Spasitelj Svemogući Bog se pojavio i deluje u poslednjim danima, te je izrazio na milione reči. On sprovodi delo suda počev od Božjeg doma kako bi u potpunosti pročistio i spasio ljudski rod. Reč se pojavljuje u telu, zbirka Njegovih reči, dostupna je onlajn. Ona nije uzdrmala samo religiozni svet, već svet u celosti. Neki od onih koji ljube istinu i čeznu da se Bog pojavi, pročitali su reči Svemogućeg Boga iz svake od postojećih zemalja i uvideli da su sama istina i izjave onoga što Sveti Duh jeste. Čuli su Božji glas, prepoznali Svemogućeg Boga kao Gospoda Isusa koji se vratio, te došli pred Božji presto. Baš kako je Gospod Isus rekao, „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom“ (Jovan 10:27). No dok mnogi u religioznim krugovima priznaju da su reči Svemogućeg Boga istina, da su one silne i autoritativne, budući da nisu zabeležene u Bibliji, odbijaju da ih prihvate. Veruju da su svako Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bibliji i da se van nje ne mogu naći. Reči Svemogućeg Boga su istina, no budući da ih nema u Bibliji, kako bi mogle da predstavljaju Božje delo i reči? A pojedini, videvši da članovi Crkve Svemogućeg Boga čitaju Reč se pojavljuje u telu umesto Biblije, to osuđuju, govoreći da udaljavanje od Biblije znači izdaju Gospoda i da je to jeres. To me podseti na jevrejske fariseje koji su sudili, osuđivali i borili se protiv Gospoda Isusa samo zato što su Njegovo delo i reči prevazilazili njihovo Sveto pismo i što ga nisu zvali Mesija. Čak su dali da se razapne, te završili kažnjeni i prokleti od Boga, osuđujući narod Izraela. To je tema za razmišljanje! Mnogi religiozni ljudi danas insistiraju na tome da su svako Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bibliji i da se van nje ne mogu naći. Poriču i osuđuju delo i reči Svemogućeg Boga, držeći se ovog pogrešnog gledišta. Pojedini čak otvorenopriznaju da su reči Svemogućeg Boga istina, ali ih ne preispituju, pa zbog toga ispuštaju šansu da dočekaju Gospoda pre velikih nevolja. Nažalost, zapali su u te velike nevolje. „Svako Božje delo i sve Njegove reči su sadržani u Bibliji i van nje se ne mogu naći.“ Ovakva ideja je dovela do toga da bezbroj ljudi propusti svoju šansu da dočeka Gospoda, nanoseći time neopisivu štetu. Zašto je ovakva ideja zapravo pogrešna? Nastaviću dalje i sa vama podeliti ono što znam o tome.

