Zovem se David i rođen sam u hrišćanskoj porodici. Verovao sam u Gospoda zajedno sa svojim roditeljima još od rođenja. Kad sam odrastao, služio sam kao sekretar za omladinske zajednice i pastorov tumač. Takođe sam učestvovao u horu i raznim drugim svešteničkim poslovima. Ali sam kasnije shvatio da iako se čini da je naša crkva zaista dinamična, svi su bili duhovno pusti. Propovedi pastora i starešina bile su prazne i nedostajalo im je novo prosvećenje i niko nije zadobio duhovnu hranu. Mnogi ljudi su izgubili veru i čak spavali tokom propovedi. Neki su čak donosili stvari u crkvu da ih prodaju i razgovarali o svetovnim stvarima. Video sam da u crkvi neću zadobiti nikakvu istinsku duhovnu hranu. Mogao sam samo da potražim hrišćanske video-snimke na internetu.

U januaru 2019. godine, pretraživao sam video-snimke na Jutjubu kao i uvek kada sam ugledao klip iz „Čežnje”, filma koji je snimila Crkva Svemogućeg Boga, pod nazivom „Dakle, tako se Gospod vraća”. Bio sam tako uzbuđen. Da li ovaj video govori o tome da se Gospod Isus vratio? Odmah sam kliknuo na njega. Iz tog videa sam saznao da Gospod Isus ima dva načina da se vrati u poslednjim danima. Prvo se ovaploćuje u telu kao Sin čovečji i dolazi u tajnosti, a onda se otvoreno pojavljuje na oblaku i svi mogu da ga vide. Video takođe pruža svedočenje da se Gospod Isus već vratio, da se ovaplotio kao Svemogući Bog. Bio sam uzbuđen kad sam čuo za povratak Gospoda, ali sam isto tako bio i prilično radoznao. Osećao sam da je njihova priča zaista prosvećujuća i želeo sam da više saznam o tome. Nakon toga sam pogledao još nekoliko filmova, kao što su „Vera u Boga”, „Spasenje”, „Fatalno neznanje” i „Beg iz zamke”. Meni je to zaista otvorilo oči. Gledajući te filmove Crkve Svemogućeg Boga, saznao sam zašto je naša crkva tako pusta i naučio o mnogim aspektima istine, na primer, šta je istinita vera, kakva osoba može ući u carstvo nebesko, i da u poslednjim danima Svemogući Bog pročišćava i spasava čoveka putem suda Svojih reči. Sve su to bile tajne i istine za koje nikad ranije nisam čuo i za mene su bile prava duhovna hrana. Zaista su mi se dopali filmovi – puno su mi pomogli. U tim filmovima primetio sam da čitaju iz knjige „Reč se pojavljuje u telu”, pa sam je potražio na internetu. Kasnije sam našao aplikaciju Crkve Svemogućeg Boga, preuzeo je i pročitao puno reči Svemogućeg Boga. Njegove reči bile su tako autoritativne i što sam više čitao sve više sam osećao da su to Božje reči, da je to zaista glas Boga, izražavanje istine. U to nije bilo sumnje. Bio sam prijatno iznenađen i ubrzo sam kontaktirao Crkvu Svemogućeg Boga putem aplikacije. Tokom nekoliko dana čitanja reči Svemogućeg Boga na okupljanjima i slušanja priča i svedočenja braće i sestara, uverio sam se da se Gospod Isus vratio, da Svemogući Bog predstavlja povratak Gospoda Isusa. Gospod se zaista vratio! Bio sam oduševljen i toliko uzbuđen. Osećao sam se blagoslovljeno. U tom trenutku želeo sam samo jedno, a to je da objavim Njegov povratak svuda kako bi svi vernici saznali tu čudesnu vest. Pomislio sam na sveštenstvo u mojoj crkvi koje je mi je često govorilo da gledam i čekam povratak Gospoda i shvatio sam da bi bili oduševljeni kad bi znali da se Gospod Isus vratio. Želeo sam da otrčim tamo i podelim jevanđelje sa njima kako bi čuli glas Gospoda i odmah Ga dočekali. Prvo su mi na pamet pali pastor Žilber i starešina Romen u našoj crkvi. Oni su zaista naporno radili za Gospoda u crkvi, bili su topli, puni ljubavi, strpljivi sa braćom i sestrama i puno su im pomagali. Posebno sveštenik Žilber koji je ostavio zemaljski posao da bi otišao na bogosloviju i studirao za pastora. Smatrao sam da dobro drže propovedi i da bi mogli da pirhvate Božje delo. Podelio sam jevanđelje o povratku Gospoda prvo sa starešinom Romenom.

