Danas je epidemija globalna a katastrofe sve gore. Videli smo zemljotrese, gladi i ratove, i svi se vernici raduju dolasku Spasitelja, Gospoda Isusa, i tome da budu uzneti u vazduh da bi susreli Gospoda i izbegli ove katastrofe. No, iako su dugo čekali na to, još uvek nisu videli Spasitelja, Gospoda Isusa, kako silazi dole na oblaku i zasigurno nema nijednog koji je uznet u vazduh da bi susreo Gospoda, što je mnoge ostavilo razočaranim. Ljudi su potpuno iznenađeni da umesto da dočekaju Gospoda Isusa, vide Istočnu munju koja iznova svedoči o Gospodnjem povratku kao Svemogućeg Boga koji izražava istine i sprovodi delo suda. Ovo svedočanstvo pleni pažnju. Međutim zbog zabrana KKP-a, te kleveta i neobuzdanog bogohuljenja antihrista u religioznom svetu, ljudi su odbacili mogućnost da istraže istiniti put. Neočekivano, u samo nekoliko kratkih godina, Sin čovečji, na kojeg se gledalo sa visine, izrazio je tolike istine, pa je sve više ljudi koji su čuli glas Božji, ustalo da sledi Svemogućeg Boga. Ovo ne samo da je uzdrmalo religiozni svet, već je prodrmalo celu planetu. „Reč se pojavljuje u telu” i sija kao pravo svetlo sa istoka na zapad, osvetlela je ceo svet, a oni koji ljube istinu i čeznu za Božjom pojavom dolaze k svetlu, čuju glas Božji i prisustvuju Jagnjetovoj gozbi. Ove činjenice su sve iznenadile: „Kakva je to osoba u pitanju? Odakle je došao? Kako je učinio nešto tako silno?” Mnogi ljudi su se zapitali: „Da li je Istočna munja zaista delo Božje?” „Može li biti da su reči Svemogućeg Boga glas Stvoritelja koji se obraća ljudskom rodu?” No, misle sledeće: „Kada se Gospod vrati, prvo što će uraditi je da uznese vernike da se sretnu sa Njim na nebu. On nikada neće dozvoliti da se Njegovi vernici nađu u katastrofi i neće im govoriti o delu suda. To se ne može dogoditi.” Danas mnogi ljudi gledaju filmove, slušaju pesme i svedočanstva na video zapisima Crkve Svemogućeg Boga, i što je još važnije, čitanja iz reči Svemogućeg Boga. Postoji bogat sadržaj, a život u Kanaanu je zaista predivno iskustvo. Ova činjenica primorava ljude da priznaju da samo delo Svetog Duha tako nešto može da postigne. Bez Božje pojave i dela, niko ne bi mogao da dođe do nečeg tako velikog. Zbog toga se mnogi koji veruju u Gospoda pitaju: Zašto Bog sprovodi delo suda u poslednjim danima? Gresi su nam oprošteni i Bog nas je opravdao. Zbog čega onda moramo iskusiti sud i grdnju? Božji sud u poslednjim danima bi trebalo da se tiče nevernika. Zašto onda sud počinje od doma Božjeg? Šta se ovde zapravo dešava? Ovo će biti naša centralna tema danas.

No, pre nego što počnemo da razgovaramo, hajde da prvo razjasnimo: Dolazak ovaploćenog Boga kao Sina čovečjeg u poslednjim danima da sprovede delo suda, je nešto što je sam Bog uredio još davno. Uprkos ljudskim predstavama ili drugim preprekama. Božji sud u poslednjim danima se ne može menjati kako čovek želi. I ne može da ga zaustavi nijedna zemlja niti sila. Zato će neki ljudi pitati: „Postoje li biblijske osnove za Božje delo suda?” Naravno da postoje biblijske osnove i prilično su snažne. Postoji najmanje dvesto navoda o „sudu” u Bibliji, a i Gospod Isus je lično prorokovao o Svom povratku u poslednjim danima, ovaploćen u Sinu čovečjem, koji će izaražavati istinu i sprovesti delo suda. Hajde da se sada osvrnemo na nekoliko proročanstava Gospoda Isusa: „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu (…). Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji” (Jovan 5:22, 27). „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). I u 1. Petrovoj 4:17 nalazimo: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma.” Ove su reči zasigurno prilično jasne: „To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan”, „sav sud je predao Sinu”, „sud mora započeti u domu Božjem”, i „On će vas povesti u svu istinu”. Ovo pokazuje da će se Gospod ovaplotiti u poslednjim danima kako bi izrazio istinu i sproveo delo suda počev od doma Božjeg. To je neosporno. Danas Svemogući Bog izražava tolike istine i izvršava delo suda počev od doma Božjeg, sudi i pročišćava sve koji dođu pred Božji tron, te uvodi Božji izabrani narod u svu istinu. A Bog je oformio grupu pobednika pre katastrofa. Ovo nam pokazuje da su ova proročanstva u potpunosti ispunjena i iskupljena.

