Svima nam je poznato da se pre 2000 godina Gospod Isus pojavio i činio dela po Judeji kako bi iskupio ljudski rod, te da je propovedao sledeće: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!” (Matej 4:17). Izrazio je mnoge istine i pokazao mnoge znake i čuda, uzdrmavši judejski narod. Istaknute vođe unutar judaizma su uvidele koliko su delo Gospoda Isusa i Njegove reči autoritativni i silni a On je oduvek zadobijao sledbenike. Ove su vođe imale osećaj da Isusovo delo ugrožava njihov položaj, te su počele da traže nešto što bi upotrebile protiv Njega, izmišljale svakojake glasine i laži, osuđivale Ga i sprečavale ljude da Ga slede. To što je Isus bio Sin čovečji a ne u duhovnom obličju činilo ih je još besramnijima i neobuzdanijim. Njegovo delo i reči koji prevazilaze zakon su im poslužili kao izgovor da Ga mahnito osuđuju i progone, te prikuju na krst. Zbog toga ih je Bog prokleo i kaznio, osuđujući Izrael na propast u trajanju od 2000 godina. Na taj način je jevrejski narod izgubio Božje spasenje. Sada se Isus vratio u poslednjim danima kao ovaploćeni Svemogući Bog, koji izražava istine i sprovodi delo suda počev od Božjeg doma kako bi u potpunosti pročistio i spasio ljudski rod. Oni koji unutar svih veroispovesti čeznu da se Bog pojavi, pročitali su reči Svemogućeg Boga, prepoznali Njegov glas i okrenuli se ka Svemogućem Bogu. No, mnoge religiozne vođe to ne mogu da prihvate. Njihova dobra ovca je napustila stado, pa su se njihov položaj i način života našli u opasnosti, sa čim oni ne mogu da se pomire. Izmišljaju svakojake laži kako bi porekli i osudili pojavu i delo Svemogućeg Boga, čineći sve što je u njihovoj moći da obmanu vernike i spreče ih da potraže pravi put. Govore da je Gospod Isus već iskupio ljudski rod i da je Božje delo spasenja dovršeno, te da će On vernike uzneti kada dođe. Dela spasenja više nema. Čak bučno negoduju: „Ako se Gospod vrati, a nas ne povede u carstvo, onda On i nije Gospod! Gospod koji u telu sprovodi delo suda zapravo ne može biti Gospod! Gospod je samo onaj, Gospod u kojeg verujemo, koji će nas uzneti!” Pogotovo kada shvate da Svemogući Bog nije u duhovnom obličju, već je običan Sin čovečji, postaju još neposlušniji i još Ga žustrije osuđuju i hule na Njega. Čak se pridružuju snagama Komunističke partije koje hapse vernike zbog širenja jevanđelja. Oni svojim postupcima Boga iznova razapinju. Razmislite o tome. Zašto se svaki korak Božjeg dela poriče, osuđuje i nailazi na otpor religioznih krugova? To je zato što je čovečanstvo toliko duboko iskvareno od Sotone. Svako ima sotonsku prirodu; svaki pojedinac prezire istinu i dozlogrdila mu je. Drugi razlog tome je što ljudi ne razumeju Božje delo i smatraju Njegovo delo spasenja ljudskog roda jednostavnijim nego što ono jeste. Poznato nam je da su Izraelci verovali da jednom kada Božje delo u Doba zakona bude dovršeno, sve što treba je da se povinuju takvom zakonu i biće spaseni, a Mesija će ih kada dođe odvesti pravo u carstvo. I šta se dogodilo? Gospod Isus je došao a jevrejski narod Ga je razapeo. Oni iz Doba blagodati su mislili da su sa Isusovim iskupljenjem njihovi gresi oprošteni, a oni jednom zauvek spaseni, te da bi trebalo da budu odvedeni direktno u carstvo kada se Gospod vrati. I šta se dogodilo? Svemogući Bog je došao i ponovo je razapet od strane religioznih krugova u savezništvu sa sotonskim režimom. Oni su mišljenja da je, nakon što je Gospod Isus dovršio Svoje delo, Božje delo spasenja završeno. No, da li je zaista tako?

