Ja zalivam pridošlice u crkvi. Jedne noći u septembru 2008. godine, čekala sam kao i obično da bračni par Ju Hui i Sjin Ming dođu kod mene na okupljanje. Tek su bili prihvatili Božje delo poslednjih dana. Čekala sam ih gotovo sat vremena i počela sam da osećam nemir i nelagodu, misleći: „Otkako je ovaj mladi par prihvatio Božje novo delo, uvek su bili vrlo aktivni na svakom okupljanju. Uvek su stizali na vreme i retko im se dešavalo da zakasne. Šta li se to večeras dogodilo? Već je kasno, a od njih nema ni traga ni glasa. Ne mogu više da čekam! Moram da odem i vidim šta se dešava.” Požurila sam u svoju sobu, stavila knjigu Božjih reči u torbu, prebacila je preko ramena i krenula napolje. Upravo u tom trenutku su ušli, uznemireni i uzrujani. Izvadili su svoje knjige Božjih reči iz torbi i stavili ih na stočić. Zatim su seli na kauč oborenih glava, ne progovorivši ni reč, povremeno gledajući kroz prozor, kao da žele da odu. Prepala sam se i pomislila: „Mora da im se desilo nešto neprijatno!” Tiho sam se pomolila Bogu, tražeći od Njega da me usmerava u besedi i rešavanju njihovih problema. Dok sam sipala čaj, pitala sam: „Sjine Minže, Ju Hui, da li vam je kod kuće sve u redu? Ili ste imali neke predstave o Božjem delu? Bez obzira na teškoće na koje nailazimo, sve dok dolazimo pred Boga i tragamo za istinom, svaki problem može da se reši. Hajde da otvorimo srce i da razgovaramo.”

Posle nekog vremena, Sjin Ming je podigao pogled i neodlučno rekao: „Sestro, zaista ne razumem: da li je Svemogući Bog u koga verujemo čovek ili Bog?” Ju Hui je zatim rekla: „Sestro, biću iskrena s tobom, prekjuče smo Sin Ming i ja bili kod kuće i čitali reči Svemogućeg Boga, kada je svratio starac Džang iz naše crkve. Zamolio nas je da pogledamo izveštaj na sajtu koji je otvorio na svom telefonu. Izveštaj je bio o tome da su KPK i verske vođe rekli da Crkva Svemogućeg Boga veruje u običnog čoveka. U izveštaju je navedeno i mnogo drugih stvari. Kada sam to pročitala, bila sam zapanjena i baš sam se uznemirila. Nisam mogla ni da jedem ni da spavam i dve noći nisam ni oka sklopila. Reči ’običan čovek’ su mi stalno odzvanjale u glavi i brinula sam se da bi bilo pogrešno da zaista verujemo u čoveka. Zar u tom slučaju ne bismo protraćili više od deset godina verovanja u Gospoda Isusa? Kako bismo onda mogli da uđemo u carstvo nebesko? Ali onda sam pomislila kako sam, tokom godina dok sam verovala u Isusa, često slušala sveštenike i starce kako tumače Bibliju, ali duh mi je bio usahnuo i mračan. Toliko sam bila ravnodušna da mi se nije ni išlo na okupljanja. Ali otkako sam prihvatila delo Svemogućeg Boga poslednjih dana, osećala sam da je čitanje Božjih reči nahranilo moje srce i da je zaista bilo od koristi našim životima. Sin Ming i ja smo u poslednje vreme osećali mir i radost u našim srcima. Ali sada, nakon onoga što je starac Džang rekao, ja ne znam šta da radim. Sestro, reci mi, ko je tačno Svemogući Bog u koga verujemo? Da li je On Hristos, ili običan čovek?”

Požurila sam da započnem svoju besedu: „Sjine Minže, Ju Hui, možda se plašimo da je Svemogući Bog u koga verujemo čovek, ali hajde da razmislimo o tome na trenutak: zar nije i Gospod Isus izgledao kao običan čovek? Zašto smo mogli da verujemo u Gospoda Isusa više od deset godina? Zašto su Petar, Jovan i Samarićanka verovali da taj običan čovek, Gospod Isus, jeste Hristos? Da li ste razmišljali o tim pitanjima?”

Sin Ming je trepnuo i rekao: „Zašto verujemo? Zaista nisam razmišljao o tim pitanjima. Samo sam mislio da Isus jeste Gospod, Hristos, i da treba da verujemo.”

