Autorka: Sjaohe, Kina

Svemogući Bog kaže: „Pošto ljudi ne poznaju Božje orkestracije i Božju suverenost, oni se sa sudbinom uvek suočavaju prkosno i sa buntovničkim stavom, uvek žele da odbace Božji autoritet i suverenost i sve ono što im je sudbina pripremila, uzalud se nadajući da će promeniti svoje trenutne okolnosti i izmeniti svoju sudbinu. Ali oni u tome nikad ne mogu uspeti i na svakom koraku bivaju osujećeni. Ova borba, koja se odvija duboko u njihovoj duši, izaziva im dubok bol, a taj im se bol urezuje u kosti, i istovremeno ih navodi na to da traće svoj život. Šta je uzrok tog bola? Da li on leži u Božjoj suverenosti ili u tome da je ta osoba rođena s lošom srećom? Očito je da ni jedno ni drugo nije tačno. U osnovi, taj je bol uzrokovan putevima kojima ljudi idu, njihovim izabranim načinima života. Neki ljudi možda nisu shvatili ove stvari. Ali kad ti istinski spoznaš, kad zaista priznaš da Bog ima suverenost nad ljudskom sudbinom, kad zaista shvatiš da od svega što ti donose Božja suverenost i uređenja imaš veliku korist i zaštitu, osetićeš kako taj bol postepeno počinje da jenjava i kako celo tvoje biće postepeno postaje opušteno, slobodno, nesputano” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Kad god vidim ovaj odlomak Božjih reči, setim se svog prethodnog iskustva kada sam naporno radila. Pošto nisam shvatala Božju suverenost, uvek sam želela da promenim svoju sudbinu sopstvenim trudom i da živim uglednim i prestižnim životom koji podrazumeva slavu, dobitak i divljenje drugih. Verovala sam da će mi slava i dobitak doneti srećan život. Nakon niza prepreka i neuspeha, probudila sam se tek nakon što sam umalo poginula u autobuskoj nesreći i shvatila koliko su ljudi bespomoćni i beznačajni kada se suoče sa smrću, da nema tih para koje mogu da kupe život, da mi je jurnjava za slavom i dobitkom donela samo bol i prazninu i da samo odlukom da se pokorim Božjoj suverenosti i uređenju i ispunim svoju dužnost kao stvoreno biće mogu da vodim najsmisleniji život.

Rođena sam na selu i dok sam bila dete moja sestra je radila u laboratoriji fabrike za preradu minerala. Radno okruženje joj je bilo udobno i opušteno i redovno je išla na poslovna putovanja. Pri povratku je uvek bila obučena veoma moderno i lepo i donosila je lokalne specijalitete iz drugih regiona. Ljudi u selu su joj se iskreno divili, a ja sam joj zavidela, misleći: „Kako bi bilo sjajno da u budućnosti mogu da živim tako uglednim i prestižnim životom!” Kako sam završila srednju školu, desilo se da je fabrika za preradu minerala u kojoj je radila moja sestra raspisala konkurs, pa sam otišla da radim u fabrici. Pošto sam imala nizak nivo obrazovanja i nisam imala specijalizaciju, mogla sam da radim samo u radionici. Buka mašina u radionici bila je zaglušujuća i prašina je letela na sve strane. Svakodnevno sam nosila desetine kilograma reagenasa uz i niz stepenice da bih ih dopunila. Pošto sam bila alergična na reagense, ruke i lice su mi bili prekriveni crvenim osipom. Morala sam da radim i noćne smene, tako da mi je posle nekoliko meseci lice postalo žućkasto i bledo. Teški fizički rad me je često potpuno iscrpljivao. Videla sam da kolege na tehničkim položajima imaju najbolje pogodnosti i smeštaj, i nekoliko puta veću platu od moje. Često su sedeli u kancelariji, gde su ležerno čitali novine i pili čaj, bili su uredno obučeni i izgledali su prefinjeno i prijatno. U poređenju s njima, osećala sam se