Zašto je Bog koji dolazi u poslednjim danima ovaploćen, a ne u duhovnom obličju?

јул 6, 2023

Pošto je Svemogući Bog, Spasitelj, izrazio istine zarad Svog dela suda poslednjih dana, mnogi ljudi su tražili i istraživali istiniti put, a potom dočekali Spasiteljev povratak. Uvideli su koliko su autoritativne i moćne reči Svemogućeg Boga, da su one zaista istina, i potvrdili da je u pitanju glas Svetog Duha, da nijedna obična osoba ne bi mogla da izrekne ove reči. Slušajući glas Božji, prihvatili su Svemogućeg Boga, bili uzdignuti pred Božji tron i prisustvovali svadbenoj gozbi Jagnjetovoj. Božji izabrani narod jede, pije i svakodnevno uživa u Božjim rečima, koje uveseljavaju njihova srca sve više i više. Ne samo da uživaju u Božjem prisustvu, već zadobijaju prosvetljenje kroz Njegove reči, učeći tolike istine i shvatajući toliko toga. Isto tako upoznaju tolike biblijske tajne, što je pravo zadovoljstvo. Preplavljeni su verom, a njihova ljubav za Boga je još dublja. Mnogi Božji izabrani narodi su neustrašivi pred ugnjetavanjem, hapšenjima i progonom Komunističke partije Kine. Ostavljaju za sobom porodice i svetovne odnose, osećajući dužnost da šire jevanđelje svedočeći o Bogu. Trpe brutalna hapšenja i progon KPK-a ali nastavljaju da hrabro, neustrašivo slede Boga i o Njemu svedoče. Nisu poraženi, a još manje uništeni. Dali su izuzetno svedočanstvo za Boga. Jevanđelje o carstvu Svemogućeg Boga se sada proširilo na sve zemlje sveta, a Crkva Svemogućeg Boga je osnovana u mnogima od njih. Sve je veći broj ljudi koji je čuo Božji glas i okreće se ka Svemogućem Bogu. Broj onih koji na internetu istražuju delo Svemogućg Boga raste. Ovim se u potpunosti ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg(Matej 24:27). Baš kao što reči Svemogućeg Boga kažu: „U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom pokore, jer sam odavno celoj zemlji oduzeo slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj odjeknuće zemljom; staću pred Svoj izabrani narod i izgovoriću im još reči. Poput silnih gromova koji potresaju planine i reke, Ja Svoje reči govorim celoj vaseljeni i čovečanstvu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svim ljudima dragocene su Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje reči su takve da je čovek nevoljan da ih se odrekne, a u isto vreme mu se čine nepojmljivim, ali se baš zbog toga još više njima raduje. Svi ljudi su zadovoljni i veseli, slave Moj dolazak jednako kao rođenje deteta. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na ’Maslinovu goru’ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Nek svi dođu pred Moj presto i vide Moju veličanstvenu pojavu, neka čuju Moj glas i vide Moja dela. To je celokupna volja Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Me svaki narod obožava, da Me svaki jezik priznaje, da svaki čovek položi svoju veru u Mene i da svi narodi budu Moji podanici!(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje širenja jevanđelja carstva na celu vaseljenu“).