Rekla sam: „Iako smo verovali u Gospoda Isusa Hrista, mi nismo razumeli Hristovu suštinu. Zato danas, iako sledimo Svemogućeg Boga, ne znamo kako da raspoznamo kada neko kaže da verujemo u običnog čoveka. Da budem iskrena, kada sam prvi put prihvatila delo Svemogućeg Boga, slično sam razmišljala, a bila sam i zbunjena u vezi sa tim problemom. Onda je jedna sestra pročitala nekoliko odlomaka iz reči Svemogućeg Boga i besedila istinu o toj temi. Tek sam tada shvatila da je Svemogući Bog u koga verujemo Hristos poslednjih dana.” Dok sam govorila, žurno sam otvorila knjigu Božjih reči i rekla: „Hajde da pročitamo nekoliko odlomaka iz Božjih reči. Svemogući Bog kaže: ’Ovaploćeni Bog se zove Hristos, a Hristos je telo koje je zaodenuo Duh Božji. Ovo telo nije nalik nijednom čoveku koji je od tela. Razlika je u tome što je Hristos ovaploćenje Duha, a nije telesan. On poseduje i normalnu ljudskost i potpuno božanstvo. Nijedan čovek ne poseduje Njegovo božanstvo. Njegova normalna ljudskost podržava sve Njegove normalne aktivnosti u telu, dok Njegovo božanstvo izvršava delo Samoga Boga’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog”). ’„Ovaploćenjem” se Bog pojavljuje u telu; Bog u Svom telesnom liku deluje među stvorenim ljudima. Dakle, pošto je On Božje ovaploćenje, On najpre mora biti telo – telo sa normalnom ljudskošću; to je najosnovniji preduslov. Božje ovaploćenje, zapravo, implicira da Bog živi i deluje u telu, da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština tela nastanjenog Bogom”). Božje reči otkrivaju istine i tajne koje čovečanstvo nije razumelo hiljadama godina. Šta je ovaploćenje? Šta je Hristos? Hristos je ovaploćeni Bog, i Božji Duh koji dolazi na zemlju da postane čovek od krvi i mesa, koji se pojavljuje i dela u telu. Na površini se ovaploćeni Bog pojavljuje kao krajnje normalna, obična osoba, ali On ima Duha Božjeg koji prebiva u Njemu i suštinu božanstva. Baš kao kada se Gospod Isus ovaplotio da obavi Svoje delo, On se takođe pojavio kao običan čovek i prošao je normalan proces ljudskog odrastanja. Imao je roditelje, braću i sestre, i u to vreme ljudi su ga zvali Isus Nazarećanin, sin drvodelje Josifa. To su bile manifestacije normalne ljudskosti Gospoda Isusa. Spolja je Gospod Isus bio samo običan Jevrejin, ali On je imao suštinu božanstva. On je mogao da izrazi istinu i podari čoveku put pokajanja. On je mogao da vrši delo iskupljenja, opraštajući ljudima grehe i izražavajući Božju milosrdnu narav punu ljubavi. On je mogao da čini znamenja i čudesa kao što su isceljenje bolesnih, isterivanje demona, oživljavanje mrtvih, i nahranio je pet hiljada ljudi sa pet vekni hleba i dve ribe. Reči i delo Gospoda Isusa, naravi koje je izrazio i autoritet koji je pokazao bile su stvari koje niko nije mogao da postigne, niti da poseduje. Te stvari su bile otkrivenja božanske suštine Gospoda Isusa. Prema tome, Gospod Isus je bio Hristos, poznat i kao Sin čovečji. Gospod Isus je bio ovaploćeni Bog i to je opšte prihvaćena činjenica u verskom svetu. Kada bi neki entitet imao samo božanstvo bez normalne ljudskosti, onda bi taj entitet bio nevidljivi i nedodirljivi Sveti Duh i ne bi se mogao nazvati Hristom. Ali kada bi čovek imao samo ljudskost bez božanstva, onda ta osoba ne bi bila ovaploćeni Bog. Baš kao i mi obični ljudi, svi smo mi od krvi i mesa i sve nas je pokvario Sotona. Imamo samo ljudskost. Čak su i Danilo, Isaija i drugi drevni sveci i proroci imali samo ljudskost. Oni su bili samo deo iskvarenog čovečanstva i nisu posedovali Hristovo božanstvo. Stoga, Hristova božanska suština je jedinstvena i nešto što niko drugi ne poseduje.”

