U aprilu 2023. godine, ponovo sam preuzela svoju dužnost kao glumica. Uglavnom sam učestvovala u snimanju video-snimaka sa iskustvenim svedočenjem i bila sam zaista srećna i zahvalna na Božjoj blagodati. Međutim, u srcu sam imala i određene brige, pa bih pomislila: „Već više od godinu dana nisam obavljala svoju dužnost kao glumica i nisam sigurna da li mogu valjano da je obavljam u ovakvom stanju.” Bila sam veoma uznemirena i danima nisam mogla dobro da spavam. Neočekivano, stanje glavne junakinje u prvom članku o iskustvenom svedočenju koji je trebalo da izložim, bilo je veoma slično mom, a odlomci Božjih reči navedeni u njemu su me duboko dirnuli. Dok sam razmišljala o Božjim rečima i upoređivala njen način razmišljanja sa svojim, zaista sam se poistovetila s njom. Nakon što se ta sestra oslonila na Boga i izvukla određene pouke, osećala se oslobođeno, a i ja sam pronašla svoj put napred. Neprimetno sam postala manje uznemirena i zabrinuta i ubrzo sam završila snimanje. Bila sam veoma zahvalna na Božjem usmeravanju, postepeno sam sticala veru u sebe i tokom narednih snimanja nisam više bila toliko nervozna. Odmah zatim, snimila sam još dva video-snimka i shvatila da, sve dok imam ispravne namere i predano obavljam svoju dužnost, Bog će me opskrbiti prosvećenjem i smernicama. Međutim, nisam mogla a da ne pomislim: „Već sam tako brzo snimila tri video-snimka sa iskustvenim svedočenjem, što znači da sam prilično sposobna.”

Neka braća i sestre su primetili da sam ranije glumila u nekim filmovima, pozorišnim predstavama, solo nastupima i horskim izvođenjima i smatrali su me iskusnom glumicom, pa su počeli da mi postavljaju pitanja o glumi, zbog čega sam bila prilično zadovoljna sobom. Znala sam da imam mnogo nedostataka, ali drugi nisu znali da čak i „iskusna glumica” poput mene, ponekad prolazi kroz poteškoće. Na primer, bila sam nervozna i uznemirena dok sam izlagala svoj prvi članak o iskustvenom svedočenju. Ipak, pomislila sam da, pošto se prvi put susrećemo, ne bi trebalo da pokvarim dobar utisak koji su drugi stekli o meni. Zato sam odlučila da ne spominjem svoje nedostatke. Počela sam da govorim ushićeno i bez prestanka, gestikulirajući dok sam pričala. Naročito kada sam počela da govorim o snimanju velikog horskog dela „Himna carstva: Carstvo se spušta na svet”, ponosno sam rekla: „Glumci za hor su pažljivo odabrani i prošli su rigoroznu obuku tokom meseci nesnosne vrućine i ciče zime.” Braća i sestre su bili puni divljenja kada su to čuli. Takođe sam se pohvalila: „Među više od 300 glumaca, ja sam bila najstarija!” Uhvatila sam sebe kako sa uživanjem upijam poglede divljenja braće i sestara. Jednom je jedan glumac imao poteškoća tokom snimanja i zamolio me je da mu pomognem u izvedbi. Pomislila sam: „Pokazaću im šta znam. Ipak, ne mogu da dozvolim da me potcenjuju.” Tada sam osmislila scenu i emocije su počele da izviru iz mene. Svi su me gledali s divljenjem i rekli: „Stvarno znaš da glumiš! Neverovatno!” Iako sam rekla da je to Božje usmeravanje, nisam mogla a da ne osetim ponos, misleći da sam bolja i iskusnija od drugih. Drugom prilikom, režiser je podučavao sestru Teri kako da izloži jedan članak o iskustvenom svedočenju i zamolio me je da pomognem. Pomislila sam u sebi: „Moram da uočim neke nedostatke kako bi videli da imam šta da ponudim.” Čim je ta sestra završila s govorom, odmah sam uskočila sa svojim kritikama, a da čak nisam ni sačekala da režiser nešto kaže. Kad sam videla da sestra klima glavom u znak saglasnosti, smatrala sam da sam sposobna da prepoznam probleme. Međutim, istina je bila da sam želela da kažem toj sestri kako sam i ja ranije imala mnogo nedostataka, i da mi je režiser više puta pomogao da analiziram i razumem emocije i stanja lika, malo po malo, dok na kraju nisam mogla tačno da ih izrazim. Ali onda sam pomislila: „Već imaju visoko mišljenje o meni, pa ako to kažem, a oni saznaju da sam imala toliko nedostataka, šta bi pomislili o meni? Zaboravi. Bolje je da ništa ne kažem.” Bila je i jedna sestra čiji mandarinski nije bio standardan i trudila sam se da je ispravim. Pomislila sam: „Ako ona brzo napreduje, zar to neće pokazati da sam dobra u držanju obuke?” Zato sam je stalno ispravljala, bez obzira na okolnosti, usled čega se osećala sputano i plašila da govori preda mnom. Ponekad bih postala svesna sebe i pomislila bih: „Da li se ja ovde razmećem? Da li je to pomalo neprikladno?” Ali onda bih pomislila: „Ono što govorim je istina, dakle, trebalo bi da bude u redu, zar ne?” I tako sam to nekako pregurala. Međutim, dok sam se stalno šepurila i razmetala, Bog je uredio okolnosti da me otkrije.

