Gospod Isus je jednom rekao: „Ako vam tada neko kaže: ’Evo, Hristos je ovde!’ ili: ’Onde je!’, ne verujte! Jer, pojaviće se lažni hristosi i lažni proroci, koji će prikazati velika znamenja i čuda ne bi li, ako je ikako moguće, naveli na stranputicu baš one izabrane” (Matej 24:23-24). Pastori i starešine iz verskog sveta često koriste ovaj odlomak iz Svetog Pisma kao osnovu da bi odredili kako je nemoguće da se Bog ovaploti i da se pojavi i dela u poslednjim danima, utvrđujući da je lažna svaka ona tvrdnja koja svedoči o Gospodovom dolasku. Zbog toga se mnogi vernici, kad je reč o dočekivanju Gospoda, slepo čuvaju od lažnih hristosa; ne usuđuju se da aktivno tragaju i istražuju Božju pojavu i delo. Shodno tome, postaje im nemoguće da dočekaju Gospoda. Stoga je ključ za dočekivanje Gospoda u sposobnosti da se istiniti Hristos razlikuje od lažnih hristosa. Pa, kako onda istinitog Hrista razlikovati od lažnih hristosa? Prvo, moramo da znamo da je izjavu: „U poslednjim danima pojaviće se lažni hristosi da bi zaluđivali ljude” izgovorio Sâm Gospod Isus. Ova izjava je tačna – to je činjenica. Svi smo videli slučajeve da se u nekim zemljama pojavljuju lažni hristosi kako bi zaluđivali ljude, što dokazuje da su se reči Gospoda Isusa ispunile. Međutim, neki ljudi poriču Gospodov povratak zato što se u poslednjim danima pojavljuju lažni hristosi. Kakvu grešku oni prave? Zar to nije kao kada neko prestane da jede iz straha da se ne zadavi? Zar oni ne poriču proročanstva o povratku Gospoda Isusa? Ako ljudi veruju u Gospoda, ali se usuđuju da poreknu proročanstva Gospoda Isusa, zar se oni ne opiru Gospodu? Kako takvi ljudi mogu da dočekaju Gospoda? Zašto je onda Gospod Isus upozorio ljude u poslednjim danima da se čuvaju lažnih hristosa? To je Božja ljubav. Bog je to učinio kako bi nas zaštitio i sačuvao od toga da nas zaluđuju lažni hristosi i da ih sledimo. Ukoliko bismo bili zaluđeni, ne bismo bili u stanju da dostignemo Božje spasenje. Stoga je Gospod Isus izgovorio ove reči još davno, u Dobu blagodati, kako bismo se mi čuvali lažnih hristosa. U tome možemo da vidimo brižljive Božje namere. Međutim, mnogi ljudi nemaju čisto razumevanje reči Gospoda Isusa. Čuvajući se od lažnih hristosa, oni poriču povratak Gospoda Isusa u poslednjim danima. Da bi se sačuvali od lažnih hristosa, oni poriču činjenicu da se Bog ovaplotio kako bi izrazio istinu. Zar to nije kao kada neko prestane da jede iz straha da se ne zadavi? Zar takvi ljudi nisu bezumne device? Nije li krajnje apsurdno tako postupati? Govoreći nam da se čuvamo od lažnih hristosa, Gospod Isus nas je podsećao na to da treba da bdimo i da budemo spremni. Kad ne bismo bdili i bili spremni, te kad bi se dogodilo da nas zaluđuju lažni hristosi, zar sa nama ne bi bilo svršeno? Ne samo da ne bismo uspeli da dočekamo Gospoda, već bismo na kraju morali da odemo u pakao i budemo kažnjeni. Sada, pošto znamo da su se lažni hristosi