Tog dana smo zajedno gledali film o jevanđelju Crkve Svemogućeg Boga i ja sam mu svedočio da se Gospod Isus vratio. Mislio sam da će mi postaviti pregršt pitanja, ali na moje iznenađenje, nije rekao ništa, već je ostao hladan i nije želeo da istražuje i da priča o tome. Uplašio sam se da nisam jasno objasnio, pa sam ga zamolio da instalira aplikaciju Crkve Svemogućeg Boga kako bi i sam pogledao, ali nije želeo to da uradi. Nakon što sam ga puno puta pozvao da prisustvuje službama Crkve Svemogućeg Boga, nerado je pristao. Ali se bezvoljno pridružio onlajn okupljanju i onda otišao bez reči. Više se nije pridružio nijednom okupljanju. Romen je počeo namerno da me izbegava nakon toga i više nije prolazio pored moje kuće. Bio sam pomalo zbunjen takvim njegovim stavom. Ranije smo se prilično dobro slagali, pa zašto bi se onda toliko udaljio od mene čim sam mu rekao da se Gospod vratio? U svojim propovedima uvek nam je govorio da posmatramo i čekamo dolazak Gospoda. Zašto on nije tražio i istraživao sada kad se Gospod Isus vratio? Pre nego što sam uspeo da dokučim o čemu je reč, desilo se nešto što nisam očekivao.

Nekoliko dana kasnije, sveštenik Žilber me je iznenada pozvao u svoju kancelariju. Bio sam pomalo obazriv. Čim sam ušao, sveštenik Žilber me je upitao: „Davide, čini se da si našao neke prijatelje i da sa njima komuniciraš onlajn. To je vrlo interesantno. Ko su oni? Kojoj crkvi pripadaju?” Pošto je zvučao dobronamerno, pomislio sam da želi da se bliže upozna s tim, pa sam mu rekao da je to Crkva Svemogućeg Boga. Zapisao je naziv crkve i ponosno mi rekao: „Video sam ih i ne bi trebalo da ih slušamo. Biblija nam jasno kaže da će se mnogi lažni Hristosi pojaviti u poslednjim danima koji će puno ljudi odvesti na stranputicu.” Rekavši to, otvorio je Bibliju i pročitao iz Prve poslanice Solunjanima deo 4:16-17. „Sâm Gospod će sići s neba, pa će na njegovu zapovest, na povik arhanđela, na zvuk Božije trube, uskrsnuti najpre oni koji su umrli verujući u Hrista. Onda ćemo i mi živi, preostali, biti zajedno sa njima odneseni na oblacima uvis, u susret Gospodu, te ćemo zauvek biti sa njim.” Nakon što je pročitao ove stihove, objasnio mi je nadmeno: „Ovi stihovi nam jasno govore da kad Gospod dođe, anđeli će zasvirati trube, mrtvi će uskrsnuti, a mi ćemo se uzdići u oblake da vidimo Gospoda. Ako iko kaže da se Gospod vratio, a mi smo još na zemlji i nismo uzdignuti u nebo, to onda nije istina! Kad Gospod dođe, mi ćemo napustiti zemlju i otići da živimo na nebu sa Njim zauvek.” Ali, potpuno sam se sledio kad sam ga čuo da tako govori. Stihovi koje je pročitao govorili su da će Gospod sići na oblacima, ali su filmovi Crkve Svemogućeg Boga govorili o tome da će se On ovaplotiti u tajnosti. Šta se s tim desilo? Bio sam pomalo zbunjen. Gospod Isus je u Bibliji mnogo puta prorekao „dolazak Sina čovečjeg” i to da „Sin čovečji dolazi”. Reč je o dolasku Gospoda kao Sina čovečjeg i njegovom dolasku u tajnosti. Gospod Isus nikada nije rekao da ćemo biti uzdignuti u oblake. Zašto bi onda ono što je Pavle rekao bilo u nesaglasnosti sa onim što je rekao Gospod Isus? O čemu je tu zapravo bilo reči? Da li je Svemogući Bog zapravo povratak Gospoda? Da nije tako, kako bi Njegove reči mogle da sadrže toliko istine i budu toliko autoritativne i moćne? Uopšte nisam razumeo. Sveštenik Žilber je počeo da mi postavlja pitanja odmah nakon toga i tražio je od mene da mu ispričam još o tome šta sam saznao u Crkvi Svemogućeg Boga. Takođe je izgovorio neke pogrdne i klevetničke stvari. Tada sam shvatio da mu je motiv što me ispituje ne to što traga i istražuje, već da bi dobio više informacija kako bi me sprečio da istražujem istiniti put. Upravo tada sam pomislio na film Crkve Svemogućeg Boga pod nazivom „Beg iz zamke” koji govori o modernim farisejima. Pastori i starešine u filmu nikada nisu istraživali delo Svemogućeg Boga, već su ga slepo osuđivali, izmišljali lažne informacije kako bi sprečili ljude da istraže istiniti put i prate Boga. Sada je i sveštenik Žilber upravo to radio. Želeo je da dobije više informacija da bi kasnije širio glasine, da bi sprečio Božje stado da čuje Božji glas i dočeka Gospoda. U srcu sam preklinjao Boga da mi podari mudrosti da mu odgovorim. Rekao sam mu: „Ne mogu ništa da ti kažem sada. Još uvek istražujem. Mogu ti reći kad dobijem više informacija.” Na kraju je rekao da on neće sa mnom ništa istraživati i završio razgovor. Ali sam ja i dalje bio pomalo zbunjen u vezi sa tvrdnjom da će Gospod doći i uzdići nas na nebo.

