Pre dve hiljade godina, kada se ovaploćeni Gospod Isus pojavio i delovao u Judeji, jevrejski prvosveštenici, pisari i fariseji su ga progonili i osudili; u poslednjim danima, kao Svemogući Bog ovaploćen da izrazi istinu i obavi delo suđenja i pročišćenja čoveka, Njega su isto tako bezumno progonili i osudili verske vođe i doživeo je odbacivanje od te generacije. Dva puta kada se Bog ovaplotio da bi hodao zemljom i izvršio delo spasavanja čoveka, naišao je na najveći otpor, osudu i besni progon od strane vođa verskog sveta. Ova činjenica je zbunila, pa čak i šokirala ljude: Zašto se svaki put kada Bog pokrene neku fazu novog dela, uvek susreće sa ovakvim postupanjem? Zašto su oni koji se najviše i najagresivnije opiru Bogu verske vođe koji stalno čitaju Bibliju i koji služe Gospodu mnogo godina? Zašto te verske vođe koje ljudi vide kao najpobožnije, najvernije i najposlušnije Gospodu zapravo nisu u stanju da budu u skladu s Bogom, već su umesto toga Božji neprijatelji? Da li je moguće da je Božje delo pogrešno? Da li je moguće da Božja dela nisu povinovana razumu? To svakako nije slučaj! Postoje dva osnovna razloga zašto su verske vođe u stanju da igraju ulogu pružanja otpora Bogu i postanu neprijatelji Božji, a to su: Prvi razlog leži u tome što ovi ljudi nemaju znanje o delu Svetoga Duha niti imaju znanje o principima Božjeg dela. Oni se uvek oslanjaju na svoje ograničeno znanje o Bibliji, teološke teorije i shvatanja i maštu ljudi da bi razgraničili Božje delo koje je uvek novo i nikada staro; drugi razlog je taj što, pošto je čovečanstvo tako duboko iskvareno od Sotone, njegova priroda je nadmena i samoljubiva, ono prezire i mrzi istinu, a posebno ceni status. Zajedno, ova dva razloga su dovela do tragedije jer je čovečanstvo kroz istoriju napuštalo i osuđivalo istiniti put.

Osvrćući se na period pre dve hiljade godina kada je Gospod Isus bio među jevrejskim narodom, propovedao je jevanđelje o carstvu nebeskom, govoreći: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“ (Matej 4:17). Izrazio je istinu, doneo put pokajanja, pomogao je čoveku isceljivanjem bolesnih i izgonom demona, učinio mnoge znake, čuda i čudesa i podario čoveku obilatu i bogatu blagodat, mir i radost. Sve su to stvari koje nisu zabeležene u Starom zavetu, a to je bilo i delo koje niko do sada nije obavio. Naravno, to je bilo i nešto što nijedno ljudsko biće nije moglo da izvrši jer, osim Boga, nema osobe koja ima autoritet i moć da čini takve stvari. Ono što je Gospod Isus uradio u to vreme bilo je delo ličnog preuzimanja na sebe grehova čoveka tako što je bio prikovan na krst i delo iskupljenja čoveka od greha, kako bi mogao da izvede čoveka iz okova zakona i pravila i oslobodi čoveka od kažnjavanja zbog nemogućnosti da se pridržava zakona; ti ljudi su prema zakonu mogli postići Božje spasenje i izbeći uništenje samo prihvatanjem dela Gospoda Isusa. Ali prvosveštenici, pisari i fariseji judaizma nisu prepoznali delo Svetoga Duha i nisu razumeli kakvo delo obavlja Gospod Isus. U svojim shvatanjima verovali su da svako ko se ne moli u ime Jahve Boga izdaje Boga, da svako ko propoveda poruku koja nije u skladu sa zakonom obmanjuje ljude, a da je sve što ide dalje od Biblije jeres. Pored toga, razmetali su se kao dobro upućeni u zakone i kao