Ju Hui je zamišljeno trepnula. Nakon kraćeg razmišljanja, rekla je: „Da Svemogući Bog nije obelodanio ove tajne, niko od nas ih ne bi razumeo. To ne razumeju ni sveštenici ni starci religioznog sveta. Često propovedaju da je Hristos Car, Pomazanik. David je bio izraelski kralj i pomazanik, ali zašto se ne može nazvati Hristom? Ti sveštenici i starci to ne mogu jasno da objasne. Sada to shvatam. David je imao samo ljudskost i nije posedovao suštinu božanstva, pa se nije mogao nazvati Hristom. Ali Gospod Isus je imao i normalnu ljudskost i potpunu božanstvenost, tako da se On mogao nazvati Hristom. Baš kao što često pevamo, ’Hristos, Hristos, Isus Hristos, temelj crkve …’” Ju Hui je nežno tapšala u ritmu dok je pevala.

Videvši kako oboje počinju da govore i da besede, nervoza koju sam osećala u srcu polako me je popuštala. Nasmešila sam se i rekla: „Tako je. Kada shvatimo šta je Hristos, jasno nam je i zašto se Gospod Isus zove Hristos i Sin čovečiji. E sad, da li se sećate da se na nekoliko mesta u Bibliji proriče povratak Gospoda kao ’dolazak Sina čovečjeg’?”

Odgovorili su: „Da, sećamo se!” U jednom dahu, Sjin Ming je izdeklamovao: „Luka 17:24 kaže: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi’”.

Zatim sam besedila: „Kada govorimo o ’Sinu čovečjem’, to znači da je Božji Duh došao na zemlju i postao čovek, potekao je od normalnog ljudskog bića i imao je roditelje i porodicu. Gledano spolja, On je samo običan čovek. U poslednjim danima, Bog se ponovo ovaplotio kao Sin čovečji, koji je Svemogući Bog. Gledano spolja, Svemogući Bog je samo jedan običan Sin čovečji, ali On je otelotvorenje Božjeg Duha. On je Sâm Bog. Svemogući Bog je izrazio svu istinu da bi pročistio i spasio čovečanstvo i On je izvršio delo suda i grdnje u poslednjim danima da bi u potpunosti razrešio grešnu prirodu ljudi, da bi ih spasio od Sotonine iskvarenosti i štete, i da bi ih na kraju uveo u Božje carstvo. Istina koju je izrazio Svemogući Bog i delo koje je obavio rešili su svu pometnju i teškoće sa kojima su se suočili vernici Gospodnji u Dobu blagodati, i te istine su nešto što niko drugi ne bi mogao da izrazi. Da li je On ovaploćeni Bog ne zasniva se na ljudskom priznanju, a još manje se zasniva na neosnovanim glasinama i zabludama KPK ili verskih lidera. Naprotiv, to je određeno delom koje Bog obavlja i Njegovom suštinom. U istraživanju istinitog puta, da bismo procenili da li je On ovaploćeni Bog, ne možemo samo da gledamo Njegov spoljašnji izgled i da zanemarimo Njegovu suštinu. Hajde da pročitamo odlomak Božjih reči. Svemogući Bog kaže: ’Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini, i pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što On jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje On izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Božje reči su veoma jasne. Da bismo procenili da li je On ovaploćeni Bog, glavne stvari koje možemo da koristimo da to prepoznamo jesu Njegove reči, Njegovo delo i narav koju izražava. To su jedini načini da upoznamo Hrista. Hristos izgleda obično i normalno, ali iz Njegovog dela i reči možemo da prepoznamo da li je On Bog ili nije. Baš kao i Gospod Isus. Izgledao je kao običan čovek, ali je bio u stanju da okonča Doba zakona, da uvede Doba blagodati i da bude razapet da bi iskupio čovečanstvo. Gospod Isus je govorio sa autoritetom i silinom. Jednom rečju, On je podigao Lazara iz mrtvih i nahranio pet hiljada ljudi sa pet vekni hleba i dve ribe. Reči i delo Gospoda Isusa, kao i autoritet koji je pokazao, bili su dovoljni da dokažu Njegov identitet i status. On nije bio običan čovek, već Hristos! Ali prvosveštenici, pisari i fariseji u to vreme nisu tražili da ispitaju delo Gospoda Isusa, već su prosudili da je Gospod Isus samo čovek na osnovu onoga što su videli, rekavši: ’Zar to nije drvodeljin sin?’ ’Zar to nije samo Isus iz Nazareta?’ ’Zar ne poznajemo Njegove roditelje?’ Koristili su svaku priliku da osude Gospoda Isusa. Vernici se nisu usredsredili na prepoznavanje i kao trska koja se njiše na vetru, oni su sledili fariseje u osudi Gospoda Isusa. Na kraju su se fariseji pridružili rimskim vlastima kako bi Ga razapeli. Oni su pretrpeli Božju kletvu i kaznu 70. godine nove ere. Izrael je bio uništen, a Izraelci su se dve hiljade godina potucali po tuđim zemljama. To je bio tragičan ishod opiranja Isusu Hristu i osuđivanja Isusa Hrista. Iako je Gospod Isus bio pun blagosti i milosti, Bog takođe poseduje pravednost i veličanstvo i Njegova narav ne trpi uvredu. Gospod Isus je bio ovaploćeni Bog, a Njegovo delo i reči bili su izrazi Svetog Duha. Fariseji nisu prihvatili istinu koju je izneo Isus Hristos, pa su čak i bezobzirno izmišljali glasine o Gospodu Isusu, sudili Mu i osuđivali Ga. To je značilo da odbacuju istinu i odbacuju Hrista, što je bilo huljenje na Svetog Duha. Greh huljenja na Svetog Duha se ne prašta ni u ovom životu ni u dolazećem svetu! Gospod Isus je rekao: ’Svaki greh i svako bogohulstvo će ljudima biti oprošteno, ali bogohulstvo prema Duhu Svetome ljudima neće biti oprošteno’ (Matej 12:31).”