Zato će neki pitati: „Mi smo vernici, tako da su nam gresi oprošteni; zašto i dalje treba da prihvatimo Božji sud i grdnju u poslednjim danima?” Reči Svemogućeg Boga otkrivaju tajnu ove istine, pa hajde da pogledamo šta je rekao Svemogući Bog. Svemogući Bog kaže: „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. (…) Jer, sve to što je čovek mogao biti iskupljen, a njegovi gresi oprošteni, može se samo posmatrati tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Ukoliko, međutim, čovek, koji živi u telu od krvi i mesa, nije oslobođen greha, on samo može da nastavi da greši, beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi danju greši samo da bi se uveče ispovedala. Na taj način, iako će žrtva za greh za čoveka zauvek biti delotvorna, ona neće moći da ga izbavi iz greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav. (…) Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova; on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu, te mora da se osloni na sud putem reči da bi to postigao. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. Ono što je Gospod Isus učinio u Doba blagodati je bilo delo iskupljenja. Ako verujemo u Gospoda, ispovedamo Svoje grehe i pokajemo se, naši gresi su oprošteni. Mi nadalje ne bivamo osuđeni, niti pogubljeni jer smo prekršili zakon i možemo da uživamo u obilnoj blagodati Gospodnjoj. No, da li nas oproštenje greha čini svetima? Da li oproštenje greha znači da smo ostvarili istinsku poslušnost Bogu? Ne, ne znači. Svi jasno uviđamo da vernici greše tokom dana, a potom noću ispovedaju svoje grehe. Mi živimo zarobljeni u ovom ciklusu; često grešimo nehotično, a potom se molimo Gospodu: „Ja zaista patim. Zašto ne mogu da se oslobodim okova greha?” Svi mi želimo da se oslobodimo uplitanja u svetovne stvari zarad Gospoda, želimo da ljubimo Gospoda i druge ljude, ali to što činimo činimo nevoljno. Čak ne možemo da rešimo problem čestog laganja. Zašto je to tako? Zato što ljudi imaju iskvarenu narav i grešnu prirodu. I to je koren greha. Ne rešimo li se korena greha, čak i da pokušamo da se obuzdamo, mi grešimo nehotično. Iako neki pojedinci mogu da se iskreno daju za Gospoda, pate i plaćaju za to cenu, te to izdrže bez žalbi, da li u dubini svog srca mogu istinski da se pokore Bogu? Da li istinski vole Boga? Mnogim ljudima ovo nije jasno. Da bi zadobili blagoslove, ušli u carstvo nebesko i zadobili nagrade, ljudi mogu da učine mnoge dobre stvari. Ali kakva se prljavština meša sa tim dobrim delima? Da li su ona zaprljana prikrivenim motivima? Kada katastrofa dođe, a mi ne budemo uzneti već, naprotiv, u nju bačeni, da li ćemo se žaliti na Boga? Hoćemo li kriviti Boga ili Ga se čak odreći? Kada se Božje delo podudara sa ljudskim predstavama, zahvaljujemo se i slavimo Boga. Ali ako Božje delo nije u skladu sa našim predstavama i nije ono što bismo želeli, da li ćemo suditi Bogu ili Ga čak osuđivati? Gospod poručuje onima koji propovedaju i izgone demone u Njegovo ime: „Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!” (Matej 7:23) da li će ti ljudi stvoriti predstave i opirati se i osuđivati Gospoda? Da se Gospod Isus ipak pojavio u liku jevrejskog Sina čovečjeg, da bi izrazio istine po crkvama, koliko mnogo njih u religioznom svetu bi poricalo Gospoda i otišlo od Njega? Koliko mnogo njih bi prihvatilo istinu koju je Gospod Isus izrekao i reklo da je On jedini istiniti Bog? Koliko mnogo ljudi bi osudilo Gospoda Isusa kao čoveka a