već pojavili, kako treba da bdimo i da budemo spremni da bismo dočekali Gospodov povratak? Kako istinitog Hrista treba da razlikujemo od lažnih hristosa? Prvo, moramo da naučimo da raspoznamo šta je tačno istina i ko može da izrazi istinu. Kad to budemo jasno videli, biće nam lako da istinitog Hrista razlikujemo od lažnih hristosa. Razlog je u tome što lažni hristosi i lažni proroci nemaju istinu, a nemaju je ni razni zli duhovi. Mogu li oni bez istine da izraze istinu? Oni to svakako ne mogu. Lažni hristosi i lažni proroci su svi odreda ljudi opsednuti zlim duhovima; oni potiču od Sotone, tako da nemaju istinu i ne mogu da je izraze. Na šta se onda lažni hristosi oslanjaju da bi zaluđivali ljude? Kao prvo, oslanjaju se na izgovaranje lažnih proročanstava; kao drugo, oslanjaju se na širenje jeresi i zabluda; kao treće, oslanjaju se na rad zlih duhova, govoreći lažnim jezicima i izvodeći znamenja i čuda. Kad danas zaluđuju ljude, lažni hristosi to uglavnom čine tako što izgovaraju nekoliko lažnih proročanstava i šire neke jeresi i zablude. Na to se oslanjaju kako bi zaluđivali ljude. Još uvek nismo videli da oni izvode velika znamenja i čuda kako bi zaluđivali ljude. To je veoma retko; možda zato što Bog to ne dopušta. Da Bog zaista dopusti Sotoni da izvodi velika znamenja i čuda kako bi zaluđivao ljude, onda bi devedeset devet posto čitavog verskog sveta naprosto poverovalo u lažne hristose. To je zato što je u celom ljudskom rodu veoma malo onih koji zaista razumeju istinu. Ljudi bez istine su u velikoj opasnosti, pa ih lažni hristosi i lažni proroci sve lako zaluđuju. Stoga je Gospod Isus dao ovo proročanstvo prvenstveno radi toga da bi ljude naveo da se čuvaju od lažnih hristosa koji se pojavljuju u poslednjim danima, te da bi ljudima rekao koje su karakteristike lažnih hristosa; time ljudi mogu da prepoznaju lažne hristose i izbegnu da budu zaluđeni. To je bila svrha Gospoda Isusa kad je izgovarao ove reči, a to je i brižljiva Gospodova namera. Međutim, Gospod Isus nikada nije rekao da se On neće vratiti. Greši onaj koji ne veruje u to da se Gospod vratio zbog toga što je Gospod Isus rekao da će se pojaviti lažni hristosi. Gospod Isus je rekao: „Evo, dolazim uskoro” (Otkrivenje 3:11). Stoga je povratak Gospoda Isusa neminovan. Međutim, kako pastori i starešine objašnjavaju ovaj odlomak iz Svetog Pisma? Oni govore vernicima: „Pošto će se u poslednjim danima pojaviti lažni hristosi da bi zaluđivali ljude, lažna je svaka poruka koja kaže da se Gospod vratio. Nije vam dozvoljeno da tragate i istražujete, a kamoli da to prihvatite.” Ovo je prikriveni način da se potpuno poreknu reči koje je izgovorio Gospod Isus: „Evo, dolazim uskoro.” Objašnjavajući to na ovaj način, pastori pogrešno tumače reči Gospoda Isusa. Ako poveruju u tvrdnje pastora i više ne istražuju istiniti put, ljudi su naseli na smicalice Sotona i đavola. Stoga, svaki pastor koji na ovaj način