Pre 2000 godina ovaploćeni Gospod Isus je bio raspet kako bi iskupio grehe ljudskog roda, posluživši kao žrtva za greh i tako dovršivši Svoje delo iskupljenja. Obećao je da će se vratiti u poslednjim danima, pa svi vernici budno čekaju Gospodnji dolazak i misle da su im kao vernicima u Gospoda svi njihovi gresi oprošteni, te da ih On više ne gleda kao grešnike. Smatraju da su u potpunosti spremni i da samo treba da sačekaju na Gospodnji povratak, pa da budu odvedeni u Njegovo carstvo. Zato ljudi neprestano zure u nebo, čekajući dan kada će se On iznenada pojaviti na oblaku i povesti ih u nebo da se susretnu sa Njim. No, na njihovo veliko iznenađenje, gledaju velike katastrofe koje su otpočele, ali Gospoda još nisu dočekali. Niko ne zna šta se zaista dešava. Iako nisu videli Gospoda kako dolazi na oblaku, videli su Istočnu munju kako dosledno svedoči o tome da se On vratio kao ovaploćeni Svemogući Bog. On je izrazio istine i sprovodi delo suda počev od doma Gospodnjeg. Pojava i delo Svemogućeg Boga su uzdrmali celi religijski svet i izazvali ogromnu reakciju. Delo suda ovaploćenog Boga nimalo nije u skladu sa ljudskim predstavama i zamislima. Mnogi se pitaju: Gospod Isus je već dovršio Svoje veliko delo iskupljenja i Bog nas je nazvao pravednicima, pa zašto bi trebalo da sprovodi delo suda u poslednjim danima? Smatraju da to nije moguće. Religijski krugovi se čak opiru i osuđuju Svemogućeg Boga, odbijajući da sagledaju Njegovo delo, i to sve dok željno iščekuju Gospoda na oblaku da ih uznese u carstvo, u nadi da će izbeći velike katastrofe. Međutim, Božje delo je ogromno i silno i niko ga ne može zaustaviti. Svemogući Bog je oformio grupu pobednika i katastrofe su otpočele, dok se religiozni svet utapa u toj katastrofi, plačući i škrgutajući zubima. Pošto nisu uzneti pre tih katastrofa, oni svoje nade polažu u to da će se to dogoditi tokom njih ili nakon njih. Zašto nisu pružili dobrodošlicu Gospodu pre katastrofa? U čemu su pogrešili? Da li je Gospod Isus prekršio svoje obećanje time što nije poveo vernike u carstvo pre nego što su katastrofe nastupile i tako ih potpuno razočarao? Ili su pak ljudi pogrešno razumeli biblijska proročanstva, verujući u svoje predstave da će Gospod doći na oblaku, pa odbijaju da čuju Božji glas, zbog čega propuštaju priliku da dočekaju Gospoda i podležu katastrofi? Svi su sada vrlo zbunjeni time što Gospod nije došao na oblaku i uzneo vernike pre tih katastrofa. Danas ću podeliti sa vama to kako ja razumem delo suda ovaploćenog Boga u poslednjim danima kao Sina čovečjeg.