ne kao Boga? Vredno je razmisliti o ovim činjenicama. Fariseji u judaizmu su generacijama verovali u Boga i Bogu prinosili žrtve za greh. Kada se Bog Jahve ovaplotio i postao Gospod Isus, zašto fariseji nisu znali da je On pojava Boga Jahvea? Zašto su osuđivali Gospoda Isusa kada je izrazio istinu? Zašto je Gospod Isus prikovan na krst? Šta je suština ovog problema? Zašto fariseji nisu prepoznali Boga iako su u Njega verovali generacijama? Zašto se oni i dalje opiru Bogu i osuđuju Ga? Sami smo videli da se Bog ovaplotio da bi delao u poslednjim danima izražavajući tolike istine. Zašto se onda toliki broj ljudi u religioznom svetu mahnito suprotstavlja, osuđuje, i čak vređa ime Svemogućeg Boga? Da se Gospod Isus opet vratio u liku jevrejskog Sina čovečjeg i izrazio istine u okviru religioznog sveta, da li bi bio izbačen iz crkve ili čak osuđen i potom pogubljen? Moguće je. Svemogući Bog izražava istine na isti način kao i Gospod Isus, i obojica su normalni Sinovi čovečji. Religiozni svet se toliko protivi Svemogućem Bogu; da li bi bili otvoreniji prema Gospodu Isusu u liku Sina čovečjeg? Zašto religiozni svet i dalje sudi ljudima koji slede Svemogućeg Boga, kao da su oni ti koji veruju u čoveka, umesto u Boga? Da su rođeni u vreme Gospoda Isusa, da li bi sudili onima koji slede Gospoda Isusa kao onima koji veruju u čoveka a ne u Boga? Šta je zapravo suština ovog problema? To se događa jer ljudska bića poseduju sotonsku prirodu i žive po iskvarenim naravima. Zato i nije čudno što se opiremo Bogu i osuđujemo Ga. Mnogim ljudima ovo nije jasno. Oni smatraju da jednom kada su nam gresi oprošteni i Bog nas ne vidi kao krivce, mi postajemo sveti. Oni misle da jednom kada su nam gresi oprošteni Bog može da nas prihvati kroz naša dobra dela. Ovakva gledišta su veoma pogrešna. Činjenica da su se fariseji opirali Gospodu Isusu i osuđivali Ga je dovoljna da bismo jasno videli da ljudi poseduju sotonsku prirodu i iskvarene naravi. Dakle, bez obzira koliko godina verovali u Boga, koliko razumeli Bibliju ili koje smo godine rođeni, svi mi i dalje mrzimo istinu, opiremo se Bogu, osuđujemo Ga i nepijatelji smo Božji. Samo iz tog razloga je Božje delo suda u poslednjim danima od ključne važnosti! Zbog svoje sotonske prirode, ljudski rod treba da prihvati Božji sud i grdnju. Bez ovog suda i grdnje, budući da smo iskvareni kako jesmo, mi ćemo uvek grešiti i opirati se Bogu. Mi nikada nećemo biti u skladu s Bogom ili Njemu poslušni, i nikada ne možemo da uđemo u Božje carstvo. Iako svi znamo i razumemo da je Božja narav pravedna, niko ne uspeva da spozna koliko smo mi zastrašujuće i duboko iskvareni od strane Sotone, do koje mere možemo da se opiremo Bogu, ili koliko možemo da mrzimo Sina čovečjeg koji izražava istinu, ili pak drugim rečima, stepen do kojeg možemo da se gnušamo istine. Ljudi uopšte ne mogu da vide ove stvari. Iz tog razloga, uvek imamo mnoge predstave i sumnje u vezi sa Božjim delom suda u poslednjim danima. Svi misle da nas oprost greha čini svetima. Ako nas Bog ne smatra grešnima, mi smo sveti. Božje delo spasenja je dovršeno i On nadalje nema potrebe da sprovodi delo suda. Kada se Gospod Isus vrati, on će nas odvesti u carstvo nebesko, i jednom kad se nađemo na nebu, garantovano ćemo biti poslušni Bogu i obožavati Ga zauvek. No, nije li to notorna besmislica? Ljudi veruju u Boga na zemlji i uživaju u Božjoj blagodati, a ipak i dalje sude i osuđuju Boga. Pa kako bi mogli da budu poslušni