Pre nego što se upustimo u to, hajde da razjasnimo odakle Biblija potiče. Nju čine dva dela: Stari zavet i Novi zavet. Jevreji veruju u Jahvea i koriste Stari zavet. Sledbenici Gospoda Isusa pak koriste Novi zavet. I Stari i Novi zavet su sastavili ljudi vekovima nakon što je Bog dovršio Svoje delo. Biblija nije pala sa neba, niti ju je Bog lično napisao i predao nam je. Ona je sastavljena kroz saradnju religioznih vođa tog vremena. Naravno da nema sumnje da ih je Sveti Duh u tome prosvetio i vodio. Budući da su ljudi ti koji su sastavili Bibliju, Stari zavet nikako nije mogao da obuhvati sadržaj Novog zaveta, niti je Novi zavet ikako mogao da obuhvati Božje delovanje u poslednjim danima. To je zato što ljudi ne mogu da vide u budućnost. Izabrani su stihovi i knjige koji su završili u Bibliji ali nisu se svi zapisi proroka ili apostola našli u Bibliji. Priličan broj ih je izostavljen ili uklonjen. No, to ne predstavlja problem. Budući da su Bibliju sastavljali ljudi, normalno je da su nešto uklonili ili izostavili. Ono u čemu ljudi greše je to što insistiraju na tome da su svako Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bibliji, kao da je to sve što je Bog imao da kaže i učini u tim godinama. U čemu je tu problem? Neke od proročkih knjiga nisu zapisane u Starom zavetu, a par knjiga za koje znamo, poput onih Enoha i Ezre nisu uvrštene u Bibliju. Zato možemo da budemo sigurni da postoje i druge apostolske knjige koje se nisu našle u Novom zavetu, a da ne pominjemo da je Gospod Isus propovedao duže od tri godine i da mora da je rekao toliko toga, no malo je toga zapisano o tome u Bibliji. Kao što je apostol Jovan rekao: „Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet“ (Jovan 21:25). Jasno je da je biblijski zapis o Božjem delu i rečima oskudan! Bez sumnje znamo da ni Stari ni Novi zavet ne sadrže svo Božje delo i sve Njegove reči iz tog doba. To je istina koju bi svako priznao. Mnogi ljudi religioznog sveta ne razumeju Bibliju niti kako je ona sastavljena. Veruju da su svako Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bibliji, te poriču i osuđuju sve što je izvan Biblije. Da li je to u skladu sa istorijskim činjenicama? Zar se takvom tvrdnjom ne sudi Božjem delu? Zar ona nije nasuprot Bogu? Biblija je sastavljena nakon toga i ljudi su ti koji su je sastavili, pa kako bi onda ljudi pre vremena mogli da u Bibliji navedu ono što će se sledeće dešavati? To bi bilo nemoguće jer ljudi nemaju moć predviđanja. Oni koji su sastavljali Stari zavet nisu bili živi u vreme Gospoda Isusa i nisu iskusili delo Gospod Isusa. Kako bi oni mogli da uvrste Njegovo delo i reči ili apostolske knjige u Stari zavet unapred? Isto tako ne postoji način da su oni koji su sastavljali Novi zavet mogli da uvrste Božje delo i reči poslednjih dana u Sveto pismo unapred. Ceo religiozni svet je danas bio svedok dela i reči Svemogućeg Boga. Pojedini su ih proučili i priznali da su sve reči Svemogućeg Boga istina i da poseduju autoritet. No, budući da Biblija ne sadrži reči Svemogućeg Boga, niti Njegovo ime, te se iste u njoj ne mogu naći, oni poriču da je Svemogući Bog pojava Sâmoga Boga. Nije li njihova greška istovetna onoj farisejskoj kada su se fariseji protivili Gospodu Isusu i osuđivali Ga? Fariseji su smatrali, budući da ime Gospoda Isusa nije bilo Mesija, a Njegovo delo i reči nisu bili u skladu sa Svetim pismom, da su mogli da poriču da je On Mesija. Religiozni ljudi danas uviđaju da ime Svemogućeg Boga nij prorečeno u Bibliji, niti se Njegove reči tamo mogu naći, pa poriču i osuđuju delo i reči Svemogućeg Boga. Oni greše uvek iznova razapinjući Boga na krst. Zapravo, iako Biblija ne sadrži opis Božjeg dela i Njegovih reči poslednjih dana, postoje proroštva o novom imenu Božjem u poslednjim danima kao što je ovo koje se pominje u Knjizi proroka Isaije: „Videće neznabošci pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju: i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Jahveova izreći“ (Knjiga proroka Isaije 62:2). A u Knjizi otkrivenja vidimo sledeće: „Pobednika ću učiniti stubom u hramu svoga Boga, te nikada neće izaći iz njega. Napisaću na njemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima, koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime“ (Otkrivenje 3:12). „Ja sam Alfa i Omega – Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!“ (Otkrivenje 1:8). „Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj“ (Otkrivenje 19:6). Biblija takođe proriče da Bog govori više i čini više u poslednjim danima kako je Gospod Isus i rekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje“ (Jovan 16:12-13). Postoji i upozorenje koje se u Knjizi otkrivenja pojavljuje sedam puta: „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!“ (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). Otkrivenje takođe proriče da će Bog otpečatiti dokumenta u poslednjim danima. Jasno, Bog će se, kako je prorečeno, obratiiti crkvama u poslednjim danima i uvesti ljudski rod u sve istine. Kako bi ovo Božje delo ili reči namenjeni poslednjim danima mogli da se pojave u Bibliji unapred? To je nemoguće! Uz sva ta proroštva i očigledne činjenice, zašto je toliko ljudi slepo, širom otvorenih očiju, pa sudi i insistira na tome da su svako Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bbliji, te da se van nje ne mogu naći? Jasno je da imajući petlju dasude i opiru se Bogu u ovom trenutku kada se On pojavio i deluje, ovi ljudi ne razumeju Božje delo i ni izbliza ne uviđaju istinu. Bog ih je osudio i uklonio, i oni su se već našli u velikim nevoljama. Time se obistinjuju stihovi iz Biblije: „Bezumni ginu zbog bezumlja“ (Priče Solomonove 10:21). „Pogibe moj narod jer nema znanja“ (Knjiga proroka Osije 4:6).