Kada je sve to čuo, Sjin Ming je ljutito rekao: „Ti fariseji su bili tako odvratni! Nisu čak ni prepoznali Gospoda Isusa Hrista, ali su ga osudili i izmišljali su glasine. Sve one godine koje su posvetili čitanju Starog zaveta bile su uzaludne!” Ju Hui je pogledala Sjin Minga i rekla: „Ne možeš tako da pričaš. Da smo se tada rodili, možda bismo i mi osudili Gospoda Isusa baš kao što su i oni. Ne možemo da budemo sigurni!”

Nastavila sam: „Tako je. Greške iz prošlosti treba da posluže kao upozorenje budućim generacijama! U poslednjim danima, Gospod Isus se ponovo ovaplotio kao Sin čovečji da bi govorio i radio na zemlji. Taj Sin čovečji je Svemogući Bog. Kada se susretnemo sa delom Svemogućeg Boga, zar ne treba da budemo pažljivi i razboriti, da tragamo i istražujemo bogobojažljivim srcem, a ne da sudimo isključivo na osnovu izgleda? Hajde da pročitamo šta piše u svetim spisima. Jovan 16:12-13 kaže: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu.’ Otkrivenje 2:7 kaže: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ Takođe: ’Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:48). Iz ovih spisa možemo da vidimo da je Gospod Isus prorekao da će mnogo toga izgovoriti kada se vrati i da će izraziti istinu i sprovesti delo suda. Dakle, recite mi, da li su se ta proročanstva sada ispunila?” „Zaista jesu”, odgovoriše uglas.

Uzela sam svoj primerak knjige „Reč se pojavljuje u telu” i rekla: „Ova knjiga, ’Reč se pojavljuje u telu’, je svitak koji je Jagnje otvorilo. To je reč koju je Sveti Duh izgovorio crkvama. Ove istine su reči Božje koje opskrbljuju ljudski život i one su večni put istine. Kroz čitanje reči Svemogućeg Boga, vidimo da Svemogući Bog ne samo da otkriva tajnu Božjeg 6,000-godišnjeg plana spasenja, već takođe otkriva tajnu ovaploćenja, odnos između Biblije i Boga, i ishoda i odredišta svih vrsta ljudi. Bog takođe sudi i razotkriva grešnu prirodu otpora čovečanstva prema Bogu i istinu o tome kako je Sotona iskvario čovečanstvo i o njihovim raznim iskvarenim naravima. On ljudima takođe pokazuje put ka bekstvu iz greha, a ujedno otkriva čovečanstvu Svoju pravednu, veličanstvenu i gnevnu narav koja je neuvredljiva. Reči i delo Svemogućeg Boga u potpunosti ispunjavaju biblijska proročanstva. Razmislimo o ovome: da je Svemogući Bog samo običan čovek, kako bi mogao da otkrije unutrašnju istinu o Božjem delu u Doba zakona i Doba blagodati? Kako bi mogao da otkrije tajnu Božjeg dela upravljanja da spase čovečanstvo? Kako bi mogao da izrazi Božju pravednu i Svoju svemoć i mudrost? Da je Svemogući Bog samo običan čovek, kako bi mogao da uvede Doba carstva i da okonča Doba blagodati, dovodeći one kojima su gresi oprošteni i koji su sledili Gospoda Isusa u novo doba, i započinjući delo suda počevši od Božje kuće? Koja značajna osoba ili poznata ličnost bi mogla da postigne takve reči i delo? Koji sveštenik ili starac bi mogao da izgovori takve reči? Apsolutno niko od njih! Sad, razmislimo: ko bi, osim Boga, mogao da dovrši Božji 6,000-godišnji plan upravljanja? Ko bi drugi mogao da izrazi istinu da bi sudio ljudima, da bi ih očistio i spasio od greha? Ko bi drugi mogao da odredi ishode svih vrsta ljudi? Niko. Samo ovaploćeni Svemogući Bog može da obavi ovo delo i da ima takav authoritet! Pošto samo Hristos poslednjih dana, Svemogući Bog, može da obavi ovo delo, da li je onda Svemogući Bog čovek ili Bog?”