bedno; osećala sam se zaista inferiorno. Pomislila sam: „Nemam obrazovanje ni veštine, tako da mogu da obavljam samo fizičke poslove. Zaista mi je žao što ranije nisam marljivo učila. Da sam marljivo učila i dobila diplomu, zar ne bih onda mogla da se izdvojim iz gomile i da kao i oni vodim život dostojan divljenja i zavisti? Svi smo mi ljudska bića, zašto sam onda ja toliko neuspešna? Ne želim da provedem ceo život rmbajući u radionici.” Kasnije sam čula da fabrika daje priliku da se polaže prijemni ispit za srednju stručnu školu. Odrekla sam se slobodnog vremena, rano sam ustajala i kasno legala da bih naučila gradivo i vežbala pitanja. Posle dve godine napornog rada stekla sam kvalifikacije za pohađanje stručne škole. Tri godine kasnije, kao što sam želela, dobila sam diplomu i postala kvalifikovani stručnjak. Skinula sam svoju masnu radnu odeću i prašnjavu radionicu zamenila poželjnim kancelarijskim poslom. Gledajući moje kolege koje su još uvek radile u radionici, pomislila sam da moj trud tokom proteklih nekoliko godina nije bio uzaludan. Još sam čvršće verovala u ideju da „Čovek mora da podnese najveće teškoće da bi postao najveći od svih ljudi” i da dokle god vredno radim, mogu da živim ležernim, udobnim, pristojnim i prestižnim životom.

Ali kada sam stigla u kancelariju fabričkog odeljenja, otkrila sam da moje kolege ne samo da imaju akademske kvalifikacije, već i stručna zvanja. Iako smo radili isti posao, moja plata je bila najniža od svih. Štaviše, bez stručnog zvanja nisam ispunjavala uslove za dodelu smeštaja, zvanični status ili unapređenje i mogli su da me vrate u radionicu u bilo kojem trenutku. Da bih dobila povišicu i unapređenje, morala sam da steknem napredno stručno zvanje. Nakon toga sam kupila materijale za polaganje ispita iz predmeta kao što su računovodstveni principi, napredni engleski, statistički principi i tako dalje. To su bile stvari sa kojima se nikada ranije nisam sretala i zaista mi je bilo teško da ih naučim. Međutim, da bih dobila sigurno mesto u kancelariji odeljenja, morala sam da dam sve od sebe. Kasnije sam svu svoju energiju van posla uložila u učenje. Da me niko ne bi ometao, donela sam čak i tešku odluku da svoje jednogodišnje dete poverim svojim roditeljima. Zbog velikog stresa na poslu i lošeg opšteg obrazovanja, polagala sam ispit dve godine zaredom, ali oba puta sam pala. Kolege su mi se smejale, a muž mi je savetovao da ne izlazim ponovo na ispit. Ali ja sam odbijala da odustanem i često sam učila do kasno u noć. Dobila sam poremećaj štitne žlezde i morala sam dugoročno da pijem lekove. Kasno leganje tokom dužeg perioda samo je pogoršalo moj imunitet. Morala sam da primam intravensku terapiju svakih par dana, a kada sam se osećala zaista loše, ponestajalo mi je daha dok sam hodala. Međutim, onda sam razmišljala o tome kako bih, da nisam stekla stručno zvanje, izgubila svaku šansu da dobijem veću platu i da budem unapređena. Zar onda sav moj dugogodišnji trud ne bi bio uzaludan? Kako bih u budućnosti imala priliku da se izdvojim iz gomile? Zato sam samo stezala zube i istrajavala. Posle tri godine teškog rada, konačno sam stekla srednji nivo stručne kvalifikacije. S tom „propusnicom” sam nedugo zatim unapređena u službenicu srednjeg nivoa. Povećala mi se i plata, jer sam se u trenutku pretvorila iz radnice u službenicu. Osetila sam da su se moja vrednost i status poboljšali; ne mogu da opišem koliko sam bilo ponosna sobom.