i obožavaju Boga gore na nebu? To je nemoguće. Božja reč kaže: „Bez svetosti niko neće videti Gospoda” (Jevrejima 12:14). Ova rečenica predstavlja istinu, nebesko pravilo! Sada bi trebalo da razumemo zašto Bog sprovodi delo suda u poslednjim danima. Bog je došao da bi ljude spasio u celosti, pročistio ih i promenio našu iskvarenu narav, kao i da nas potpuno izbavi od greha i Sotonine sile Svemogući Bog je izrazio svu istinu koja je potrebna da bi se ljudski rod pročistio i spasio, te sprovodi delo suda počev od doma Božjeg. Mnogi Božji izabranici su iskusili Božji sud i pročišćenje, i sada od srca proslavljaju Božju pravednost i svetost. Oni su uvideli koliko su duboko ljudi iskvareni od Sotone, koje konkretno grehe mogu da počine i koliko da se opiru Bogu. Oni su spoznali sebe kakvi su, uvideli ružnoću svoje iskvarenosti i osećaju da se, ako ne prožive Božji sud, već žive prema svojoj iskvarenoj naravi, opiru Bogu, izdaju Ga, i žive poput đavola, da će biti poslati u pakao i biti kažnjeni od Boga, i nedostojni da žive pred Bogom. Stoga osećaju duboko kajanje i gnušaju se sebe, dolaze do istinskog pokajanja i bivaju promenjeni. Samo kada iskusimo Božji sud i grdnju spoznajemo da je Božje delo suda delo Njegovog velikog spasenja i velike ljubavi prema ljudskom rodu.

Mnogi ljudi ne razumeju značenje Božjeg dela suda u poslednjim danima i misle da je ljudski rod, nakon što je Gospod Isus dovršio delo iskupljenja, u potpunosti spasen, te da je Božje delo spasenja ljudskog roda završeno, ali je to teška greška! Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. Svemogući Bog kaže: „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).

Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima je okončalo Doba blagodati. U isto vreme je otpočelo Doba carstva. Jedan aspekt suda u poslednjim danima je da potpuno pročisti i spasi ljude, oslobodi nas od greha i sile Sotone i pruži nam priliku da budemo u celosti zadobijeni od Boga. Drugi aspekt je da razotkrije svaki tip čoveka i razvrsta ga prema njegovoj vrsti, uništi sve sile zla koje se opiru Bogu, te okonča mračno i zlo staro doba. Po tome je Božje delo suda u poslednjim danima značajno. Pročitajmo još jedan odlomak iz reči Svemogućeg Boga. „U Njegovom završnom delu okončanja ovog doba, Božju narav odlikuju grdnja i sud, kojima On razotkriva sve što je nepravedno, kako bi svim ljudima sudio javno i kako bi usavršio one koji Ga iskrenim srcem vole. Samo jedna takva narav može ovo doba da privede kraju. Poslednji su dani već nastupili. Sve što je stvoreno biće razdvojeno po vrstama i podeljeno u različite kategorije, u skladu sa svojom prirodom. Ovo je trenutak u kojem Bog otkriva ishod i odredište ljudskih bića. Kad ljudi ne bi bili podvrgnuti grdnji i sudu, njihovo buntovništvo i nepravednost ne bi ni na koji način mogli da budu razotkriveni. Jedino se kroz grdnju i sud može razotkriti ishod svekolikog stvaranja. Čovek svoje pravo lice pokazuje jedino onda kad je izložen grdnji i osudi. Zli će biti svrstani među zle, dobri među dobre, i sav će ljudski rod biti razdvojen po vrstama. Kroz grdnju i sud razotkriće se ishod svekolikog stvaranja, kako bi zli mogli da budu kažnjeni, a dobri ljudi nagrađeni, i kako bi se sav ljudski rod predao Božjoj vrhovnoj vlasti. Sve se ovo mora ostvariti kroz pravednu grdnju i sud. Pošto je ljudska iskvarenost dostigla svoj vrhunac, a čovekovo buntovništvo postalo isuviše ozbiljno, samo je pravedna