objašnjava ovaj odlomak prosto zaluđuje ljude. On koristi primer lažnih hristosa koji zaluđuju ljude da bi porekao povratak Gospoda Isusa, da bi porekao Božje ovaploćenje, te da bi porekao da Bog izražava istinu kako bi obavio delo spasenja ljudskog roda u poslednjim danima. Cilj mu je da te spreči da dočekaš Gospodov povratak, da te natera da odbiješ da poveruješ ili istražuješ, bez obzira na to da li čuješ da neko svedoči o Hristu ili govori gde je Hristos, kao i da te natera da samo ostaneš u crkvi, slušaš njegove propovedi i veruješ njegovim rečima, tako da ga, na kraju, slediš u pakao. To je ono što pastori nameravaju. Koji je onda čist način da se protumači ovaj odlomak? Trebalo bi ga tumačiti ovako: „Mi verujemo u Gospodnje reči. Činjenica je da će se u poslednjim danima neminovno pojaviti lažni hristosi koji zaluđuju ljude, ali je takođe tačno da će se Gospod Isus sigurno vratiti. To je Gospodovo obećanje. Gospod je veran. Gospod je obećao da će se vratiti i zato će sigurno doći. Ma šta da se dogodi, ne možemo da poreknemo Gospodov povratak samo zato što se u poslednjim danima pojavljuju lažni hristosi, niti smemo da ustuknemo od istraživanja istinitog puta ili da odbacimo dočekivanje Gospoda samo zato što se čuvamo od lažnih hristosa. Čineći to, izlažemo se opasnosti da propustimo svoju priliku da dočekamo Gospoda i budemo spaseni.” Ljudi se ne zaluđuju kad se to tako objasni. Međutim, pastori često šire zablude, utvrđujući da je lažna svaka ona poruka koja kaže da je Gospod došao i govoreći da je lažna svaka ona poruka koja kaže da je Gospod došao ovaploćen kao Sin čovečji. Zar ovo nije pogrešno tumačenje reči Gospoda Isusa? Sve je ovo pogrešno tumačenje reči Gospoda Isusa, što dokazuje da pastori zaluđuju ljude. Oni pogrešno tumače reči Gospoda Isusa i izvrću činjenice da bi ostvarili svoj cilj zaluđivanja ljudi. Ovo je namera i spletka pastora u načinu na koji oni objašnjavaju ovaj odlomak. Pa, kako onda, kad je reč o dočekivanju Gospoda, istinitog Hrista treba da razlikujemo od lažnih hristosa? Postoje tri stvari koje ljudi moraju da razumeju. Prvo, kako tumačiti reči Gospoda Isusa da će se „u poslednjim danima pojaviti lažni hristosi da bi zaluđivali ljude”; drugo, kako istinitog Hrista razlikovati od lažnih hristosa; i treće, nameru i svrhu koje stoje u pozadini načina na koji pastori objašnjavaju ovaj odlomak. Kad vam ove tri stvari budu jasne, istinitog Hrista ćete moći da razlikujete od lažnih hristosa. Samo Hristos može da izrazi istinu. Lažni hristosi nemaju istinu; mogu samo da izgovaraju lažna proročanstva ili da izvode neka znamenja i čuda kako bi zaluđivali ljude. Oni koji nemaju duhovno razumevanje i koji su đavoli veruju samo u znamenja i čuda, a ne u istinu, pa su stoga zaluđeni i slede lažne hristose. Ali oni koji veruju u istinu i koji je vole slede jedino Hrista i prihvataju istinu, te naposletku zadobijaju život i Bog ih usavršava.