Hajde da se osvrnemo na neke od reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Stvari zabeležene u Bibliji su ograničene; one ne mogu predstavljati Božje delo u celosti. Četiri jevanđelja ukupno imaju manje od sto poglavlja, u kojima je zapisan konačan broj događaja, kao što su Isusovo proklinjanje smokve, tri Petrova odricanja od Gospoda, Isusovo javljanje učenicima nakon raspeća i vaskrsenja, učenje o postu, učenje o molitvi, učenje o razvodu, Isusovo rođenje i rodoslov, Isusovo imenovanje učenika i tako dalje. Ljudi, međutim, ove stvari cene kao blago i čak s njima upoređuju današnje delo. Štaviše, oni veruju da se sav posao koji je Isus učinio u Svom životu svodi samo na pobrojano, kao da je Bog sposoban da uradi samo toliko i ništa više. Nije li to apsurdno?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“).

„Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da čini druge stvari? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim doktrinama? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „U vezi Biblije (1)“).

„Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri Jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one mogu biti, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tragati za Bogom. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja svih nebesa i zemlje, onda ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tražiš život, pošto tražiš Božje znanje, a ne tražiš mrtva slova i doktrine ili da shvatiš istoriju, moraš da tražiš današnju Božju volju, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnju Božju volju“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „U vezi Biblije (4)“).

„Ako želiš da vidiš delo Doba zakona i da vidiš kako su Izraelci sledili Jahveov put, onda moraš da pročitaš Stari zavet; ako želiš da razumeš delo Doba blagodati, onda moraš da pročitaš Novi zavet. Ali kako shvataš delo poslednjih dana? Moraš da prihvatiš vođstvo Boga današnjice i da zakoračiš u delo današnjice, jer ovo je novo delo, i niko ga ranije nije zabeležio u Bibliji. Bog je danas otelotvoren i odredio je druge Svoje izabranike u Kini. Bog deluje u ovim ljudima, On nastavlja sa Svojim delom na zemlji, i nastavlja sa na delo Doba blagodati. Današnje delo je put kojim čovek nikada nije išao i put koji niko nikada nije video. To je delo koje nikada ranije nije obavljeno – to je najnovije Božje delo na zemlji. Stoga, delo koje nikada ranije nije obavljeno nije prošlost, jer sada je sada, i tek treba da postane prošlost. Ljudi ne znaju da je Bog obavio veće, novije delo na zemlji, izvan Izraela, da je ono već izašlo izvan okvira Izraela, kao i predskazanja proroka, da je to novo i čudesno delo koje prevazilazi proročanstva, i novije delo izvan Izraela, i delo koje ljudi ne mogu ni da primete ni da zamisle. Kako Biblija može da sadrži konkretne zapise o takvom delu? Ko je mogao unapred da zabeleži svaki delić današnjeg dela, a da ništa ne izostavi? Ko je mogao da zabeleži ovo moćnije, mudrije delo koje prkosi konvencijama u toj memljivoj staroj knjizi? Današnje delo nije prošlost, i budući da je takvo, ako želiš da kreneš novim putem današnjice, onda moraš da se odvojiš od Biblije, moraš ići dalje od knjiga proročanstava ili istorijskih knjiga u Bibliji. Tek tada ćeš moći ispravno da hodaš novim putem i tek tada ćeš moći da zakoračiš u novo carstvo i u novo delo. (…) Kad postoji uzvišeniji put, zašto proučavati taj niski, zastareli put? Kad postoje novije izjave i novije delo, zašto živeti među starim istorijskim zapisima? Nove izjave mogu da te opskrbe, što dokazuje da je ovo novo delo; stari zapisi ne mogu da te zadovolje, niti da zadovolje tvoje trenutne potrebe, što dokazuje da su oni prošlost, a ne delo koje pripada ovom mestu i ovom trenutku. Najuzvišeniji put je najnovije delo, a sa novim delom, ma koliko negdašnji put bio uzvišen, to je samo prošlost na koju se ljudi osvrću, i ma koliko da je vredna odrednica, to je i dalje stari put. Iako je zapisan u ’svetoj knjizi’, stari put je prošlost; iako nema zapisa o njemu u ’svetoj knjizi’, novi put pripada ovom mestu i ovom trenutku. Ovaj put može da te spasi, i ovaj put može da te promeni, jer je on delo Svetog Duha“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „U vezi Biblije (1)“).

„Činjenica koju ovde želim da objasnim je sledeća: ono što Bog jeste i što ima, zauvek je neiscrpno i beskonačno. Bog je izvor života i svih stvari; u Njega ne može da pronikne nijedno stvorenje. Na kraju, moram da nastavim svakoga da podsećam: nikada više ne ograničavajte Boga na knjige, reči, niti na Njegove izjave u prošlosti. Postoji samo jedna reč koja opisuje osobinu Božjeg dela: novo. On ne voli da ide starim putevima niti da ponavlja Svoje delo; štaviše, ne želi da Ga ljudi obožavaju tako što će Ga ograničiti na određeni obim. To je Božja narav“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pogovor“).

