Svi koji veruju u Gospoda željno iščekuju Njegov povratak. Danas ćemo zajednički malo popričati o proročanstvima Gospoda Isusa i prodiskutovati o različitim shvatanjima povratka Gospodnjeg. Mada većina ljudi veruje da će povratak Gospoda biti silazak na oblacima, prema biblijskim proročanstvima samog Gospoda Isusa, On će se vratiti i izgovoriti reči kao Sin čovečiji. Gospod je mnogo puta prorekao dolazak ili pojavljivanje Sina čovečijeg, čiji se dolazak odnosi na pojavu i delovanje Boga u telu. Upravo je ovo najčistije tumačenje i malo je verovatno da ćete ga čuti u nekoj crkvi koja pripada zvaničnoj religiji. Dolazak ili pojava Sina čovečijeg velika je tajna, za koju niko ne bi znao da već nije dočekao Njegovu pojavu i delo.

U Bibliji ima mnogo proročanstava o povratku Gospoda, ali većina njih potiče od ljudskih bića, poput apostola i proroka, ili od anđela. Proročanstva koja se najčešće navode potiču od ljudi, koji žude da vide Gospoda kako silazi na oblacima. Ali povratak Gospoda je, u stvari, najbolje čuvana tajna. Gospod Isus je rekao: „A koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sȃm Sin, već samo Otac” (Matej 24:36). Pošto niko, pa čak ni anđeli s neba ni Sin, ne zna kada će nastupiti taj dan ili sat, može li zaista biti tačno ijedno biblijsko proročanstvo o povratku Gospoda koje su izrekli ljudi ili anđeli? Naprosto je nemoguće. Ako, dakle, želimo da dočekamo Gospoda, moramo se pridržavati proročanstava Gospoda Isusa. To je naša jedina nada da ćemo dočekati Gospoda. Svi oni koji tvrdoglavo istrajavaju u tome da će Gospod sići na oblacima svakako će podleći nesreći, uz plač i škrgut zuba. Gospod Isus je rekao: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:27). „Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” (Luka 17:24-25). „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu (…) i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20). „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!” (Otkrivenje 2:7). „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27). Šta možemo da vidimo u ovim proročanstvima Gospoda Isusa? Reči Gospodnje nam jasno govore da se On u poslednjim danima vraća kao Sin čovečiji. Sin čovečiji je, zapravo, ovaploćenje i On će prvenstveno izgovarati reči, izražavati mnoge istine i povesti izabrani Božji narod da zakorači u sve istine. Kakvo će to delo Gospod izvršiti Svojim dolaskom i izražavanjem istina? Ovo, bez sumnje, ima za cilj da se delo suda izvrši počev od Božje kuće, što je još jedan dokaz da delo suda u poslednjim danima Bog vrši izražavajući istine. Pa kako, onda, da dočekamo Gospoda? On dolazi kao Sin čovečiji, koji izgleda sasvim obično, bez ičega preterano natprirodnog, te niko neće moći, po Njegovoj spoljnoj pojavi, shvatiti da to Bog dolazi. Ključ je u tome da slušamo reči Sina čovečijeg i da po tome zaključimo da li je to Božji glas. Poznavanjem Božijeg glasa i otvaranjem vrata dočekujemo Gospoda. Ako On izgovori istine, a ljudi odbiju da čuju Njegov glas, oni ni na koji način neće moći da Ga dočekaju. To proročanstvo je više puta ponovljeno u Knjizi Otkrivenja: „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!” (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). Ono se pominje ukupno sedam puta. Prema tome, da bismo dočekali Gospoda, apsolutno je važno da slušamo Božji glas; to je jedini način da Ga dočekamo. Da li sada znate šta čini ključ dobrodošlice Gospodu? Da bismo dočekali Gospoda, mi apsolutno moramo nastojati da čujemo Božji glas, a ovaj „glas” se odnosi na mnoge istine koje je izrekao Gospod koji se vratio, na sve istine koje ljudi nikad ranije nisu čuli i na stvari koje nikad nisu zabeležene u Bibliji. Mudre device čuju da su sve reči koje je Sin čovečiji izrekao istina, da su sve te reči Božji glas, te one, obuzete radošću, dočekuju Gospoda. Samo je Gospod u stanju da izrazi istinu; samo je Gospod put, istina i život. Svako ko čuje reči Sina čovečijeg, ali ostane ravnodušan ili