Božja narav, ona koja je uglavnom sačinjena od grdnje i suda i koja se tokom poslednjih dana razotkriva, u stanju da čoveka do kraja preobrazi i upotpuni. Samo ova narav može da razotkrije zlo i da na taj način strogo kazni sve nepravednike. (…) Tokom poslednjih dana, samo se pravednim sudom ljudi mogu razdvojiti po vrstama, a čovek preneti u novo carstvo. Na taj se način, kroz pravednu Božju narav grdnje i suda, čitavo doba privodi kraju” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). U poslednjim danima Bog sprovodi delo suda kroz istinu, a ona otkriva svaki tip ljudskog stava prema istini i Bogu. Oni koji ljube istinu i traže ljubav Božju, su ciljna grupa Božjeg spasenja i usavršavanja. Oni čuju glas Božji, vraćaju se Njegovom tronu, jedu i piju Božje reči, doživljavaju Božji sud, kušnje i oplemenjivanje, i konačno bivaju oslobođeni okova i kontrole greha, doživljavaju promenu svojih iskvarenih naravi, i tako bivaju usavršeni od Boga i postaju pobednici, što će reći, prvi plodovi. No, oni koji se opiru Bogu su ciljna grupa koja će biti napuštena i odstranjena. Oni se tvrdoglavo drže teksta iz Biblije i samo čekaju na Gospoda da dođe na oblacima dok se besno opiru Svemogućem Bogu. Tako gube svoju priliku da budu uzneseni i naći će se u katastrofama, plačući. Postoje i oni koji traže samo blagoslove i preko volje prihvataju Svemogućeg Boga samo kako bi izbegli katastrofe. Veruju isključivo u reč, a po svojoj prirodi preziru istinu. Oni veruju u Boga a ipak nikada ne primenjuju istinu, odbijaju da prihvate ili poslušaju Božji sud i grdnju, a njihove iskvarene naravi se nikada ne menjaju. Takvi ljudi su nevernici i zlotvori koji su se ušunjali u Božji dom i svi će oni biti razotkriveni i odstranjeni. Ovo pokazuje da je delo suda u poslednjim danima već otkrilo svaki tip osobe. Mudre i lude device, one koji ljube istinu i one koji to ne čine, žito i kukolj, koze i ovce, svi su oni podeljeni prema svojim kategorijama. Bog nagrađuje dobre i kažnjava zle, vraćajući svakom po njegovim delima. Time se u potpunosti pokazuje Božja pravedna narav, i ispunjava rečeno u Knjizi Otkrivenja: „Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a ko je pravedan neka i dalje čini što je pravedno, i ko je svet neka se i dalje posvećuje” (Otkrivenje 22:11). „Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platim svakome po njegovim delima” (Otkrivenje 22:12).

Svemogući Bog je već oformio grupu pobednika pre katastrofe a delo suda koje je počelo od doma Božjeg je donelo veliki uspeh. Reči koje je Svemogući Bog izrazio su dosegle baš svaki narod na ovoj zemlji i uzdrmale svet, dokazujući da je Bog porazio Sotonu i zadobio slavu. Nakon toga, Bog će spustiti katastrofu i početi da sudi svim nacijama i narodima. Dolazak katastrofe je Božji sud ovom zlom dobu i poslužiće da bi se ljudski rod spasio. Bog se koristi katastrofom da bi Ga ljudi potražili i istražili istiniti put, otkrili delo Spasitelja, došli do Svemogućeg Boga i prihvatili Njegovo spasenje. U isto vreme, On koristi katastrofu da bi se rešio svih zlih sila i onih opakih koji se opiru Bogu i u potpunosti okončao ovo zlo razdoblje u kojem Sotona vlada. Na kraju svi oni koji su iskusili Božji sud i bili pročišćeni, biće zaštićeni od Boga usred katastrofe i biti odvedeni na prelepo odredište. Tako će se završiti Božje delo suda u poslednjim danima. Nakon toga, u novom svetu, Hristovo carstvo na zemlji će u celosti biti realizovano.