Koje je, dakle, delo koje je Hristos poslednjih dana prvenstveno došao da obavi? Gospod Isus je rekao: „A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:13). Bog se ovaploćuje u poslednjim danima upravo zato da bi obavio ovo delo; On će uvesti ljude u svu istinu. Koje onda delo On konkretno obavlja? To je delo suda u poslednjim danima. Biblija kaže: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma” (1. Petrova 4:17). „Zatim sam video veliki beli presto i onog koji sedi na njemu. Od njegovog lica pobegoše i zemlja i nebo; ne osta od njih ni traga. Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom. Otvoriše se knjige. Onda je jedna druga knjiga bila otvorena, Knjiga života, te su mrtvi bili suđeni po svojim delima, prema onome što je zapisano u knjigama” (Otkrivenje 20:11-12). Na šta se odnosi sud pred velikim belim prestolom koji je proreknut u Knjizi Otkrivenja? Odnosi se na to da se Bog ovaploćuje kako bi izrazio istinu. Na šta se onda odnosi ovaploćenje? To znači da Bog postaje Sin čovečji. Poput Gospoda Isusa, ovaj Sin čovečji je ovaploćeni Bog. On ima božansku suštinu, On je Božja pojava i sedi na velikom belom prestolu sudeći svim nacijama i svim narodima. Stoga, kad vidiš Boga kako izražava istinu i obavlja delo suda, to znači da je On došao. Sada Svemogući Bog izražava istinu i obavlja delo suda u poslednjim danima, što je dovoljno da dokaže da Svemogući Bog jeste Hristos poslednjih dana. Mogu li lažni hristosi da izraze istinu? Oni ne mogu da izraze istinu. Onaj koji može da izrazi istinu jeste Bog, koji se pojavio i koji dela; samo Onaj koji može da izrazi istinu jeste Onaj koji može da obavlja delo suda. Istina je poput ogledala koje otkriva đavole – istina je ono što ljude najviše otkriva. Kada Bog izražava istinu, svi ljudi će pred istinom biti posramljeni i mora se otkriti njihovo pravo lice. Koliko god da im je visok status ili koliko god znanja da imaju, kad vide istinu, oni počnu da se potčinjavaju i ne usuđuju se da govore ishitreno. Tih nekoliko njihovih reči i teorija potpuno su bezvredne pred istinom. Stoga se čak i Sotona potčini i ne usuđuje se da bilo šta kaže pred istinom. U prošlosti je verski svet širio neosnovane glasine i blatio Crkvu Svemogućeg Boga. Međutim, otkako su reči Svemogućeg Boga objavljene na internetu, verski svet je ućutao i postao je potčinjeniji. Sada se malo ljudi usuđuje da sudi Crkvi i osuđuje je i sve je manje kritika na račun Crkve Svemogućeg Boga. Iako se tek poneki đavo usudi da kritikuje, nije potrebno mnogo da njegove zablude postanu neodržive, i pala je većina onih koji sude Bogu i osuđuju Ga. Kad vide reči Svemogućeg Boga, mnogi ljudi osećaju da ove reči imaju autoritet i silu, te da su sve one istina. Oni osećaju da Crkva Svemogućeg Boga ima istinu i delo Svetoga Duha, te da je Svemogući Bog vrlo verovatno Gospod Isus, koji se pojavio i koji dela. Neki ljudi istražuju godinu-dve i onda prihvate Božje delo poslednjih dana; neki istražuju od tri do pet godina i onda ga prihvate; a neki istražuju sedam, osam ili čak i deset godina pre nego što ga prihvate. U raznim zapadnim zemljama postoje poznate ličnosti koje su ga prihvatile, uključujući razne ugledne ljude poput pastora, pisaca i profesora. Kako je došlo do toga da ga oni prihvate? Videli su da su sve reči Svemogućeg Boga istina, postali su sigurni u to da je te reči izrazio Bog i postali su sigurni u to da je delo Svemogućeg Boga Božje delo. Iako se Svemogući Bog ovaplotio kao običan Sin čovečji, sve reči koje Svemogući Bog izražava jesu istina i potpuno uveravaju ljude, pa Ga stoga prihvataju oni koji vole istinu. Oni koji ne vole istinu isti su kao fariseji u vreme kad se Gospod Isus pojavio i delao. I oni priznaju da reči Svemogućeg Boga imaju autoritet i silu, ali, budući da ne vole istinu, oni ne prihvataju Svemogućeg Boga. Ima i nekoliko pojedinaca koje sputava verski svet. Iz straha da ih verski svet ne izopšti, oni se ne usuđuju da veruju u Svemogućeg Boga niti da Ga prihvate. Zar to nije nerazumno i neuko? Verujući u Gospoda i istražujući istiniti put, morate da razmišljate sopstvenim umom. Ne možete uvek da slušate pastore, a kamoli da verujete svojim precima, zato što oni ne predstavljaju Boga, a još manje predstavljaju nekoga ko ima istinu. Da biste bili mudra devica, od vas se traži da bdite, da se molite i da znate kako da tragate za istinom. Ako ne znate kako da se molite i ne znate kako da se oslonite na Boga, podložni ste tome da vas Sotona i pastori zaluđuju, kontrolišu i zarobe.