sluge Jahve Boga u hramu dugi niz godina i verovali su da je ono čega se drže istina i najčistiji način. Što se njih tiče, delo Gospoda Isusa je prekršilo zakon i udaljilo se od Biblije, kao put odvojen od Biblije. I čak su rekli da je Gospod Isus govorio bogohulno tako što je bespravno prisvojio Božje ime i da je izdao Jahvu Boga. Zbog toga bi radije umrli nego prihvatili put koji je propovedao Gospod Isus. Oni su čak i delo Gospoda Isusa smatrali „jeresom“, „zlim kultom“ i „čovekom koji obmanjuje“. Iako su delo i reč Gospoda Isusa imali autoritet, moć i mudrost, iako su čuda koja je Gospod Isus pokazao bila ranije neviđena u istoriji, iako je sve više ljudi dolazilo da svedoči o delima Gospoda Isusa i svedoči o tome da je Gospod Isus bio dolazak Mesije, oni su se i dalje tvrdoglavo držali svojih predstava i Božjeg dela u Doba zakona i ukočenih vratova su se odupirali i osuđivali novo delo Božje – delo iskupljenja koje je obavio Gospod Isus. Njihov stav prema Božjem novom delu bio je upravo onakav kako je Svemogući Bog otkrio: „Čovek je u stanju da prihvati samo jednu vrstu dela, ili jedan način praktičnog delovanja, i teško mu je da prihvati ona dela, odnosno načine praktičnog delovanja koji su u neskladu sa njima ili na višem stepenu od njih. Sveti Duh, međutim, uvek obavlja novo delo, pa se zbog toga javlja grupa za grupom verskih stručnjaka koji se protive novom delu Božjem. Ti ljudi su postali stručnjaci upravo zbog toga što čovek uopšte ni ne zna da je Bog uvek nov i nikad star, što ne zna ništa o principima Božjeg delovanja i, štaviše, potpuno su mu nepoznati mnogi načini na koje Bog spasava čoveka. Čovek je, kao takav, potpuno nesposoban da odredi da li to delo potiče od Svetog Duha, niti da li je to delo Boga Samoga. Mnogi se grčevito drže stava prema kojem prihvataju samo ono što je u skladu sa ranije iskazanim rečima, dok se svemu što se razlikuje od dela obavljenih u prošlosti suprotstavljaju i to odbacuju“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“). Neko ko veruje u Boga, u najmanju ruku treba da poseduje srce koje uvažava Boga i da ima glad i žeđ za pravednošću. Samo tako će ta osoba moći da dobije prosvećenje od Svetoga Duha, da razume novo delo Božje i da izbliza prati Božje stope. Ali ti jevrejski prvosveštenici, pisari i fariseji su dolazili u kontakt sa Gospodom Isusom i sretali Ga mnogo puta, ali to jednostavno nikada nije bilo u potrazi za istinom. Smišljali su načine i sredstva da iskušaju Gospoda Isusa i da se dokopaju nečega što će upotrebiti protiv Gospoda Isusa (videti Matej 22:15–46), pokušavajući da razore i ponište delo Gospoda Isusa. Svi su bili isti u tome što nisu imali znanja o Bogu i što su imali predstave o novom Božjem delu, ali Natanailo i Samarićanka, kao i učenici i obični ljudi koji su sledili Gospoda Isusa su bili u stanju da odbace svoje predstave i traže istinu. Na taj način su mogli da čuju Božji glas kroz delo i reči Gospoda Isusa, prepoznaju da je Gospod Isus dolazak Mesije i da se vrate Bogu. Kroz ovo poređenje možemo videti da su gornji slojevi religioznog sveta judaizma bili ne samo tvrdoglavo konzervativni i bez znanja o Božjem delu već i nadmeni i samopravedni i jednostavno su odbijali da prihvate istinu. To je bio jedan od razloga njihovog otpora Bogu.

