Služila sam u crkvi kao đakon koji širi jevanđelje. Osim što sam lično širila jevanđelje, takođe sam nadgledala i pratila učinak dužnosti delatnika jevanđelja. Što se tiče onih koji su bili skloni da obavljaju svoje dužnosti površno, držala sam ih na oku. Na primer, temeljno sam razumela situacije njihovih mogućih primalaca jevanđelja i načine na koje su razgovarali u zajedništvu i svedočili. Ponekad, kad bih uočila da nisu odgovorni u svojim dužnostima, orezivala bih ih i razotkrivala njiihove probleme. Međutim, neku braću i sestre koji su generalno bili savesni u obavljanju svojih dužnosti, samo bih ukratko pitala da li su naišli na neke poteškoće. Nikada nisam razmatrala da li bi mogli da ne ispune svoje odgovornosti ili da zabušavaju. Čak sam pomislila: „Ako budem previše pratila njihov rad, da li će pomisliti da im ne verujem? Ako razviju negativno mišljenje o meni, biće neugodno kada se budemo viđali.” Zbog toga sam retko pratila ili detaljno nadgledala njihov rad.

Jednog dana sam dobila poruku od sestre koja je sarađivala sa mnom. Izvestila me je da Sonja nije odgovorna kao delatnik jevanđelja, da odustaje na nagoveštaj poteškoća i da odlaže posao. Bila sam iznenađena tom porukom. Pitala sam se: „Da nije to možda greška? Sonja je obično prilično vredna u obavljanju svojih dužnosti. Kako je moguće da ima takve probleme?” Iako sam obećala da ću to ispitati, nisam verovala da su se takve stvari zaista desile. Zato sam samo ukratko pitala Sonju o njenoj situaciji u propovedanju jevanđelja. Rekla mi je da je nedavno prilikom propovedanja jevanđelja naišla na neke poteškoće. Neki od njenih mogućih primalaca jevanđelja imali su mnogo religioznih predstava, dok drugi nisu odgovarali na njene poruke. Tada sam pomislila: „Da li bi trebalo da proverim njen rad i uverim se da li ima nekih problema?” Ali potom sam pomislila: „Sonja obično ima dobar stav prema svojim dužnostima. Ako temeljno proveravam njen rad, da li će pomisliti da joj ne verujem i da sumnjam u nju? Ako se to dogodi, biće veoma neprijatno kad se budemo viđale svaki dan! Ako razvije negativno mišljenje o meni, biće teško sarađivati sa njom u budućnosti. Osim toga, Sonja je nekada bila đakon koji širi jevanđelje, tako da bi trebalo da zna kako da radi da bi postigla rezultate. Neće biti neodgovorna i povući se pred teškoćama. Pošto je pomenula neke razloge, mora da se zaista suočava sa teškoćama.” Zato nisam dublje ulazila u to. Nekoliko dana kasnije, sestra koja je sarađivala sa mnom ponovo me je izvestila da Sonja nije odgovorna u propovedanju jevanđelja, nije ulagala trud u razgovor u zajedništvu i svedočenju o mogućim primaocima jevanđelja. Ovog puta sam osetila da nešto nije u redu. Pošto je sestra koja je sarađivala sa mnom neprestano izveštavala o Sonjinim problemima, nisam to više mogla da ignorišem. Zato sam odmah razgovarala sa Sonjom, pitajući je za detaljnu situaciju svakog mogućeg primaoca jevanđelja. Ta provera je zaista razotkrila neke probleme. Neki od njenih mogućih primalaca jevanđelja bili su prisustni na dva ili tri okupljanja, ali ona nije znala ništa o njihovim situacijama i nije bila svesna njihovih problema i predstava. Nekim mogućim primaocima jevanđelja poslala je samo nekoliko kratkih poruka da ih pozdravi i nije ih dalje pratila niti razgovarala s njima. Čak je odustala od nekoliko pogodnih mogućih primalaca jevanđelja. Kad sam uvidela sve te probleme, šokirala sam se. Sonjino ponašanje je bilo potpuno drugačije od onog koje je ostavilo utisak na mene. Po mom sećanju, bila je vredna i odgovorna u svojim dužnostima, pa sam imala mnogo poverenja u nju kad sam pratila njen rad, misleći da neće imati nikakvih problema. Čak i kad bih primetila neke probleme, nisam ih shvatala ozbiljno. Počela sam da se preispitujem: Zašto sam joj toliko verovala? Zašto nisam pratila i do detalja razumela njen rad kao što sam radila sa ostalima? Osetila sam duboki prekor prema sebi. Iako sam sad otkrila njene probleme, ipak, bilo je prekasno da se nadoknade gubici koji su već nastali.