nehajan, ili pak odbija da prihvati istinu, luda je devica, koju će Gospod napustiti. Njih će sigurno zadesiti velike nesreće, uz plač i škrgut zuba. Do ovog trenutka, ljudi iz sveta religije nisu dočekali Gospoda; umesto toga podlegli su nesrećama, okrivljujući i poričući Boga, u neprekidnom stanju očaja. Nakon što su čuli Božji glas, oni koji su Božje ovce željno istražuju i tragaju za istinitim putem, što im omogućava da dočekaju Gospoda. Moramo, dakle, biti načisto: prilikom Gospodnjeg povratka u poslednjim danima, On se javlja kao Sin čovečiji i izražava sve istine, dok ključ našeg traganja za pojavom Gospoda leži u tome da tražimo gde su sve te istine koje je Gospod izrazio, da tražimo crkvu u kojoj Bog govori. Kada pronađete istine koje je izrazio Sin čovečiji, božju pojavu i delo moći ćete da pronađete ako sledite taj glas do njegovog izvora. Čim otkrijete da sve istine koje je izrazio Gospod jesu one koje će pročistiti i spasti čovečanstvo, prihvatićete povratak Gospoda i tada ćete Ga dočekati. Ovo je najbolji i najjednostavniji način da dočekate Gospoda. Nema potrebe da blenete u nebo, ili da stojite na vrhu planine da biste dočekali Gospoda dok se spušta, a još manje da se danonoćno molite, ili da se molite posteći. Treba samo da bdijete i čekate, i nikada ne mirujete u nastojanju da čujete Božji glas.

Sada se neki od vas možda pitaju: Kako onda da prepoznamo ono što čujemo kao Božji glas? Čuti Božji glas, zapravo, nije nimalo teško. Gospod Isus je rekao: „O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’” (Matej 25:6). Svaki put kad čujete da neko svedoči o Božjoj pojavi i delu, ili o tome da je On izrekao mnoge istine, odmah morate da se time pozabavite kako biste videli da li su te reči, koje je Bog navodno izgovorio, istina ili ne. Ako su istina, treba da ih prihvatite, jer su Božje ovce u stanju da čuju Njegov glas. To je nešto što je Bog unapred odredio i ne zavisi od toga koliko je neka osoba obrazovana i koliko dobro poznaje Bibliju, niti zavisi od dubine njenog iskustva. Kako se mi, kao hrišćani, osećamo kad čujemo mnoge reči koje je Gospod Isus izgovorio? Čak i ako nemamo nikakvo iskustvo, niti razumemo reči Gospodnje, mi smo u stanju da, čim ih čujemo, osetimo da su one istina, da poseduju autoritet i moć; u stanju smo da osetimo da su one duboke i tajnovite, izvan ljudskog razumevanja – u tome je uloga nadahnuća i intuicije. Bez obzira da li smo u stanju da to jasno izrazimo ili ne, ovo osećanje je ispravno i dovoljno da pokaže da, ako čovek ima srce i dušu, on može da oseti moć i autoritet Božjih reči. Čuti Božji glas upravo tako izgleda. Da zađemo malo dublje u ovo – koje su još karakteristike Božjih reči? Božje reči nas opskrbljuju životnim potrepštinama; one skidaju veo s tajni, otpočinju novo doba dok staro privode kraju. Baš kao što je Gospod Isus u bilo koje vreme mogao da izražava istine i da ljude na bilo kom mestu kao pastir čuva, napaja i opskrbljuje, Gospod je takođe razotkrio i tajne carstva nebeskog, doneo čovečanstvu: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko”, započeo Doba blagodati, priveo kraju Doba zakona i dovršio delo spasenja ljudskog roda. Ovo je bilo nešto što nijedno ljudsko biće nije moglo da postigne. Zar nije tako? Sada je, dakle, tu Sin čovečiji, koji već dugi niz godina izgovara reči, izražavajući mnoge istine. Mnogi ljudi su, nakon čitanja ovih reči, osetili da su to izjave Svetog Duha, Božji glas, i uverili se da je ovaj Sin čovečiji, koji izražava istine, zapravo Gospod Isus koji se vratio, da je On ovaploćen Svemogući Bog. Svemogući Bog je izrazio sve istine potrebne za pročišćenje i spasenje čovečanstva, te otključao tajne Božjeg šest hiljada godina dugog plana upravljanja i učinio delo suda, počevši od Božje kuće. On je započeo Doba carstva i priveo kraju Doba blagodati. Želite li svi da čujete neke od reči Svemogućeg Boga, da čujete glas Božji? Hajde da pročitamo nekoliko odlomaka iz izjava Svemogućeg Boga.