Reči Svemogućeg Boga sve čine jasnijim, zar ne? Biblija jeste zapis samo dve faze Božjeg delovanja u Doba zakona i Doba blagodati. Ona je istorijska knjiga i zasigurno ne može da predstavlja celokupno Božje delo i sve Njegove reči. Bog je Stvoritelj, izvor čovekog života. On govori i deluje već milenijumima i neiscrpni je izvor podrške ljudskom rodu, te nas uvek vodi napred. Njegove reči su izvor živih voda, koje stalno teku. Niko ne može obuzdati Božje delo niti reči, a ponajmanje Biblija. On nikada nije prestajao da govori i obavlja novo delo spram Svog plana upravljanja i potreba ljudskog roda. Bog Jahve je izdao zakon da bi upravljao životom čoveka na zemlji u Doba zakona, onda kada Biblije nije ni bilo. Gospod Isus je propovedao o putu pokajanja u Doba blagodati i učinio delo iskupljenja prevazilazeći okvire Starog zaveta. Svemogući Bog se pojavio u poslednjim danima i sprovodi delo suda počev od doma Božjeg. Otvorio je sedam pečata i svitak, izražavajući sve istine koje pročišćuju i spasavaju ljudski rod u njegovoj celosti. Ovo je nova, uzvišenija faza delovanja koja je utemeljena na delu iskupljenja iz Doba blagodati. To delo je novijeg datuma i praktičnije, te se nije moglo pojaviti u Bibliji unapred. Iz ovog vidimo da je Božje delo uvek novo, da stalno napreduje i nikada se ne ponavlja. Njegovo novo delo prevazilazi ono što je zapisano u Bibliji, pružajući čoveku novi put, pa i uzvišenije istine. Tako se naša vera ne može zasnivati samo na Bibliji i sigurno ne možemo tvrditi da su celokupno Božje delo i sve Njegove reči sadržani u Bibliji. Treba da tragamo za delom Svetog Duha i idemo ukorak sa Božjim delovanjem, da bi nas Bog hranio i čuvao svojim trenutnim rečima. Baš kao što Knjiga otkrivenja kaže: „Oni slede Jagnje kud god ono ide“ (Otkrivenje 14:4). To su te mudre device koje mogu da prisustvuju svadbenoj gozbi Jagnjetovoj i zadobiju Božje spasenje u poslednjim danima.