Jednom sam dobila članak o iskustvenom svedočenju koji je bio prilično dug i sadržao mnogo dijaloga. Ali zbog ubrzanog rasporeda snimanja, imala sam vrlo malo vremena za pripremu. Pomislila sam: „Prilično sam dobra u izvođenju dijaloga, pa sve dok živopisno pripovedam radnju, ona će zasjati i moj nastup će privući pažnju ljudi. Osim toga, poslednjih nekoliko video-snimaka koje sam snimala prošlo je prilično glatko, pa ne bi trebalo da predstavlja problem to što nemam mnogo vremena za pripremu.” Stoga sam naučila svoj tekst napamet i malo vežbala interpretaciju; zatim sam samo jedan dan vežbala s braćom i sestrama i bila spremna za snimanje. U stvari, nisam bila potpuno spremna i želela sam da predložim režiseru da odložimo snimanje još nekoliko dana, ali sam se brinula da bi ljudi rekli: „Još uvek joj treba toliko vremena da se pripremi, čak i nakon što je glumica toliko dugo?” Plašila sam se da će me drugi gledati s visine, pa sam požurila na set. Nakon snimanja, na mnogim mestima su bile potrebne ispravke. Kad sam pogledala video-snimak, bila sam šokirana. Živopisno sam prenela iskvareno stanje i ponašanje glavne junakinje kada je otkrivala iskvarenosti, zbog čega je delovala kao negativan lik. Bila sam zapanjena i osetila sam težinu u srcu. Pitala sam se: „Kako je moglo da dođe do tako ozbiljnog problema? Ako to ne može da se ispravi, moraćemo ponovo da snimimo, a to će odložiti raspored snimanja. Zar neću izazvati prekidanje i ometanje?” Uplašila sam se i odmah sam se pomolila Bogu: „Bože, napravila sam ogromnu grešku. Molim Te, prekori me. Spremna sam da se pokajem i da učinim sve što je u mojoj moći da ispravim stvari.” Zatim sam, zajedno sa svima, pregledala i ispravljala video-snimak pet puta pre nego što je problem konačno ispravljen. Nakon toga sam razmišljala i pitala se: „Zašto se kod mene pojavio tako ozbiljan problem? Šta je tačno izazvalo ovo?” Takođe sam se molila, tražeći od Boga da me prosveti i usmeri da spoznam sebe.