Svemogući Bog kaže: „Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”). „U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno celoj zemlji oduzeo slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj proširiće se zemljom; staću pred Svoj izabrani narod i izgovoriću im još reči, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi cene Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da čovek ne želi da ih se odrekne i ujedno ih smatra nedokučivim, ali im se sve više raduje. Poput tek rođenog deteta, svi ljudi su zadovoljni i veseli, dok slave Moj dolazak. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na ’Maslinovu goru’ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Nek svi dođu pred Moj presto i vide Moje slavno lice, neka čuju Moj glas i vide Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Me svaki narod obožava, da Me svaki jezik priznaje, da svaki čovek položi svoju veru u Mene i da svi narodi budu Moji podanici!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”). „Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će sadašnje zemlje zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji su sada unutar bujice, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se oslobodili, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 26. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”).

Kako se svi osećate sada, nakon što ste odslušali neke odlomke iz reči Svemogućeg Boga? Je li ovo Božji glas? Doslovno svaka rečenica iz reči Svemogućeg Boga nosi u sebi moć i autoritet i ljude potresa do srži. Ko bi, osim Boga, mogao da se obrati celom čovečanstvu? Ko bi mogao da izrazi Božju volju za spasenjem ljudskog roda? Ko bi mogao da javno razotkrije Božji plan i uređenja Njegovog dela u poslednjim danima, kao i ishod i odredište čovečanstva? Ko bi mogao da Božje upravne odluke objavi čitavoj vaseljeni? Osim Boga, niko drugi ne bi mogao to da izvede. Izjave Svemogućeg Boga, upućene celom čovečanstvu, omogućavaju nam da osetimo autoritet i moć Božjih reči. Reči Svemogućeg Boga su izjave koje neposredno potiču od Boga, one su glas Samoga Boga! Uz ove reči Svemogućeg Boga, baš kao da Ga vidimo kako stoji visoko na nebesima, licem okrenut celom svetu i govori. Svemogući Bog se čovečanstvu obraća sa Svog položaja Gospoda stvaranja, otkrivajući mu pravednu i veličanstvenu Božju narav, koja nikakve uvrede neće tolerisati. Mada ljudi možda neće razumeti istine u rečima Svemogućeg Boga, niti će ih istinski doživeti i razumeti kada ih prvi put čuju, svi oni koji su Božje ovce i dalje će osećati da je svaka reč Svemogućeg Boga prepuna moći i autoriteta i biće sigurni da je to glas Božji, koji dolazi neposredno iz Božjeg Duha. Ovim se ispunjavaju reči Gospoda Isusa: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27).

Sada, kad smo čuli Božji glas i videli istine koje je Bog izrazio, kakvo je delo Bog došao da učini izražavanjem ovih istina? Došao je da učini delo suda u poslednjim danima, što se može dokazati proročanstvima iz usta samog Gospoda Isusa. „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu” (Jovan 5:22). „Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji” (Jovan 5:27). „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu (…) i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). A ne možemo zaboraviti ni Poglavlje 4, stih 17, iz Prve Petrove knjige: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma.” Sva su ova proročanstva veoma jasna. Sud u poslednjim danima započeće od Božje kuće i biće izvršen među svima onima koji su prihvatili delo Božjeg suda poslednjih dana. Drugim rečima, ovaploćeni Sin čovečiji izraziće mnoge istine na zemlji da bi ljudskom rodu sudio i pročistio ga, usmeravajući Božji izabrani narod da zakorači u sve istine. Ovo je delo suda koje Spasitelj obavlja u poslednjim danima, delo koje je Bog odavno isplanirao. Svemogući Bog, ovaploćeni Sin čovečiji, došao je pre dosta vremena i izrazio sve istine zarad pročišćenja i spasenja čovečanstva, uzdrmavši time čitav svet, uzdrmavši sve religije iveroispovesti. Sve više ljudi obraća pažnju na Božji glas dok traga za istinitim putem i istražuje ga. Svemogući Bog ne samo što nam je razotkrio sve najvažnije tajne Božjeg šest hiljada godina dugog plana upravljanja i saopštio nam tajne istine, poput Božjih ciljeva u upravljanju čovečanstvom, načina na koji On sprovodi svoje tri etape dela zarad spasenja čovečanstva, tajne ovaploćenja i istinite priče o onome što se krije iza Biblije, već nam je, povrh toga, otkrio i istinu o tome kako je Sotona iskvario čoveka, te istinu o našoj sotonskoj, bezbožničkoj prirodi, pokazujući nam put kojim odbacujemo iskvarenost i u potpunosti se spasavamo. Svemogući Bog je takođe razotkrio ishod za svaku vrstu ljudi, njihova stvarna konačna odredišta, način na koji će Bog ovo doba privesti kraju i kako će nastati Hristovo carstvo. Razotkrivena nam je svaka od ovih tajni istine. Svemogući Bog izgovorio je milione reči i sve te reči predstavljaju istine koje se koriste zarad suda i pročišćenja ljudskog roda. Ovo je delo suda koje Bog obavlja u poslednjim danima. To je jedan korak dela u kojem se, isključivo putem reči, čovečanstvo temeljno čisti i spasava.