Zapravo, svaki novi korak koji Bog načini kroz Svoje delo je davno unapred prorečen. Kada je Isus došao radi svog dela iskupljenja, proroci su već bili predskazali Njegov dolazak. „Devojka će zatrudneti i sina će roditi, i nadenuće mu ime ’Emanuil’” (Knjiga proroka Isaije 7:14). „Ta, nama se muško dete rodilo, nama je sin dat; vlast je njemu na ramenu. I on će se zvati: Divni Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Vladar Mirotvorni” (Knjiga proroka Isaije 9:6). Kada je reč o Božjem delu suda u poslednjim danima, brojna su biblijska proročanstva na tu temu, njih najmanje 200. Pogledajte šta je Gospod Isus rekao: „Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:48). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu” (Jovan 5:22). A u Petrovoj knjizi nalazimo: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma” (1. Petrova 4:17). Ko god da je zainteresovan za Božje delo, lako može doći do toga na čemu se ono zasniva, pa neće tako agresivno, nepokolebljivo insistirati da se Bog prikuje na krst. Samo ovo pokazuje u kojoj meri je Sotona iskvario ljudski rod. Celo čovečanstvo ima sotonsku prirodu i pošteno je reći da su ljudi Božji neprijatelji. Svi smo spoznali ovu činjenicu: Od Doba zakona, do Isusovog iskupljenja u Doba blagodati, pa sad do poslednjih dana, u kojima Svemogući Bog u telu sprovodi delo suda kako bi zaokružio delo navedenih doba, jasno je da Božje delo spasenja ljudskog roda obuhvata tačno tri faze. Zašto je, dakle, neophodno da Njegovo delo spasenja bude sprovedeno kroz tri faze? To je nešto što ljudi ne mogu da dokuče, što je mnoge navelo da se opiru Božjem delu i osuđuju ga. Posledice toga vode u grob. Zato se danas bavimo razlogom Božjeg delovanja u tri koraka.

U poslednjim danima delo Svemogućeg Boga je razotkrilo sve tajne Njegovog plana upravljanja. Hajde da pročitamo odlomak iz reči Svemogućeg Boga da bismo ovo bolje razumeli. Svemogući Bog kaže: „Šest hiljada godina dugo delo Božjeg upravljanja podeljeno je u tri etape: Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Sve ove tri etape dela su zarad spasenja ljudskog roda, odnosno, one su zarad spasenja ljudskog roda koji je Sotona ozbiljno iskvario. U isto vreme, međutim, one i postoje kako bi Bog mogao da se bori sa Sotonom. Dakle, baš kao što je delo spasenja podeljeno u tri etape, tako je i borba sa Sotonom podeljena u tri etape, dok se ova dva aspekta Božjeg dela izvode istovremeno. Borba sa Sotonom se vodi zapravo zarad spasenja ljudskog roda, a budući da delo spasenja ljudskog roda nije nešto što se može uspešno dovršiti u jednoj etapi, borba sa Sotonom je takođe podeljena u faze i razdoblja, i rat sa Sotonom se vodi u skladu sa potrebama čoveka i stepenom Sotonine iskvarenosti nad njim. (…) Postoje tri etape u delu čovekovog spasenja, što će reći da je borba sa Sotonom podeljena u tri etape kako bi se Sotona porazio jednom za sva vremena. Ipak, unutrašnja istina celokupnog dela borbe sa Sotonom jeste ta da se njeni efekti u delu postižu kroz nekoliko koraka: davanje blagodati čoveku, pretvaranje čoveka u žrtvu za greh, opraštanje čovekovih greha, osvajanje čoveka i usavršavanje čoveka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”). Možemo da primetimo da se Božje delo spasenja odvija u tri faze. To su delo Boga Jahvea u Doba zakona, delo iskupljenja Gospoda Isusa u Doba blagodati i delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima u Doba carstva. Ove tri faze dela obuhvataju celokupno Božje delo spasenja i to je način na koji Bog spasava ljudski rod od sotonskih sila, korak po korak, kako bi nas zadobio u potpunosti. Značaj koji stoji iza svakog od koraka je veoma dubok. Svaki je neophodan u okviru Božjeg plana upravljanja kako bi se ljudski rod spasio i predstavlja ozbiljan deo procesa da bi se iskvareni ljudski rod mogao spasiti od greha i sotonskih sila.