Kad sam tog dana izašao iz pastorove kancelarije, molio sam Boga u svom srcu i zamolio ga da me vodi i prosvetli. Kasnije sam razmišljao o onim stihovima iz Prve poslanice Solunjanima iz dela 4:16-17. Nakon puno razmišljanja shvatio sam da su ti stihovi koje je pastor Žilber pročitao poticali od Pavla, da je to Pavle rekao. Gospod Isus nikada nije rekao da će vernike uzdići u oblake kad se vrati i nikad nije rekao da će carstvo nebesko biti na nebu. Kasnije sam u svojim daljim molitvama i traganjima pogledao još jedan film Crkve Svemogućeg Boga pod nazivom „Buđenje iz sna” koji me je zaista prosvetlio. Deo sadržaja filma je jasno objašnjavao pitanja koja se odnose na uznesenje i na to da li je carstvo na nebu. Ljudi koji su u filmu delili jevanđelje rekli su da svi ljudi misle da je carstvo nebesko na nebu na osnovu svojih ličnih predstava. Ali da li je to zaista tako? Vidimo da je Gospod Isus rekao ovo: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se slavi ime tvoje sveto, neka dođe Carstvo tvoje, neka bude tvoja volja, kako na nebu, tako i na zemlji” (Matej 6:9-10). Gospod Isus nam je jasno rekao da je Božje carstvo na zemlji, ne na nebu: Božja volja biće na zemlji kao i na nebu. Pogledajmo sada Otkrivenje 21:2-3: „I ja, Jovan, ugledah sveti grad, novi Jerusalim, koji dolazi od Boga sa neba… Gledajte, Božji šator je među ljudima i On će živeti sa njima i oni će biti Njegov narod, a sam Bog će biti sa njima i biti njihov Bog.” I Otkrivenje 11:15: „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka.” Ova proročanstva pominju „šator Božji među ljudima”, „novi Jerusalim koji dolazi od Boga sa neba” i „carstva ovog sveta postaju carstvo našeg Gospoda, Njegovog Hrista”. To dokazuje da će Bog ustanoviti Svoje carstvo na zemlji, da će On živeti među ljudima. Carstva na zemlji moraju postati Hristovo carstvo i biće večno. Ako se vodimo svojim uobraziljama, zamišljajući da će Božje carstvo biti na nebu i da će nas Gospod uzdići na nebo kad dođe, da li će sve ove reči od Boga biti uzaludne? Šta onda znači biti uznesen? Većina ljudi to ne zna. Tajna svetaca koji su uzneseni nije otkrivena dok Svemogući Bog nije došao. Svemogući Bog kaže: „’Biti uznet’ ne znači biti doveden sa nižeg položaja na viši, kao što ljudi mogu da pomisle; to je ogromna zabluda. ’Biti uznet’ odnosi se na Moje predodređivanje, a zatim i odabir. To je usmereno na sve one koje sam predodredio i izabrao. (…) Oni koji će imati udela u Mojoj kući u budućnosti su svi oni koji su uzneti preda Mnom. To je apsolutno tačno, nepromenjivo i nepobitno. To je kontranapad protiv Sotone. Svako koga sam predodredio biće uznet preda Mnom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 104. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Svemogući Bog je vrlo jasan. Biti uznesen nije ono kako mi to zamišljamo, da budemo podignuti sa zemlje na nebo da se sretnemo sa Gospodom u oblacima. Reč je o tome da kad se Bog vrati da govori i deluje na zemlji, ljudi čuju Božji glas i ustanu da slede Boga i povinuju se Božjem delu poslednjih dana. To je pravo značenje uznesenja pred Božji presto. Svi koji mogu da prepoznaju Božji glas, koji mogu da otkriju i prihvate istinu iz reči Svemogućeg Boga i okrenu Mu se su mudre device. Ti ljudi su ono „drago kamenje” „ukradeno” da bi bilo ponovo vraćeno u Božju kuću, svi oni koji prihvate istinu i razumeju Božji glas. Oni su istinski uzneseni i oni su grupa ljudi koju Bog usavršava u pobednike kad dođe u tajnosti da deluje u poslednjim danima. Od kada je počelo delo Svemogućeg Boga poslednjih dana, sve je više onih koji istinski čeznu za Božjom pojavom i koji su prepoznali glas Boga iz reči Svemogućeg Boga i prihvatili Božje delo suda poslednjih dana. Oni su uzneseni pred Božji presto da se sretnu sa Njim i oni jedu i piju Božje reči. Zadobili su istinsko razumevanje Boga, njihove iskvarene naravi su pročišćene i oni žive stvarnost Božjih reči. Oni su dobili veliko spasenje od Boga. Oni su već postali pobednici pre katastrofa. Postali su prvo zrelo voće koje je Bog pridobio. Ali oni koji se čvrsto drže svojih predstava i uobrazilja, koji glupo čekaju da ih Gospod uznese na nebo i odbijaju da prihvate Božje delo suda poslednjih dana su budalaste device koje će Bog sve izgnati. Na kraju će upasti u katastrofe, plačući i škrgućući zubima. To je tačno.

