Mnogi koji veruju u Gospoda ovako razmišljaju: „Gospod Isus nam je već oprostio grehe i opravdani smo verom. Gospod nas vidi kao bezgrešne, pa zašto onda ne možemo direktno da budemo uzneseni u carstvo nebesko?” Hajde da o ovom pitanju sada porazgovaramo u zajedništvu. Istina je da su ljudima kroz njihovu veru u Gospoda gresi oprošteni, no, zašto se oni i dalje često prepuštaju grehu nakon što su im gresi oprošteni? Čak i ako u Gospoda veruju čitavog života, zašto su nesposobni da se oslobode okova svoje grešne prirode, već i dalje žive u grehu i ne mogu sami da se izbave? Pored toga, nakon što im gresi budu oprošteni, zašto ljudi i dalje mogu da osuđuju Boga, da Mu se opiru i da Ga izdaju? U čemu je tu problem? Nakon što bi zgrešili, Jevreji su prinosili žrtve paljenice i gresi bi im bili oprošteni. Pa, zašto su Gospoda Isusa, koji je izražavao istinu, i dalje mogli da razapnu na krst? To sasvim dovoljno dokazuje da oproštenje greha ne znači da se čovek oslobodio greha, a još manje da je on osvećen. Razlog je u tome što se, i nakon oproštenja greha, u čoveku zadržava grešna priroda; to jest, njegova priroda da čini greh i dalje postoji. Čovek svakodnevno i dalje živi u grehu, vodeći život u kom se prepušta grehu i ispoveda, ispoveda se i prepušta grehu. Biblija kaže: „Bez posvećenja, niko neće videti Gospoda” (Jevrejima 12:14). „Treba da budete sveti zato što sam ja svet” (3. Mojsijeva 11:45). Jesu li onda takvi ljudi podobni da uživaju u Božjim obećanjima i blagoslovima? Jesu li podobni da budu uzneseni u carstvo nebesko? Nipošto nisu.

U Dobu blagodati, niko nije mogao jasno da vidi da je delo koje je Gospod Isus obavio bilo samo delo iskupljenja, a ne delo pročišćenja iskvarenih naravi ljudskog roda, a još manje delo potpunog spasenja ljudskog roda od uticaja Sotone. Gospod Isus je poslužio isključivo kao žrtva za greh ljudskog roda. Dokle god bi se ljudi molili, ispovedali i pokajali u ime Gospoda Isusa, gresi bi im bili oprošteni i ne bi bili osuđeni po zakonu. To je istinsko značenje „spasenja” o kom često govorimo u Dobu blagodati. To spasenje nema nikakve veze s tim da čovek bude pročišćen i da uđe u carstvo nebesko; može se reći da su to dve potpuno različite stvari. Stoga, to što si prihvatio delo iskupljenja Gospoda Isusa naprosto ne znači da si potpuno spasen i da ćeš ući u carstvo nebesko. Recite mi, da li je Gospod Isus ikada rekao da su ljudi kojima su gresi oprošteni spaseni i podobni da uđu u carstvo nebesko? Tako nešto Gospod Isus nije nikada rekao, niti je to rekao Sveti Duh. Ali Gospod Isus jeste rekao nešto veoma ključno: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Šta znače ove reči? One nam govore da je u dočekivanju Gospoda najvažnije dočekati Duha istine. Ko je Duh istine? On je Bog koji dolazi da izrazi istinu i koji će vas uvesti u svu istinu. Sada su vam samo gresi oprošteni i još uvek je potrebno da Bog obavi još jednu etapu dela pre nego što budete osvećeni. Morate da sačekate Boga, koji dolazi da izrazi istinu – On će obaviti delo suda počevši od kuće Božje. Tek prihvatanjem reči koje izražava ovaj ovaploćeni Bog možete da uđete u svu istinu, da budete pročišćeni i potpuno se oslobodite Sotoninog uticaja; tek tada ćete biti podobni da uđete u carstvo nebesko. U ovom proročanstvu, Gospod Isus je samo rekao: „Kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu.” Koja se poruka ovim prenosi? Da će Gospod, kada se bude vratio, izraziti istinu kako bi obavio delo suda, to jest, delo