Tokom promišljanja, pročitala sam jedan odlomak Božjih reči: „Lažne starešine imaju jednu kobnu manu: oni odmah veruju ljudima na osnovu svojih uobrazilja. A razlog tome je što ne razumeju istinu, zar nije tako? Kako Božja reč otkriva suštinu iskvarenog čovečanstva? Zašto bi oni verovali u ljude ako Bog to ne čini? Lažne starešine su suviše nadmene i samopravedne, zar ne? Oni misle: ’Nisam mogao da pogrešim u proceni te osobe, ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema s tom osobom za koju sam procenio da je odgovarajuća; ta osoba sigurno nije neko ko se prepušta jelu, piću i zabavi ili ko voli udobnost, a mrzi težak rad. Ta osoba je krajnje pouzdana i dostojna poverenja. Ona se neće promeniti; ako se promeni, to bi značilo da sam ja pogrešio u pogledu te osobe, zar ne?’ Kakva je to logika? Da li si ti nekakav stručnjak? Da li imaš rendgenski pogled? Da li imaš tu posebnu veštinu? Možeš da živiš zajedno s nekim godinu ili dve, ali da li bi mogao da vidiš ko je on zapravo bez odgovarajućeg okruženja u kojem bi taj neko u potpunosti ogoleo svoju priroda-suštinu? Ako ga Bog ne otkrije, mogao bi da živiš pored njega tri ili čak pet godina a da se i dalje mučiš da vidiš kakva je njegova priroda-suština. Utoliko više kada ga retko viđaš i kad si retko s njim. Lažne starešine nonšalantno poveruju nekoj osobi na osnovu privremenog utiska ili nečije pozitivne ocene i usuđuju se da rad crkve povere takvoj osobi. Zar ovakvim postupanjem ne pokazuju da su potpuno zaslepljeni? Zar se ne ponašaju nesmotreno? I zar lažne starešine nisu krajnje neodgovorne kada tako čine?” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (3)”). Bog razotkriva da su lažne starešine neodgovorne u svom radu, da su nadmene i samopravedne, misle da mogu ispravno da procene ljude, pa im stoga slepo veruju, što dovodi do gubitaka u radu. I ja sam bila neodgovorna u vezi sa Sonjom. Mislila sam da, pošto je ranije služila kao đakon koji širi jevanđelje i imala prilično dobre ocene za svoje prethodne dužnosti, verovatno neće napraviti nikakve probleme. Osećala sam se sigurno i pustila je da radi bez nadzora, pa sam samo rutinski proveravala njen rad. Kada su se pojavili nedostaci u radu, a sestra koja je sarađivala sa mnom prijavila Sonjine probleme, i dalje nisam verovala, misleći da Sonja nije takva osoba. Samo sam je, formalnosti radi, pitala kako ide i slepo sam verovala Sonji na osnovu nekih izgovora koje mi je dala. Tek kada me je sestra koja je sarađivala sa mnom podsetila drugi put, sa zakašnjenjem sam počela da pratim Sonijin rad. Ali do tada je šteta već bila učinjena. Bog zahteva od nadzornika da nadgledaju i prate rad. Međutim, ja sam samo slepo verovala ljudima i nisam radila stvaran posao. Bila sam zaista neodgovorna! To saznanje ispunilo me je kajanjem i krivicom.