Izjave Svemogućeg Boga su se već poput velikog svetla raširile sa istoka na zapad. Božji izabrani narod iz svake zemlje propoveda jevanđelje, svedoči o Njemu i radosno slavi Boga što je već porazio Sotonu i zadobio slavu. Spasitelj Svemogući Bog se pojavio i počeo da dela pre katastrofa i oformio je grupu pobednika. Njegovo jevanđelje carstva se proširilo do svake nacije, a shodno tome su usledile katastrofe. Možemo da vidimo da je delo suda koje je otpočelo od Božjeg doma već veliki uspeh, a da se nakon toga Bog koristi svakojakim katastrofama kako bi sudio i grdio ovaj svet. Ove katastrofe pomažu u širenju jevanđelja carstva, kako bi se što više ljudi spasilo od greha i sotonskih sila. Drugi aspekt ovoga je da Bog koristi katastrofe da grdi i okonča ovo mračno, zlo doba i uništi sve zle sile koje se suprotstavljaju Bogu. To je plod koji će delo suda u poslednjim danima doneti. Svemogući Bog, Spasitelj, je izrazio tolike istine, učinio veliko delo i uzdrmao svet. No, mnogi u religioznom svetu su i dalje zavedeni od strane velike crvene aždaje, KPK, i još uvek su svezani silama antihrista unutar religije. Drže se zamisli da bi Gospod trebalo da siđe dole na oblaku u duhovnom obličju, da se nikako ne bi mogao vratiti u telesnom obličju kao Sin čovečji. Iz tog razloga su oni sigurni da je sve što ne dolazi na oblaku lažno, da su svedočanstva da je On Sin čovečji lažna, da je to ništa do vera u čoveka. Ne samo da propuštaju da traže i istraže reči Svetog Duha upućene crkvama, ili da traže i osluškuju kako bi čuli Božji glas, već slede religiozne antihriste, uporno sudeći, osuđujući i huleći na pojavu i delo Svemogućeg Boga. Zato još uvek nisu dočekali Gospoda, već su se našli u katastrofama, plaču i škrguću zubima i nijedan od njih ne zna hoće li preživeti ili umreti. Mnogi postavljaju sledeće pitanje. Gospod Isus se pojavio u duhovnom obličju četrdeset dana nakon vaskrsnuća, pa bi trebalo i da se vrati u duhovnom obličju. Zašto se Svemogući Bog ne bi pojavio kao Duh već kao ovaploćeni Sin čovečji? Toliko ljudi postavlja ovo pitanje, a mnogi neće prihvatiti Svemogućeg Boga jer je u telesnom, a ne duhovnom obličju. Kakva šteta! Propuštaju svoju jedinu šansu da budu spaseni, zbog čega će žaliti čitavu večnost. Sledeće što ću podeliti sa vama tiče se pitanja zašto se Bog u poslednjim danima pojavljuje u telesnom obličju, a ne duhovnom.

