Svemogući Bog se pojavio i dela u poslednjim danima, izražavajući preko deset miliona reči. Nakon što pročitaju reči Svemogućeg Boga, mnogi ljudi osećaju da ove reči imaju autoritet i silu i da su istina, pa su prihvatili delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Neki katolički vernici takođe priznaju da su reči Svemogućeg Boga istina. Međutim, smatraju da verujući u Boga moraju da poštuju tradiciju i istoriju katolicizma i da, pošto su postali katolici, ne mogu da pređu u druge veroispovesti. Misle da verovanje u Svemogućeg Boga predstavlja izdaju katolicizma i izdaju Boga, te da je to greh. Stoga se ne usuđuju da prihvate delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Da li, dakle, verovanje u Svemogućeg Boga zapravo predstavlja izdaju Gospoda Isusa? Kad je reč o ovom pitanju, pre svega moramo da razumemo da li ti, kao katolik, veruješ u Boga ili u katolicizam. Ukoliko veruješ u Boga, katolicizam ne bi trebalo da te sputava. Osim toga, da li je katolička pravila i izreke propisao Bog ili čovek? Da li oni potiču od Boga ili od čoveka? Ove stvari moramo razjasniti. U verovanju u Boga, morate da znate da je Bog istina; katolicizam nije istina, oni katolički biskupi i sveštenici takođe nisu istina, a katolicizam ne predstavlja Boga. Ukoliko veruješ u Boga, ne bi trebalo da te sputava katolicizam, a kamoli biskupi i sveštenici. Ako te oni neprestano sputavaju, onda nećeš zadobiti Božje odobravanje. Naročito kad je reč o dočekivanju Gospodovog dolaska, možeš li i dalje da dočekaš Boga ako te uvek sputavaju biskupi i sveštenici? Mi smo stvorena bića i ispravno je da se pridržavamo reči Stvoritelja. Zar nije bezumno uvek se pridržavati reči čoveka i pravila veroispovesti? U vezi sa ovim stvarima moraš da imaš sposobnost raspoznavanja. Ukoliko je to Božja zapovest, onda se toga moramo pridržavati. Međutim, ako je to katoličko pravilo, onda toga ne moramo da se pridržavamo; dovoljno je da se pridržavamo samo Božjih reči. Misliš da ljudi moraju da se pridržavaju katoličkih pravila i da je neispunjavanje toga zapravo greh. Na čemu se to zasniva? Da li je tako nešto Bog ikada rekao? Nikada. Ovim se dokazuje da ta pravila ne potiču od Boga, već da su ih doneli ti biskupi i sveštenici katolicizma. Biskupi i sveštenici ne predstavljaju Boga, pa tako ni propisi i izreke koje su oni smislili takođe ne predstavljaju Boga. U tom slučaju, da li je i dalje neophodno da se pridržavamo tih propisa? Možeš li da zadobiješ Božje odobravanje ako se pridržavaš propisa koje je doneo čovek? Pored toga, takođe moraš da raspoznaš: jesu li ti katolički biskupi i sveštenici ljudi koje Bog voli? Da li ih je Bog izabrao? Da li su to ljudi o kojima Bog svedoči? Nipošto nisu. Među njima su mnogi čak počinili velika zla i katolici su toga potpuno svesni. Katolicizam je već odavno bez dela Svetoga Duha. Zar i dalje ove stvari ne možeš jasno da vidiš? Ukoliko ove stvari zaista ne možeš jasno da vidiš, onda si previše smeten! Uopšte nemaš sposobnost raspoznavanja.