suda počevši od kuće Božje. Jedino ako iskusite sud pred Hristovim prestolom, moći ćete istinski da spoznate istinu o svojoj iskvarenosti i da budete pročišćeni od svojih iskvarenih naravi; tek tada možete da dostignete istinsku pokornost Bogu i da sledite Božju volju. Time se ispunjavaju reči Gospoda Isusa: „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). To znači da su u Dobu blagodati ljudima samo bili oprošteni gresi. Oni tada još uvek nisu zadobili istinu, niti su dostigli osvećenje, a Bog je i dalje morao da obavi još jednu etapu dela da bi ih pročistio. Vidite, ovim rečima se otkriva tajna ulaska u carstvo nebesko. Bog želi da u potpunosti spasi ljudski rod, pa kako On to čini? On obavlja delo suda počevši od kuće Božje i uvodi nas u svu istinu, kako bismo mogli da odbacimo svoje iskvarene naravi i dostignemo potpuno spasenje. Ako nas Bog ne uvede u svu istinu, onda ljudski rod neće moći da dostigne potpuno spasenje i neće biti podoban da uđe u carstvo nebesko. Prema tome, Gospod nikada nije rekao da je oproštenje greha uslov za ulazak u carstvo nebesko. Iako su ti gresi oprošteni i možeš da propovedaš i radiš za Gospoda, kao i da izvodiš mnoga čuda, ti i dalje nisi podoban da uđeš u carstvo nebesko. I ne samo to, već će Gospod Isus takođe reći: „Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!” (Matej 7:23). Sve su to ljudi koji propovedaju i rade, leče bolesne, izgone demone i izvode mnoga čuda u Gospodovo ime. Zašto bi im onda Gospod Isus ipak rekao: „Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!”? Šta znače ove reči? One znače da, ukoliko ne prihvatiš Gospodov povratak i ne prihvatiš ovo delo Duha istine koji te uvodi u svu istinu, čak i ako propovedaš i radiš, lečiš bolesne, izgoniš demone i izvodiš nebrojena čuda u ime Gospoda Isusa, u Gospodovim očima si ti onaj koji čini bezakonje. Gospod te nikada nije poznavao i nisi podoban da uđeš u carstvo nebesko! To je značenje reči Gospoda Isusa. Ma koliko dugo da verujete u Gospoda – ako ne prihvatite sve istine koje Bog izražava u poslednjim danima, u Božjim očima ste oni koji čine bezakonje – morate da budete uklonjeni i morate da upadnete u nesreću. Gospod Isus je rekao: „Onaj koji sledi volju Oca Mojega koji je na nebesima” (Matej 7:21). Šta ovo znači? To znači da jedino oni koji slede Božju volju jesu ljudi koji mogu da dočekaju Gospodov povratak, da dočekaju Duha istine, uđu u svu istinu, prihvate Božji sud i grdnju i budu pročišćeni, te da budu u stanju da ispune svoju misiju i da dobro obavljaju dužnost stvorenog bića. Jedino će ti ljudi na kraju moći da uđu u carstvo nebesko.

Svemogući Bog kaže: „Kada je Isus došao među ljude, On je otpočeo Doba blagodati i okončao Doba zakona. Tokom poslednjih dana, Bog se ponovo ovaplotio, te ovim ovaploćenjem okončao Doba blagodati i obeležio početak Doba carstva. Svi oni koji su u stanju da prihvate ovo drugo Božje ovaploćenje biće uvedeni u Doba carstva i, štaviše, moći će lično da prihvate usmeravanje od Boga. Iako je Isus došao među ljude i obavio mnoga dela, On je samo dovršio delo iskupljenja vascelog ljudskog roda i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da preuzme ljudske grehe, već je od Boga zahtevalo i da obavi još veće delo potpunog oslobađanja čoveka od njegove naravi koju je iskvario Sotona. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo delo je čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiće istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”).