Međutim, ta dobra vremena nisu dugo trajala. Posle nekoliko godina, fabrika je počela loše da posluje i ja sam otpuštena. U trenutku sam se pretvorila iz službenice u otpuštenu radnicu. Osećala sam se kao da su u trenutku nestali oreol iznad moje glave i moja svetla budućnost, osetila sam se zaista izgubljeno. Nisam bila voljna da dozvolim da mi život bude takav. U to vreme sam čitala u novinama da mnogi ljudi, kada ostanu bez posla, pokreću sopstveni biznis i postaju šefovi i preduzetnici, što im omogućava lep život. Verovala sam da i ja mogu isto to da uradim. Stoga sam krenula na sopstveno preduzetničko putovanje, držala sam tezgu, prodavala grickalice, osiguranje i drugo. Iako sam uspela da zaradim nešto novca, imala sam saobraćajnu nesreću u kojoj sam povredila vratni deo kičme. Nedugo zatim, muž mi je takođe otpušten, roditelji su mi se razboleli i završili u bolnici, pa je potrošeno ono malo novca što smo imali. Suočena s preprekama, nisam bila voljna da prihvatim neuspeh i tragala sam za prilikama. Godine 2004. upoznala sam se sa direktnom prodajom. Čula sam menadžerku kako priča o svom preduzetničkom putu od prosečnosti do uspeha i o tome kako njen prodajni tim pokriva celu zemlju, kako zarađuje stotine hiljada juana godišnje… Moje strasti su se uzburkale i pridružila sam se timu bez oklevanja. Neprestano sam proučavala kako da prodajem proizvode i razvijam svoj tim, sanjajući da ću jednog dana moći da zaradim mnogo novca, da ću voditi bogat i slobodan život i deliti sopstvena preduzetnička iskustva sa drugima. Kako bi to bilo veličanstveno!

Nedugo zatim, jedan rođak mi je propovedao Božje jevanđelje poslednjih dana. Kroz jedenje i pijenje Božjih reči, otkrila sam da je Bog poreklo svih stvari, da su buduće odredište i sudbina čovečanstva u Božjim rukama i da ljudi mogu da imaju dobru sudbinu samo ako obožavaju Boga. Stoga sam prihvatila delo Svemogućeg Boga i počela da učestvujem u crkvenom životu. Međutim, u to vreme sam bila potpuno fokusirana na razvoj svog prodajnog tima i plašila sam se da će se često prisustvovanje okupljanjima odraziti na moju prodaju. Ako mi prodaja bude mala, prihodi će mi biti mali, pa kako bih onda mogla i da pomišljam na prestižan i ugledan život? Stoga sam većinu svog vremena posvetila prodaji proizvoda i širenju baze kupaca, često izostajući sa okupljanja. Čak i kada sam prisustvovala okupljanjima, uvek mi se spavalo i ništa nisam mogla da primim. U početku sam osećala malo samoprekora, ali kada bih videla kako broj ljudi u mom timu stalno raste pod mojim mukotrpnim upravljanjem, kako naša prodaja postaje sve bolja i kako sam se sve više približavala poziciji distributera srednjeg ranga, ono malo samoprekora u srcu mi je iščilelo. Kasnije sam gotovo svakog dana posećivala kupce da bih prodavala proizvode i vodila sam tim na studijska putovanja svakog meseca, tako da sam prestala da prisustvujem okupljanjima. Kada su sestre došle kod mene da me traže, sakrila sam se od njih i posvetila sam karijeri i telo i srce. Da bih stekla još više kupaca, naučila sam razne tehnike prezentacije proizvoda. Navodila sam kupce da kupuju dodatke ishrani govoreći o opasnostima od bolesti i laskala sam im da bih im prodala kozmetiku. Govorila sam i o izgledima za direktnu prodaju i o atraktivnom sistemu bonusa i lepo sam se oblačila, izdajući se za uspešnu osobu da bih navela kupce da se pridruže mom prodajnom timu. Nakon toga sam se osećala pomalo