasnosti. Neki od takvih ljudi i dalje su zadovoljni sobom i misle: „Kad god nešto radim, Bog je uz mene, prosvećuje me i usmerava, a ja ponekad imam Božju disciplinu i On je sa mnom u mojim molitvama!“ Božja blagodat jeste obilata – sigurno je ima dovoljno da u njoj uživaš – možeš da zagrabiš koliko god želiš i da je nikad ne potrošiš, ali šta onda? Božja blagodat ne predstavlja istinu, a to što uživaš u Božjoj blagodati ne znači da poseduješ istinu. Bog je prema svakoj osobi saosećajan, ali Njegovo saosećanje nije preblago. Bog saoseća sa ljudskim životom i sa svakim stvorenim bićem. To, međutim, ne znači da se On ne pridržava načela dok obavlja Svoje delo, da nema pravednu narav, kao ni da će se promeniti standardi koje On zahteva od ljudi i po kojima ih ocenjuje. Razumete li? (Da.) Osećaš da se Bog nikada nije naljutio na tebe, da je prema tebi uvek nežan i pažljiv, da Mu je stalo do tebe i da te neizmerno voli i neguje. Osećaš Božju toplinu, osećaš da te Bog snabdeva i da ti pomaže, pa čak i da ti je naklonjen i blagodatan prema tebi. Osećaš da te Bog najviše voli i da te nikada neće napustiti, čak i ako druge ljude napusti. Stoga si ispunjen samopouzdanjem i misliš da imaš opravdanje što ne stremiš ka istini, što ne trpiš stradanje niti plaćaš cenu dok obavljaš svoju dužnost i što ne tragaš za promenom u vlastitoj naravi. Bog te sigurno neće napustiti. Da li se ta tvoja snažna samouverenost zasniva na Božjim rečima? Ako jednoga dana ne budeš stvarno mogao da osetiš Božje prisustvo, tvoje će se srce uspaničiti i ti ćeš se zapitati: „Je li moguće da me je Bog napustio?“ Trebalo bi da ti bude jasno kakav će ti biti kraj. Ljudi koji ne streme ka istini i koji su suviše samopravedni nipošto neće proći dobro na kraju. To što Bog ljude voli i neguje, što saoseća s njima, što im daruje blagodat i što je čak naklonjen i blagodatan prema određenim ljudima – svi ti postupci, kao i sama njihova suština, nemaju za cilj da ljudima tetošu i da im ugađaju, niti da tebe skrenu u stranu ili da te povedu pogrešnim putem, kao ni da te nateraju da okreneš leđa istini ili istinitom putu. Bog sve to radi sa ciljem da te podrži u tvom koračanju ispravnim putem, da bi imao srce koje za Njim strahovito žudi, da osnaži tvoju veru u Njega i da zatim u tebi razvije srce koje je zaista bogobojažljivo. Ako ti stalno želiš da budeš kućni ljubimac Boga i da te on tetoši, znaj da nisi u pravu. Ti nisi Božji kućni ljubimac, a to što je On prema tebi blagodatan i što ti je naklonjen definitivno na spada u tetošenje, niti u ugađanje. Bog sve to čini da bi ti omogućio da ceniš Njegove reči i da prihvatiš istinu, kao i da bi te Svojom blagodatnošću i blagoslovima toliko osnažio da možeš spremno i istrajno da koračaš putem težnje za istinom i da se u životu krećeš pravim putem. Naravno, može se sa sigurnošću reći da si ti, zahvaljujući tome što je Bog te istine objavio, snabdeven svime što ti je potrebno, da si zadobio život i da uživaš Njegovu ljubav. Ako si u stanju da Bogu zahvališ na Njegovoj blagodatnosti, da čvrsto stojiš na mestu koje ti pripada, da se bolje naoružaš Božjim rečima i da ih još više ceniš, ako pri obavljanju dužnosti tragaš za istina-načelima i ako nastojiš da ljude i stvari posmatraš, ponašaš se i deluješ u skladu s Božjim rečima, to onda znači da Ga nisi izneverio. Ukoliko, pak, koristiš Božju blagodatnost i naklonost, a zanemaruješ Njegovo saosećanje prema tebi, ako insistiraš na tome da sve radiš onako kako ti misliš da treba i deluješ svojevoljno i nepromišljeno, ako se ne naoružavaš Božjim rečima i nisi spreman da stremiš ka istini, ako ljude i stvari ne posmatraš, ne ponašaš se i ne deluješ u skladu s Božjim rečima i sa istinom kao kriterijumom, već samo želiš da uživaš u Božjoj blagodati i da budeš zadovoljan samim sobom, kad budeš izneverio Božja očekivanja – to jest, kad Ga budeš više puta razočarao – pre ili kasnije presušiće Božja blagodat, saosećanje i dobrota prema tebi. A onog dana