Drugi razlog je bio taj što su reči i delo Gospoda Isusa imali istinu i autoritet i mogli da zadovolje potrebe ljudskog života, sve više i više običnih Jevreja je počelo da sledi Gospoda Isusa, pa su prvosveštenici, pisari i fariseji postali zabrinuti što svi obični ljudi slede Njega. Pošto ljudi više nisu obožavali njih niti su ih pratili, postajali su sve zabrinutiji jer su jasno znali u svojim srcima da su autoritet i moć reči i dela Gospoda Isusa daleko izvan njihovog domašaja i da sve dok je Gospod Isus ostajao na zemlji, sve više i više običnih ljudi bi ih ostavljalo i odlazilo za Gospodom Isusom, a u hramu bi bilo sve manje ljudi, zbog čega oni ne bi mogli da nastave da uživaju u svom životu nadmoći, u kom ih drugi podržavaju i snabdevaju. Stoga im je Gospod Isus postao kao trn u oku ili telu i postao je omražen neprijatelj sa kojim nikako nisu mogli da ostvare suživot. Zato su razgovarali o Isusu, govoreći: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoge znake! Ako ga pustimo da nastavi ovako, svi će poverovati u njega. Tada će doći Rimljani i uništiti nam hram, a narod pobiti“ (Jovan 11:47–48). Da bi sačuvali svoje položaje, razmišljali su o svemu što mogu da urade i koristili su se svim vrstama gnusnih metoda da podignu lažne optužbe protiv Gospoda Isusa. Hulili su i osuđivali delo Gospoda Isusa, nagrdili su i klevetali Gospoda Isusa, govoreći da se oslanjao na Veelzevula da izgoni demone (vidi Matej 12:24) i lažno su svedočili, optužujući Gospoda Isusa i podmeštajući mu (vidi Marko 14:55–58). Čak su se dogovarali sa rimskim vlastima da bi Ga nemilosrdno prikovali na krst. Kada je Gospod Isus vaskrsao, pojavio se pred svojim učenicima na 40 dana, a zatim se uzneo na nebo, a sila i čuda su pratili njihovo širenje jevanđelja. Ove činjenice su bile dovoljne da potvrde da je Gospod Isus bio istiniti Bog, da je Njegovo delo sadržalo delo Svetog Duha, da ga je podržavao Sveti Duh i da je to bio istiniti put! Pod ovim okolnostima, ti prvosveštenici, pisari i fariseji ne samo da nisu preispitali svoju situaciju već su, naprotiv, delovali u ime „održavanja zakona i odbrane istinitog puta“ i nastavili da iskorišćavaju svoju moć u dosluhu sa svojim vladarima da bi pojačali svoje mahnito suzbijanje, progon i klanje sledbenika Gospoda Isusa. Činili su sve što je bilo u njihovoj moći da spreče ljude da slede Gospoda Isusa, čak su strogo zabranili bilo kome da širi ime Gospoda Isusa. Da bi zaštitili svoje položaje i sredstva za život, zaista nije bilo zločina koji ne bi počinili, što je potpuno razotkrilo njihovu đavolsku prirodu mržnje istine i neprijateljstva prema Hristu. To je bio drugi razlog njihovog mahnitog otpora i osude Gospoda Isusa. Njihova zla dela su uvredila Božju narav i izazvala Božji gnev. Na kraju, cela jevrejska rasa je bila podvrgnuta neviđenom bolu potčinjavanja naroda, što je bila bolna cena koju su platili za otpor Bogu i osudu Boga.