Ju Hui i Sjin Ming su zajedno odgovorili: „On je Bog!” Ju Huin napeti izraz lica je nestao i na njemu je zablistao osmeh. Uzbuđeno je rekla: „Kako je to divno! Svemogući Bog je došao da sprovede delo suda počevši od Božje kuće i izrazio je mnogo reči. Sve je to delo Božje. Da je On samo običan čovek, kako bi to mogao da postigne?”

Bila sam veoma uzbuđena i rekla sam sa osmehom: „Zaista je sjajno što to možeš da shvatiš na taj način! Hajde da pročitamo odlomak iz reči Svemogućeg Boga i našim srcima će biti još jasnije. Svemogući Bog kaže: ’Ovoga puta Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, to je telo drugog Božjeg ovaploćenja, a ujedno je i telo kroz koje se Bog ponovo vraća u telo. To je sasvim obično telo. Gledajući u Njega, ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. Samo to beznačajno telo je otelovljenje svih reči istine od Boga, nosilac Božjeg dela u poslednjim danima i ono kroz šta čovek razume celokupnu Božju narav. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On je tvoja kapija u carstvo i tvoj vodič u novo doba. To obično telo sadrži mnoge tajne koje su čoveku nedokučive. Njegova dela su za tebe zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo, jer On predstavlja Božje namere u poslednjim danima, Božju brigu prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči kao plameni oganj i ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da Bog pokazuje milost prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da ceniš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima ima za cilj da čoveku dopusti da na zemlji vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima i da mu omogući da spozna Boga, da Mu se pokori, da Ga se boji i da Ga voli. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da, kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da steknete istinu i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na staro doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno”). Hristos je istina, put i život, i to je apsolutna činjenica. Da Hristos nije izrazio istinu, i da nismo čuli Božji glas, da smo Ga samo procenili po izgledu, onda bi nam bilo veoma teško da Ga prepoznamo. Spolja, Svemogući Bog je običan čovek, ali On je ovaploćeni Bog u poslednjim danima. Izrazio je mnoge istine i radi na spasavanju celog čovečanstva. Međutim, vlada KPK i lideri iz verskog sveta, cene da je Svemogući Bog običan čovek. To je potpuna zabluda. Hajde da razmislimo o tome. KPK je ateistička organizacija i sledi Marksov sotonizam. Neprijateljski je nastrojena prema Bogu i stalno hapsi i progoni hrišćane. To je univerzalno prepoznata činjenica. Možemo li da im verujemo?”

Sjin Ming je stisnuo pesnicu i tresnuo je o stočić, frustrirano govoreći: „Vlast KPK je ateistička i opire se Bogu. Kada smo verovali u Gospoda Isusa, pretrpeli smo njihovo suzbijanje i progon. Kako sam mogao da poverujem njenim neosnovanim glasinama?”