nelagodno: zapravo, moji prihodi uopšte nisu bili stabilni jer nije lako zaraditi novac direktnom prodajom. Zar nisam samo predstavljala ružičastu sliku da bih varala ljude? Ali onda sam pomislila: „U direktnoj prodaje svi uvežbavaju tehnike prezentacije proizvoda. Kako da prodaš robu ako si previše iskren? Kako bi išta zaradio?” Stoga sam nastavila da se služim obmanom da bih zaradila novac. Često sam radila do jedan ili dva ujutru da bih zaradila više novca i vraćala se kući iscrpljena. Nisam imala vremena ni da se staram o mužu dok je bio na operaciji. Ljutito je rekao da sam bezdušna, pa je čak zatražio i razvod. Moja ćerka, koja je trebalo da krene u srednju školu, postala je zavisna od onlajn igara i pokvarila je ocene, ali nisam imala vremena da se bavim njom. Bilo je teško voditi tim, imala sam problema u braku i dete mi je bilo neposlušno. Zbog svega sam bila fizički i psihički iscrpljena. Često sam mislila: „Da li je ovo zaista život kakav želim?” Međutim, tim je počeo sve bolje da radi i divan život koji sam želela činio se nadohvat ruke, pa sam nastavila disciplinovano napred. Tako sam se mučila dve godine. Moj tim je narastao na skoro stotinu ljudi i prodaja je stalno rasla. Postala sam distributer srednjeg ranga, sa mesečnim prihodom od 6.000 do 7.000 juana. Pretpostavljeni su me hvaliti, ljudi oko mene su mi se divili i stekla sam snažan osećaj postignuća. Iako sam u srcu kasnije osetila neobjašnjivu prazninu, kada sam pomislila kako bih, ako postanem distributer visokog ranga, mogla da zaradim stotine hiljada juana godišnje, i da budem hvaljena od svih, u meni se ponovo javila motivacija i bila sam spremna da se borim za cilj da postanem distributer visokog ranga. Iznenada, dok sam sa svojim timom išla na studijsko putovanje, naš autobus se sudario sa kamionom i ja sam izgubila svest. Kad sam se probudila, videla sam prevrnuta vozila i čula zapomaganje svuda unaokolo. Nekima je čitavo lice bilo krvavo, a neki su stenjali od bolova. Želela sam da ustanem, ali bol u leđima mi nije dozvoljavao. Naprosto sam morala da sačekam da nas spasioci iznesu iz autobusa. Kada sam videla ovu tragičnu scenu, prestravila sam se: „Da li ću ostati paralizovana kad me donji deo leđa toliko boli? Mnogo ljudi iz mog tima je povređeno. Ako se bilo kome nešto desi, kako ću to da objasnim njihovim porodicama?” Osećala sam se krajnje bespomoćno. U tom trenutku sam se setila Boga i nastavila da se molim u svom srcu: „Dragi Bože, spasi nas…” Nakon pregleda utvrđeno je da imam kompresivne prelome tri lumbalna pršljena. Lekar je preporučio konzervativno lečenje. Gledajući unazad, iako sam sedela u prednjem delu autobusa, moje povrede nisu bile ozbiljne. To je za mene bila Božja milost i zaštita, i zahvalila sam Bogu iz dna duše. Kada sam videla da je moj dobar prijatelj na odeljenju još uvek u komi nakon fiksacije kičme, još jednu stariju sestru koja je upravo imala operaciju tetive u nozi i devojku od dvadesetak godina sa povredom karlice za koju je lekar rekao da možda nikada neće moći da ima decu, shvatila sam koliko je ljudski život krhak. Pre dva dana smo u autobusu razdragano razmenjivali ono što smo naučili, ali sada smo svi ležali u bolničkim krevetima. Onda sam pogledala sebe, sa prelomom lumbalnog dela. Doktor je rekao da neću moći da se brinem o sebi dva do tri meseca. „U čemu je svrha zarađivati više novca ako sada izgubim život? Srećna sam samo što sam živa!”, pomislila sam.