Dakle, da biste tragali za istinitim putem i istraživali ga, šta morate da posedujete? Kao prvo, morate biti u stanju da raspoznate šta je istina, ko poseduje istinu i ko može da izrazi istinu. Kada te stvari budete jasno sagledali, istinitog Hrista ćete moći da razlikujete od lažnih hristosa. Ako je On Hristos, On svakako može da izrazi istinu; ako nije Hristos, onda on ne može da izrazi istinu. Na šta se lažni hristosi oslanjaju kako bi zaluđivali ljude? Na izricanje lažnih proročanstava i na širenje jeresi i zabluda. Lažni hristosi uopšte nemaju istinu. Ako to možete jasno da sagledate, nećete biti podložni tome da vas zaluđuju lažni hristosi. Nadalje, ako možete jasno da sagledate da pastori i starešine nemaju istinu i da su lažni pastiri, onda vas ni pastori ni starešine neće zaluđivati. Ako ljude koji veruju u Gospoda kontrolišu pastori i starešine, oni tada sasvim sigurno nisu izabrani od Boga, već su od Sotone. Svi oni koji obožavaju pastore i starešine jesu bezumne device i ne mogu da dočekaju Gospoda. Upamtite ovo! Istraživanje istinitog puta, s jedne strane, znači da ste sposobni da utvrdite da reči Svemogućeg Boga imaju autoritet i silu i da su u potpunosti istina, da samo Bog može da izrazi istinu i da, osim Boga, niko ne može da izrazi istinu. S druge strane, to znači da utvrđujete kako su reči Svemogućeg Boga apsolutno istina i kako može da ih izrazi jedino Bog; da nijedan đavo, Sotona niti zli duh ne može da izrazi istinu; i da sve reči koje zaluđuju, kao i svaka negativna propaganda, jesu laži i đavolske reči u koje ne vredi verovati. Kad istražujete istiniti put, dovoljno je da budete sigurni samo u te dve stvari. Ukoliko ovaj običan čovek može da izrazi istinu i može da izrazi reči koje imaju autoritet i silu, onda je On pojava Sina čovečjeg koju je prorekao Gospod Isus. Ovo je pojava ovaploćenog Boga; moglo bi se reći i da je ovo Reč koja se pojavljuje u telu. Baš kao što Svemogući Bog kaže: „Bog koji se ovaplotio naziva se Hristos, pa stoga Hrista koji ljudima može darovati istinu uopšte nije preterano nazivati Bogom. To je zato što On poseduje Božju suštinu, Njegovu narav i mudrost Njegovog dela – koji su čoveku nedostižni. Oni koji sebe nazivaju hristom, a ne mogu da čine delo Božje, jesu prevaranti. Hristos nije samo ispoljenje Boga na zemlji, već je i posebno telo koje je Bog preuzeo dok obavlja Svoje delo na zemlji i dovršava Svoje delo među ljudima. Ovo telo ne može da zameni bilo koji čovek, već je to telo koje može adekvatno da iznese Božje delo na zemlji, koje može da izražava Božju narav, koje može adekvatno da zastupa Boga i da čoveku obezbedi život. Pre ili kasnije, svi će oni koji oponašaju Hrista pasti, jer iako tvrde da su hristos, ne poseduju ništa od Hristove suštine. I zato kažem da čovek ne može odrediti Hristovu autentičnost, već da na nju odgovara i o njoj odlučuje Sâm Bog” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”).