Sledeće, želeo bih da ukratko opišem tri faze Božjeg dela koje se zasnivaju na Njegovim rečima. Hajde da prvo porazgovaramo o prvom koraku Božjeg dela koji se odnosi na čovekovo spasenje: delu u Doba zakona. Svi znamo da su pre nego što je Bog izvršio Svoje delo u Doba zakona ljudi bili potpuno naivni. Nisu znali kako da obožavaju Boga, niti kako da žive svoj život na zemlji. Neprestano su grešili i vređali Boga, a da nisu ni znali šta je greh. Kako bi pomogao ljudima da se udalje od greha i žive ispravno, Bog je otpočeo Svoje delo u Doba zakona. Hajde da pročitamo odlomak Božjih reči o tome. „Tokom Doba zakona, Jahve je izložio brojne zapovesti kako bi ih Mojsije preneo Izraelcima koji su ga pratili na povratku iz Egipta. Ove zapovesti je Jahve dao Izraelcima i one nisu imale nikakve veze sa Egipćanima; trebalo je da te zapovesti obuzdaju Izraelce, a On ih je koristio da bi im ispostavio Svoje zahteve. Da li su poštovali Šabat, da li su poštovali svoje roditelje, da li su obožavali idole i tako dalje – sve su to bila načela prema kojima im je presuđivano da li su grešni ili pravedni. Među njima je bilo nekih koje je pogodio Jahveov oganj, nekih koji su kamenovani do smrti i nekih koji su dobili Jahveov blagoslov, a to je određivano prema tome jesu li poštovali te zapovesti ili ne. Oni koji nisu poštovali Šabat, kamenovani su do smrti. Sveštenike koji nisu poštovali Šabat, pogodio je Jahveov oganj. Oni koji nisu iskazivali poštovanje prema svojim roditeljima, takođe su kamenovani do smrti. Jahve je sve ovo pohvalio. Jahve je uspostavio Svoje zapovesti i zakone da bi ljudi, dok ih On vodi kroz život, čuli Njegovu reč, pokorili se i kako se protiv Njega ne bi bunili. On je koristio ove zakone da bi novorođeni ljudski rod držao pod kontrolom i da bi postavio čvršće temelje za Svoje buduće delo. I tako je, na osnovu dela koje je Jahve obavio, prvo doba nazvano Dobom zakona” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo u Doba zakona”). U Doba zakona, Bog Jahve je izdao mnoge zakone i zapovesti, podučavao ljudski rod kako da obožava Boga i kako da upravlja svojim životom. Oni koji su sledili zakon zadobili su Božju zaštitu i blagoslove, dok su oni koji su ga kršili morali da prinose žrtve da bi im gresi bili oprošteni. U protivnom bi se susreli sa Božjom kaznom i prokletstvom. Oni u Doba zakona su lično upoznali Božju pravednost i gnev, Njegovu neuvredljivu narav, kao i Njegovu milost i blagoslove. Zato su se svi bojali Boga Jahvea i pokoravali se Njegovom zakonu i zapovestima. Uživali su Božju zaštitu i na zemlji živeli ispravnim načinom života. Hajde da sada razmislimo o ovome: Da Bog nije izvršio Svoje delo u Doba zakona, šta bi se dogodilo sa ljudskim rodom? Bez zakonskih ograničenja ili Božjeg vođstva, celokupni ljudski rod bi zapao u totalni haos i našao se zarobljen od strane Sotone. To što je Bog ljudskom rodu podario zakon je bilo od neverovatne važnosti! Njegovo delo u Doba zakona je čoveka naučilo šta je greh, a šta pravednost, te mu ukazalo na to da greh traži žrtvu pokajnicu. Prva faza Božjeg dela ne samo da je ljudski rod izvela na pravi put u njihovim životima, već je dovela do sledeće faze, utrla put delu iskupljenja u Doba blagodati.