U prošlosti, kad se Gospod Isus pojavio i delao, prvosveštenici, književnici i fariseji iz verskog sveta, kao i oni na vlasti, svi su se opirali Gospodu Isusu i osuđivali Ga. Takođe su širili neosnovane glasine govoreći da je Gospod Isus samo običan čovek, a ne Bog. Mnogi religiozni ljudi su bili zaluđeni. Nisu se usuđivali da istražuju delo Gospoda Isusa, te stoga nisu zadobili spasenje od Gospoda. Sada se nalazimo u poslednjim danima. Ako verujemo u Boga, ali ne možemo da Ga dočekamo, kakve će biti posledice? Upašćemo u nesreće, bićemo kažnjeni i umrećemo! Stoga je načelo koje bi trebalo da sledimo u verovanju u Boga u tome da slušamo jedino Božje reči, a ne reči čoveka. Reči nijednog čoveka nisu istina; jedino su Božje reči istina. Ukoliko se ljudi ne pokoravaju Božjim rečima, oni se bune protiv Boga i opiru Mu se. Ako se uvek čvrsto držiš katoličkih pravila i propisa i ne slušaš Božje reči, kakve će ti posledice to doneti? U vezi sa tim bi trebalo da budeš načisto. Ukoliko otkriješ da su sve reči Svemogućeg Boga istina i da je Svemogući Bog zapravo Bog koji se vratio, ali se ne usuđuješ da Ga prihvatiš jer se plašiš da ne prekršiš katolička pravila, onda si postao bezumna devica i preostaje ti samo da upadneš u nesreće i da plačeš i škrgućeš zubima. Katolicizam se opire Svemogućem Bogu – Hristu poslednjih dana – i osuđuje Ga, pa stoga treba da se pobuniš protiv katolicizma, da s njim raskrstiš i da te on više ne sputava. Tek tada si mudra devica, sposoban da dočekaš Boga i da prisustvuješ gozbi carstva nebeskog. Ako se uvek plašiš da ćeš uvrediti katolicizam i da ćeš biti izopšten, to dokazuje da veruješ u katolicizam, a ne u Boga. Može li katolicizam da te predvodi da dočekaš Boga? Može li da te spase i uvede u carstvo nebesko? Može li da ti podari istinu i život? Može li da ti omogući da zadobiješ večni život? Katolicizam ne može ništa od toga i ne može ništa da ti podari. Ta katolička pravila mogu samo da te zalude i da ti naude, pa koja je onda svrha da ih se i dalje pridržavaš? Ako si uporan u tome da se pridržavaš katoličkih propisa, onda si bezumna devica.

Bog se pojavio i dela kako bi spasao čoveka. Bog od ljudi zahteva da prihvate samo Boga, da slušaju samo Božji glas i da ih religija ne sputava. U kojoj god veroispovesti da se nalaziš, ukoliko čuješ Božji glas i dočekuješ Gospoda, treba odmah da izađeš iz religije. To je prava stvar koju treba učiniti. Nikako se ne osvrći unazad, jer ćeš se, poput Lotove žene, pretvoriti u stub soli. Svemogući Bog kaže: „Pošto čovek veruje u Boga, on mora pomno da sledi svaku Božju stopu, treba da ’sledi Jagnje, kud god da krene’. Samo ljudi koji tako postupaju jesu oni koji zaista traže istiniti put, oni koji poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji se tvrdoglavo pridržavaju reči i doktrina jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava istina da je ’Jahve Bog’ i ’Isus je Hrist’, od kojih se svaka odnosi samo na jedno doba, on nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha. Bez obzira na to kako Bog deluje, ako čovek sledi bez ikakve sumnje i sledi pomno, kako bi onda Sveti Duh mogao da ukloni čoveka? Kako bi čovek mogao da bude kažnjen ako je on, ma šta Bog činio, siguran da je to delo Svetog Duha, ako bez ikakve bojazni sarađuje sa delom Svetog Duha i ako nastoji da ispuni Božje zahteve? Božje delo nikad nije prestalo da se izvršava, Njegovi se koraci nikad nisu zaustavili, a pre no što Svoje delo upravljanja privede kraju, On je stalno zauzet i nikad ne prestaje s radom. Čovek je, međutim, drugačiji: stekavši tek trunčicu od dela Svetog Duha, on se prema tom delu ponaša kao da se ono nikad neće promeniti; zadobivši nešto malo znanja, on ne kreće dalje da bi ’pratio’ Božje novije delo; videvši jedva nešto malo od Božjeg dela, on smesta ograničava Boga na određenu drvenu figuru i veruje da će Bog zauvek zadržati taj lik koji on vidi, veruje da je tako izgledao u prošlosti i da će ubuduće zauvek tako izgledati; stekavši tek mrvicu površnog znanja, čovek je toliko gord da se zaboravlja i počinje bezobzirno da proglašava Božju narav i biće koji, jednostavno, ne postoje; a uverivši se u jednu etapu dela Svetog Duha, čovek ne prihvata novo Božje delo, bez obzira na to kakav je čovek koji to novo delo proglašava. Takvi ljudi ne mogu da prihvate novo delo Svetog Duha; oni su previše konzervativni i nesposobni da prihvate nove stvari. Takvi ljudi su oni koji veruju u Boga, ali Ga ujedno i odbacuju. Mada čovek veruje da su Izraelci grešili što su ’verovali samo u Jahvea, a nisu verovali u Isusa’, većina ljudi i dalje igra ulogu u kojoj ’veruju samo u Jahvea i odbacuju Isusa’ i ’čeznu za povratkom Mesije, ali se protive Mesiji po imenu Isus’. Stoga nije ni čudo što ljudi i dalje, nakon prihvatanja jedne etape dela Svetoga Duha, žive pod Sotoninom vlašću i još uvek ne primaju Božje blagoslove. Zar to nije posledica čovekovog buntovništva?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”).