Kasnije sam nastavila da tražim usmerenje – zašto nisam nadgledala Sonjin rad? Tokom duhovne posvećenosti, pročitala sam odlomak Božjih reči: „Fraza: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ je fraza koju je većina ljudi već čula. Da li vi smatrate da je ova fraza ispravna ili pogrešna? (Pogrešna.) Pošto verujete da je pogrešna, zašto ona i dalje može da utiče na vas u stvarnom životu? Kada vas zadese ovakve stvari, ovaj stav će izaći na videlo. Ometaće vas u određenoj meri, a čim počne da vas ometa, vaš rad će biti kompromitovan. Dakle, ako veruješ da je ova fraza pogrešna i ustanovio si da je pogrešna, zašto ona i dalje utiče na tebe i zašto je i dalje koristiš da umiriš savest? (Zato što ljudi ne razumeju istinu, ne uspevaju da postupaju u skladu sa Božjim rečima, pa će kao svoje načelo i kriterijum za postupanje koristiti sotonsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje.) To je jedan od razloga. Ima li i drugih? (Zato što je ova fraza relativno u skladu sa ljudskim telesnim interesima, pa će oni prirodno postupiti prema ovoj frazi kada ne razumeju istinu.) Ljudi se ne ponašaju ovako samo kada ne razumeju istinu; čak i kada razumeju istinu, možda neće biti sposobni da postupaju u skladu sa njom. Tačno je da je ova izreka ’relativno u skladu sa ljudskim telesnim interesima’. Da bi zaštitili svoje telesne interese, ljudi će radije slediti lukavi trik ili sotonsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje nego primenjivati istinu. Osim toga, imaju osnovu za takvo postupanje. O kakvoj osnovi je reč? Da je ova izreka široko prihvaćena među ljudima kao ispravna. Kada ljudi obavljaju određene stvari u skladu sa ovom frazom, svoje postupke mogu opravdati pred svima i niko ih ne može kritikovati. Bilo sa moralnog ili pravnog stanovišta, ili, pak, sa stanovišta tradicionalnih predstava, reč je o stavu i praksi koji drže vodu. Dakle, kada nisi voljan da primenjuješ istinu ili kada je ne razumeš, ti bi radije uvredio Boga, prekršio istinu i povukao se na mesto koje ne prelazi moralnu granicu. A koje je to mesto? To je krajnja granica da ’ne sumnjaš u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaš one u koje sumnjaš’. Povlačenje na ovo mesto i postupanje u skladu sa ovom frazom će ti pružiti mir. Zašto ti to pruža mir? Zato što i svi ostali razmišljaju na ovaj način. Štaviše, u svom srcu takođe gajiš predstavu da ’zakon nije moguće sprovoditi ako ga svi krše,’ pa misliš: ’Svi razmišljaju na ovaj način. Ako postupam u skladu sa ovom frazom, nema veze da li će me Bog osuditi, jer ionako ne mogu da vidim Boga niti da dodirnem Svetog Duha. Barem ću u očima drugih biti viđen kao osoba sa ljudskim crtama, kao neko ko ima iole savesti’. Biraš da izdaš istinu zarad ovih ’ljudskih crta,’ da te ljudi ne bi posmatrali s neprijateljstvom u očima. Svi će onda imati dobro mišljenje o tebi, neće te kritikovati, živećeš udobnim životom i imati duševni mir – ono za čime tragaš je duševni mir. Da li je duševni mir ispoljenje čovekove ljubavi prema istini? (Ne, nije.) Kakva je to onda narav? Da li ona gaji lažljivost? Da, u njoj je sadržana lažljivost” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Prvi ekskurs: Šta istina jeste”). Sagledavajući sebe u svetlu Božjih reči, shvatila sam da moje nesprovođenje nadzora nad Sonjinim radom potiče od toga što sam bila vođena sotonskom filozofijom za ovozemaljdsko ophođenje „Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš.” Mislila sam da kad nekog zaposliš, to podrazumeva da u njega ne sumnjaš; u suprotnom, to bi značilo da mu ne veruješ. Brinula sam se da bi, ako detaljno proveravam Sonjin rad, ona mogla da pomisli da joj ne verujem i da razvije predrasude prema meni. Zato nisam pratila njen rad i nisam ispunila svoju odgovornost, što je dovelo do kašnjenja u radu. Koristila sam naizgled legitimno opravdanje „Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš” kao izgovor da ne nadgledam i ne proveravam rad, samo da nekog ne uvredim, kako bih zaštitila svoju poziciju i status. Ono što sam razotkrila bila je moja sebična i lažljiva sotonska narav. Iako sam verovala u Boga i sledila Ga, jela i pila Njegove reči i obavljala svoju dužnost, nisam Božje reči smatrala načelima za svoje ponašanje i postupke, a kada su me zadesile određene stvari, i dalje sam se oslanjala na sotonske filozofije kako bih ih rešila, zanemarujući nadgledanje ili proveravanje rada i ne ispunjavajući odgovornosti u svojoj dužnosti. Opirala sam se Bogu i izdala Ga. To saznanje me je uplašilo, a takođe sam prepoznala da ako se vodim sotonskim filozofijama to može samo da mi našteti.