Prošlo je čitavih 30 godina od kada se Hristos poslednjih dana, Svemogući Bog, pojavio i počeo da deluje i izražava istine 1991. godine. Izrazio je „Reč se pojavljuje u telu”, millioni Njegovih reči, koje su sve na mreži, sijaju od Istoka do Zapada poput velike svetlosti, potresajući čitav svet. Mnogi narodi svih veroispovesti, koji vole istinu, su uvideli da su sve reči Svemogućeg Boga istina, da su one Sveti Duh koji se obraća crkvama. Čuvši glas Božji, željno su prihvatili Svemogućeg Boga. Oni su uzdignuti pred Božji presto i prisustvuju svadbenoj gozbi Jagnjetovoj, svakodnevno jedu i piju trenutne Božje reči, i uživaju hraneći se živim vodama. Naučili su mnoge istine i njihova srca postaju sve prosvetljenija. Bog ih lično vodi i čuva. Njihove iskvarene naravi se pročišćavaju i menjaju Božjim sudom, i sadrže predivna svedočenja. Njih je Bog učinio pobednicima nad nesrećama, čime su postali prvi plodovi i pridobili Božje odobrenje i blagoslove. U današnje vreme, Crkva Svemogućeg Boga niče u zemljama širom sveta, kao prve klice posle prolećne kiše, a Božji izabrani narod ulaže sve što ima u širenje jevanđelja Božjeg carstva, svedočeći o imenu Svemogućeg Boga. Sve više i više ljudi iz svih zemalja, svih regija i veroispovesti prihvata Božje delo poslednjih dana. Ovo jevanđelje carstva se širi i razvija nezaustavljivom silom i poletom, u potpunosti ispunjavajući biblijska proročanstva: „I dogodiće se u poslednjim danima, da će se gora kuće Jahveove učvrstiti na vrhovima gora i uzvisiće se iznad brda; i svi će narodi poteći u njega” (Knjiga proroka Isaije 2:2). „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:27). Međutim, iako su mnogi vernici pročitali reči Svemogućeg Boga, uvereni su i prihvataju ih za istinu, pošto Svemogući Bog izgleda kao obična osoba i nije Gospod Isus koji dolazi na oblaku, oni se ne usuđuju da Ga prihvate. Neki se drže doslovnih reči iz Biblije, te stih „Isus Hristos je isti juče, danas i doveka” (Jevrejima 13:8) tumače kao da se ime Gospoda Isusa nikada neće promeniti. Kada vide da Svemogućeg Boga ne zovu Isusom i da Biblija nikada ne spominje ime „Svemogući Bog”, oni Ga neće ni prihvatiti. Kažu da i kada bi Ga prihvatili i pročitali samo reči Svemogućeg Boga, ali ne i Bibliju, i kada bi prestali da se mole u Isusovo ime, da bi to bila jasna izdaja Gospoda Isusa. Posle svih tih godina vere u Gospoda, uživajući u tolikim Njegovim blagodatima, nikako ne bi mogli da Ga izdaju. Tako oni razmišljaju a takođe i osuđuju one koji veruju u Svemogućeg Boga kao izdajice Gospoda Isusa, kao otpadnike. Ovo je mnoge sprečilo da istraže istiniti put. Oni možda jesu prihvatili da su reči Svemogućeg Boga istina i Božji glas, ali se i dalje ne usuđuju da private Njega. Kao rezultat toga, oni podležu nesrećama u svojim životima. Zaista tužno, glupo i neuko. Ovim se ispunjava nešto drugo u Bibliji: „Bezumni ginu zbog bezumlja” (Priče Solomonove 10:21). „Pogibe moj narod jer nema znanja” (Knjiga proroka Osije 4:6). Stoga, da li je prihvatanje Svemogućeg Boga zapravo izdaja Gospoda Isusa ili ne? Hajde da malo razmenimo mišljenja o ovome.