Tokom svojih predanosti, pročitala sam jedan odlomak Božjih reči: „Da se uzdižu i svedoče o sebi, da se razmeću i pokušavaju da steknu visoko mišljenje i obožavanje od strane drugih ljudi – iskvaren ljudski rod je sposoban za to. Ljudi tako instinktivno reaguju kad njima upravlja sotonska priroda i to je zajedničko celom iskvarenom ljudskom rodu. Kako se ljudi obično uzdižu i svedoče o sebi? Kako postižu da drugi o njima imaju visoko mišljenje i da ih obožavaju? Oni svedoče o tome koliko su posla obavili, koliko su propatili, koliko su se davali i koju cenu su platili. Sebe uzdižu govoreći o svom kapitalu, što im pruža više, čvršće i sigurnije mesto u glavama ljudi, tako da ih više ljudi ceni, ima visoko mišljenje o njima, divi im se, pa čak i obožava, na njih se ugleda i sledi ih. Da bi ostvarili ovaj cilj, ljudi čine mnoge stvari koje naizgled svedoče o Bogu, a u suštini ljudi time sebe uzdižu i o sebi svedoče. Da li je takvo postupanje razumno? Oni su van opsega razumnosti i nemaju stida, odnosno, besramno svedoče o onome što su uradili za Boga i o tome koliko su zbog Njega propatili. Čak se razmeću svojom nadarenošću, talentima, iskustvom, posebnim veštinama, svojim dovitljivim pristupom svetovnim poslovima, sredstvima koja koriste da se poigravaju ljudima i tome slično. Njihov metod samouzdizanja i svedočenja o sebi sastoji se u tome da sebe istaknu, a druge omalovaže. Oni ujedno sebe kamufliraju i upakuju tako da od ljudi sakriju svoje slabosti, mane i nedostatke, pa ovi mogu da vide samo njihovu izuzetnost. Čak se ne usuđuju da kažu drugima kad se osećaju negativno; nedostaje im hrabrost da se otvore i da s njima razgovaraju u zajedništvu, a kad nešto pogrešno urade, daju sve od sebe da to prikriju i zabašure. Nikada ne pominju štetu koju su tokom obavljanja svoje dužnosti naneli radu crkve. Međutim, pruže li i najmanji doprinos ili postignu neki mali uspeh, brže-bolje će to razglasiti na sva zvona. Ne mogu da dočekaju da celom svetu obznane koliko su sposobni, koliko su dobrog kova, koliko su izuzetni i koliko su bolji od normalnih ljudi. Nije li ovo način da se neko uzdiže i svedoči o sebi? Da li se neko sa savešću i razumom samouzdiže i svedoči o sebi? Ne. Kakva se onda narav obično otkriva kad ljudi to čine? Nadmenost. Ovo je jedna od glavnih razotkrivenih naravi, a sledi je lažljivost, koja podrazumeva da se učini sve što je moguće kako bi se steklo visoko mišljenje drugih ljudi. Njihove su reči potpuno hermetične i jasno je da sadrže skrivene motive i intrige; razmeću se, a ipak tu činjenicu žele da prikriju. Iz onoga što govore proishodi osećaj kod drugih ljudi da su oni bolji od ostalih, da im niko nije ravan, te da su svi drugi inferiorni” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”). Bog razotkriva da je namera i svrha uzdizanja i pokazivanja sebe da nam se drugi dive i da nas obožavaju, kao i da zadobijemo mesto u njihovim srcima. Moje nedavno ponašanje se tačno poklapa sa onim što je Bog opisao. U svojoj dužnosti nisam uzdizala Boga niti svedočila o Njemu, već sam se neprestano razmetala kako bih zadobila divljenje drugih. Kada sam u zajedništvu razgovarala sa svima, često sam se predstavljala kao „iskusna glumica”, uzdižući sebe, hvaleći se kako sam na prethodnim snimanjima pronalazila načine da prevaziđem poteškoće i kako sam podnosila nedaće tokom vežbanja, koliko sam dela snimila i zašto su bila efektna, i tako dalje. Naročito kada sam govorila o snimanju velikog horskog dela „Himna carstva: Carstvo se spušta na svet”, naglašavala sam činjenicu da sam bila najstarija, jer sam želela da učvrstim svoj položaj, da mi se dive i da zadobijem mesto u srcima ljudi. Kada sam videla druge glumce kako se muče tokom snimanja, nisam pomogla u analizi stanja likova kako bih usmerila glumce da izraze iskrene emocije, već sam se umesto toga samo hvalisala da su moje glumačke veštine bolje od njihovih. Kada sam komunicirala sa drugima, uvek sam govorila o svom pozitivnom ulasku, bojeći se da će me drugi gledati s visine ako previše govorim o iskvarenosti koju sam otkrila. Zato sam samo površno spomenula svoju negativnost i iskvarenost u samo nekoliko reči. U stvari, tek kad sam napustila Kinu, počela sam da se obučavam za svoju dužnost glumice. Kada sam počela da snimam, suočila sam se sa mnogim poteškoćama i nisam znala kako da ih rešim. Često nisam mogla da dokučim emocije lika, pa sam ili glumila preterano i nedovoljno, ili nisam mogla da izrazim emocije. Srce mi je bilo obuzeto bolom i plakala sam bezbroj puta. Baš kao i ovog puta na snimanju video-snimka sa iskustvenim svedočenjem. Dugo nisam snimala i kada sam primila prvi članak o iskustvenom svedočenju, bila sam toliko nervozna da nekoliko noći nisam mogla da spavam i živela sam u stanju strepnje i uznemirenosti. Tek sam molitvom i čitanjem Božjih reči to postepeno rešila. Međutim, to sam namerno skrivala i uzdržavala se od pominjanja iz straha da ću izgubiti svoj dobar ugled u očima drugih. Umesto toga, samo sam se razmetala svojom dobrom stranom, čineći da mi se braća i sestre dive. Time nisam svedočila o Bogu, već sam slavila sebe i stavljala oreol oko svoje glave. Sa ogavnim namerama u sebi, razmetala sam se i uzdizala, želeći svoje mesto u srcima drugih. Zaista sam bila bez stida!