Hajde da konačno pogledamo video snimak čitanja Božjih reči. Svemogući Bog kaže: „Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, opominjem te da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog pohvali ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i bune se protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kažnjavanje duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivenje pravedne naravi Božje? Nije li to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog šalje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, koja nakon toga zaudaraju poput leševa. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, kada za to dođe vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe ali nisu u stanju da ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, pa postaju zaverenici sa zlima i deo njihove neuredne rulje, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih tokom smene doba sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još manje će zaslužiti odlazak u carstvo Božje. Oni koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali ih okolnosti primoravaju da se Njime tek uzgred bave, ubrajaju se među one koji obavljaju službu za Njegov narod. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će ostali propasti zajedno sa onima čije službovanje ne zadovoljava standarde. Konačno, Bog će u svoje carstvo dovesti sve Svoje istomišljenike, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni će biti plod Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite šta njih čeka. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).

„Oni koji budu u stanju da ostanu postojani tokom Božjeg dela suda i grdnje u poslednjim danima – to jest, tokom završnog dela pročišćenja – biće oni koji će zajedno s Bogom ući u poslednji počinak; svi koji, kao takvi, uđu u počinak biće oslobođeni uticaja Sotone i zadobijeni od Boga, nakon što su bili podvrgnuti Njegovom završnom delu pročišćenja. Ovi ljudi, koje će Bog konačno zadobiti, ući će u poslednji počinak. U suštini, svrha Božjeg dela grdnje i suda sastoji se u pročišćenju ljudskog roda zarad konačnog počinka; u protivnom, niko od ljudi ne bi mogao da bude razvrstan u različite kategorije prema vrsti, niti da uđe u počinak. Ovo je delo jedini put kojim čovečanstvo može ući u počinak. Samo će Božije delo pročišćenja očistiti ljude od njihove nepravednosti, a samo će Njegovo delo grdnje i suda izneti na videlo one buntovne elemente čovečanstva, odvajajući na taj način one koji mogu biti spaseni od onih koji ne mogu, one koji će preostati od onih koji neće. Kad ovo delo bude dovršeno, svi oni kojima bude dozvoljeno da ostanu biće očišćeni i zakoračiće u više stanje ljudskosti, gde će uživati u neuporedivo lepšem drugom ljudskom životu na zemlji; drugim rečima, oni će započeti svoj ljudski dan počinka i koegzistiraće sa Bogom. Nakon što oni kojima nije dozvoljeno da ostanu budu podvrgnuti grdnji i sudu, njihova prava priroda biće u potpunosti razotkrivena, nakon čega će svi biti uništeni i više im, kao ni Sotoni, neće biti dozvoljen opstanak na zemlji. Čovečanstvu budućnosti više neće pripadati niko od ove vrste ljudi; takvi ljudi nisu prikladni za ulazak u zemlju konačnog počinka, niti su prikladni da se pridruže danu počinka koji će Bog i čovečanstvo zajednički deliti, jer oni su na meti kazne i oni su zli, nepravedni ljudi. Oni su jednom bili iskupljeni, a takođe su bili podvrgnuti sudu i grdnji; uz to, oni su nekada službovali Bogu. Međutim, kad nastupi poslednji dan, oni će ipak biti eliminisani i uništeni zbog svog zla, zbog svog buntovništva i zbog nemogućnosti da budu iskupljeni; oni u budućem svetu nikad više neće nastati, niti će ikada više živeti među ljudima budućnosti. (…) Celokupna svrha konačnog Božjeg dela kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra sastoji se u temeljnom pročišćenju svih ljudi kako bi On zatim mogao da odvede potpuno sveto čovečanstvo u večni počinak. Ova etapa Njegovog dela je od presudnog značaja; to je završna etapa celokupnog Njegovog dela upravljanja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”).