Pa kako onda Svemogući Bog obavlja delo suda? Pogledajmo šta o tome kažu Njegove reči. Svemogući Bog kaže: „Delo suda je delo koje pripada samo Bogu, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). „Delo Božje u sadašnjem ovaploćenju ima za cilj da Njegovu narav izrazi prvenstveno kroz grdnju i sud. Gradeći na ovom temelju, On čoveku donosi više istine i ukazuje mu da može praktično delovati na više načina, čime postiže Svoj cilj osvajanja čoveka i čovekovog spasavanja od njegove vlastite iskvarene naravi. To leži u pozadini Božjeg dela u Dobu carstva” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). Nakon čitanja Božjih reči, trebalo bi da vam bude jasno da se delo Božjeg suda u poslednjim danima prvenstveno obavlja izražavanjem istine, te upotrebom istine zarad suda, pročišćenja i spasenja čovečanstva. To znači da Bog, u poslednjim danima, iskvarenost čovečanstva pročišćava Svojim delom suda, spasavajući i usavršavajući grupu ljudi, formirajući grupu onih koji su svojim srcem i umom jedno sa Bogom: plod Božjeg šest hiljada godina dugog plana upravljanja. Tu leži žarište dela suda poslednjih dana! Zbog toga Spasitelj, Svemogući Bog, otkako je došao izražava istine, razotkrivajući i osuđujući svakovrsne iskvarene naravi ljudske. On pročišćava i menja naše iskvarene naravi orezivanjem i obračunavanjem sa nama, testiranjem i oplemenjivanjem; time se rešava osnovni uzrok čovekove grešnosti, što nam omogućava da potpuno odbacimo greh, oslobodimo se Sotoninog uticaja i budemo u stanju da se potčinimo i klanjamo Bogu. Sada su neki ljudi možda pomalo zbunjeni, jer ako je, kako oni smatraju, Gospod Isus već iskupio čovečanstvo, zašto bi onda Spasitelj i dalje morao da izražava istine u poslednjim danima da bi sudio čovečanstvu? Zbog toga što je Gospod Isus obavio samo delo iskupljenja, što znači da vera u Gospoda Isusa donosi oproštaj grehova, ili opravdanje na osnovu same vere, koja ljudima omogućava da u molitvi dođu pred Boga, da prisno razgovaraju s Njim i uživaju u Njegovoj blagodati i blagoslovima. Ali žrtva za greh Gospoda Isusa samo je značila da su gresi ljudi oprošteni; ona nije mogla da otkloni osnovni problem čovekove grešnosti. Sve su to činjenice. Zbog toga su svi koji su živeli u Dobu blagodati priznavali činjenicu da smo mi, nakon što su nam gresi oprošteni, nastavili i dalje da grešimo. Nismo mogli bez toga. Žudeli smo da odbacimo greh, ali prosto nismo uspeli. Išli smo kroz život tako što smo danju grešili, a noću se ispovedali. Upravo zato je Gospod Isus prorekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu (…) i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). Ovo se odnosi na delo suda poslednjih dana, koje bi Gospod Isus obavio kad ponovo dođe, kako bi potpuno pročistio čoveka od njegove iskvarene naravi i otklonio osnovni uzrok njegove grešnosti. Na taj način, ljudi mogu biti potpuno i u celosti spaseni. Ukoliko ljudi doživljavaju samo iskupljenje od Gospoda Isusa, a da pritom nisu iskusili delo suda poslednjih dana, oni ništa drugo ne mogu učiniti do da prepoznaju koji su njihovi postupci grešni; oni nisu u stanju da uvide osnovni uzrok čovekove grešnosti. Drugim rečima, oni nisu u stanju da razumeju čovekovu sotonsku prirodu i sotonsku narav, a kamoli da ih razreše. Jedini način rešenja problema iskvarene naravi, koja je osnovni uzrok čovekove grešnosti, jeste da se iskusi delo Božjeg suda. Svemogući Bog kaže: „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje uz pomoć reči, čovek dolazi do tačke u kojoj ga Bog zadobija, a kroz upotrebu reči zarad oplemenjivanja, suda i obelodanjenja, u celosti se razotkrivaju sve