Svemogući Bog sprovodi delo suda poslednjih dana unazad 30 godina i izrazio je na milione reči. Njegovi iskazi su bogati i ništa im ne manjka. Razotkrivaju biblijske tajne zajedno sa tajnama 6000 godina starog Božjeg plana upravljanja. Tajne poput Njegovih ciljeva u upravljanju ljudskim rodom, poput toga kako Sotona čini čoveka iskvarenim, poput toga kako Bog korak po korak spasava ljudski rod od Sotonskih sila, kako Bog pročišćuje ljudski rod i čoveka čini svetim kroz kušnje i oplemenjivanje, poput značaja Njegovog dela suda u poslednjim danima, tajni ovaploćenja i Njegovih imena, stvarne biblijske priče, poput tajni o svemu što može zadesiti čoveka, o konačnom odredištu ljudskog roda i o tome kako Hristovo carstvo nastaje na zemlji. Svemogući Bog isto tako sudi i otkriva istinu o iskvarenosti ljudskog roda i njegovoj bežbožnoj, sotonskoj prirodi. On nam pokazuje put kojim možemo pobeći od greha i kojim nas Bog može u potpunosti spasiti, odnosno kako da se istinski pokajemo, kako da se ostavimo telesnosti i primenjujemo istinu, kako da budemo iskreni, kako da izvršavamo Božju volju, da se bojimo Boga i izbegavamo zlo, te kako da spoznajemo Boga i pokoravamo Mu se, volimo Ga i još mnogo toga. Reči Svemogućeg Boga su daleko bogatije i uzvišenije nego li Božje reči u Doba zakona i Doba blagodati i sve su one istine koje treba da posedujemo kako bismo dosegli Božje spasenje. Neverovatno je koliko otvaraju oči i ispunjavaju čoveka, te pružaju mogućnost da sve to primenimo u praksi. U rečima Svemogućeg Boga pronalazimo svaki odgovor i rešenje za sve naše borbe koje vodimo u veri. Reč se pojavljuje u telu, zbirka koju je Svemogući Bog dao je Biblija namenjena Dobu carstva i ona je ta koja utire put večnom životu kojim je Bog darovao čoveka u poslednjim danima. Jedući, pijući i primenjujući reči Svemogućeg Boga, suočavajući se sa sudom, grdnjom kroz Njegove reči i razumevajući neke od istina, Božji izabrani narod zadobija istinsko razumevanje Boga. Njegova iskvarena narav se pročišćava i menja u različitoj meri, te narod na kraju uspeva da izbegne okove greha i svedoči o tome kako je porazio Sotonu. Ti ljudi su pobednici koje je Bog upotpunio pre velikih nevolja. Možda ime Svemogućeg Boga, Njegovo delo i reči nisu zapisani u Bibliji, no plod koji je iz toga rođen, ono što zapravo proizilazi iz dela i reči Svemogućeg Boga, u potpunosti ispunjavaju biblijska proročanstva. Danas postoje onlajn video zapisi i filmovi o svedočanstvima Božjeg izabranog naroda, koja svetu svedoče o pojavi i delu Svemogućeg Boga. Reči Svemogućeg Boga su poput velikog svetla, koje sija od Istoka ka Zapadu i obasjava ceo svet. Sve veći broj ljudi iz svakog dela sveta koji ljubi istinu istražuje put istine, te se okreće ka Svemogućem Bogu. To je ogroman talas koji zapljuskuje svet i nema sile koja ga može zaustaviti. Baš kao što Svemogući Bog poručuje: „Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u celom svemiru će slediti Njegove izjave; na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će iskazivati divljenje i čežnju, svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga – a sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će izvršiti ovo delo: On će učiniti da svi ljudi širom vaseljene dođu pred Njega i da obožavaju Boga na zemlji, a Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je imao šta da jede. Da bi izbegli glad, ljudi će biti prinuđeni da traže istiniti put. Celu versku zajednicu zadesiće velika glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora predviđenog za uživanje čoveku, pa će ljudi dolaziti i zavisiće od Njega. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi širom vaseljene obožavaće ovo skromno ’ljudsko biće’. Zar to neće biti dan Božje slave? (…) Kada se celo carstvo bude radovalo, biće to dan Božje slave, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji zadobiju izjave iz usta Božjih imaće put da hodaju po zemlji, bilo da su poslovni ljudi, naučnici, prosvetni radnici ili industrijalci, oni koji su bez Božjih reči s teškom mukom će napraviti čak i jedan korak i biće prinuđeni da traže istiniti put. To je značenje reči: ’Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud’“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo“). Doba carstva je Doba Reči. Bog se koristi Svojim rečima kako bi osvojio, pročistio i spasio ljudski rod, te upotpunio grupu pobednika. Ovo u potpunosti ukazuje na autoritet i silu Božjih reči. No, religiozni svet se drži Biblije, odbijajući da prihvati sud Svemogućeg Boga i Njegovo pročišćenje. Ovi su se ljudi zaglavili u svom starom grešnom životu, ispovedaju greh i čine ga iznova a već su uklonjeni kroz Božje delo, te zapadaju u velike nevolje i škrguću zubima. Oni i dalje čekaju Gospoda da dođe na oblaku i uznese ih u nebo, u večni život. Zar time ne puštaju mašti na volju? Baš kako je Gospod Isus rekao: „Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život“ (Jovan 5:39-40). Oni koji se drže Biblije neće zadobiti ni istinu ni život. Samo oni koji veruju u Hrista, koji Ga slede i pokoravaju Mu se, će zadobiti istinu i život. Hristos poslednjih dana, Svemogući Bog, u ovom času izražava istine da bi pročistio i spasio ljudski rod u celosti. Ako priželjkujemo istinu i život, moramo izaći iz biblijskih okvira i ići ukorak sa Bogom, prihvatiti i pokoriti se sudu i pročišćenju Svemogućeg Boga. Samo se tako može izbeći greh i samo tako nas Bog može spasiti u potpunosti, i samo nas tako Bog može sačuvati kroz velike nevolje, pa da zakoračimo u Njegovo carstvo. Oni koji ne odustaju od Biblije već su zaglavljeni u Božjim prošlim delima i rečima, koji odbijaju da prihvate put istine kojim nas je Bog darovao u poslednjim danima, će sasvim propustiti Božje delo spasavanja celokupnog ljudskog roda i sve što mogu je da zapadnu u velike nevolje i budu kažnjeni. Baš kao što Svemogući Bog kaže: „Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“).

Hajde da ovo zaključimo sa još jednim odlomkom iz reči Svemogućeg Boga: „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, slova i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu slova koja mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Spisi koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljuski vek, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“).