Nakon što sam pogledao film shvatio sam da „biti uznesen” ne možemo tumačiti doslovno. To se pre svega odnosi na to da ljudi čuju Božji glas, da dočekaju Gospoda i dođu pred Božji presto. To znači biti uznesen. Oni koji prihvataju Božje delo poslednjih dana su mudre device koje su uznesene pred Božji presto. Oni jedu i piju reči Svemogućeg Boga i prihvataju svoj sud i pročišćenje. To znači prisustvovati svadbenoj gozbi Jagnjetovoj. Biti uznesen na taj način je tako praktično. Božje delo je tako mudro, tako suvislo! Uvideo sam da je vreme koje sam provodio na okupljanjima i u komunikaciji sa članovima Crkve Svemogućeg Boga bilo upravo takvo. Oni vode normalne živote na zemlji baš kao i mi ostali. Ono što je drugačije je to što oni jedu i piju Božje reči i ono što dele o istini je pronicljivo i prosvetiteljsko. Njihovo viđenje stvari i perspektive o veri su tako okrepljujuće. Kad upadnu u nevolje, oni ne razmišljaju o tome kako da mole za Božju blagodat, već tragaju i razgovaraju o tome kako da vole Boga i pokore Mu se, kako da prepoznaju i reše svoje iskvarene naravi i kako da u delo sprovode istinu i proživljavaju Božje reči. Istinski sam osetio da su oni u novom svetu, da su već ušli u novo doba i da žive život na potpuno nov način. Nikada ranije nisam naišao na ljude poput njih. Oni su nas, koji verujemo u Gospoda, ostavili daleko iza sebe. To mi je stvorilo još jaču žeđ da čitam reči Svemogućeg Boga, da iskusim Njegovo delo suda, da živim na isti način kao i oni. Onda mi je postalo još jasnije da je Pavle izrekao te stvari u potpunosti na osnovu sopstvenih predstava i morao sam da poverujem da su reči Gospoda, a ne reči Pavla, istina jer je Pavle bio čovek. Po pitanju tako važne stvari kao što je dočekivanje Gospoda, verovanje u osobu je izuzetno opasno. Posebno kad su reči čoveka i reči Gospoda u suprotnosti, ne možemo kao osnov da uzmemo reči čoveka. Gotovo da sam bio obmanut, odveden na stranputicu time što je sveštenik koristio reči Pavla. Tokom svih tih godina niko nikada nije shvatio tajnu uznesenih svetaca i niko nije uspevao da razume reči Pavla koje su bile pune uobrazilja. Ispostavlja se da su bile u potpunosti suprotne rečima Gospoda Isusa. To mi razjašnjava mnogo toga.

Kroz okupljanja i zajedništvo stekao sam malo jasniji stav o sveštenstvu. Oni su dobro poznavali stihove iz Biblije, ali nisu imali nikakvu predstavu da li dočekivanje Gospoda treba da se zasniva na rečima Boga ili rečima čoveka. Oni uopšte nisu poznavali Boga. Jedne večeri nekoliko dana kasnije natrčao sam na sveštenika Žilbera u blizini fudbalskog terena u našem selu. Još uvek je pokušavao da me navede da promenim mišljenje. Ovog puta je pokušao da iskoristi demonstracije, kao da izvodi kratak komad. Podigao je ruke i zurio u nebo, a zatim je počeo da udara nogama o tlo, kao da se penje uz stepenice. Rekao je: „Moći ćemo da hodamo po oblacima. Ali ako nisi ispunjen Svetim Duhom tog dana, to nećeš moći da učiniš.” Ova detinjasta predstava sveštenika Žilbera me je još više ubedila da je priča o uznošenju u oblake čista ljudska uobrazilja. Bilo je toliko apsurdno i zabavno da mi je došlo da se smejem. Bilo je to detinjasto kao i verovanje da Deda Mraz zaista dolazi 25. decembra da deci donese poklone. Od tog dana više nisam verovao u tu fantaziju, već sam se fokusirao samo na stvarnost i nastavio da istražujem delo Svemogućeg Boga poslednjih dana.