U kasnijim godinama Doba zakona, celokupno čovečanstvo je bilo u toj meri iskvareno od strane Sotone da je sve više grešilo, pa ga zakon više nije mogao kontrolisati. Nisu imali dovoljno žrtava za prinos koliko su grešili, pa su se suočavali sa osudom i smrtnom kaznom određenim zakonom, i dozivali Boga u svom bolu. I tako se sam Bog ovaplotio kao Gospod Isus i sproveo delo iskupljenja, započinjući Doba blagodati i donoseći kraj Dobu zakona. Hajde da pročitamo još koju reč Svemogućeg Boga. „U Dobu blagodati, Isus došao da iskupi ceo posrnuli ljudski rod (ne samo Izraelce). Pokazao je milost i blagost prema čoveku. Isus koga je čovek video u Dobu blagodati bio je ispunjen blagošću i uvek je bio blagonaklon prema čoveku, zato što je došao da spase čoveka od greha. Bio je u stanju da ljudima oprosti njihove grehe sve dok Njegovo raspeće nije u potpunosti iskupilo čoveka od greha. U tom razdoblju, Bog se pojavio pred čovekom sa milošću i blagošću; to jest, On je čoveku postao žrtva za greh i bio je razapet zbog čovekovih grehova, da bi zauvek bili oprošteni” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”). „Da nije bilo Isusovog iskupljenja ljudi bi zauvek živeli u grehu prerastajući u grešno potomstvo, potomstvo demona. Da se tako nastavilo, ceo svet bi postao stanište Sotone, mesto u kome on obitava. Delo iskupljenja je, međutim, zahtevalo ispoljavanje milosti i dobrote prema ljudskom rodu; samo je na taj način ljudski rod mogao primiti oproštaj i konačno steći pravo da bude upotpunjen i sasvim zadobijen od Boga. Bez ove faze dela, plan upravljanja za šest hiljada godina ne bi mogao da se ostvari. Da Isus nije bio razapet, da je samo isceljivao bolesne i isterivao demone, ljudima njihovi gresi ne bi mogli u potpunosti da budu oprošteni. Za tri i po godine koje je Isus proveo obavljajući Svoje delo na zemlji, dovršio je samo polovinu Svog dela iskupljenja; zatim je, time što je prikovan za krst i što je postao oličenje grešnog tela, time što je predat zlikovcu, dovršio delo raspeća i zagospodario sudbinom ljudskog roda. Tek nakon što je predat u ruke Sotoni, On je iskupio ljudski rod. Trideset tri i po godine proveo je na zemlji u stradanju, ismevan, oklevetan i napušten, do te mere da čak nije imao gde da spusti glavu, gde da se odmori, da bi kasnije bio i razapet, celim Svojim bićem – Svojim svetim i nedužnim telom – prikovan za krst. Izdržao je svaku moguću patnju. Vlastodršci su Mu se rugali i bičevali Ga, a vojnici su mu čak pljuvali u lice; ipak, On je izdržao do kraja ne pustivši ni glasa, pokoravajući se bezuslovno sve do same smrti, nakon čega je iskupio ceo ljudski rod. Tek tada je mogao da počine. Delo koje je Isus obavio predstavlja samo Doba blagodati; ono ne predstavlja Doba zakona, niti je zamena za delo poslednjih dana. To je suština Isusovog dela iz Doba blagodati, drugog po redu doba kroz koje je ljudski rod prošao – koje se još naziva i Dobom iskupljenja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Istinita priča o delu iz Doba iskupljenja”). Kada je Isus živeo među nama, propovedao je sledeće: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!” (Matej 