Mnogi misle da prihvatanjem Svemogućeg Boga izdajemo Gospoda. Na koji način je najbolje da pristupimo ovom problemu? Ne možemo samo da se vodimo činjenicom da su Im imena različita, već moramo da razrešimo jesu li Oni jedan Duh, je l’ to isti Bog na delu. U Doba zakona, Bog Jahve je bio taj koji je delovao, a u Doba blagodati, Gospod Isus. Iz toga možemo da vidimo da se Božje ime promenilo, da Ga više nisu zvali Jahve, već Isus umesto toga. Ali možete li reći da je Gospod Isus bio drugačiji Bog od Jahvea? Možete li reći da je verovanje u Gospoda Isusa bilo izdaja Boga Jahvea? Apsolutno ne. Ali većina ljudi judaizma je odbila da prihvati Gospoda Isusa, tvrdeći da bi to značilo izdaju Jahvea, te su čak i pomogli da se On razapne. Zbog čega su to uradili? Zato što nisu shvatili da je Gospod Isus bio Duh Boga Jahvea, koji se pojavio i delovao ovaploćen. Njegovo ime jeste bilo drugačije, ali su Gospod Isus i Jahve bili jedan Duh, jedan Bog. Postoji jedna predivna priča zapisana u Bibliji, kada Filip kaže Gospodu Isusu, „Gospode, pokaži nam Oca i biće nam dovoljno” (Jovan 14:8). Isus je odgovorio: „Toliko sam vremena sa vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je i Oca. Zašto onda kažeš: ’Pokaži nam Oca’? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Reči koje vam govorim ne dolaze od mene; Otac koji je u meni čini svoja dela” (Jovan 14:9-10). Reči Gospoda Isusa su bile vrlo jasne. On i Jahve su bili jedan Bog i Njegov Duh bio je i Jahveov Duh. Gospod Isus je predstavljao pojavu Boga Jahvea, jedinog istinitog Boga. I stoga, verovanje u Gospoda Isusa nije bila izdaja Boga Jahvea, već pokoravanje Jahveu. To je bilo u skladu sa Božjom voljom. Ako se u svojoj veri držiš jednog imena i doslovnih reči Biblije, bez razumevanja Duha i Njegovog dela, verovatno ćeš zastraniti i protiviti se Bogu. Onda si sklon tome da izdaš Boga, što nosi nezamislive posledice. Kada se Gospod pojavio i delovao, narod judaizma Ga je odbacio. Zar to nije bila izdaja Boga Jahvea? Suštinu njihovog postupka čini izdaja, radi koje je Bog i prokleo Izraelce. Takođe, mnogo pre pojave i delovanja Gospoda Isusa, postojalo je o Njemu biblijsko proročanstvo koje kaže: „Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime ’Emanuil’” (Matej 1:23). Ali kada je zaista došao, nisu Ga zvali Imanuel – zvali su Ga Isus. Fariseji judaizma su se strogo pridržavali doslovnog Svetog pisma, a pošto se novo Božje ime nije poklapalo, učinili su sve što su mogli da poreknu i osude Gospoda. Bez obzira koliko su autoriteta i snage sadržavala učenja Gospoda Isusa, oni su odbili da ih prihvate, te su Ga na kraju prikovali za krst, počinivši time gnusan greh, proklet i kažnjen od Boga. Ovo je zaista lekcija koja podstiče na razmišljanje! Dakle, što se tiče prihvatanja Gospoda, treba li se strogo pridržavati doslovnog Svetog pisma i samo