Zatim sam pročitala još Božjih reči: „Neki ljudi posebno idolizuju Pavla. Vole da idu naokolo, da drže govore i delaju, da idu na skupove i propovedaju, a vole i da ih ljudi slušaju, obožavaju i da se oko njih okupljaju. Vole da imaju svoje mesto u srcima drugih i zahvalni su kada drugi cene sliku koju stvaraju o sebi. Hajde da iz takvog ponašanja probamo da raščlanimo njihovu prirodu? Kakva je njihova priroda? Ako se stvarno tako ponašaju, onda je to dovoljno da pokaže da su nadmeni i umišljeni. Uopšte ne obožavaju Boga, već teže višem statusu i žele da imaju vlast nad drugima, da ih poseduju i da imaju mesto u njihovim srcima. To je klasična slika Sotone. Istaknuti aspekti njihove prirode su nadmenost i uobraženost, odbijanje da obožavaju Boga i želja da ih drugi obožavaju. Takva ponašanja daju vam veoma jasnu sliku o njihovoj prirodi” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”). Kroz razotkrivanje Božjim rečima, shvatila sam da je moje stalno razmetanje i uzdizanje sebe bilo vođeno nadmenom prirodom, koja nastoji da zauzme Božje mesto u srcima ljudi. Na taj način sam zapravo hodala Pavlovim putem opiranja Bogu. Razmišljala sam o tome na koji način sam obavljala svoju dužnost glumice otkako sam napustila Kinu. Nakon što sam snimila nekoliko video-snimaka i postigla određene rezultate u svojoj dužnosti, koristila sam te stvari kao svoj kapital i često sam se razmetala pred drugima, besramno se pokazujući. Shvatila sam da već hodam Pavlovim putem. Ranije sam mislila da je normalno da se neko razmeće svojim postignućima i da prima pohvale od drugih. Međutim, u svetlu Božjih reči, uvidela sam da to pokazuje nadmenu prirodu i želju da se zauzme mesto u srcima ljudi i da se bude vredan divljenja i uzor drugima. Pavle je bio posebno nadmen u svojoj naravi i iako mu je Bog dao darove, on nikada nije uzdizao Gospoda Isusa niti je svedočio o Njemu u svom delu, već je neprestano uzdizao sebe i razmetao se, s ciljem da pridobije ljude kako bi mu se divili i obožavali ga. Na kraju, on je nadmeno nastojao da postane hristos i da zauzme Božje mesto u srcima ljudi; hodao je putem antihrista, putem opiranja Bogu i pretrpeo je Božju kaznu. U stvarnosti, obavljanje dužnosti u Božjoj kući je neodvojivo od Božjeg usmeravanja. Naše obavljanje dužnosti je samo ispunjavanje naših odgovornosti i obaveza i trebalo bi da svedočimo Bogu i slavimo Ga bez gajenja ikakvih ličnih namera ili želja. Ipak, vođena svojom nadmenom prirodom, postala sam neuka po pitanju svog mesta, misleći da bih, pošto sam snimila nekoliko video-snimaka i stekla izvesno iskustvo, te stvari mogla koristiti kao kapital da se razmećem i šepurim, i da kradem Božju slavu. Na taj način, hodala sam putem opiranja Bogu. Kako sam uopšte imala bogobojažljivo srce?