4:17). Naučio je čoveka da se ispoveda i pokaje, da voli druge kao samoga sebe, da prašta drugima sedamdeset puta sedam, da ljubi Boga celim svojim srcem, svom dušom i razumom, da obožava Boga u duhu i istini, a i više od toga. Isusove reči su ljudima ukazale na to šta je Božja volja i postavile jasan cilj i pravac njihovoj veri. To je bio korak dalje u odnosu na zakonska ograničenja i pravila. On je takođe pokazao mnoge znake i čuda, isceljivao bolesne, izgonio zle duhove i praštao grehe. Bio je veoma trpeljiv i strpljiv. Svaki pojedinac je mogao da oseti Božju ljubav i milost, vidi Njegovu ljupkost i približi se Bogu. Na kraju je Gospod Isus prikovan na krst, služeći kao večita žrtva za greh, praštajući naše grehe jednom zauvek. Nakon toga čovek je samo trebalo da se ispovedi i pokaje za svoje grehe pred Gospodom da bi mu bilo oprošteno, pa ne bi bio proklet i kažnjen po zakonu. Ljudi su imali mogućnost da dođu pred Boga u molitvi i uživaju u miru, radosti i obilju blagoslova kojim ih je Gospod darivao. Jasno je da je Isusovo delo iskupljenja predstavljalo veliki blagoslov za ljudski rod, da nam je omogućilo da opstajemo i napredujemo do današnjeg dana.

Dakle, budući da je Gospod Isus dovršio Svoje delo i iskupio nas iz kandži Sotone, znači li to da je Božje delo spasenja dovršeno? Da li to znači da nam Božje delo spasenja više nije potrebno? Odgovor je: „Ne znači.” Božje delo nije dovršeno. Ljudskom rodu je potreban još jedan korak u okviru Božjeg dela spasenja. Gospod Isus je iskupio čoveka i naši gresi su nam oprošteni, ali nismo se rešili naše grešne prirode. Nas pokreće naša grešna priroda i stalno obitavamo u iskvarenosti. Ne možemo a da sve vreme ne lažemo i ne grešimo. Bunimo se protiv Gospoda i opiremo Mu se, te ne umemo da primenimo Njegove reči. Svi živimo grešeći, ispovedajući se, pa ponovo grešeći, i tako u krug, u toj mučnoj borbi protiv greha. Niko ne može da pobegne od okova i stega greha. Da li bi onda ljudi koji ne mogu da pobegnu od greha zaista mogli da budu uzneti u carstvo bez suda i pročišćenja? Definitivno ne bi. Bog je sveti Bog. „Bez svetosti niko neće videti Gospoda” (Jevrejima 12:14). Bog nikada ne bi dopustio onima koji i dalje mogu da sagreše i opiru Mu se da zakorače u Njegovo carstvo. Zato je Gospod prorekao da će ponovo doći nakon što dovrši Svoje delo iskupljenja. Gospod Isus se vraća da bi čoveka u potpunosti razrešio njegove grešne prirode, da nas spasi od greha pa da postanemo sveti i uđemo u Božje carstvo. Baš kako je Gospod Isus rekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). I u Knjizi otkrivenja je prorečeno: „Govorio je snažnim glasom: ’Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer došao je čas njegovog suda’” (Otkrivenje 14:7). Vidimo da Gospod Isus izražava istine i sprovodi delo suda po Svom dolasku, te usmerava čoveka da zakorači u svu istinu. Odnosno, spasava ljudski rod od greha i sotonskih sila u celosti, uvodeći nas u Božje carstvo. Ovo je korak koji je Bog davno isplanirao i poslednji korak u okviru Božjeg plana upravljanja. Hajde da pročitamo neke od reči Svemogućeg Boga da bismo bolje razumeli ovaj aspekt istine.