imena Isusovog? Čineći tako, isuviše lako ćemo završiti tako što ćemo se protiviti bogu i osuđivati ga. To je nešto u šta mnogi vernici nemaju uvid, pa se stoga čvrsto drže doslovnih reči u Bibliji i Isusovog imena, i kada istražuju istiniti put, neprestano se pitaju: „Postoji li biblijska osnova za ime Svemogući Bog? Ukoliko ime Svemogući Bog nije u Bibliji, Ja ne mogu da Ga prihvatim.” Ako kažete da Ga nećete prihvatiti, osim ako se ime Svemogućeg Boga nalazi u Bibliji, zašto onda verujete u Gospoda Isusa, pošto Njegovo ime nije u Starom zavetu? Zar to nije kontradiktorno? Jasno je da mnogi ljudi ne razumeju zaista Bibliju, već se slepo drže doslovnog Svetog pisma i pravila. Oni se ne mole, ne tragaju za istinom u Božjim rečima niti potvrdom od Svetog Duha, što će ih na kraju i ubiti. U stvari, postoje biblijska proročanstva o tome da se Bog pojavljuje i deluje u poslednjim danima pod imenom Svemogući Bog. „Videće neznabošci pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju: i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Jahveova izreći” (Knjiga proroka Isaije 62:2). „Pobednika ću učiniti stubom u hramu svoga Boga, te nikada neće izaći iz njega. Napisaću na njemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima, koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime” (Otkrivenje 3:12). „Ja sam Alfa i Omega – Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!” (Otkrivenje 1:8). „Zahvaljujemo ti, Gospode, Bože, Svedržitelju, koji jesi i koji si bio, što si uzeo svoju veliku silu i zacario se” (Otkrivenje 11:17). „Ponovo sam čuo glas mnoštva naroda i nešto kao huk mnogih reka i kao prasak jakog groma, kako govore: ’Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj’” (Otkrivenje 19:6). Možete takođe da proverite to u Otkrivenju 4:8 i 16:7, itd. Ovi odlomci Svetog pisma prorekli su da će Bog imati novo ime u poslednjim danima, „Svemogući”, odnosno, Svemogući Bog. Možemo videti da se Bog pojavljuje i deluje u poslednjim danima pod imenom Svemogući Bog, što je Bog odavno isplanirao. Svi oni koji prihvataju Svemogućeg Boga čuli su glas Gospodnji i prepoznali Svemogućeg Boga kao Gospoda Isusa koji se vratio. Oni su prihvatili Gospoda, uzneseni su pred Njegov presto i prisustvuju svadbenoj gozbi Jagnjetovoj. Oni su istiniti vernici, oni sa pravom verom. Konačno su prihvatili i zadobili Gospoda. Oni koji ne prihvate Gospoda, zauvek će izgubiti veru. Oni će izgubiti Gospoda. Oni koji se drže imena Isusovog ne prepoznaju glas Gospoda kad On dođe. Oni ne prepoznaju Svemogućeg Boga kao Duh Gospoda Isusa koji se pojavljuje i deluje. Ne prihvatajući povratak Gospoda Isusa, oni veruju u Gospoda iako Ga ne prepoznaju. To je protivljenje Gospodu i oni su ti koji zaista izdaju Gospoda Isusa. Šta je izdaja Gospoda? Verovanje u Njega iako Ga ne prepoznajemo! Sada je sve jasnije, zar ne?

