U poslednjim danima, Gospod Isus se ponovo vratio u telo i izrazio je desetine miliona reči istine, izvršivši delo „suda koji započinje od doma Božijeg”. Ljudi iz svih zemalja i krajeva koji čeznu za Božijim javljanjem čitali su reči Svemogućeg Boga i svi su prepoznali da je to Božiji glas, te su se jedan za drugim vratili pred presto Svemogućeg Boga. Oni doživljavaju sud pred Hristovim prestolom, a njihova iskvarena narav biva delimično očišćena. Međutim, u verskim krugovima postoji deo ljudi koji, iako vide da je Svemogući Bog izrazio toliko mnogo istina, ipak dugo odbijaju da ih prihvate. Oni smatraju: „Gospod Isus je rekao: ’Ko veruje u Sina, ima večni život’ (Jovan 3:36). Gospod Isus je Sin čovečji, On je Hristos, a Njegov put je put večnog života. Smatramo da dokle god verujemo u Gospoda Isusa, možemo da zadobijemo večni život. Zašto bi trebalo da verujemo u Svemogućeg Boga? Hoćete da kažete da ne možemo da uđemo u carstvo nebesko iako verujemo u Gospoda Isusa? To je nemoguće. Gospod nas neće napustiti.” Da li je ovakvo shvatanje ispravno?

Istina je da je Gospod Isus rekao: „Ko veruje u Sina, ima večni život”, ali je takođe rekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Šta je Gospod Isus hteo time da kaže? To znači da samo verovanje u Isusa iz Doba blagodati nije dovoljno. Najvažnije je verovati u povratak Isusov, verovati u drugi dolazak Gospoda Isusa i verovati da je Duh istine došao da uvede čoveka u svu istinu. To je najbitnije. Stoga možemo da budemo sigurni da se reči Gospoda Isusa: „Ko veruje u Sina, ima večni život” mogu shvatiti ovako: „Verovati u Sina” ne znači samo verovati u Gospoda Isusa, već i verovati u Sina čovečjeg koji se vraća u poslednjim danima. To znači verovati u sve istine koje je Svemogući Bog izrazio u poslednjim danima. Samo tako možemo da zadobijemo večni život. Ako verujemo samo u ime Gospoda Isusa iz Doba blagodati, biće nam nemoguće da zadobijemo večni život. Zato što je u Dobu blagodati Gospod Isus obavio samo delo iskupljenja; nije obavio delo suda. Pa je, stoga, ono što su ljudi zadobili verujući u Gospoda Isusa u Dobu blagodati bilo veoma ograničeno. Iako su gresi svih onih koji veruju u Gospoda oprošteni, svi znamo da tokom protekle dve hiljade godina Doba blagodati oni i dalje žive u beskrajnom krugu sagrešenja danju i ispovedanja noću. Koliko god da se trude da zauzdaju svoje telo, oni ne mogu da se oslobode ropstva greha. Zar to nije činjenica? Niko nije mogao da razume zašto je to tako, ali je Svemogući Bog tu stvar sasvim razjasnio.

Svemogući Bog kaže: „Iako je Isus došao među ljude i obavio mnoga dela, On je samo dovršio delo iskupljenja vascelog ljudskog roda i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da preuzme ljudske grehe, već je od Boga zahtevalo i da obavi još veće delo potpunog oslobađanja čoveka od njegove naravi koju je iskvario Sotona. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo delo je čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiće istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Ti znaš samo da će se Isus spustiti u poslednjim danima, ali kako će tačno Njegov silazak izgledati? Grešnik poput vas, koji tek što je iskupljen i koji nije doživeo promenu niti usavršavanje od Boga, možeš li biti u skladu s Božjim namerama? Što se tiče tebe, tebe koji si još uvek onaj stari, tačno je da te je Isus spasao i da zahvaljujući Božjem spasenju nisi od greha, ali to nije dokaz da si bezgrešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da budeš osvećen ako se nisi promenio? Iznutra si pun nečistoće, i sebičan si i nizak, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio u skladu s Božjim namerama, Bog lično mora da dela da te promeni i pročisti; u suprotnom, samo si iskupljen i nikako nećeš biti u stanju da postaneš osvećen. U tom slučaju si nepodoban da sa Bogom uživaš u predivnim blagoslovima jer si zaostao za jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i ključan korak promene i usavršavanja ljudi. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno primiš nasleđe Božje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O imenovanjima i identitetu”). Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. Ljudima koji prihvataju jedino delo iskupljenja Gospoda Isusa, gresi su samo oprošteni; oni nisu pročišćeni od svojih grehova ni osvećeni. Oni ne mogu da zadobiju Božje odobravanje i svakako nisu podobni da zadobiju večni život. Da bismo u svojoj veri zadobili večni život, moramo da prihvatimo delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Jedino ako budemo pročišćeni od greha, razumemo više istina i zadobijemo uzvišenije istine, možemo da živimo u svetlosti i da budemo podobni da nasledimo Božja obećanja. Dakle, ljudi ne mogu da zadobiju večni život verujući samo u Gospoda Isusa. Oni moraju da dočekaju povratak Gospoda Isusa, da prihvate sve istine koje je izrazio Svemogući Bog, da razreše svoju grešnu prirodu i da budu pročišćeni od svojih grehova kako bi postigli promenu u naravi. Jedino tada mogu da zadobiju večni život. Svako ko vidi da je Svemogući Bog izrazio toliko istina, ali odbija da ih prihvati, sigurno je neko ko ima odbojnost prema istini i mrzi istinu. Te ljude će Bog napustiti i ukloniti, i zadesiće ih katastrofe. Zato Svemogući Bog kaže: „Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno hule na Svetog Duha i oni zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad ne slušate reči koje je Isus izgovorio i nikad ne prihvatate istinu koju Isus izražava kad se iznova ovaploti. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda izgovarate svoju ispovest, iznova i iznova? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi Isus koji se vratio imao poverenja u vas? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava nijednoj istini?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobravanje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobravanje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapiju carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod kontrolom propisa, reči i koji su u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ti samo tražiš da se držiš prošlosti, da miruješ i održiš stvari onakvima kakve jesu i ne tražiš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar onda nećeš uvek biti neprijateljski nastrojen prema Bogu? (…) pogledaš ko sada deluje – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”).