Odgovorila sam Sjinu Mingu: „Od osnivanja KPK, ona je uvek proganjala hrišćane i označila je hrišćanstvo kao kult, a Bibliju kao knjigu kulta. Svuda je hapsila hrišćane, mučila ih, osuđivala i kažnjavala, što je dovelo do toga da mnoge porodice budu razdvojene i ljudi ubijeni. Sada kada je Svemogući Bog došao da radi na spasenju čoveka, KPK je još besnija i vidi Boga kao neprijatelja. Svuda traži primerke knjige ’Reč se pojavljuje u telu’, konfiskuje ih i uništava kada ih pronađe. Kada se braća i sestre iz Crkve Svemogućeg Boga okupe da u zajedništvu razgovaraju o Božjim rečima, da propovedaju jevanđelje i da svedoče o Bogu, KPK koristi sve nacionalne snage da ih suzbije i uhapsi, šireći neosnovane glasine i klevete o Crkvi svuda po internetu, uzaludno pokušavajući da iskoreni Božju crkvu. Takva zla ateistička partija koja je neprijateljski nastrojena prema Bogu čak i ne zna šta je Hristos niti šta je ovaploćenje. Nije kvalifikovana da komentariše pitanja vere, a ipak bezobzirno tvrdi da Crkva Svemogućeg Boga veruje u čoveka. Zar to nije čisto širenje neosnovanih glasina i bogohuljenje? Te verske vođe, kada vide Božju pojavu i delo, umesto da vode vernike da tragaju ka istini i da prihvate Gospoda, zapravo se pridružuju KPK u osudi Svemogućeg Boga! Kada vide da veliki broj vernika istražuje Istočnu munju, i da je sve više i više ljudi prihvata, oni se uplaše se da će izgubiti svoje položaje i sredstva za život, pa čine sve što je u njihovoj moći da spreče i ograniče vernike da istraže pravi put, očajnički zatvarajući crkve i šireći neosnovane glasine i klevete o crkvi Svemogućeg Boga, dovodeći do toga da zbog njihovih neosnovanih glasina i đavolskih reči mnogi koji ne shvataju istinu postanu previše uplašeni da istražuju Istočnu munju, i propuste priliku da dočekaju dolazak Gospoda. Kako se postupci ovih religioznih sveštenika i staraca razlikuju od postupaka fariseja koji su se opirali Gospodu Isusu?”

Ju Hui i Sjin Ming su klimnuli glavom. Ju Hui je zatim rekla: „Kada čitam Božje reči i slušam tvoju besedu, konačno shvatam da, iako Bog radi na tome da spasi ljude, Sotona kvari ljude. Kada je Svemogući Bog došao da iskaže istinu i da radi na spasenju čovečanstva, Sotona se izbezumio i očajnički izmišlja laži da bi izazvao prekid i razaranje. Kako je to podmuklo i zlo! Zahvaljujući Božjim smernicama, ostali smo i zadobili razumevanje. Bez toga, Sjin Ming i ja bismo poverovali u neosnovane glasine i đavolske reči koje šire KPK i verski sveštenici i starci, i izgubili bismo hrabrost da nastavimo da verujemo. Zamalo da izgubimo Božje spasenje. Za dlaku!” Ju Hui je žurno podigla sa stola knjigu „Reč se pojavljuje u telu” i čvrsto je privila na grudi. Iznenada je i Sjin Ming shvatio i rekao: „Od sada ne smemo da verujemo u neosnovane glasine i zablude koje šire KPK i sveštenici i starci iz verskog sveta. Naši životi nemaju koristi od njih. Umesto toga, trebalo bi da provodimo više vremena čitajući reči Svemogućeg Boga i da češće dolazimo na okupljanja radi razgovora u zajedništvu, i postepeno ćemo razumeti Božje novo delo.”

Oči su mi se ispunile suzama i uzbuđeno sam rekla: „Razumeli ste istinu o Božjem ovaploćenju, i probili ste se kroz stranputice neosnovanih glasina i zabluda KPK i verskog sveta i vratili se Bogu. To je zaista Božja blagodat! Bez obzira na to kako KPK i verski svet pokušavaju da šire neosnovane glasine, diskredituju i ocrnjuju delo Svemogućeg Boga, oni koji istinski veruju u Boga još uvek mogu da prepoznaju Božji glas i vrate se Njegovom prisustvu. A oni lažni vernici veruju u neosnovane glasine i đavolske reči KPK-a i verskog sveta, i nisu voljni da tragaju, niti da istražuju delo i reči Svemogućeg Boga. Tako ih zver hvata i obeležava žigom zveri. Oni su poput kukolja koji vetar raznosi i sagoreva neugasivim ognjem. Tako se razdvaja žito od kukolja. Bog je tako svemoguć i mudar!”

Po završetku našeg okupljanja, Sjin Ming i Ju Hui pažljivo su spakovali svoje knjige Božjih reči, prebacili torbe preko ramena i otišli srećni. Stajala sam pored prozora, posmatrajući ih kako se gube u daljini, i nisam mogla da ne uzviknem: „Hvala Svemogućem Bogu!”