Pa zašto se Božje ime i dalje menja? Zašto On usvaja novo ime za svako doba? U tome leži tajna te istine. Hajde da pogledamo reči Svemogućeg Boga kako bismo malo rasvetlili ovo. Svemogući Bog kaže: „Svaki put kad dođe na zemlju, Bog menja Svoje ime, Svoj pol, Svoj lik i Svoje delo; On Svoje delo ne ponavlja. On je Bog koji je uvek mlad i nikada star. Kad je prošli put došao, zvali su ga Isusom; može li se On i dalje zvati Isusom kad ovoga puta opet dođe? Kad je prošli put došao, bio je muško; može li On i ovaj put opet biti muško? Kad je došao u Doba blagodati, Njegovo se delo sastojalo u tome da bude prikovan za krst; kad opet dođe, hoće li opet moći da iskupi čovečanstvo od greha? Može li opet da bude prikovan za krst? Zar to ne bi bilo ponavljanje Njegovog dela? Zar nisi znao da je Bog uvek nov i nikada star? Ima onih koji kažu da je Bog nepromenljiv. To je tačno, ali se to odnosi na postojanost naravi Božje i Njegove suštine. Promene Njegovog imena i dela ne dokazuju da je Njegova suština izmenjena; drugim rečima, Bog će uvek biti Bog i to se nikad neće promeniti. Ako kažeš da je Božje delo nepromenljivo, da li bi On onda mogao da dovrši Svoj plan upravljanja od šest hiljada godina? Ti samo znaš da je Bog večno nepromenljiv, ali znaš li i to da je Bog uvek nov i nikada star? Ako je delo Božje nepromenljivo, da li bi On onda mogao da predvodi čovečanstvo sve do današnjeg dana? Ako je Bog nepromenljiv, kako to da je On već obavio delo u dva različita doba? (…) Stoga se reči ’Bog je uvek nov i nikada star’ odnose na Njegovo delo, dok se reči ’Bog je nepromenljiv’ odnose na ono što Bog jeste i što suštinski ima. Uprkos tome, ti delo od šest hiljada godina ne možeš da osloniš samo na jednu jedinu tačku, niti da ga zaokružiš mrtvim rečima. Tolika je glupost čovečija. Bog nije tako jednostavan kako ga čovek zamišlja, a Njegovo delo ne može da tavori ni u jednom pojedinačnom dobu. Primera radi, ime Božje ne može zauvek ostati Jahve; Bog može Svoje delo obavljati i pod Isusovim imenom. To je znak da se Božje delo uvek odvija u smeru prema napred.

Bog je uvek Bog i nikad neće postati Sotona; Sotona je uvek Sotona i nikad neće postati Bog. Božja mudrost, Božja čudesnost, Božja pravednost i veličanstvo Božje nikada se neće promeniti. Njegova suština, ono što On jeste i što ima, nikada se neće promeniti. Što se, pak, tiče Njegovog dela, ono se uvek odvija prema napred i stalno zadire sve dublje, jer je On uvek nov i nikada star. Bog u svakom dobu poprima novo ime, u svakom dobu On obavlja novo delo, i u svakom dobu dopušta Svojim stvorenim bićima da vide Njegove nove namere i novu narav Njegovu. Kad ljudi u novom dobu ne bi uspeli da vide izraz nove naravi Božje, zar Ga oni onda ne bi zanavek prikovali za krst? I zar oni Boga ne bi time definisali?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”).

„’Jahve’ je ime koje sam uzeo tokom svog delanja u Izraelu, a znači Bog Izraelaca (Božjeg izabranog naroda) koji može da se sažali nad čovekom, da na čoveka baci prokletstvo i da usmerava čovekov život; Bog koji poseduje veliku silu i prepun je mudrosti. ’Isus’ je Emanuilo, što znači žrtva za greh koja je puna ljubavi, puna saosećanja i koja iskupljuje čoveka. On je obavio delo iz Doba blagodati i On predstavlja Doba blagodati, ali može predstavljati samo segment dela plana upravljanja. (…) Ime Isusovo je nastalo da bi ljudi iz Doba blagodati mogli da se ponovo rode i budu spaseni i predstavlja konkretno ime za iskupljenje čitavog ljudskog roda. Dakle, ime Isus predstavlja delo iskupljenja i označava Doba blagodati. Ime Jahve je posebno ime za narod Izraela koji je živeo pod zakonom. U svakom dobu i svakoj etapi dela, Moje ime nije bez osnova, već ima reprezentativni značaj: svako ime predstavlja jedno doba. ’Jahve’ predstavlja Doba zakona i to je počasno ime koje je narod Izraela dodelio Bogu kome su se klanjali. ’Isus’ predstavlja Doba blagodati i to je ime Boga svih onih koji su iskupljeni tokom Doba blagodati. Ako čovek još uvek čezne za dolaskom Isusa Spasitelja tokom poslednjih dana i još uvek očekuje da On stigne u liku koji je imao u Judeji, onda bi se ceo plan upravljanja za šest hiljada godina prekinuo u Dobu iskupljenja i ne bi mogao da se dalje ostvaruje. Poslednji dani, štaviše, nikada ne bi nastupili, a pomenuto doba nikada ne bi bilo okončano. To je zato što se uloga Isusa Spasitelja sastoji samo u iskupljenju i spasenju ljudskog roda. Uzeo sam ime Isus samo radi svih grešnika iz Doba blagodati, ali to nije ime kojim ću čitav ljudski rod dovesti do kraja. Iako imena Jahve, Isus i Mesija sva predstavljaju Moj Duh, ona samo označavaju različita doba iz Mog plana upravljanja, a ne predstavljaju Mene u potpunosti. Imena kojima Me ljudi na zemlji oslovljavaju ne mogu da izraze Moju celokupnu narav i sve ono što jesam. To su samo različita imena kojima Me nazivaju u različitim dobima. Stoga, kad nastupi završno doba – doba poslednjih dana – Ja ću ponovo promeniti ime. Neću se zvati ni Jahve, ni Isus, a ni Mesija – zvaću se Sȃm moćni Svemogući Bog i pod tim imenom ću celo to doba privesti kraju. Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”).