Kasnije sam pročitala da Božje reči kažu: „Pošto ne razumeš Božje delo, imaćeš predstave o Njemu i nećeš imati bogobojažljivo srce. Tvoj ton glasa će se promeniti, tvoja narav će postati nadmena i na kraju ćeš postepeno početi da se uzdižeš i da svedočiš za sebe. To je proces čovekovog propadanja i u potpunosti je izazvan time što on ne traga za istinom. Svako ko ide putem antihrista uzdiže sebe i svedoči za sebe, promoviše sebe i hvali se na svakom koraku i uopšte ne mari za Boga. Da li ste doživeli ove stvari o kojima govorim? Mnogi ljudi uporno svedoče za sebe, govoreći o tome kako trpe ovo i ono, kako rade, kako ih Bog ceni i poverava im nekakve poslove, i o tome kakvi su, dok namerno koriste određeni ton glasa u govoru i glume određene manire, sve dok na kraju neki ljudi verovatno ne pomisle da su oni Bog. Sveti Duh je odavno napustio one koji dostignu taj stupanj, a iako oni još nisu uklonjeni ili proterani već i dalje pružaju uslugu Bogu, njihova sudbina je već zapečaćena i oni samo čekaju svoju kaznu” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Ljudi previše zahtevaju od Boga”). Čitajući Božje reči shvatila sam da, kada ljudi u svom srcu nemaju mesta za Boga, već stalno uzdižu sebe i razmeću se, idu silaznim putem, da se Bog toga gnuša, i da ih to na kraju može samo dovesti do kazne. Razmišljajući o svom ponašanju, bila sam ispunjena strahom. Ta velika greška koju sam napravila tokom snimanja video-snimka sa iskustvenim svedočenjem proizašla je iz mojih pogrešnih namera u svojoj dužnosti u tom periodu. Moja nadmenost i umišljenost učinile su me željnom razmetanja, i stalno sam razmišljala o tome kako da se istaknem kako bi mi se ljudi divili, što je uzrokovalo da zanemarim načela. Moje srce više nije imalo mesta za Boga. Stalno sam se razmetala kako bih stekla divljenje drugih, naizgled zadovoljavajući svoju taštinu, ali u stvarnosti, moje srce je postajalo sve udaljenije od Boga, i više nisam osećala Njegovo usmeravanje. Moje obavljanje dužnosti bilo je prožeto greškama, što je prouzrokovalo kašnjenja u radu. Kada bih tako nastavila, Bog bi me se nesumnjivo gnušao i uklonio me. Zahvaljujući toj grešci, bila sam razotkrivena i na vreme zaustavljena da ne nastavim silaznim putem. To je bila Božja ljubav i Njegov način da me spase. Odlučila sam da se nikada više neću razmetati.

Tokom svojih posvećenosti, pročitala sam jedan odlomak Božjih reči: „Bog se ovaploćuje kao obična osoba, što znači da se On, iz Svog uzvišenog lika, identiteta i položaja iznad svih stvorenja, skrušeno spušta na nivo sasvim obične osobe. Kad postane obična osoba, On ne bira da se rodi u nekoj uglednoj i imućnoj porodici; pozadina Njegovog rođenja veoma je skromna, čak otrcana. Ako to posmatramo iz perspektive običnog čoveka, nekoga ko poseduje savest, racionalnost i ljudskost, sve što Bog radi dostojno je dubokog ljudskog poštovanja i ljubavi. Kako ljudi treba da se odnose prema tome? (S dubokim poštovanjem.) Obična i normalna osoba koja sledi Boga treba da veliča Božju divotu zbog činjenice da se Bog, sa Svog uzvišenog statusa, skrušeno spušta na nivo jedne izvanredno obične osobe – Božja skrušenost i skrivenost zaista su predivne! To je nešto što ne može da postigne nijedna iskvarena osoba, kao ni đavoli ni Sotona. (…) Sȃm Bog se ovaploćuje i trpi pogrešno razumevanje ljudi, kao i njihov podsmeh, klevetu i bogohuljenje. On ponižava Sebe i postaje obična osoba, nimalo uzvišenog izgleda, bez ijednog naročitog talenta i svakako bez temeljnog znanja i učenosti – u koju svrhu? Svrha je da ljudima koje je izabrao i koje namerava da spase priđe sa identitetom i ljudskim likom koji će njima biti najpristupačniji. Zar sve ovo što Bog čini ne predstavlja cenu koju je On platio? (Predstavlja.) Može li to iko drugi da učini? Ne može