Sada smo u poslednjim danima i Bog je pripremio veće spasenje za one koje je otkupio. Ovo spasenje je Bog koji se ponovo ovaploćuje i izražava istinu da sudi čoveku i da ga očisti. On sada čini novo delo suda počevši od Božje kuće. Ova etapa dela će u potpunosti osloboditi čoveka njegove sotonske iskvarene naravi. Ona će osloboditi čoveka od mračnog uticaja Sotone i pretvoriće čovečanstvo u rasu koja poznaje Boga, koja je u skladu sa Bogom i koja zaista pripada Bogu, tako da će čovečanstvo time postići spasenje i biti zadobijeno od Boga. Ovo je poslednja etapa delovanja u Božjem planu upravljanja za šest hiljada godina. Otkako se Svemogući Bog pojavio i započeo Svoje delo, oni iz raznih veroispovesti koji vole istinu i koji su žudeli za pojavom Božjom, pročitali su reči Svemogućeg Boga i utvrdili da reči Svemogućeg Boga imaju autoritet i moć, da su izraz istine i zaista Božji glas, te su tako jedan po jedan prihvatili delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Pojavio se neviđeni prizor svih naroda koji se okupljaju na planini. Sada se jevanđelje o carstvu nebeskom Svemogućeg Boga trenutno širi u svim narodima i svim pravcima širom sveta; osnivaju se jedan za drugim novi ogranci Crkve Svemogućeg Boga u stranim zemljama i regionima; sve više ljudi širom sveta je počelo da prihvata Božje jevanđelje poslednjih dana. Ovo u potpunosti otkriva Božju svemoć i mudrost. Međutim, suočeni sa svim ovim istinama, suočeni sa tako velikim čudom i svedočanstvom o delu Svetoga Duha, vođe u religioznom svetu su zatvorile oči i njih to nije ni najmanje dotaklo. Ovi ljudi su isti kao i fariseji, oni ne prepoznaju da delo Svetoga Duha neprestano napreduje i da je Božje delo uvek novo i nikada staro. Oni priznaju samo jedan nefleksibilan princip: Svako propovedanje koje kaže da je Gospod došao u telu je lažno; svi koji propovedaju o Bogu koji nosi ime drugačije od Gospoda Isusa su jeretici; sve Gospodnje reči su u Bibliji, sve što ide dalje od Biblije nije istiniti put, a ne slediti zahteve koje je Bog imao od čoveka u Dobu blagodati znači udaljavati se od Hristovog učenja. Štaviše, oni čak s krajnjom samouverenošću veruju da su poznavaoci Biblije i da su stekli život nakon što su mnogo godina radili i propovedali, da su stvari koje prihvataju, znaju i kojih se drže istiniti put i da je sve izvan toga jeres ili zli kult. Ovi ljudi su čvrsto razgraničili Boga unutar Biblije i razgraničili su Ga unutar Božjeg pređašnjeg dela. Bez obzira koliko istine sadrži delo koje je doneo Svemogući Bog, koliko dela Svetoga Duha sadrži, kako može da zadovolji potrebe ljudi i koliko činjenica postoji koje to potvrđuju, oni ne priznaju da dolazi od Boga. Oni ne samo da ne traže niti istražuju Božje delo poslednjih dana nego su i neprijateljski raspoloženi prema njemu i poriču ga, toliko da hule na ovaploćeno telo Božje i omalovažavaju i osuđuju delo i reč Hristovu u poslednjim danima. Oni su isti kao i stari fariseji – tvrdoglavi i nadmeni, gledaju sa visine na istinu i hule na Svetoga Duha! To je baš kao ono što Svemogući Bog kaže: „Kod onoga ko je Boga spoznao samo na osnovu jedne etape Njegovog dela znanje je isuviše maleno, ništa veće od kapi vode u moru. Da nije tako, zašto bi onda mnogi iz stare garde vernika živog Boga prikovali za krst? Nije li to upravo zato što čovek Boga svodi u određeni okvir? Zar se mnogi Bogu ne protive i ne ometaju delo Svetog Duha upravo zato što ne poznaju raznovrsno i raznoliko delo Božje i što, uz to, poseduju jedva mrvicu znanja i doktrine pomoću kojih odmeravaju delo Duha Svetoga? Takvi ljudi su, uprkos svom površnom