Svemogući Bog kaže: „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”).

„Čoveku su gresi bili oprošteni zahvaljujući žrtvi za greh, jer je delo raspeća već bilo privedeno kraju i Bog je već bio nadvladao Sotonu. Ali se zato iskvarena narav u čoveku i dalje zadržala, čovek je i dalje mogao da greši i da se opire Bogu, a Bog još uvek nije zadobio ljudski rod. Upravo zbog toga, Bog u ovoj etapi Svog dela koristi reč kako bi razotkrio iskvarenu narav čovekovu, primoravajući ga da deluje u skladu s pravim putem. Ova je etapa smislenija i, ujedno plodonosnija od prethodne, jer je sada reč ta koja neposredno opskrbljuje život čovekov i omogućava potpuno obnavljanje čovekove naravi; ona je neuporedivo temeljnija od prethodne etape dela. Prema tome, ovaploćenjem u poslednjim danima upotpunjen je značaj Božjeg ovaploćenja i do kraja dovršen Božji plan upravljanja čovekovim spasenjem” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”).

„Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).

Čitanje ovih reči nam pomaže da uvidimo zašto Bog sprovodi delo suda u poslednjim danima. Delo iskupljenja Gospoda Isusa nam je samo oprostilo grehe ali naša grešna priroda je i dalje duboko ukorenjena. Potrebno nam je da Bog izgovori još istina i otpočne delo suda kako bi u potpunosti pročistio i spasio ljudski rod. To jest, delo iskupljenja Gospoda Isusa je samo utrlo put delu Božjeg suda poslednjih dana, koje je ključni, centralni deo celokupnog Božjeg dela spasenja. To delo takođe predstavlja naš jedini put ka punom spasenju i ulasku u carstvo. Kada ovaj korak bude načinjen, čovekova iskvarena narav će biti pročišćena i mi ćemo prestati da grešimo i opiremo se Bogu. Moći ćemo da se istinski pokorimo Bogu i ljubimo Ga, a Božje delo spasenja ljudskog roda će u potpunosti biti dovršeno. To će značiti ostvarenje Božjeg 6000 godina dugog plana upravljanja. Svemogući Bog se pojavio i dela u poslednjim danima, okončavši Doba blagodati i otpočevši Doba carstva. On je izrazio sve istine koje su bile potrebne da celokupni ljudski rod bude pročišćen i spasen, otkrivajući ne samo sve tajne Božjeg plana upravljanja, već i sudeći i izlažući videlu svu čovekovu sotonsku prirodu i narav koji se protive Bogu, te razotkrio sve naše predstave o Bogu i naša pogrešna verska razmišljanja. On nam je isto tako podario put kojim da pobegnemo od greha i budemo u potpunosti spaseni i još mnogo toga. Reči Svemogućeg Boga su neprocenjive! To je ono od istine što ljudi moraju da poseduju da bi bili pročišćeni i u potpunosti spaseni, i to su reči koje Bog nikada nije izgovorio u Doba zakona ili Doba blagodati. Bog nam u poslednjim danima donosi put u večni život. Mnogi od Božjih izabranika koji su pretrpeli Njegov sud, spoznali su istinu svoje iskvarenosti i svoje sotonske prirode koja se opire Bogu, te zadobili pravi uvid u Božju pravednost, neuvredljivu narav i izgradili bogobojažljivost. Oni su konačno slobodni od okova greha i proživljavaju istinito ljudsko obličje. Svaki od njih ima neverovatno svedočanstvo o tome kako je oslobođen greha i o pobedi nad Sotonom. Svi Božji izabranici znaju da Božje delo suda poslednjih dana predstavlja Njegovo konačno spasenje ljudskog roda! Bez ovog dela suda, mi nikada ne bismo uvideli