niko” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (3. deo)”). Božje reči su me potpuno posramile. Bog je Stvoritelj, On ima autoritet i moć, i On je suveren nad svim stvarima, a ipak se lično ovaplotio kako bi spasio iskvareno čovečanstvo, ponižavajući se kao običan čovek, živeći među ljudima, i tiho podnoseći buntovništvo i prkos iskvarenog ljudskog roda. Bog se nikada ne pokazuje niti se hvali time koju je cenu platio za čovečanstvo, već, ponizno, ostaje skriven među ljudima, izražavajući istine da spasi ljudski rod. To je nešto što nijedno iskvareno ljudsko biće nikada ne bi moglo postići. Uvidela sam Božju svetu, lepu i dobru suštinu, a Njegova narav nema ni traga nadmenosti. Sotona me je duboko iskvario, i kada sam postigla neke rezultate u svojoj dužnosti, izgubila sam iz vida svoju sopstvenu beznačajnost, postala sam nadmena i uobražena, i počela da se razmećem. U stvarnosti, moj kov je bio prosečan, bila sam stara, moj život-ulazak bio je slab, i nisam imala nikakve talente ni veštine, pa nisam ni sanjala da bih mogla postati glumica. Bog me je uzdigao, dajući mi priliku da se obučavam kao glumica unutar crkve i da snimam video-snimke koji svedoče o Bogu, a to je omogućilo nekome tako nesposobnom poput mene da bude od neke koristi. Ipak, nisam uzvratila Božju ljubav i svedočila o Njemu, već sam smatrala da sam nešto posebno i da imam kapital. Nakon što sam snimila nekoliko video-snimaka, čak su mi se hod i govor promenili. Mislila sam da sam izuzetna i grabila sam svaku priliku da se razmećem i uzdižem sebe kako bih stekla divljenje drugih. Bila sam zaista niska, ogavna i potpuno lišena ljudskosti. Nisam imala ni trunku stida! Pomolila sam se Bogu: „O Bože, stalno se razmećem i uzdižem sebe, i zaista mi nedostaje razuma. Sada vidim koliko sam zaista bedna i jadna i shvatam da bez Tebe ne mogu ništa. Bože, molim Te, usmeri me da odbacim svoju iskvarenu narav.”

Kasnije sam pročitala dva odlomka Božjih reči: „Kada svedočite o Bogu, trebalo bi uglavnom da govorite o tome kako Bog sudi i grdi ljude i koje kušnje On koristi da oplemeni ljude i promeni njihovu narav. Osim toga, treba da govorite o tome koliko je iskvarenosti otkriveno u vašem iskustvu, koliko ste propatili, koliko ste toga učinili da se oduprete Bogu i kako vas je na kraju Bog osvojio. Razgovarajte o tome koliko stvarnog znanja o Božjem delu imate i kako treba da svedočite o Bogu i da Mu se odužite za Njegovu ljubav. U takav govor bi trebalo da unesete suštinu, dok ga istovremeno izražavate na jednostavan način. Ne pričajte o praznim teorijama. Govorite prizemnije; govorite iz srca. Tako treba da doživljavate stvari. Nemojte se opremati dubokoumnim, ispraznim teorijama u nastojanju da se razmećete; to vas čini prilično nadmenim i nerazumnim. Trebalo bi da više govorite o pravim stvarima iz svog stvarnog iskustva i da više govorite iz srca; za druge je to najkorisnije i najprikladnije da vide” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo stremljenjem ka istini može se postići promena naravi”). „Kakvo je to, onda, ponašanje kada se čovek ne uzdiže i ne svedoči o sebi? Ako se hvališeš i svedočiš o sebi u vezi sa određenom stvari, rezultat koji ćeš postići jeste obožavanje i visoko mišljenje nekih ljudi o tebi. Ali, ako se ogoliš i podeliš svoju samospoznaju u vezi sa istim tim pitanjem, onda je to drugačije prirode. Zar to nije istina? Obična ljudskost bi trebalo da uključuje sposobnost čoveka da se ogoli da bi govorio o svojoj samospoznaji. To je pozitivna stvar. Ako zaista poznaješ sebe i ako o svom stanju govoriš tačno, iskreno i precizno; ako govoriš o znanju koje je potpuno zasnovano na Božjim rečima; ako su oni koji te slušaju poučeni i imaju od toga koristi i ako svedočiš o Božjem delu i slaviš Boga, to je onda svedočenje o