Svako kome je Biblija bliska shvata da većina biblijskih proročanstava proriče dve stvari: Gospod će se vratiti i sprovesti delo suda u poslednjim danima. Te dve stvari zapravo čine jednu, a to je da će se Bog ovaplotiti u poslednjim danima da bi sproveo Svoje delo suda. Neki će zasigurno pitati da li postoje biblijski osnovi za ovako nešto. Naravno da postoje. Mnoštvo je biblijskih proročanstava na ovu temu – 200 ili više. Osvrnimo se na jedan od primera, poput ovog u Starom zavetu: „Će on biti sudija među pucima, i on će biti merodavan za narode mnoge” (Knjiga proroka Isaije 2:4). „Jer on dolazi da sudi zemlji. On će da sudi svetu po pravdi, narodima po vernosti svojoj” (Psalmi 96:13). I u Novom zavetu takođe stoji: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma” (1. Petrova 4:17). I sam Gospod Isus je prorokovao da će se vratiti i sprovesti delo suda u poslednjim danima. Gospod Isus je rekao: „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu” (Jovan 5:22). „Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji” (Jovan 5:27). U Knjizi otkrivenja nalazimo proročanstvo: „Govorio je snažnim glasom: ’Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer došao je čas njegovog suda’” (Otkrivenje 14:7). Ova proročanstva jasno govore da će se Gospod vratiti kao Sin čovečji i sprovesti delo suda u poslednjim danima. U to nema sumnje. Možemo da vidimo da je Gospod Isus u Doba blagodati jasno prorokovao da će se u poslednjim danima vratiti kao Sin čovečji radi dela Svog suda. U Knjizi otkrivenja se jasno prorokuje: „Jer došao je čas Njegovog suda.” Ova proročanstva pokazuju da se Gospod ovaploćuje kao Sin čovečji u poslednjm danima, te lično dolazi među nas da sprovede delo suda. Jasno je da je ovo Bog odavno isplanirao i to niko ne može da ospori. Svemogući Bog je izrazio istine za delo suda, te izrekao toliko reči i oformio grupu pobednika. Ovo je dokaz da su ova proročanstva u potpunosti ispunjena. Hajde da se sada osvrnemo na uobičajeno religiozno verovanje da je Gospod dovršio svoje delo iskupljenja, te da je nemoguće da će sprovoditi delo suda u poslednjim danima. Postoje li biblijski osnovi za tako nešto? Da li je Gospod Isus to rekao? Nije. Takve ideje su ništa drugo do ljudske predstave i imaginacije – to je puštanje mašti na volju. One su u potpunoj suprotnosti sa proročanstvima iz Biblije i nijedna od Božjih reči ih ne podržava. Ovakvo razmišljanje je krajnje glupo! Zašto ljudi podrobno ne istraže Gospodnje reči i proročanstva u Bibliji, već umesto toga uporno sude i osuđuju Božje delo u poslednjim danima zbog sopstvenih predstava? Nije li takav stav proizvoljan i nadmen? Biblija sadrži toliko proročanstava o dolasku Sina čovečjeg i sudu u poslednjim danima, pa zašto onda ljudi ne vide Pismo koje im je pred očima? Baš kao što Biblija govori: „Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim” (Matej 13:14-15). Oni mudri treba da tragaju i istraže zašto Bog sprovodi delo suda u poslednjim danima, zašto je Sin čovečji taj koji se pojavio da obavi to delo. Moramo prvo da odgovorimo na ova pitanja da bismo mogli da zaista razumemo biblijska proročanstva.

Hajde da sada pogledamo zašto se Gospod ponovo ovaplotio radi dela suda nakon što je iskupio ljudski rod. Svemogući Bog je već razotkrio ovu tajnu. Pogledajmo šta reči Svemogućeg Boga kažu o tome. „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Jer, sve to što je čovek mogao biti iskupljen, a njegovi gresi oprošteni, može se samo posmatrati tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Ukoliko, međutim, čovek, koji živi u telu od krvi i mesa, nije oslobođen greha, on samo može da nastavi da greši, beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi danju greši samo da bi se uveče ispovedala. Na taj način, iako će žrtva za greh za čoveka zauvek biti delotvorna, ona neće moći da ga izbavi iz greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav. (…) Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova; on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu, te mora da se osloni na sud putem reči da bi to postigao. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne, zar ne? Gospod Isus je iskupio ljudski rod u Doba blagodati, pa zašto bi se onda vratio da sudi u poslednjim danima? To je zato što je Gospod Isus dovršio samo delo iskupljenja, tako završivši samo polovinu Božjeg dela spasenja. Ljudski gresi su time iskupljeni pa nam je data mogućnost da se molimo i imamo zajedništvo sa Gospodom i uživamo u Njegovoj blagodati i blagoslovima. Naši gresi su oprošteni i mi uživamo u miru i radosti koje nam je podario Sveti Duh ali još uvek neprestano grešimo zaglavljeni u vrzinom kolu grešenja, ispovedanja i ponovnog grešenja. Niko ne može da pobegne od okova i stega greha, već živimo boreći se sa tim. To je bolna činjenica i nema načina da se toga oslobodimo. Ovo pokazuje da iako nam je Gospod oprostio grehe, naša grešna priroda i dalje postoji; naša iskvarena narav je i dalje tu. Po svoj prilici ćemo se svakog časa pobuniti protiv Boga, suprotstaviti Mu se i osuđivati Ga. To je neosporna činjenica. Bez obzira koliko dugo je neko vernik, on ne može da pobegne od greha i dostigne svetost ili bude dostojan da se susretne sa Bogom. Time se u potpunosti ispunjava Gospodnje proročanstvo: „Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode!’, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’” (Matej 7:21-23). A u Poslanici Jevrejima 12:14 piše: „Bez svetosti niko neće videti Gospoda.” Ovde vidimo da samo oni koji čine volju Božju mogu da uđu u carstvo nebesko. No, zašto je Gospod rekao da su oni koji propovedaju i izgone demone u Njegovo ime zlotvori? To može da zbuni mnoge. Ovo znači da oni objavljuju svoju veru, ali nastavljaju da greše i nisu se istinski pokajali. Bez obzira koliko propovedali ili izgnali duhova u Gospodnje ime, koliko čuda učinili, oni nemaju Gospodnje odobrenje. Takvi ljudi su u Gospodnjim očima zlotvori. Možda čine stvari u Gospodnje ime, ali time vređaju Gospoda i On to prezire. Da li su ovi ljudi kojima su gresi oprošteni dostojni da uđu u carstvo? Naravno da nisu. Oni i dalje sanjaju o tome da će Gospod doći da ih povede u nebo. To je ljudska fantazija. Jasno je da Gospod Isus kada je propovedao o Svom povratku nije mislio na to da će povesti ljude direktno u nebo da se susretnu sa Njim, već da će izvršiti sud i pročistiti ljude od njihove grešne prirode i iskvarenosti, da će nas u celosti spasiti od greha i sotonskih sila, te nas povesti na divno odredište. To je značenje Božjeg dela suda u poslednjim danima. Siguran sam da sada svi uočavamo da se delo iskupljenja u Doba blagodati odnosilo samo na to da nas iskupi od greha, pa su nam gresi oprošteni. Ovim je izvršena samo polovina dela spasenja a Bog u poslednjim danima čini i veći korak od toga. Na temelju dela iskupljenja Gospoda Isusa, Svemogući Bog izražava istine u poslednjim danima dela suda kako bi u potpunosti pročistio i spasio ljudski rod od greha i oslobodio nas od sotonskih sila. Ovde vidimo da je iskupljenje Gospoda Isusa u celosti utrlo put Božjem sudu u poslednjim danima. Time je udaren temelj. A delo suda Svemogućeg Boga je najozbiljniji korak u okviru Božjeg plana upravljanja čiji je cilj da se spasi ljudski rod i dovrši ovo doba. Prihvatiti samo delo iskupljenja Gospoda Isusa a ne prihvatiti delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima znači stati na pola puta u veri a poslednji korak je najozbiljniji i odrediće našu sudbinu i ishod. Ne prihvatati ovaj korak uistinu znači odustati na pola puta i protraćiti sav prethodno uloženi trud. Verujem da svi razumeju da je poslednji deo puta često i najteži. Poslednja faza na tvom putovanju vere je najbitnija i odlučiće tvoju sudbinu. Što se tiče vernika, ono što odlučuje naš ishod i našu sudbinu jeste Božje delo suda u poslednjim danima. Ako ljudi ne žele to da prihvate, Bog će ih odstraniti i to je zaista tragično. Dakle, možemo biti sigurni da koliko god neko dugo bio vernik, ako ne prihvati Svemogućeg Boga, Bog će ga odstraniti i on će biti ona luda devica koja se našla u velikoj katastrofi plačući i škrgutajući zubima. Mnoštvo onih koji su prethodno bili nevernici direktno je prihvatilo delo Svemogućeg Boga i zadobilo Božje spasenje poslednjih dana. To su oni koji su imali sreće. Oni zamenjuju vernike koji odbijaju da prihvate Gospoda Isusa i koji su odstranjeni. Neće li se vernici zbog toga najviše kajati? Nakon svih tih godina čekanja na Gospoda, vide Svemogućeg Boga koji sprovodi delo suda i izražava tolike istine, ali odbijaju to da prihvate, već tvrdoglavo čekaju Gospoda da se pojavi na oblaku, tako se kladeći sa Bogom. Na kraju će izgubiti šansu da budu spaseni. Neće li to biti strašno tužno za jednog vernika?