iskustvu, po prirodi oholi i razuzdani; oni s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu dovođenje u red od strane Svetog Duha i, uz to, koriste beznačajne stare argumente kako bi ’potvrdili’ delo Duha Svetoga. Pored toga, oni se pretvaraju, potpuno uvereni u sopstvenu učenost i erudiciju, i čvrsto veruju da su u stanju da putuju po celom svetu. Zar takvi ljudi nisu prezreni i odbačeni od Svetog Duha, i zar novo doba neće takve ljude izgnati? Nisu li oni koji pred Boga stupaju i otvoreno Mu se suprotstavljaju neuki i nedovoljno obavešteni zlikovci, koji samo pokušavaju da pokažu koliko su genijalni? S oskudnim poznavanjem Biblije, oni bi da dižu bune u ’akademskom’ svetu; podučavajući ljude površnim doktrinama, oni pokušavaju da delo Svetog Duha preokrenu, ne bi li ga primorali da se vrti oko njihovog misaonog procesa. Oni, tako kratkovidi, pokušavaju da jednim pogledom obuhvate svih 6.000 godina Božjeg dela. U njima nema pomena vrednog razuma! U stvari, što ljudi bolje poznaju Boga, to se teže odlučuju da sude o Njegovom delu. Čak i ako ponešto i kažu o svom poznavanju današnjeg Božjeg dela, oni o tome nikad ne sude brzopleto. Što ljudi o Bogu manje znaju, to su oholiji i preterano samouvereni, i sve bezobzirnije obznanjuju Božje biće – a pri tom ipak govore samo o teoriji, ne nudeći prave dokaze. Takvi ljudi nemaju baš nikakvu vrednost. Neozbiljni su oni koji na delo Duha Svetoga gledaju kao na igru! Zar oni koji su pri susretu s novim delom Svetog Duha neobazrivi, koji previše pričaju, brzo sude i, puštajući svom temperamentu na volju, negiraju ispravnost dela Svetoga Duha i uz to ga vređaju i hule na njega – zar tako neučtivi ljudi nisu zapravo neznalice u pogledu dela Svetog Duha? Nisu li oni, štaviše, strašno oholi ljudi, koji su po svojoj prirodi ponosni i kojima se ne može vladati?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“).

Kako se ljudi koji istinski veruju u Gospoda vraćaju u velikom broju u Crkvu Svemogućeg Boga, postepeno širenje Božjeg dela u poslednjim danima dostiže svoj vrhunac. Ali čak i dok je delo Svetoga Duha toliko cvetalo, to nije navelo verske vođe koji su navikli da budu visoki i moćni i verske stručnjake koji naređuju drugima da porazmisle o sebi niti da spuste svoje nadmene glave da bi tražili i istraživali. Naprotiv, ovi ljudi shvataju da im je položaj sve nesigurniji i da bi svakog trenutka mogli da padnu, a još više strahuju da će se svi drugi okrenuti Svemogućem Bogu i da ih niko neće slediti, a da će se njihove crkve zatvoriti i prestati da rade. Kao rezultat toga, da bi „spasili dan“, pastori, starešine, vođe i saradnici iz različitih veroispovesti deluju u ime „čuvanja stada za Gospoda i podržavanja istinitog puta.“ Proizveli su i distribuirali propagandne materijale koji bezobzirno hule i napadaju Svemogućeg Boga i postavljali su ih na različite vrste mrežnih platformi podstičući ljude da se odupru Bogu. Oni čak govore stvari koje iskrivljuju i lažno predstavljaju činjenice i ocrnjuju Crkvu Svemogućeg Boga kao jeretičku sektu i strogo zabranjuju svojim vernicima da čitaju knjige Istočnog osvetljenja ili slušaju propovedi Istočnog osvetljenja. Oni ne dozvoljavaju vernicima da prime ljude koji propovedaju spasenje Božje u poslednjim danima ili čak bilo koje strance i apsolutno se protive učenju Božjem u Dobu blagodati kada je tražio od čoveka da ugosti strance sa saosećanjem. Ovi ljudi su potpuno svesni da su oni koji slede Svemogućeg Boga dobrodušni ljudi koji istinski veruju u Boga, a još su svesniji da nema nikakve zle namere u tim ljudima koji propovedaju o Božjem spasenju u