kad tome bude došao kraj, Bog će ti oduzeti svu Svoju blagodat. Kad više ne budeš osećao čak ni prisustvo Božje, znaćeš kako se zaista osećaš iznutra. U tebi će nastati tmina. Obuzeće te osećaj potištenosti i nelagode, zabrinutosti i ispraznosti. Osetićeš da je budućnost neizvesna. Obuzeće te strah i neprekidna strepnja. Užasan je taj osećaj. Stoga ljudi moraju naučiti da kao malo vode na dlanu čuvaju sve što im je Bog dao, da se staraju o dužnosti koju treba da obave i da, u isto vreme, nauče kako da sve to uzvrate. U stvari, Božji zahtev da Mu uzvratiš ne odnosi se na to koliko ćeš doprinosa dati u Njegovo ime, niti koliko ćeš snažno svedočiti o Njemu. Ono što Bog traži od tebe jeste da hodaš ispravnim putem, putem kojim On zahteva da ideš. Božja blagodat je dovoljna da ljudi u njoj uživaju. Dok ljudima daje Svoju blagodat, Bog nije nimalo škrt, niti će se ikada pokajati što ju je darovao ljudima. Kada blagosilja neku osobu i milostiv je prema njoj, Bog to uvek rado čini. To što On tako postupa deo je Njegove suštine, Njegove naravi i identiteta. On nikada ne žali, niti se kaje što te stvari daruje ljudima. Recimo, međutim, da ljudi ne umeju da razlikuju dobro od lošeg, niti da cene kad im neko učini neku uslugu. Stalno izneveravaju Boga i uvek Ga iznova razočaravaju. Ma koliko da je Bog platio visoku cenu i ma koliko da je dugo čekao, ljudi Ga i dalje ignorišu i ne razumeju Njegove dobre namere. Oni jedino traže da uživaju u Božjoj blagodati – što više, to bolje. Bez obzira na količinu Božje blagodati i blagoslova u kojima uživaju, oni ne umeju da uzvrate Božju ljubav, niti da vrate svoje srce Bogu i da Ga slede. Mislite li da će Bog biti zadovoljan ako se ljudi budu tako ophodili prema Njemu? (Ne.) Kakav bi stav neka osoba uistinu trebalo da ima da bi udovoljila Bogu? Ljudi moraju da se pokaju, moraju imati praktične manifestacije i moraju dobro da obavljaju svoju dužnost. Ne smeju se hvatati za razne izgovore i opravdanja. Božja milost, praštanje i saosećanje prema ljudskom rodu nisu kapital niti izgovori kojima možete da povlađujete sami sebi. Ma šta da Bog radi i ma koliki trud, cenu ili razmišljanje da ulaže u ljude, Njegov konačni cilj je samo jedan. Naime, On se nada da će se ljudi vratiti na pravi put i da će koračati njime. A koji je to pravi put? To je put stremljenja ka istini i naoružavanja istinom. Ako je put kojim ljudi idu u skladu s Božjim rečima i ako oni istinu uzimaju kao kriterijum, onda će cena koju Bog ulaže u ljude i sva očekivanja koja On ima prema njima biti uzvraćeni. Mislite li da Bog pred ljude postavlja visoke zahteve? (Ne.) Bog ljudima ne postavlja visoke zahteve i ima dovoljno strpljenja i ljubavi da sačeka da Mu se ljudi vrate. Kad se budeš vratio Bogu, On ti neće naprosto podariti malo blagodati i blagoslova, nego će te snabdevati, podržavati i usmeravati te u istini, u životu i na putu kojim ideš. Bog će u tebi obaviti još veće delo. To je ono što On nestrpljivo čeka. Pre nego što obavi to delo, Bog neumorno usmerava ljude, podržava ih i daruje im blagodat i blagoslove. Ništa od toga nije bila Njegova prvobitna namera, niti je to nešto što On naročito želi da radi. Njemu, međutim, ne preostaje ništa drugo do da se obaveže da zarad ljudi plati bilo koju cenu i da po svaku cenu obavi taj posao. Ono što Bog želi da vidi na kraju, nakon što obavi sav taj posao, jeste da ljudi mogu da se okrenu i vrate. Ako ljudi budu razumeli Njegove misli i namere, kao i razlog zbog kojeg On želi to da uradi, oni će onda prepoznati Njegovu divotu, porašće i imaće neki rast. Kad ljudi postanu pedantni i počnu naporno da rade na svakoj istini koju im je Bog pružio, kad zakorače u stvarnost svake od tih istina, Bog je zadovoljan. Tada On više ne mora da obavlja jednostavne poslove, koji se sastoje u tome da bude s ljudima, da ih teši, podstiče i ohrabruje. Umesto toga, može da im pruži više u pogledu istine, života i puta kojim idu. Može da obavlja važnije i konkretnije