Bogu” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da svedočiti o Bogu prvenstveno znači svedočiti o Njegovom delu i o dejstvu Njegovog suda i grdnje na ljude. To takođe podrazumeva razotkrivanje iskvarenosti koja se otkriva tokom vršenja dužnosti, otkrivanje pogrešnih namera i načina na koje se čovek buni protiv Boga, kao i to kako čovek, kroz sud i grdnju Božjih reči, promišlja o sebi i kako se na kraju pokaje i preobrazi, omogućavajući drugima da razumeju Božju narav i da budu u stanju da Mu se pokore. Kada sam u zajedništvu razgovarala sa drugima, trebalo je da podelim negativnost i slabost koje sam otkrila tokom snimanja, kako bi svi mogli da vide da bez Božjeg usmeravanja nisam mogla ništa da postignem i da sva slava treba da pripadne Bogu. To je istinsko svedočenje o Bogu. Tada sam skupila hrabrost da razotkrijem sebe i otvoreno sam podelila sa svima i jednu drugu stranu sebe kao „iskusne glumice”, rekavši: „U stvarnosti, moj kov je prilično slab i na brojnim snimanjima u kojima sam učestvovala doživela sam neuspehe i padove. Tek sam kroz molitvu i oslanjanje na Boga stekla osećaj za ulogu. Takođe, bilo mi je potrebno temeljno usmeravanje režisera i duge probe da bih uspela da izvedem te nastupe. Dešavalo se da zbog moje prenaglašene i teatralne glume snimanje mora da se ponovi i da zbog svog lošeg stanja ne uspem da verno dočaram lik.” Nakon što sam se otvorila po tom pitanju, osećala sam se stabilno i spokojno; više nisam imala visoko mišljenje o sebi, a moj odnos sa braćom i sestrama je postao prisniji. Posebno tokom tog snimanja, kada sam napravila tako značajnu grešku, zahvaljujući strpljivoj pomoći braće i sestara koji su je korak po korak ispravljali, uspeli smo da završimo taj video-snimak. Shvatila sam da je svaki video-snimak rezultat harmonične saradnje među braćom i sestrama pod Božjim usmeravanjem i da sam ja doprinela samo malim delom. Osećala sam se potpuno beznačajno. Nakon toga, pre snimanja još jednog video-snimka sa iskustvenim svedočenjem, pomolila sam se Bogu, tražeći Njegovo usmeravanje. Takođe sam se otvorila o svojoj iskvarenosti sestri Lin Ji, s kojom sam sarađivala, i zamolila je da me nadgleda i podseti ako se ikada ponovo budem hvalisala ili razmetala. Zajedno sa režiserom sam takođe sumirala svoje uobičajene probleme, navodeći ih jedan po jedan kako bismo ponovo vežbali i ispravili ih. Obavljajući svoju dužnost na ovaj način, osećala sam se mnogo spokojnije.

Kasnije sam učestvovala u snimanju važne scene u jednom filmu. Ta uloga je bila dosta drugačija od onih koje sam do tada igrala. Pomislila sam da bi, kad bih uspela da odigram tu ulogu kako treba, to bila prekretnica u mojoj glumi, i da bi mi se braća i sestre sigurno divili. Čim mi se ta misao pojavila, shvatila sam da opet nastojim da se razmećem. Odmah sam se pomolila, moleći Boga da me usmeri da se pobunim protiv svojih pogrešnih namera i srce mi se postepeno umirilo. Kada sam ponovo razmišljala o scenariju, shvatila sam da nemam dovoljno iskustva u toj oblasti i da ne mogu da dokučim ulogu kako treba, pa sam poslala poruku braći i sestrama, tražeči pomoć: „Mučim se i treba mi pomoć. Nisam ni blizu tome da uđem u ulogu i ne mogu da pronađem pravo stanje. Molim vas, pomozite mi.” U trenutku kada sam poslala poruku, osetila sam ogromno olakšanje. Kasnije su mi braća i sestre strpljivo davali smernice i pomagali mi, ukazujući mi na konkretne puteve i smer za dalje.

Sada imam izvesno razumevanje svoje iskvarene naravi koja ima potrebu za razmetanjem. Shvatila sam da mi Bog nije dao priliku da obavljam dužnost kako bih se razmetala, već da bih spoznala i rešila svoju iskvarenu narav, kao i da bih tokom obavljanja svoje dužnosti marljivo stremila ka istini i život-ulasku. Ti dobici i razumevanja su rezultat usmeravanja Božjih reči. Hvala Bogu!