poslednjim danima, ali oni ih i dalje vređaju i isteruju na necivilizovan i surov način, pa čak i fizički napadaju braću i sestre koji šire jevanđelje. Najzapanjujuća stvar je da, uprkos tome što su vernici u Boga, ovi ljudi su u dosluhu sa sotonskim režimom KPK, baveći se sumnjivim i zlim poslovima prodaje Gospoda i svojih prijatelja praćenjem, nadzorom i izveštavanjem o braći i sestrama koji šire jevanđelje poslednjih dana, i čak služe kao špijuni u crkvi da bi prikupili informacije za tajno hvatanje Hrišćana od strane KPK. Čini se da oni mogu osetiti olakšanje od mržnje u svojim srcima samo tako što će jednim potezom eliminisati one koji svedoče o Bogu i ukinuti novo Božje delo. Nisu li ove verske vođe zle sluge o kojima je govorio Gospod Isus? Gospod Isus je rekao: „’Bio neki domaćin koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. Kada se približilo vreme da vinograd rodi, domaćin pošalje sluge da uzmu njegov deo roda od vinogradara. Ali, vinogradari uhvate njegove sluge, te jednog pretuku, drugog ubiju, a trećeg kamenuju. Domaćin pošalje druge sluge, više nego prvi put, ali vinogradari i sa ovima postupe jednako. Naposletku, domaćin pošalje vinogradarima svoga sina misleći: „Mog sina će poštovati.“ Ali vinogradari, kada videše sina, rekoše među sobom: „Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo pa ćemo imati njegovo nasledstvo!“ Zatim ga uhvatiše, izbaciše iz vinograda i ubiše. Kada, dakle, dođe vlasnik vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima?’ Oni mu odgovoriše: ’Zločince će pobiti bez milosti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati urod u vreme kada dozri’“ (Matej 21:33–41). Stoga se može videti da je osnovni uzrok osuđivanja i otpora pastora i starešina religioznog sveta Svemogućem Bogu u poslednjim danima isti kao kod jevrejskih fariseja koji su se odupirali Gospodu Isusu – oni uvek planiraju da sačuvaju svoje pozicije, jure zarad svojih interesa i ulažu sve svoje srce i snagu u zadovoljenje sopstvenih želja. Time je razotkrivena njihova sotonska priroda i suština koja ih čini sitih istine, čini da mrze istinu i odupiru se Bogu. Kada je Gospod Isus došao, razotkrio je licemerne jevrejske fariseje; sada je Svemogući Bog došao u poslednjim danima i potpuno razotkriva antihristove sile u svetu religije! Da se ​​Bog nije pojavio i izvršio svoje delo, niko ne bi mogao da prozre pravo lice pastora i starešina religioznog sveta koje prkosi Bogu. Pojava i delo ovaploćenog Boga istinski razotkriva čoveka.

Posle ovog zajedništva, verujem da će svi sada imati izvesno razumevanje o osnovnom uzroku zašto se svet religije uvek opire Božjem novom delu! Običan jevrejski narod u Isusovo vreme nije znao šta su u suštini fariseji, koji su se opirali Bogu i mrzeli istinu, pa su ih obožavali i sledili ih. Oni nisu tražili niti istraživali Božje novo delo, već su ga samo slepo odbacili i odupirali mu se i na kraju ih je Bog kaznio. To je dovelo do toga da je Izraelski narod bio potčinjen skoro dve hiljade godina i dovelo je do pokolja nebrojeno Jevreja. Sada je delo suda koje počinje u kući Božjoj koje vrši Svemogući Bog dostiglo događaj bez presedana i uskoro će se završiti u slavi jer će se Svemogući Bog otvoreno pojaviti svim narodima i ljudima. Sada, u ovom ključnom trenutku, da li slušamo reči pastora i starešina ili istražujemo novo Božje delo? Ovo pitanje je direktno povezano sa tim da li možemo ili ne možemo postići Božje spasenje. Gospod Isus je rekao: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom“ (Jovan 10:27). Jeste li vi jedna od Božjih ovaca? Pa kako ćete onda izabrati?