Dva meseca kasnije, otpuštena sam iz bolnice i vratila sam se kući da se oporavim. Kada je saznala da sam doživela saobraćajnu nesreću, jedna sestra mi je došla u posetu i našla odlomak Božje reči i pročitala mi ga. Svemogući Bog kaže: „Čovekova sudbina je u rukama Božjim. Ti nisi u stanju da kontrolišeš sebe: uprkos tome što čovek stalno žuri i zauzet je za svoje dobro, on i dalje nije u stanju da sebe kontroliše. Kada bi mogao da znaš svoje izglede, kada bi mogao da kontrolišeš sopstvenu sudbinu, da li bi i dalje bio stvoreno biće? Ukratko, bez obzira na to kako Bog deluje, sve Njegovo delo je zarad čoveka. Uzmite, na primer, nebo i zemlju i sva stvorenja koja je Bog stvorio da služe čoveku: mesec, sunce i zvezde koje je On napravio za čoveka, životinje i biljke, proleće, leto, jesen i zimu i tako dalje – sve je to napravljeno zarad čovekovog postojanja. Prema tome, bez obzira na to kako Bog grdi čoveka i sudi mu, sve je to zarad spasenja čoveka. Iako On čoveka lišava njegovih telesnih nada, to je zarad pročišćenja čoveka, a pročišćenje čoveka se obavlja da bi on mogao da preživi. Odredište čoveka je u rukama Stvoritelja; kako bi onda čovek mogao da kontroliše sebe?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”). Sestra je rekla: „Čovekova sudbina je u Božjim rukama i niko ne može da kontroliše svoju sudbinu. Pogledaj kako si bila zauzeta jurnjavom za novcem po ceo dan. Ovog puta je Bog taj koji te je zaštitio od ozbiljnih povreda. Ali da li si ikada pomislila kakva je korist od zarađenog novca ako izgubiš život? Srećni smo danas što prihvatamo Božje delo poslednjih dana, ali ti ne dolaziš na okupljanja kao što bi trebalo. Da li je to pokušaj da izbegneš da te Bog spase?” Iako su mi sestrine reči prodrle do srca, one su bile i činjenice. Gledajući unazad, kada sam samostalnim učenjem stekla diplomu i stručno zvanje, mislila sam da će sve posle toga ići glatko. Ali nisam očekivala da ću na kraju biti otpuštena i nezaposlena. Nisam bila spremna da tek tako prihvatim ovaj neuspeh. Kada sam videla da mnogi ljudi pokreću sopstveni biznis i izdvajaju se iz gomile, i ja sam vredno radila i pokušavala da pokrenem svoj biznis. Međutim, sve se završilo neuspehom. U tom periodu sam doživela saobraćajnu nesreću i povredila vratni deo kičme koji me je skoro paralizovao. Pre nego što sam se potpuno oporavila, ponovo sam se bacila na direktnu prodaju. Želela sam da vodim dobar život kroz direktnu prodaju, ali nisam očekivala da će mi autobuska nesreća u trenu uništiti sav dugogodišnji rad. Shvatila sam da zaista ne mogu da kontrolišem svoju sudbinu i da je čovekova sudbina u Božjim rukama. Ova nesreća možda izgleda kao loša stvar, ali je zapravo bila dobra. To je bilo Božje spasenje za mene. U suprotnom ne bih prestala da jurim slavu i dobitak.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči: „Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On oseća odbojnost prema onim ljudima koji ni najmanje nemaju svesnosti, jer je predugo morao da čeka na odgovor ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, nemoj da se izgubiš, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”). Nakon čitanja Božjih reči, osetila sam toplinu u srcu i osetila sam Božju ljubav i milost. Čula sam glas Boga, ali nisam mogla da odolim iskušenju novca, slave i dobitka, a da bih zaradila više novca i bila iznad proseka, nisam želela da prisustvujem okupljanjima. Čak sam se sakrila od braće i sestara kada su došli kod mene da me traže. Bila sam tako tupa i buntovna, ali me Bog nije napustio. Sedela sam na prednjem sedištu kada se dogodila autobuska nesreća i pretrpela sam veliki udar, ali moje povrede nisu bile ozbiljne. Zar to nije bila Božja zaštita? Bog je uredio i da jedna sestra dođe kod mene da mi besedi o istini, ne bih li shvatila Božju nameru i okrenula se Bogu. Zar nije sve to bilo Božje ukazivanje milosti prema meni? Božja ljubav je tako velika, ali sam bila opsednuta jurnjavom za slavom i dobitkom, skrivajući se od Boga i držeći se podalje od Njega. Srce mi je bilo isuviše otvrdnulo, isuviše lišeno savesti i razuma. Bila sam zaista nedostojna Božjeg spasenja!