Kasnije smo mlađi brat pastora Žilbera i ja prihvatili delo Svemogućeg Boga poslednjih dana i nabavili primerke knjiga sa rečima Svemogućeg Boga. Obojica smo bili istinski srećni i uzbuđeni. Sveštenik Žilber se razbesneo kad je saznao i ne samo da je sprečavao svog brata u veri, već mu je oduzeo knjige i neke od njih poslao starešini Romenu. Znao sam da nisu uzeli knjige sa rečima Svemogućeg Boga kako bi tragali za istinom, već da bi u njima našli greške koje će iskoristiti da osude pojavu i delo Svemogućeg Boga i da nas na kraju ubede da izdamo Svemogućeg Boga. Nisu imali dobre namere. I upravo to se dogodilo.

Jednog dana mi je starešina Romen rekao: „Nema ničeg posebnog u ovoj knjizi. Sve to ima i u Bibliji – nema ničeg novog.” Ponovo sam se razočarao u njega kad sam ga čuo da to kaže. Rekao sam sebi da su reči Svemogućeg Boga autoritativne i moćne i da govore o tajnama istine. Zar laganje na taj način i priča da tu nema ničeg novog nije nešto što bi demonska osoba mogla da izgovori. Reči Svemogućeg Boga otkrivaju tajne Božjeg plana upravljanja od 6000 godina, tajne ovaploćenja, Božjih imena, toga kako Gospod sprovodi delo suda i tako dalje. Ima tu još puno drugih tajni i istina. Sve su to stvari kojih nema u Bibliji i stvari koje nikada nismo shvatili u godinama vere. Kako je mogao da kaže da nije uočio ništa novo u knjizi? To je apsurdno. Nisam hteo da dozvolim da me obrlati. To mi je pokazalo i koliko mu je muka od istine i uopšte nije u stanju da razume glas Gospoda. Isto je bilo i sa pastorom Žilberom. On ne samo da je nije istražio, već joj se još više protivio i osuđivao je tako što je intenzivirao širenje svojih religijskih predstava na službama, govoreći braći i sestrama da su sve Božje reči u Bibliji i da ne postoje druge Božje reči van nje. Rekao je da Gospod Isus mora da siđe na oblaku i da svako ko tvrdi da je Gospod došao laže. U to vreme još uvek sam služio kao tumač u crkvi. Osećao sam se užasno. Mislio sam da je prevođenje tih zabluda koje obmanjuju ljude i odvode ih na stranputicu mora da predstavlja učešće u zlu. Nisam li ja učestvovao u otporu i bogohuljenju od strane sveštenstva? Ono što su oni činili podsetilo me je na odlomak sa rečima Svemogućeg Boga: „Pogledajte vođe svake religije i svake veroispovesti – svi su arogantni i samopravedni, a njihovim tumačenjima Biblije nedostaje kontekst i vođene su njihovim sopstvenim predstavama i zamišljanjima. Svi se oni u svom radu pouzdaju u darove i znanje. Kad ne bi uopšte mogli da propovedaju, da li bi ih ljudi sledili? Uostalom, oni zaista poseduju neko znanje i mogu da propovedaju neke doktrine, ili znaju kako da pridobiju druge i iskoriste neke trikove. Te stvari koriste da bi obmanuli ljude, i da bi doveli ljude pred sebe. Ti ljudi veruju u Boga samo po imenu, ali u stvarnosti, oni slede svoje vođe. Kada se susretnu s nekim ko propoveda istiniti put, neki od njih kažu: ’Moramo da se posavetujemo s našim vođom po pitanjima vere.’ Vidite kako je ljudima potrebno slaganje i odobravanje drugih kad je u pitanju verovanje u Boga i prihvatanje istinitog puta – zar to nije problem? Šta su onda te vođe postale? Zar nisu postale fariseji, lažni pastiri, antihristi, i prepreke ljudima da prihvate istiniti put?” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Iz Božjih reči sam uvideo da sveštenstvo sprečava ljude da tragaju za Božjim delom poslednjih dana i istražuju ga pod maskom propovedanja i rada za Gospoda i da tako štite Njegovo stado. Oni drže u zamci članove crkve, kontrolišu svaki njihov korak kako bi postigli svoj cilj da dominiraju nad njima. Oni ne čeznu iskreno za povratkom Gospoda Isusa, već su fariseji savremenog doba. Oni po prirodi mrze istinu i idu protiv Boga. Distancirao sam se od pastora nakon toga i prestao da služim kao tumač. Ova odluka mi je bila zaista oslobađajuća jer sam bio kao ptičica koja napušta kavez.