Reči Svemogućeg Boga veoma jasno objašnjavaju imena koja Bog koristi za Svoje delo u svakom dobu i tajne istine koja okružuje Njegova imena. Božje ime se menja zajedno sa dobom i delom koje obavlja. Svako od Njegovih imena predstavlja ono delo koje obavlja u tom dobu. Ali bez obzira na to kako se Božje ime ili delo mogu promeniti, Njegova suština se nikada ne menja – Bog je uvek Bog. Bog je delovao u ime Jahveovo u Doba zakona, izdao je zakon i predvodio živote ljudskog roda na zemlji, podučavao ljude šta je greh i kako da obožavaju Boga Jahvea. U Doba blagodati, Božji Duh se odenuo ljudskim telom kao Sin čovečji. Izrazio je istine i obavio delo iskupljenja pod imenom Isus. Na kraju su Ga razapeli, postao je žrtva za grehe čovečanstva, čime je iskupio naše grehe. Sada, u poslednjim danima, Bog se ponovo ovaplotio i obavlja delo suda poslednjih dana pod imenom Svemogući Bog. On izražava istine kako bi sudio i pročistio čovečanstvo, i u potpunosti izbavio od greha i Sotoninih sila i okončao ovaj mračni i zli stari svet. On će odvesti čoveka do prelepog odredišta. Tako će se u potpunosti ispuniti Božji plan upravljanja za spas čovečanstva star 6000 godina. Činjenice Božjeg dela nam pokazuju da od tri imena, Jahve, Isus i Svemogući Bog, svako predstavlja po jednu od tri različite etape Božjeg dela kojim spasava čovečanstvo. Spolja izgleda kao da se Božje ime i Njegovo delo menjaju, dok se Božja suština ne menja. Božja narav i ono što On ima i što jeste nikada se ne menjaju. On ostaje jedini Bog, koji vodi, iskupljuje i temeljno pročišćava i spasava čovečanstvo. Kada pogledamo reči Boga Jahvea u Starom zavetu iz Doba zakona, reči Gospoda Isusa u Doba blagodati, a sada i reči Svemogućeg Boga u Doba carstva, možemo videti da ove istine u potpunosti dolaze od jednog Duha i da su to izjave istog Duha, jer sve izjave Božje u različitim dobima sadrže Njegovu ljubav i Njegovu pravednu narav. U njima leži ono što Bog ima i što jeste. Božja ljubav, Božja narav i ono što On ima i što jeste, sve to čini suštinu jednog istinitog Boga, njegove odlike i jedno istinito biće Božije. U Doba blagodati, čuti Gospoda Isusa kako govori je bilo isto kao čuti glas Boga Jahvea. Kada slušamo reči Svemogućeg Boga, isto je kao da nam se Gospod Isus, kao i Bog Jahve lično obraćaju. Ovo u potpunosti dokazuje da tri etape Božjeg dela obavlja jedan Bog. Božje ime se menja, ali Njegova suština, ono što On ima i što jeste i pravedna narav koju izražava su isti, bez i najmanje promene. Celokupno današnje delo Svemogućeg Boga proizilazi iz dela Gospoda Isusa. To je etapa dela utemeljenog na delu iskupljenja koje je dublje i uzvišenije – delo kojim se u potpunosti pročišćava i spasava ljudski rod. Svemogući Bog je izrazio obilje istina, ne samo otkrivajući tajne Biblije, već i sve tajne Božjeg plana upravljanja za spas čovečanstva starog 6000 godina, kao što su Božji ciljevi u Njegovom planu upravljanju, kako Bog koristi Svoje tri etape dela da bi spasio čoveka, tajne ovaploćenja; kako Bog sudi, pročišćava i u potpunosti spasava