Čim sam se dovoljno oporavila da sam mogla ponovo da hodam, moj pretpostavljeni me je pozvao i zamolio da se vratim i vodim tim. Pomislila sam: „Ako ne budem upravljala timom koji sam tako vredno izgradila, on će biti raspušten. Sada se prodaja smanjuje svakog meseca, a smanjuju se i moji prihodi. Ako se ovako nastavi, zar svi moji prethodni napori neće biti uzaludni?” Srce je počelo da mi se koleba. Tada sam pročitala Božje reči: „Pošto veruješ u Boga i slediš Ga, treba sve da Mu daš, i ne bi trebalo da odlučuješ ili zahtevaš u svoje ime, i treba da postigneš udovoljenje Božjim namerama. Pošto si stvoren, treba da se pokoriš Gospodu koji te je stvorio, jer ti po prirodi nemaš vlast nad sobom i nemaš prirodnu sposobnost da upravljaš svojom sopstvenom sudbinom. Pošto si ti osoba koja veruje u Boga, ti treba da stremiš ka posvećenju i promeni” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”). „Od trenutka kada plačući dođeš na ovaj svet, počinješ da ispunjavaš svoje odgovornosti. Zarad Božjeg plana i Njegovog predodređenja, igraš svoju ulogu i započinješ svoj životni put” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”). Iz Božjih reči sam shvatila da je Bog stvorio čoveka. Kao stvoreno biće, treba da se pokorim Bogu, da udovoljim Bogu, da ispunim svoje obaveze i dobro obavljam svoju dužnost. Razmišljala sam o tome kako sam provela veći deo svog života jureći slavu, dobitak i status. Posle svog truda i patnje, ipak nisam dobila ono što sam želela, i zamalo da izgubim život. To što sam sada mogla da se vratim Bogu bilo je zbog Božje milosti i zaštite i treba da uzvratim Božju ljubav. Još uvek ima mnogo iskrenih vernika koji nisu došli pred Boga i treba da propovedam jevanđelje tim ljudima. To je moja odgovornost i moja dužnost. Zato sam odlučila da više ne razvijam tim. Želela sam da redovno idem na okupljanja da bih jela i pila Božje reči i propovedala jevanđelje da bih svedočila o Bogu. Nakon toga sam odbila zahtev svog pretpostavljenog i odlučila da obavljam svoju dužnost sa braćom i sestrama, da aktivno propovedam jevanđelje onima oko sebe. Svaki dan me je ispunjavao.

Godine 2012. srela sam bivšu koleginicu. Videla sam da je već bila distributer visokog ranga i da je zarađivala mnogo novca. Čak je kupila i veliku kuću. Rekla je: „Ako dođeš da radiš sa mnom, pomoći ću ti da ostvariš prodaju. Bez problema ćeš imati godišnju platu od 100.000 juana.” Videvši da zarađuje mnogo novca i da izgleda tako mlado i lepo i da njena nova kuća liči na vilu, nisam mogla da ne počnem da se kolebam: „Nije li ovo upravo život kakav želim? Imam iskustva i nisam ništa manje inteligentna od nje, tako da mi ne bi bilo teško da se vratim. Ne bi trebalo mnogo truda da se ostvari godišnja plata od 100.000 juana.” Iskušenje zarade nije mi davalo mira, te sam se pomolila Bogu „Dragi Bože, znam da vera u Tebe zahteva da prisustvujem okupljanjima i da valjano obavljam svoju dužnost, ali i dalje želim da stremim ka slavi i dobitku i u srcu sam veoma rastrzana. Dragi Bože, molim Te da me štitiš i vodiš da ne padnem u Sotonina iskušenja.”