Kao prvo, što se tiče toga kako se Gospod pojavljuje i deluje u poslednjim danima, možemo da potvrdimo da se Gospod Isus vraća na ovaj svet u telesnom obličju kao Sin čovečji u poslednjim danima da bi obavio Svoje delo. To je zasnovano na mnogobrojnim proročanstvima iz usta samoga Gospoda Isusa, a ne na nečemu što je čovek utvrdio. Da li će se Gospod zapravo vratiti kao duh ili u ovaploćenom obliku kao Sin čovečji je Bog davno predodredio i nije čovek taj koji to bira. Sve što kao ljudi možemo da uradimo je da se pokorimo, a ne da stvari ograničavamo shodno sopstvenim predstavama i zamislima. Zapravo, čak i ako se Božji predodređeni način pojavljivanja ne uklapa u ljudske predstave, opet je najbolji i nejsmisleniji i od najveće koristi za naše spasenje. Ne može da bude pogrešan. Ne možemo mu pristupiti na osnovu onoga što mimožda zamišljamo. Moramo da budemo mudre devojke, a ne one nerazumne. Jedino na taj način možemo da dočekamo pojavu Gospodnju. Ljudi će možda insistirati da se rukovode sopstvenim ograničenjima odbijajući da prihvate bilo šta osim Božjeg silaska na oblaku, odbacujući ovaploćenog Sina čovečjeg. Kakve su posledice takvog stava? Zasigurno će se naći u katastrofama i biti kažnjeni i time dozvati sopstveno uništenje. Ako smo mi mudre devojke, treba da činimo kako Gospod zahteva, da tražimo i osluškujemo kako bismo čuli Božji glas da bismo dočekali Gospoda, radosno prihvatajući i podređujući Mu se bez obzira na obličje u kojem je, ne pokušavajući da sami biramo. U suprotnom ćemo postati nerazumne devojke koje zapadaju u nevolje, plaču i škrguću zubima. Dakle, šta se zapravo dešava u poslednjim danima? Da li se Bog vraća u duhovnom obličju ili kao Sin čovečji? Hajde da kao prvo porazgovaramo o tome da li je lakše uspostaviti odnos sa Božjim Duhom ili sa Sinom čovečjim. Da li je Njemu lakše da nam se obraća kao Duh ili kroz svoje telesno obličje? Mnogi bi ljudi odgovorili da je u oba slučaja lakše Sinu čovečjem. To je tačno. Zato je Bog bio ovaploćen kada se pojavio i delovao u Doba blagodati. Gospod Isus je bio Sin čovečji. Živeo je među ljudima, jeo, pio i živeo sa nama. Mnogi ljudi su sledili Gospoda, sa Njim imali zajedništvo, razgovarali i imali interakciju. Osećali su slobodu i lakoću, bez ikakvog sputavanja i ograničenja. Svi su bili svedoci dobrote Gospoda Isusa. Pojeni, zbrinuti i uz podršku Gospodnju, ljudi su bili u stanju da spoznaju mnoge istine. Nakon što je Gospod izrazio mnoge istine, prikovan je za krst, tako postavši žrtvom za greh ljudskog roda. Svako je mogao da primi oproštaj greha samo prihvatanjem Gospoda Isusa za svog Spasitelja, ispovedajući se i kajući pred Njim. Potom su mogli da uživaju u miru i radosti jer su im gresi bili oprošteni, a Bog im podario Svoju blagodat. Nakon što je Gospod razapet, vaskrsnuo i potom se uzdigao na nebo, sve je više ljudi počelo da širi Njegovo jevanđelje, te svedoči o Isusu Hristu kao Spasitelju, kao pojavi Božjoj. Jevanđelje Gospoda Isusa je davno stiglo do svake zemlje na svetu. To dokazuje da je to što se Bog ovaplotio kao Sin čovečji da bi iskupio i spasio ljudski rod najdelotvorniji put. Ljudi ne mogu da vide ili dotaknu Božji Duh – ne mogu da ostvare odnos sa Njim na taj način. Mi ne možemo da komuniciramo sa Božjim Duhom. Kada Božji Duh progovara, svi se tresu od straha. Kako bismo mogli da komuniciramo na taj način? Pored toga, Božji Duh ne bi mogao da bude razapet. Kako bi nešto što ljudi ne mogu da vide ili dotaknu moglo da bude razapeto, zar ne? To nam pokazuje da je za Boga najbolje da deluje kao Sin čovečji. Bog je slavljen kada je Gospod Isus dovršio Svoje delo iskupljenja ljudskog roda. To svi jasno vide. Iz činjenica o delu Gospoda Isusa možemo da budemo sigurni da je za Božje delo spasenja ljudskog roda, bez obzira da li se radi o Njegovom delu iskupljenja ili delu suda poslednjih dana, najpogodnije da se ovaploti kao Sin čovečji. To donosi najbolje rezultate. Isto tako, Božje ovaploćenje kao Sina čovečjeg u poslednjim danima u potpunosti ispunjava proročanstva Gospoda Isusa: „dolazak Sina čovečjeg“, „Sin Čovečji doći“ i „Sin Čovečji dođe u svoj dan“. Oni koji dobro poznaju Bibliju mogu da vide da su se reči Gospodnje ispunile. Pa zašto se mnogi ljudi drže predstava o pojavi i delovanju Sina čovečjeg? Zašto mnogi i dalje insistiraju na tome da će se Gospod spustiti na oblaku u duhovnom obličju? To je zaista budalasto i neznalački. Bog se pojavljuje i deluje kao Sin čovečji, ponizan i skriven, ne samo zato što je takonejdelotvornije, već i zato da možemo spoznati Božju narav i koliko su Njegova poniznost i skrivenost ljupki. Bog se direktno susreće sa ljudskim rodom kao Sin čovečji, licem u lice sa nama, jede, pije i živi sa nama, izražavajući istine kako bi nas pojio, čuvao i spasio. To je velika Božja ljubav! Zašto ljudi nisu u stanju to da vide? Baš kao što reči Svemogućeg Boga kažu: „Spasavanje čoveka od strane Boga nije učinjeno neposrednim korišćenjem metoda delovanja Duha, niti upotrebom identiteta Duha, jer Duh Njegov čovek ne može ni da vidi, niti da Ga dodirne, a ne može ni da Mu se približi. Da je On čoveka pokušao da spase neposrednim korišćenjem perspektive Duha, čovek ne bi bio u stanju da primi Njegovo spasenje. Da se Bog nije odenuo spoljašnjim oblikom stvorenog čoveka, čovek ni na koji način ne bi mogao da primi ovo spasenje. Jer, nema načina na koji bi čovek mogao da Mu priđe, baš kao što niko nije mogao da se približi Jahveovom oblaku. Jedino preobražajem u stvoreno ljudsko biće, to jest, jedino tako što će reč Svoju uneti u telo od krvi i mesa, u koje namerava da se preobrazi, Bog može Svoju reč lično da usadi u sve one koji Ga slede. Tek tada čovek može lično da vidi i čuje Njegovu reč i da, povrh toga, dođe u posed reči Njegove i na taj način bude u potpunosti spasen. Da se Bog nije ovaplotio, niko ko je sazdan od krvi i mesa na bi mogao da dobije tako uzvišeno spasenje, niti bi ijedna osoba bila spasena. Da je Duh Božji Svoje delo učinio neposredno među ljudima, čitavo bi čovečanstvo palo kao pokošeno ili bi, u suprotnom, nemajući načina da dođe u dodir s Bogom, bilo u celosti porobljeno od Sotone. (…) Jedino uz pomoć ovaploćenja, Bog može da živi kraj čoveka, da iskusi stradanje sveta i da živi u normalnom telu od krvi i mesa. Samo na taj način, On može ljudima da obezbedi praktičan put koji im je, kao stvorenim bićima, potreban. Čovek prima potpuno spasenje od Boga upravo kroz ovaploćenje Božje, a ne direktno s neba, kao odgovor na svoje molitve. Jer čovek, budući sazdan od krvi i mesa, ni na koji način ne može da vidi Božji Duh, a kamoli da se približi Duhu Njegovom. Čovek može da dođe u dodir samo s ovaploćenim Bogom i jedino na taj način može da dokuči sve puteve i sve istine i da bude u potpunosti spasen(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (4)“). „Delo koje je iskvarenom čoveku najvrednije jeste ono koje mu pruža precizne reči i jasne ciljeve kojima treba da teži, kao i ono koje se može videti i dodirnuti. Čovekovom ukusu odgovaraju samo stvarno delovanje i pravovremeno usmeravanje, a samo stvarno delo može čoveka da spase od njegove iskvarene i izopačene naravi. Takvo delo može da ostvari samo ovaploćeni Bog; samo ovaploćeni Bog može čoveka da spase od njegove prethodno iskvarene i izopačene naravi(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga“).

Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. Samo ovaploćenjem zarad Svog dela suda poslednjih dana Bog može u potpunosti da pročisti i spasi ljudski rod i povede nas na predivno odredište. Lično smo bili svedoci Svemogućeg Boga među nama, koji živi pored nas, uvek spreman da podeli istinu i reši praktične probleme. On posmatra iskvarenost ljudskog roda, zapisuje Svoje reči i pruža nam istine. Mi iskreno uživamo u Božjim rečima i naš je duh oslobođen. Kada Bog deli istinu sa nama, možemo da Mu postavljamo pitanja, a On strpljivo odgovara. Svemogući Bog živi među ljudima, obraća nam se i ima zajedništvo sa nama. Svaka naša reč, svaki naš postupak, pa i svaka naša misao su Bogu jasni kao dan, pred očima su Mu. On može da izražava istine u svako doba i bilo gde, iznoseći na videlo naše sotonske naravi i naše predstave i zamisli o Njemu, ispravljajući greške u našoj veri ipogrešnom pristupu traganju. Tako nas ovaploćeni Bog lično poji i čuva, uči nas i podupire, licem u lice. To je za nas jedno predivno iskustvo koje dira u srce. Bog je nerovatno drag i pristupačan. Vidimo bezbroj divnih aspekata Božjih i volimo Ga iz dubine svojih srca. Bog izražava tolike istine i čini tako veliko delo, ali je veoma ponizan i skriven, nikada se ne pravi važan, niti se razmeće time da je Bog. Neusiljen je i topao u svom odnosu sa nama i ne prisiljava nikoga da Ga sluša. Hristos nema ni trunke oholosti ili nadmenosti u Sebi. Hristove su reči pouzdane, slobodne od laži, pretvaranja i smicalica. Odnosi se prema nama kao prema članovima porodice, sa nama iskreno razgovarajući i ćaskajući. To nas toliko dira u srce. Vidimo da u Hristovoj ljudskosti nema ni traga iskvarenosti. On ima normalnu ljudskost – nežnu, svetu ljudskost. Hristos može da izražava istinu gde god, kada god, kako bi nas negovao, podržavao i vodio. Još smo sigurniji da Hristos ne samo da ima normalnu ljudskost, već i božansku suštinu. On je zaista pojava Božja, praktični ovaploćeni Bog. Sledeći Hrista do sada, znamo da je Hristos istina, put i život. Niko do Hristos, nijedna poznata ili istaknuta ličnost ne bi mogla da izrazi istinu i spasi ljudski rod. U Božjem ovaploćenom obličju vidimo puno toga o onome šta Bog ima i ko On jeste. Vidimo Hristovu božansku suštinu i vidimo da je Božja narav sveta i pravedna. Takođe vidimo koliko je Bog ponizan i skriven, te da je u potpunosti ljubazan i predivan. To nas dovodi bliže Bogu, pokoravamo Mu se i ljubimo Ga. Božje delovanje u telesnom obličju zarad spasenja ljudskog roda je toliko značajno. Ne samo daotklanja jaz između Boga i čoveka, već nam omogućava da zadobijemo praktično znaje i razumevanje Boga. Upravo kroz Božje praktično delovanje mi postupno shvatamo istinu i ulazimo u stvarnost, oslobađajući se mnogih iskvarenih naravi kao što su nadmenost i lažljivost. Proživljavamo pravo ljudsko obličje i zadobijamo blagodat Božjeg spasenja. Kroz delo Svemogućeg Boga poslednjih dana duboko osećamo kako je Božje delovanje u telu praktično i iskreno! Da se Bog nije ovaplotio, nikada ne bismo mogli da zadobijemo tako konkretno pojenje i potporu od Boga, a još manje da razumemo i zadobijemo istinu, odbacimo greh i budemo u potpunosti spaseni od Boga. To se može postići samo kroz Božje obavljanje Njegovog dela suda u telu.