poslove na ljudima. Zašto su Bogu ti poslovi draži? Zato što, dok obavlja te poslove, u ljudima vidi nadu, vidi njihovu budućnost i vidi da su oni, srcem i umom, ujedinjeni s Njim. To je nešto što je neizmerno važno i za ljude i za Boga, nešto čemu se On toliko dugo unapred raduje. Kad neka osoba krene putem težnje ka istini, ona će postepeno sticati sve veću snagu i sve stvarniji rast za borbu protiv Sotone i sve će snažnije svedočiti o Bogu, a u Bogu će porasti nada da će još jedno stvoreno biće ustati da se za Njega bori protiv Sotone. To je slava Božja. Kako ljudi sve više dobijaju na svom rastu, kako postaju sve snažniji, kako sve češće svedoče i postaju sve više bogobojažljivi i pokorni Bogu, to sve više raste i nada da će Bog zadobiti grupu pobednika i da će se proslaviti kroz ljude i među ljudima. Da li je to dobro? (Jeste.) To je ono čemu se Bog raduje, čemu se nada i što od vas očekuje. On već dugo čeka da se to desi. Ako ljudi razumeju Božje srce i ako imaju obzira prema njemu, radiće ono što On od njih zahteva i platiće cenu za to što On od njih zahteva. Učiniće sve što je u njihovoj moći da sarađuju s Bogom u onome što On želi da uradi, da ispune Njegove želje i da uteše Njegovo srce. Međutim, ako ti ne želiš to da radiš, Bog te neće primoravati na to. Ti kažeš: „Zašto ne želimo to? Zašto ne želim da radim ono što Bog od mene traži? Zašto, kada pomislim na ispunjenje Božjih zahteva, osećam nelagodu, neprijatnost i nespremnost da se pokorim?“ Ti ne moraš da ispunjavaš Božje zahteve; to je dobrovoljno. Slobodan si i imaš pravo da biraš. Bog nad ljudima ne vrši nikakvu prinudu. Ovo vam govorim samo zato da biste mogli u potpunosti da razumete stvarnost onoga što Bog želi da postigne, odgovornost koju nosite i ono što Bog od vas očekuje. Je li to jasno? (Jeste.) Dobro je da smo to razjasnili. Ako je jasno, ljudska srca će biti svesna toga. Ljudi će u sebi znati šta je sledeće na čemu treba raditi, znaće šta treba da rade i koliku cenu moraju da plate; jednom rečju, imaće jasan smer.

Danas sam vam besedio o izreci o moralnom postupanju „Za pravog gospodina, data reč je svetinja“. Imajući u vidu da smo do sada u zajedništvu razgovarali o nekoliko drugih izreka o moralnom postupanju koje Sotona zagovara, ovu je izreku bilo donekle lakše sagledati. Bez obzira o kojoj se izreci o moralnom postupanju radi, Sotona u osnovi želi da pomoću nekakve izjave sputa i ograniči ljudsko ponašanje, te da zatim oformi neki trend u društvu. Stvaranjem tog trenda, on želi da umove čitavog čovečanstva navede na stranputicu, da upravlja njima i da ih utamniči, čime bi sve ljude okrenuo protiv Boga. Kad se ljudi usprotive Bogu, Sotona želi da vidi kako Bog više ni na koji način ne može da deluje na ljude, niti da obavlja Svoje delo. To je cilj koji Sotona želi da postigne i to je suština svih ovih stvari koje Sotona čini. Bilo kako bilo, bez obzira na to koji aspekt ponašanja, odnosno koje misli i gledišta predstavljaju, sve te izreke o moralnom postupanju koje zagovara Sotona zapravo su nebitne sa stanovišta istine, a ujedno su i protivne istini. Kako ljudi treba da se postave prema tim izrekama o moralnom postupanju koje Sotona zagovara? Jedno veoma prosto i bazično načelo jeste da svaku izjavu koja potiče od Sotone treba raskrinkati, detaljno analizirati, prozreti i odbaciti. Pošto te izjave potiču od Sotone, ako ih naše srce prozre, mi možemo da ih osudimo i odbacimo. Ne smemo dozvoliti da išta što potiče od Sotone egzistira u crkvi i da Božji izabrani narod kvari, ometa i navodi na pogrešan put. Mora se postići cilj da pripadnici Božjeg izabranog naroda odbace Sotonu, tako da u njima ne preostane više ni trunke Sotoninih jeresi i zabluda. Umesto tih jeresi i zabluda, Božje reči i istina treba da ovladaju srcima pripadnika Božjeg izabranog naroda i da postanu njihov život. Upravo takvu vrstu ljudi Bog želi da zadobije. Hajde da ovim završimo naš današnji razgovor u zajedništvu.

9. jul 2022. godine