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči: „Da li smatrate da je stav: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ tačan? Da li je ova fraza istina? Zašto bi on koristio ovu frazu u radu Božje kuće i u obavljanju svoje dužnosti? O kakvom se problemu ovde radi? ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ su očito reči nevernika, reči koje dolaze od Sotone – pa zašto ih on smatra istinom? Zašto ne može da uvidi da li su ove reči ispravne ili pogrešne? Ovo su očigledno ljudske reči, reči iskvarenog ljudskog roda; one jednostavno nisu istina, u potpunosti su suprotne Božjim rečima i ne treba da služe kao kriterijum za ljudsko delanje, ponašanje i obožavanje Boga. Kako, dakle, treba pristupiti ovoj frazi? Ako zaista imaš sposobnost raspoznavanja, koju vrstu istina-načela treba da koristiš umesto nje, koje bi služilo kao tvoje načelo primene? Trebalo bi da ’obavljaš svoju dužnost svim srcem, svom dušom i umom’. Kada postupaš svim srcem, svom dušom i umom, onda te niko ne ograničava; to podrazumeva biti jednog srca i uma, samo jednog. To je tvoja odgovornost i tvoja dužnost i treba da je obavljaš dobro jer je to sasvim prirodno i opravdano. Bez obzira na probleme na koje naiđeš, treba da postupaš u skladu sa načelima. Reši te probleme kako god misliš da treba; ako je potrebno orezivanje, onda učini tako, a ako je potrebno smenjivanje, neka tako bude. Ukratko, postupaj prema Božjim rečima i istini. Zar to nije načelo? Zar to nije potpuno suprotno frazi: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’? Šta znači ne sumnjati u one koje zapošljavaš i ne zapošljavati one u koje sumnjaš? To znači da ako si zaposlio osobu, ne treba da sumnjaš u nju, treba da joj prepustiš uzde, da je ne nadgledaš, već da je pustiš da radi kako joj je volja; a ako sumnjaš u nju, onda ne treba da je zaposliš. Zar ta izreka nema ovo značenje? To je potpuno pogrešno. Sotona je duboko iskvario ljudski rod. Svaka osoba ima sotonsku narav i spremna je da izda Boga i da Mu se opire. Može se reći da niko nije pouzdan. Čak i ako se neko zakune do sudnjeg dana, to bi bilo beskorisno jer ljude ograničava njihova iskvarena narav i ne mogu da se kontrolišu. Moraju da prihvate Božji sud i grdnju pre nego što mogu da reše problem svoje iskvarene naravi i temeljno reše problem svog opiranja i izdaje Boga – da razreše uzrok ljudskih grehova. Nisu pouzdani svi oni koji nisu prošli kroz Božji sud i pročišćenje i postigli spasenje. Nisu dostojni poverenja. Prema tome, kada nekoga koristite, morate ga nadzirati i usmeravati. Morate ih i orezivati i često razgovarati u zajedništvu o istini, i samo na ovaj način ćete moći da jasno vidite da li možete da nastavite da ih koristite. Ako postoje ljudi koji mogu da prihvate istinu i orezivanje, koji su u stanju da odano obavljaju svoju dužnost i koji kontinuirano napreduju u životu, onda jedino takve ljude možete zaista koristiti” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Prvi ekskurs: Šta istina jeste”). Božje reči ljudima ukazuju na put primene. Bez obzira na to da li bi to naškodilo mom ličnom ugledu ili interesima, obavljanje moje dužnosti u skladu sa Božjim zahtevima je načelo kojeg treba da se držim. Kao nadzornica, moj posao je da nadgledam i pratim rad. Bez obzira o kome se radi, sve dok spadaju u područje za koje sam odgovorna, moram da ih nadgledam i pratim. Ako vidim da su površni, neodgovorni ili da krše načela, trebalo bi da im pomognem, ispravim ih i orežem. Ako se ne poprave, treba da budu premešteni ili smenjeni. Ne smem da popuštam i slepo verujem ljudima, jer su to manifestacije neodgovornosti i neozbiljnosti. Nas je Sotona duboko iskvario i često živimo u skladu sa našim iskvarenim naravima, površni smo u obavljanju svojih dužnosti i služimo se trikovima kako bismo zabušavali. Pre nego što naše iskvarene naravi budu pročišćene, niko ne može da bude potpuno pouzdan. Zato su ljudima potrebni starešine i delatnici da ih nadziru. Takođe i da bi podstakli ljude da bolje obavljaju svoje dužnosti. Iako je Sonja ranije bila đakon koji širi jevanđelje i obično je bila vredna i odgovorna u svojoj dužnosti, nakon što je smenjena, živela je u stanju definisanja sebe kao osobe lošeg kova. Postala je pomalo negativna i pasivna u svojoj novoj dužnosti, što je dovelo do toga da dosta posla ne bude završeno na vreme. Bez praćenja i nadgledanja njenog rada, nisam mogla na vreme da otkrijem niti se pozabavim problemom njenog stanja.