Ali sveštenstvo crkve nije prestalo da me uznemirava. Jedne nedelje nakon službe, starešina Romen je došao kod mene kući i pitao me zašto sam odlučio da više ne budem tumač u crkvi. Rekao sam mu da se ne slažem sa nekim stvarima koje je pastor u poslednje vreme propovedao. Rekao je da će Gospod doći na oblaku i da ako postoji tvrdnja da je Hrist došao, ali da mi nismo uzneseni na nebo, onda je reč o lažnom Hristu. Ali da li je postojao osnov za to u rečima Gospoda Isusa? Ako nije, zar nije on poricao da je Svemogući Bog Gospod koji se vratio? To je predstavljalo širenje glasina kako bi se ljudi odveli na pogrešan put. Starešina Romen je rekao: „Šta je u tome netačno? Biblija zaista kaže da će Gospod doći na oblacima u poslednjim danima.” Rekao sam: „Biblija zaista kaže da će Gospod doći na oblacima u poslednjim danima, ali isto tako ima puno proročanstava u Bibliji o ovaploćenju Gospoda kao Sina čovečjeg i dolaska u tajnosti u poslednjim danima.” Uzeo sam Bibliju i pročitao mu neke stihove. „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:27). „Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite” (Matej 24:44). „Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:37). Rekao sam mu: „’Dolazak Sina čovečjeg’ odnosi se na Gospoda koji dolazi ovaploćen, u tajnosti. ’Sin čovečji’ odnosi se na to da je rođen kao čovek, da je od krvi i mesa i da poseduje normalnu ljudskost. Gospod Isus je nazvan Sin Božji i Hrist. Spolja je izgledao kao savršeno normalna osoba. Jeo je, oblačio se i živeo baš kao obična osoba. Ni Božji Duh ni duhovno telo Gospoda Isusa nakon uskrsnuća nisu se zvali ’Sin čovečji’. Dakle, ’dolazak Sina čovečjeg’ pomenuto u ovim proročanstvima znači da će se Gospod vratiti ovaploćen u tajnosti kao Sin čovečji”. Starešina Romen je odgovorio: „To je tačno.” Zato sam nastavio: „Zapravo, On je došao u tajnosti pre mnogo vremena – On je Svemogući Bog. Izrazio je istine i sprovodi delo suda i već je formirao grupu pobednika pre katastrofa. Velike katastrofe su već počele i kad jednom te katastrofe prođu, Bog će otvoreno doći na oblaku i pojaviti se pred svim ljudima i svim narodima. Tada će se sva proročanstva o dolasku Sina čovečjeg i Boga koji se pojavljuje na oblaku obistiniti. To je u potpunosti u skladu sa Biblijom, pa zašto onda ne bismo tragali i istražili to? Zašto čitate samo proročanstva o dolasku Gospoda na oblaku? Zar nije to izvlačenje reči Gospoda iz konteksta, njihovo pogrešno tumačenje? Neprestanim tumačenjem proročanstava samo na osnovu svoje mašte, mišljenjem da Gospod može da dođe samo na oblaku, vi ste poput fariseja koji su tumačili proročanstvo o Mesijinom dolasku na osnovu njihovih sopstvenih predstava i uobrazilja. Mislili su da će Mesija ličiti na kralja, da će biti otmenog izgleda, rođen u kraljevskoj porodici i da će spasiti ljude od rimske vlasti. Ali kad je Mesija došao, On je bio običan čovek, rođen u jaslama. Porodica mu je bila prosečna, bez statusa u društvu i On nije spasao ljude od rimske vlasti. Čak je prikovan za krst. Pojava i delo Gospoda Isusa nisu se uopšte uklapali u predstave fariseja. Isto tako, kako možemo da se vodimo sopstvenim uobraziljama i kažemo da Gospod dolazi na oblaku?” Pročitao sam mu još jedan odlomak iz Biblije. „Jer, zamisli vaše nisu zamisli moje, i putevi moji nisu putevi vaši – govori Gospod. Nego, koliko je nebo nad zemljom visoko, toliko su putevi moji visoko nad putevima vašim, a zamisli moje iznad zamisli vaših” (Knjiga proroka Isaije 55:8-9). „Iz Svetog pisma možemo jasno da vidimo da ljudi nikada neće moći da unapred razumeju ono što će Bog uraditi jer je Bog mudar i Njegova proročanstva su prekrivena velom. Ljudi ne mogu da ih protumače i shvate dok se ne dese. Fariseji su tumačili proročanstva prema sopstvenim predstavama i došli do pogrešnih zaključaka u vezi sa Mesijinim dolaskom. Kao rezultat toga, kad je Gospod Isus stigao, oni su Mu se suprotstavili i osudili Ga i Bog ih je na kraju kaznio i prokleo. Danas tumačenje proročanstava prema našim sopstvenim predstavama nije ispravno. Zapravo, mi smo u stanju da razumemo proročanstva tek kad se ona obistine. Sada kad se Gospod Isus vratio i sva proročanstva o dolasku Gospoda prolaze, mi shvatamo o čemu su zapravo govorila.” Puno toga sam rekao starešini Romenu tog dana, ali on ništa od toga nije hteo da čuje.