Dakle, svako bi sada trebalo jasno da vidi da se Bog ovaploćuje u poslednjim danima, da izražava istinu i obavlja Svoje delo suda samo da bi pročistio i spasio ljudski rod. Kada bi se Bog pojavio i delovao u duhovnom obličju, mi, iskvareni ljudi ne bismo imali priliku da razumemo i zadobijemo istinu, i nikada ne bismo mogli da se rešimo naše iskvarenosti i budemo spaseni od Boga. U to nema nikakve sumnje. Međutim, mnogi u religioznom svetu vide da je Svemogući Bog izrazio tolike istine, i priznaju da reči Svemogućeg Boga imaju autoritet i moć, ali pošto je On Sin čovečji uobičajene i normalne pojave, sude i osuđuju Svemogućeg Boga, govoreći da je On čovek, a ne Bog. Čak se mahnito opiru, osuđuju i hule na pojavu i delo Svemogućeg Boga. Ne možemo a da se ne setimo šta je bilo pre 2000 godina, kada je Gospod Isus došao da dela. Pošto je Gospod Isus bio uobičajene pojave, fariseji su se prema Njemu odnosili kao da je obična osoba i osuđujući govorili: „Nije li to Nazarećanin?“ „Nije li to tesarev sin?“ Bez obzira koliko je istina izrekao, kakva je velika dela učinio, fariseji nisutragali i nisu hteli da Ga prihvate. Umesto toga sudili su i osudili Gospoda Isusa, govoreći da je izgonio demone uz pomoć princa tame, te Ga na kraju prikovali na krst, tako učinivši gnusni greh. Bili su prokleti i kažnjeni od Boga. Bog se sada po drugi put pojavio i dela u telu kao Sin čovečji. Zašto Ga onda ljudi ne prepoznaju, već Mu se opiru, osuđuju i odbacuju Hrista? U čemu greše? To je zato što posmatraju samo Njegovu spoljašnost, to što Hristos liči na običnu osobu. Ne istražuju i ne shvataju sve istine koje Hristos izražava. Ne vide Hristovu božansku suštinu, već se samo bore protiv Njega i osuđuju Hrista zbog svojih ljudskih predstava. Zbog toga su kažnjeni i prokleti. Biblija kaže: „Ko veruje u Sina, ima večni život; a ko je nepokoran Sinu, neće iskusiti život, nego će gnev Božiji ostati na njemu(Jovan 3:36). Svako ko osuđuje Sina čovečjeg koji izražava istine i opire Mu se čini greh bogohuljenja na Svetog Duha i ne može mu biti oprošteno ni u ovom ni u drugom svetu. Mudre devojke moraju da nauče da traže istinu i slušaju Božji glas. Gospod se u poslednjim danima vraća kao Sin čovečji, koji govori i dela. Oni koji Ga prihvate su oni koji ljube istinu. Oni koji odbace, opiru se i osuđuju Sina čovečjeg svi preziru istinu. Bog razotkriva svakog pojedinca kakav jeste kroz pojavu i delo Sina čovečjeg. To je Božja mudrost i ona razotkriva Njegovu svemogućnost.