Kasnije sam pročitala Božje reči: „Ako stalno iznova istražuješ i pažljivo analiziraš različite životne ciljeve kojima ljudi teže i njihove bezbrojne načine života, otkrićeš da ništa od toga nije u skladu s prvobitnom namerom koju je Stvoritelj imao prilikom stvaranja ljudskog roda. Sve to odvlači ljude od Stvoriteljeve suverenosti i brige; sve su to zamke zbog kojih ljudi postaju izopačeni i koje ih vode u pakao. Nakon što sve to prepoznaš, tvoj je zadatak da odbaciš stare poglede na život, da se držiš podalje od raznih zamki, te da Bogu prepustiš da upravlja tvojim životom i da ga za tebe uređuje; stvar je u tome da treba samo da pokušaš da se pokoriš Božjim orkestracijama i vođstvu, da živiš bez ličnog izbora i da postaneš osoba koja se Bogu klanja” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, i, dok nose te okove, oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i postaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom. Ako sada pogledamo Sotonine postupke, nisu li izrazito odvratni njegovi zlokobni motivi? Možda vi danas još uvek ne možete da prozrete Sotonine zlokobne motive zato što smatrate da se ne može živeti bez slave i dobitka. Mislite da ljudi, ako slavu i dobitak ostave iza sebe, neće više moći da vide put pred sobom, da više neće moći da vide svoje ciljeve, da će im budućnost postati mračna, mutna i sumorna. Ali, samo polako – jednog ćete dana svi priznati da su slava i dobitak preteški okovi kojim Sotona vezuje čoveka. Kad osvane taj dan, potpuno ćeš se odupreti Sotoninoj kontroli i sasvim odupreti okova kojima te Sotona vezuje. Kada dođe vreme i ti poželiš da odbaciš sve ono što je Sotona u tebe usadio, definitivno ćeš raskinuti sa Sotonom istinski se gnušajući svega što ti je doneo. Tek tada će ljudi osetiti istinsku ljubav i čežnju za Bogom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Iz Božjih reči sam shvatila da Sotona koristi slavu i dobitak da iskvari ljude i učini da jurnjavu za slavom i dobitkom posmatramo kao pozitivnu stvar, kao doživotni cilj za koji se treba boriti, neprekidno pokušavajući da pobegnemo od Božje suverenosti i uređenja i da se na kraju klonimo i izdamo Boga. Slava i dobitak su zamke koje je Sotona postavio ljudima i klopke koje navode ljude da zapadnu u izopačenost. Razlog zbog kojeg nisam mogla da se oslobodim slave i dobitka bio je taj što sam smatrala da su sotonska pravila preživljavanja kao što su „Čovek pliva uzvodno, dok reka teče nizvodno” i „Izdigni se iznad ostalih” pozitivne stvari. Verovala sam da samo kada ljudi steknu slavu i dobitak mogu da žive dostojanstvenim i vrednim životom. Setila sam se vremena kada sam tek maturirala. Da bih živela kao moja sestra, uronila sam u knjige kako bih stekla diplome i stručna zvanja. Kada sam otpuštena, da bih živela dobar život i zadobila divljenje ljudi, pohađala sam obuku za direktnu prodaju i naučila da lažem i varam da bih ostvarila dobru prodaju. Govorila sam šta god su ljudi želeli da čuju i prerušavala se u uspešnu osobu, navodeći ljude na pogrešan put lažnim predstavljanjem. Čak i kada sam čula glas Boga koji spasava ljude i shvatila da su Božje reči istina i da mogu da izvedu ljude na pravi put, nisam redovno prisustvovala okupljanjima jer sam želela da razvijem svoj tim i poboljšam prodaju. Nisam čak imala vremena ni da čitam Božje reči i potrošila sam svu svoju