nečistoće, predstave, motivi i pojedinačne težnje u čovekovom srcu. Jer, sve to što je čovek mogao biti iskupljen, a njegovi gresi oprošteni, može se samo posmatrati tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Ukoliko, međutim, čovek, koji živi u telu od krvi i mesa, nije oslobođen greha, on samo može da nastavi da greši, beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi danju greši samo da bi se uveče ispovedala. Na taj način, iako će žrtva za greh za čoveka zauvek biti delotvorna, ona neće moći da ga izbavi iz greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav. (…) Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova; on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu, te mora da se osloni na sud putem reči da bi to postigao. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Sȃm Bog je uzeo telesni oblik da bi došao i obavio delo suda, da bi izrazio mnoge istine, te tako On razotkriva ljude i sudi im na duže staze. U suprotnom, ljudi ne mogu jasno da vide svoju iskvarenost, niti da poznaju njihovu prirodu i suštinu. Putem ovog suda, ljudi će takođe uvideti Božju pravednost i svetost, čime će razviti i svoju bogobojažljivost. To je jedini način da postepeno odbacimo našu iskvarenost i proživimo istinsko ljudsko obličje. Može se reći da jedini način da se to postigne jeste taj da ovaploćeni Bog izrazi istine kako bi izvršio delo suda. Upravo zbog toga su reči koje Svemogući Bog izgovara, istina koju koristi zarad obavljanja dela suda, tako ključne, tako važne i tako smislene!

Ključ odgovora na pitanje da li vernik može u potpunosti da bude spasen i da ima dobro odredište, leži u pitanju da li je on u stanju da dočeka Božju pojavu i delo. Srž se, kao takva, sastoji u tome da li je neko u stanju da čuje Božji glas ili ne. Mnogi ljudi, iako čitav život veruju u Gospoda, zađu u pozne godine a da nikad nisu čuli Božji glas, niti dočekali Gospoda, što znači da su svi njihovi napori bili uzaludni. Zbog toga sposobnost da se čuje Božji glas predstavlja ključ u određivanju toga ko može da postigne potpuno spasenje i dobije dobro odredište. Mnogi ljudi čitaju reči Svemogućeg Boga i priznaju da su one istina, ali ipak nisu u stanju da priznaju da je Svemogući Bog zapravo Gospod koji se vratio. To je zaista šteta, a posledica je ljudske gluposti i slepila. One koji ne poznaju Gospoda svakako će zadesiti nesreća, uz plač i škrgut zuba.

Najzad, pročitajmo odlomak sa rečima Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo u novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio da bi govorio iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da bi mogao da shvati Njegovu mudrost i čudesnost. Takvo delo se sprovodi da bi se uspešnije ostvarili ciljevi osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem ovih reči ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem ovih reči ljudi bivaju razotkriveni, eliminisani i kušani. Ljudi su videli Božje reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božju ljubav prema čoveku i Njegovu želju da spase čoveka. Reč ’reči’ je možda jednostavna i obična, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga protresaju vaseljenu, preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo je Bog današnjice delovao na ovaj način, i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od današnjih dana pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, pastirski čuvan i snabdeven Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a čak je još više onih koji su došli da žive pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo su ovde zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”).