Da rezimiramo, osvrnimo se na nekoliko odlomaka Božjih reči:

Svemogući Bog kaže: „Ovoga puta, Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već u sasvim običnom. Štaviše, ne samo da je to telo drugog Božjeg ovaploćenja, već je i telo kroz koje se Bog vraća telesnom. To je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz koje se otelovljuju sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delo u poslednjim danima i koje izražava celokupnu Božju narav kako bi je čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoju kapiju u carstvo i tvog vodiča u novo doba. Jedno takvo svakidašnje telo krije mnoge nedokučive tajne. Njegova dela ti mogu biti zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božju volju i brigu koju Bog iskazuje prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao plameni oganj i premda ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da pokazuje saosećanje prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da sagledaš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima sastoji se u tome da dozvoli čoveku da vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima na zemlji i da omogući čoveku da spozna Boga, posluša Ga, boji Ga se i voli Ga. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da kada ovaj čovek ne bi postojao, nebo i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na drevno doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno“).

Celokupno Božje delo u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti dati sve – štaviše, On će moći da odlučuje o svemu što se odnosi na tebe. Može li takav čovek biti onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što svedočite Njegovom delu nije dovoljno da vas u potpunosti ubedi? Ili je reč o tome da put koji On donosi za vas nije dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je razlog tome da Ga se gnušate, da Ga odbacujete i da Ga se klonite? Upravo ovaj čovek govori istinu, upravo On pruža istinu i pokazuje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, ljudski rod ne bi mogao da siđe s krsta, ali bez današnjeg ovaploćenja, oni koji silaze s krsta nikada ne bi mogli da dobiju Božje odobrenje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka, nikada ne biste imali priliku da vidite pravo lice Božje, niti biste na to imali pravo, jer ste svi vi predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči uz koje na kraju moram da vas ostavim još uvek glase: Ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, za vas je od suštinskog značaja. Ovo je nešto veličanstveno što je Bog već učinio među ljudima(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno“).

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Srodni sadržaji

Ko je jedini istiniti Bog?

U današnje vreme, većina ljudi je religiozna i veruje da Bog postoji. Oni veruju u onog Boga koji im je u srcu. Tako su s vremenom ljudi u...

Leave a Reply

Povežite se sa nama preko Mesindžera