energiju na jurnjavu za novcem, slavom i dobiti. Na kraju zamalo da izgubim život u autobuskoj nesreći. Sada sam konačno mogla da idem na okupljanja i da redovno obavljam svoju dužnost, ali kada sam čula da mi je bivša koleginica rekla da će mi pomoći da godišnje zarađujem 100.000 juana, moje želje su se uskomešale i bila sam željna da se vratim u svet i vredno radim na svojoj karijeri. Koliko sam samo bila čvrsto vezana za novac, slavu i dobitak! Zapravo, razmišljajući o tome, u proteklih nekoliko godina sam bila zauzeta jureći za slavom i dobitkom. Iako sam zaradila nešto novca i drugi su me hvalili i divili mi se, moj porodični život nije bio skladan i često sam se ljutila i svađala sa mužem i često sam imala osećaj praznine u srcu. Osim toga, u jurnjavi za slavom i dobitkom, lagala sam i varala svoje kupce i prekoračila sam osnovna merila savesti. Živela sam bez imalo integriteta i dostojanstva. Pored toga imam neke fizičke posledice od saobraćajne nesreće i često imam bolove u leđima. Skupo sam platila slavu i dobitak, ali zauzvrat sam dobila duhovnu prazninu i fizički bol. Shvatila sam da nema tog novca koji može da kupi duševni mir ili mirnu savest i koliko god da ti je visok status, nesreću ne možeš da izbegneš. Slava i dobitak ne mogu doneti ljudima istinski srećan život. Oni mogu samo da dovedu ljude do praznine i bola i da ih nateraju da izgube priliku da budu spaseni. Sada sam se konačno iščupala iz gliba novca, slave i dobitka i nisam želela da težim slavi, dobitku i statusu kao ranije, niti da vodim taj život patnje, iscrpljenosti, praznine i mučenja. Morala sam da otpustim svoje ambicije i želje da stremim ka slavi i dobitku, da težim pokoravanju Bogu i da dobro obavljam dužnost stvorenog bića. Samo tako život ima smisla. Iako je onog dana delovalo kao da koleginica pokušava da me ubedi, shvatila i to da je iza toga stajao Sotonin plan i da me je Bog ispitivao. Nisam smela ponovo da upadnem u Sotonine zamke i da nastavim da idem istim pogrešnim putem. Zato sam je odlučno odbila.

Od tada, kad god mi neko preporuči način da zaradim novac, moje srce se više ne koleba i samo razmišljam o tome da propovedam jevanđelje i da dobro obavljam svoju dužnost. Setila sam se himne Božjih reči, „Najsmisleniji život”: „Ti si stvoreno biće – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i sigurno prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu, oni koji traže poboljšanje. Vi ste ljudi koji se dižu u narodu velike crvene aždaje, oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (2)”). Iz Božjih reči sam shvatila da nema svrhe tragati za novcem, slavom, dobiti, ponosom ili prestižem. Samo verom u Boga, stremljenjem ka istini, odbacivanjem iskvarenih naravi i ispunjavanjem dužnosti stvorenog bića možeš da vodiš najsmisleniji život. U prošlosti sam se bavila novcem, slavom, dobitkom i materijalnim uživanjem i živela sam za telo. Iako sam izgledala prestižno i ugledno, u srcu nisam osećala mir i radost. Sada obavljam svoju dužnost sa braćom i sestrama, jedem i pijem reči Božije, prihvatajući sud i grdnju Božjih reči i razmišljajući o sebi i razumevajući sebe. Ne lažem više toliko, i postepeno sam počela da proživljavam ljudsko obličje. Zahvaljujem vođstvu Svemogućeg Boga što mi je pomoglo da izbegnem bol jurnjave za novcem, slavom i dobitkom, i da krenem na svetli put u svom životu!