Ono što me je zaista iznenadilo bilo je to što pastor Žilber i starešina Romen ne samo da odbijaju da tragaju, već se mojoj veri suprotstavljaju još više. Jedne nedelje kad su svi pastori i starešine naše crkve bili u crkvi, pitali su me o statusu moje vere u Svemogućeg Boga. Nisam im pružio nikakve informacije o Crkvi Svemogućeg Boga jer sam znao da će pokušati da nađu nešto pogrešno u tome kako bi izmislili glasine. Nisam puno rekao, već samo to da još uvek istražujem. Pastor se nije složio i rekao mi je da se odlučim. Ako ne prestanem da istražujem delo Svemogućeg Boga, oni će pisati svim crkvama i reći im da sam izbačen. Pomislio sam da ako budem izbačen, svi oko mene će misliti da sam krenuo pogrešnim putem i da će me tada gledati s prezirom i odgurnuti me. Pomisao na te posledice me je plašila. Ali sam znao da ako odbijem da prihvatim Svemogućeg Boga zato što se plašim poniženja, izgubiću svoju priliku da dočekam Gospoda i nikad neću zadobiti istinu niti biti spasen. To su ozbiljne posledice. U meni se vodila unutrašnja borba. Upravo tada, sveštenik mi je zapretio rekavši da će me prokleti ako ne uradim to što su mi rekli. Osećao sam da je demonski reći tako nešto i nisam uopšte odgovorio. Pomislio sam na nešto iz Biblije: „Tada anđeo povika jakim glasom: ’Pade, pade, veliki Vavilon’” (Otkrivenje 18:2). „Zatim sam čuo drugi glas sa neba kako govori: ’Narode moj, izađi iz tog grada, da ne budete učesnici u njegovim gresima, i da vas ne snađu njegova zla’” (Otkrivenje 18:4). Pomislio sam na film Crkve Svemogućeg Boga koji sam gledao i znao sam da se veliki Vavilon odnosio na religijski svet. Ti stihovi su vrlo jasni, napustiti Vavilon, napustiti religijski svet i ne učestvovati u njegovom grehu. U tom trenutku sam uvideo da treba da napustim crkvu, da napustim religijski svet i sledim Boga. Video sam koliko je opustošen religijski svet i da niko ne traga za istinom, da se sve sveštenstvo bori za ime i status, da crkvama nedostaje delo Svetog Duha i da je puna greha i prljavštine. Kad su religijske vođe čule vest o povratku Gospoda, oni nisu tragali za tim, već su se tome suprotstavili i osudili ga, koristeći sve moguće taktike kako bi vernike sprečili da tragaju za istinitim putem. Ništa od toga nije bilo u skladu sa učenjima Gospoda. Osećao sam da je moja crkva zaista Vavilon i da treba odmah da je napustim jer u suprotnom neću moći da dočekam Gospoda i uđem u carstvo nebesko. Izgubiću delo Svetog Duha i zapašću u nemoral zajedno sa njima i izgubiti svoju šansu za spasenje. Odlučio sam da čak i ako me oni ne izbace, da ću napustiti tu religijsku pustu zemlju. Više nikada nisam otišao u tu crkvu.

Da bi me privoleo da se ponovo pridružim crkvi, pastor Žilber je došao kod mene kući i rekao mojim roditeljima da sam prestao da dolazim u crkvu i zamolio ih da mi kažu da se vratim. Moj otac je takođe bio crkveni starešina. On i moja mama su već znali za moju veru u Svemogućeg Boga, i iako nisu mogli da odbace sopstvene predstave, mene nisu pritiskali. Počeli su ipak da vrše pritisak nakon što je pastor razgovarao sa njima i tražio da se vratim crkvi. Odbio sam. Moj otac me je namerno prekidao u vreme okupljanja Crkve Svemogućeg Boga i kritikovao me svakog dana govoreći mi svakakve strašne stvari. Moja mama je koristila fizičku silu da me spreči da prisustvujem okupljanjima, pokušavajući da mi otme telefon kad god sam bio na okupljanju i govorila da će ga slomiti kako ne bih mogao da se pridružim okupljanju. Jednom mi je otac sakrio telefon kad nisam bio tamo, a zatim mi pretio da će isključiti struju. Pošto je pritisak mojih roditelja postajao sve ozbiljniji, sve sam teže to podnosio, ali sa Božjim rečima koje su me sve vreme vodile, nikada nisam pod njim popustio. Jednog dana su mi rekli da će prekinuti sve veze sa mnom i izbaciti me iz kuće. Suočen sa ovim progonom od strane svojih roditelja, potražio sam Božje reči. Njegove reči su me prosvetlile i omogućile mi da zdravorazumski ovo prebrodim. Bog kaže: „Dok Bog deluje, dok brine za neku osobu i proučava je, kad Mu ta osoba postane omiljena i kad joj oda priznanje, Sotona sve to prati u stopu, nastojeći da tu osobu navede na pogrešan put i nanese joj štetu. Ukoliko Bog poželi da tu osobu zadobije, Sotona će učiniti sve što je u njegovoj moći da Ga u tome spreči, nastojaće da pomoću raznih rđavih spletki iskušava, ometa i narušava Božje delo, te da tako ostvari svoj skriveni cilj. Koji je to cilj? On ne želi da Bog ikoga zadobije; ljude koje Bog želi da stekne on bi da preotme, da upravlja njima, da ih uzme pod svoje da bi mu se klanjali, da bi mu se pridružili u činjenju zlodela i da bi se opirali Bogu. Nije li upravo to Sotonin zlokobni motiv?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni IV”).

„Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastao od ljudskog uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili uplitanje ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka. (…) Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako da zadovoljiš Boga i kako da ostaneš čvrst u svom svedočenju o Njemu? Trebalo bi da znaš da je sve što ti se dešava jedna velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da svedočiš. Iako su takve stvari spolja naizgled nevažne, kada se dogode, one pokazuju da li voliš Boga ili ne. Ako Ga voliš, moći ćeš postojano da svedočiš o Njemu, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si bezvredan!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”). Shvatio sam iz Božjih reči zašto se suočavam sa tako puno prepreka. Na površini se činilo da se nešto dešava između mene i mojih roditelja, ali to nije bilo tako. U pozadini toga bile su Sotonine blokade i manipulacije. Sotona je koristio moju porodicu da me spreči da verujem u Svemogućeg Boga, da prihvatim Božje spasenje. Bila je to duhovna bitka. Tada sam znao da je Božja volja bila da ostanem jak u svom svedočenju. Zato sam odlučio da šta god moja porodica radila da bi me sprečila, ja ću nastaviti da prisustvujem onlajn okupljanjima sa braćom i sestrama tako što ću čitati reči Svemogućeg Boga i obavljati svoju dužnost i ostati čvrst u svom stavu da postidim Sotonu.

Roditelji su nastavili da vrše pritisak na mene i da mi stoje na putu, ali bez obzira na to šta radili ili govorili, ja sam se oslanjao na Boga da im uzvratim na verbalne napade i nastavio da prisustvujem okupljanjima i čitam reči Svemogućeg Boga. Postepeno su prestali da me kritikuju. U srcu sam zahvaljivao Bogu na tome. Reči Svemogućeg Boga su zaista istinite i sa tim istinama niko ne može da me napadne i uništi moju veru u Svemogućeg Boga.

Nakon toga, sveštenstvo je još više sprečavalo braću i sestre da istraže istiniti put. Pastor Žilber je vršio veliki pritisak na svog mlađeg brata zahtevajući od njega da obavlja ceremonije u crkvi i da ne napusti crkvu. Među braćom se vodio žestok hladni rat. Njegov mlađi brat se plašio da napusti kuću. Morao je da radi ono što mu je brat govorio i nije mogao da se priključi okupljanjima. Bilo mi je zaista žao njegovog brata i video sam još jasnije pravo lice religijskog sveštenstva. Oni su zaista fariseji modernog doba. Oni sami ne žele da tragaju za istinitim putem i sprečavaju druge u njihovom istraživanju. Oni vuku ljude ka paklu i navode ih da ostanu bez Božjeg spasenja poslednjih dana. Zar ne prave od sebe neprijatelje Boga? Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli” (Matej 23:13). Svemogući Bog kaže: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). Kroz otkrivanje Božjih reči i moja sopstvena iskustva tokom tog perioda, zaista sam uvideo licemerno i podlo lice religijskog sveštenstva. Naizgled, oni objašnjavaju Bibliju veoma dobro, žive skromne, pobožne živote i govore vernicima da iščekuju dolazak Gospoda, ali sada kad se Gospod Isus vratio, oni ne samo da ne čuju Božji glas, već mu se suprotstavljaju i osuđuju ga, boreći se da vernike odvrate od istraživanja istinitog puta. Jasno je da su oni isti kao fariseji koji su Gospoda Isusa davno razapeli. Svi su oni po prirodi zli i mrze istinu i oni su antihristi koji su razotkriveni Božjim delom. Oni su zle sluge protiv Boga! Kad sam jednom jasno uočio prirodu i suštinu sveštenstva da je protiv Boga i mrzi istinu, stekao sam pravu sliku o njima. Više nisu mogli da me odvedu na stranputicu, niti da me zavara njihovo dobro vladanje koje je samo na površini. Bio sam u potpunosti oslobođen stega religijskih antihristovskih sila. Hvala Svemogućem Bogu!