Pročitala sam još jedan odlomak Božjih reči i stekla nekoliko puteva koje treba da pratim u obavljanju stvarnog posla. Bog kaže: „Bez obzira na to koji važan posao starešina ili delatnik obavlja i kakva je priroda tog posla, njihov glavni prioritet je da shvati i dokuči kako posao napreduje. Oni lično moraju da budu prisutni da bi pratili kako se stvari odvijaju, da bi postavljali pitanja i dobili informacije iz prve ruke. Ne smeju da se oslanjaju samo na glasine ili slušati izveštaje drugih ljudi. Naprotiv, moraju svojim očima da nadgledaju situaciju sa osobljem, kako posao napreduje i da shvate koje sve poteškoće postoje, da li postoji neka oblast koja je u suprotnosti sa zahtevima Višnjeg, da li se krše načela, da li postoje ometanja ili prekidanja, da li nedostaju neophodna oprema ili odgovarajući materijali za profesionalni rad – moraju da nadziru sve to. Bez obzira na to koliko izveštaja čuli ili koliko informacija sakupili putem glasina, ništa od toga ne može da bude važnije od njihovog ličnog prisustva; mnogo je preciznije i pouzdanije kada stvari vide svojim očima. Kada se upoznaju sa svim aspektima situacije, imaće jasnu sliku o tome šta se dešava” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (4)”). Iz Božjih reči sam shvatila da kada obavljamo posao, ne možemo slepo verovati ljudima niti popuštati nakon što im dodelimo zadatke. Moramo lično da nadgledamo i proveravamo njihov rad. Takođe, nije dovoljno da proverimo samo jednom; treba da pratimo situaciju tokom određenog perioda. Trebalo bi da budemo svesni napretka i konkretne situacije sa radom braće i sestara. Samo na taj način možemo na vreme da identifikujemo njihove probleme i razgovaramo u zajedništvu kako bismo popravili stvari. U suprotnom, oni bi mogli da prouzrokuju gubitke u radu. Shvativši to, pomolila sam se Bogu, izražavajući spremnost da se pokajem, da obavljam svoju dužnost u skladu sa Božjim zahtevima i da dobro obavjam svoj posao. Tokom narednih dana, kada sam pratila rad, svesno sam proveravala kako napreduje rad braće i sestara i bez obzira na njihovu pozadinu ili iskustvo u propovedanju jevanđelja, sve sam ih nadgledala i pratila na isti način.

Kasnije je trebalo da pratim rad sestre Lidije. Sarađivala je sa mnom ranije i prvo sam pomislila: „Ona zna kako da radi. Možda joj ne treba moj nadzor.” Ali kada mi je ta misao prošla kroz glavu, shvatila sam da je to pogrešno. Više nisam mogla da obavljam svoju dužnost na osnovu sotonske filozofije „Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš.” Zato sam se svesno potrudila da proveravam kako napreduje Lidijin rad. Jednom prilikom sam primetila da rezultati njenog rada opadaju. Prvo sam je podsetila, ali ni kasnije nije bilo značajnog poboljšanja. Stoga sam se direktno uključila u rad za koji je ona bila odgovorna. Razgovarala sam sa braćom i sestrama, tragajući da shvatim stvarnu situaciju rada i na kraju sam zapravo otkrila neke probleme. Nakon što sam Lidiji ukazala na njih, efikasnost njenog rada se malo poboljšala. Lidija je takođe rekla da su joj takav nadzor i provera njenog rada od koristi, jer je zaista odugovlačila sa svojom dužnošću poslednjih dana. Rekla je da joj je taj nadzor poslužio kao podsećanje i podsticaj. S takvom primenom i sama sam se osećala opuštenije. Ta saznanja i preobražaji kroz koje sam prošla rezultat su vođstva Božjih reči. Mnogo sam zahvalna Bogu!