Neki mogu da se zapitaju kako to Svemogući Bog sprovodi delo suda i pročišćuje ljudski rod da bi ga u celosti spasio. Toliko je toga da se razmeni na temu ovih istina, da ćemo danas samo zagrebati po površini. Svemogući Bog kaže: „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). Reči Svemogućeg Boga veoma jasno poručuju da je Njegov sud u poslednjim danima mahom tu da sudi iskvarenoj suštini ljudskog roda kroz izražavanje istine, da razotkrije našu iskvarenost a sve da bismo se pokazali kakvi jesmo i spoznali sebe, te prepoznali sopstvenu iskvarenost. Tada osećamo kajanje, preziremo sami sebe i mrzimo svoje telo, što nas dovodi do istinskog pokajanja. Ovo se delo suda ne izražava kroz svega nekoliko istina da bi ga ljudi razumeli, već Bog izražava mnoge aspekte ove istine. Sve te istine su tu da sude, razotkrivaju, orezuju i obračunaju se sa ljudskim rodom kao i da ga testiraju i oplemene ga. Naročito one Božje reči koje sude i razotkrivaju ljudsku iskvarenu suštinu oštroumno otkrivaju ljudsku sotonsku narav i našu prirodu i suštinu. Dirljive su ove reči koje čitamo i gađaju pravo u naša srca. Uviđamo da smo toliko duboko iskvareni da nismo dostojni da se nazovemo ljudima. Nemamo gde da se sakrijemo i želimo da se zakopamo među zemljine pukotine da bismo izbegli Božji gnev. Jedino kroz sud možemo da spoznamo istinu o sopstvenoj iskvarenosti, pa se kajemo i uviđamo da nismo dostojni Božjih blagoslova, ni toga da budemo odvedeni u Njegovo carstvo. Budući da smo tako iskvareni, nismo dostojni da gledamo Boga. Bez Božjeg suda i grdnje, nikada ne bismo zaista spoznali sebe, već bismo samo isprazno ispovedali svoje grehe, bez spoznaje da u potpunosti živimo vođeni sotonskim naravima. Nastavili bismo da se bunimo protiv Boga i da Mu se opiremo i dalje misleći da možemo stići na nebo. Takav stav je besraman i sulud, bez trunke samosvesti. Oni od nas koji proživljavamo sud i pročišćenje Svemogućeg Boga iz prve ruke znamo da su Njegove reči istina, da su neprocenjive! Samo istine koje izražava Bog mogu da nas pročiste od naše iskvarenosti i spasu nas od greha. Samo kroz iskustvo suda Njegovih reči možemo da pročistimo i promenimo naše iskvarene naravi, pa možemo da postanemo oni koji vrše volju Božju i koji su dostojni da uđu u carstvo. Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima čini naš put, istinu i život. Kroz delo Svemogućeg Boga možemo da zadobijemo istinu i život i živimo pred Bogom što je ogroman blagoslov od Boga!

U ovom trenutku našeg zajedništva, mislim da većina nas razume da Božje delo da spasi ljudski rod nije ni izbliza toliko jednostavno kako smo mislili. Ne samo da je Njegovo delo spasenja tu da nas iskupi i prašta nam grehe i to bi bilo to, već je tu da nas u potpunosti spasi od zla i greha, da nas sačuva od sotonskih stega, da bismo mogli da se pokorimo Bogu i obožavamo Ga. Jedino kroz delo suda to možemo postići. Svemogući Bog u ovom trenutku izražava mnoge istine i sprovodi delo suda. Ovo Njegovo delo je apsolutno impozantno i neuporedivo sa bilo čim! Reči Svemogućeg Boga su prodrmale ceo svet i uzdrmale vaseljenu. Sve oči su uprte u Božje veliko delo u poslednjim danima i ono je šokiralo svet. Svi koji ljube istinu istražuju Božje delo poslednjih dana, dok samo oni koji istinu ne vole zatvaraju svoje oči pred njom i na nju se ne obaziru. No, religiozni svet ili nevernici nikada neće uticati na Božje delo. Ono se kreće napred, nezaustavljivo. Velike nevolje su započele u trenuću oka a Božje delo suda u poslednjim danima je na svom vrhuncu. Što se tiče Njegovih sledbenika, sud je počeo od doma Božjeg, jedne usavršavajući, a mnoge odstranjujući. Po pitanju drugih, katastrofe se postepeno bave zlotvorima koji se opiru Bogu, zauzdavajući zlo doba sa Sotonom na čelu do njegovog potpunog kraja. Potom ćemo dočekati novo doba i u njega zakoračiti, a time će nastati Hristovo carstvo na zemlji. Oni koji i dalje čeznu da Gospod dođe na oblaku zapašće u veliku katastrofu, plačući i škrgutajući zubima, time ispunjavajući proročanstvo iz Knjige otkrivenja: „Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski” (Otkrivenje 1:7). Svemogući Bog takođe kaže: „Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je ’Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos’ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”).