čovečanstvo, kako se određuju ishod i odredište svake vrste ljudi, kako se Hristovo carstvo ostvaruje na zemlji, i tako dalje. Bog takođe otkriva istinu o tome kako je Sotona iskvario čoveka. On sudi i razotkriva čovekovu sotonsku, protivbožansku prirodu. On takođe objašnjava svaki aspekt istina koje bi čovečanstvo trebalo da primenjuje u praksi, pružajući nam praktične puteve kojima bismo odbacili našu iskvarenost i promenili svoje naravi. Istine koje Svemogući Bog izražava su sve one istine potrebne čoveku da bi se pročistio i postigao puno spasenje i u potpunosti ispunio proročanstvo Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima potpuno pročišćava i spasava čovečanstvo i sve ljude, koje je Bog unapred odredio da spase, dovodi pred Sebe kako bi ih sudom i grdnjom pročistio. Već je upotpunio grupu pobednika pre nesreća. Sada su počele velike nesreće i Bog je počeo da nagrađuje dobro a kažnjava zlo. Svi oni koji su od Sotone, koji se protive Bogu, biće uništeni, dok će one koji su očišćeni Božjim sudom, Bog štititi i čuvati tokom nesreća. Nakon nesreća, na zemlji će se javiti Hristovo carstvo, čime će se ostvariti sva ova proročanstva iz Otkrivenja: „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka” (Otkrivenje 11:15). „Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj” (Otkrivenje 19:6). „Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sȃm Bog će biti među njima! On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada” (Otkrivenje 21:3-4). Svemogući Bog je izrazio toliko mnogo istina i ostvario tako veliko delo. Ovo dokazuje da je On Božji Duh u telu, koji deluje kao Sin čovečji. On se ne zove Isus, i nije po liku jevrejskog Gospoda Isusa, ali Duh Svemogućeg Boga je onaj od Gospoda Isusa; On je Gospod Isus koji se vratio. Svemogući Bog, Gospod Isus i Jahve su svi jedan Bog. Čim ovo budete pravilno shvatili, nikako nećete moći da tvrdite da je verovanje u Svemogućeg Boga izdaja Gospoda Isusa, jer je prihvatanje Svemogućeg Boga, prihvatanje Gospoda, prateći Jagnjetove stope i uzdižući se pred Bogom! Mnogi u religioznom svetu se još uvek doslovno drže Svetog pisma i imena Gospoda Isusa, dok Ga čekaju da na oblaku siđe i odbijaju da traže i istražuju delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Bez obzira na to koliko istina On izražava, oni odbijaju da priznaju da to dolazi od Božjeg Duha, da je to Duh Gospoda Isusa koji se pojavljuje i deluje. Oni čak osuđuju i odbacuju Svemogućeg Boga, koji nam donosi istinu. Zar ne prave istu grešku kao i fariseji? Oni misle da je to odanost Gospodu Isusu, ali ih je Gospod osudio kao zlotvore. Gospod Isus je rekao: „Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’” (Matej 7:22-23). I onda će ih Gospod odstraniti.

Hajde da rezimiramo tako što ćemo razmotriti još reči Svemogućeg Boga. „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, reči i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljudski život, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sȃm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”).