istinu o sopstvenoj iskvarenosti, nikada ne bismo spoznali koren sopstvenog greha i nikada ne bismo mogli da pročistimo i promenimo svoju iskvarenu narav. Svemogući Bog je već oformio gupu pobednika pre velikih nesreća, a Njegovo jevanđelje carstva se raščulo po zemaljskoj kugli. Činjenice pokazuju da je Svemogući Bog u potpunosti porazio Sotonu i zadobio svu slavu i da je Njegov 6000 godina dug plan upravljanja dovršen. Velike nevolje su otpočele i svi koji čine zlo i opiru se Bogu će biti kažnjeni i uništeni u velikim nesrećama, dok će oni koji su pretrpeli sud i koji su pročišćeni biti zaštićeni od Boga kroz velike nesreće. Tada će nastupiti novo nebo i nova zemlja – Hristovo carstvo će se jasno pokazati na zemlji, a oni koji budu ostali će biti Božji narod koji će zauvek živeti u Božjem carstvu i uživati u Njegovim blagoslovima i u onome što je On obećao. Ovim se zaista obistinjuju proročanstva iz Knjige otkrivenja: „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka” (Otkrivenje 11:15). „Uto sam čuo snažan glas sa prestola kako govori: ’Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sȃm Bog će biti među njima!’ On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada” (Otkrivenje 21:3-4).

Sa ovog stanovišta možemo da sagledamo koliko su dragocena i praktična tri koraka Božjeg dela! Svaki od njih je tu da razreši problem čovekove grešnosti i ispuni jedan cilj. To jest da spasi ljudski rod od sile Sotone i greha, korak po korak, da bismo potom mogli da zakoračimo u Božje carstvo i primimo Njegova obećanja i blagoslove. Svaka od faza delovanja je povezana sa onom narednom, a svaki korak se gradi na temelju prethodnog, te je svaki čvršći i viši u odnosu na poslednji. Oni su usko povezani, isprepletani i ne bi mogli da funkcionišu jedan bez drugog. Vidite, bez dela u Doba zakona niko ne bi znao šta je greh i Sotona bi nas sve zgazio, jer živimo u grehu. Oteo bi nas i uništio. Bez dela iskupljenja iz Doba blagodati, ljudski rod bi bio kažnjen zbog prevelikog broja greha koje je počinio i mi ne bismo opstali do danas. A šta da Bog nije sproveo delo suda u poslednjim danima? Bez njega nikada ne bismo izbegli okove greha niti bili dostojni da uđemo u carstvo nebesko. Završili bismo uništeni jer smo istinski grešni. Jasno je da bi bez samo jednog od ova tri koraka dela, ljudski rod pripao Sotoni i nikada ne bi mogao da bude spasen u celosti. Ove tri faze dela obuhvataju celokupni Božji plan upravljanja za Božje spasenje čoveka. Svaki korak je ozbiljniji od prethodnog i svaki od njih je Bog pedantno uredio da bi spasio ljudski rod. Ovo nam u potpunosti pokazuje koliko je ljubav Božja prema čovečanstvu velika, kao i želja da ga spasi, te nam ukazuje na Njegovu mudrost i svemogućnost. I kao što Svemogući Bog kaže: „Ceo Moj plan upravljanja, plan upravljanja za šest hiljada godina, sastoji se od tri faze ili tri doba: Doba zakona sa početka; Doba blagodati (koje je takođe Doba iskupljenja) i Doba carstva poslednjih dana. Moje delo u ova tri doba razlikuje se po sadržaju u skladu sa prirodom svakog doba, s tim da u svakoj fazi ovo delo odgovara potrebama čoveka – ili, tačnije, obavlja se shodno smicalicama koje Sotona koristi u ratu koji vodim protiv njega. Svrha Mog dela jeste da pobedim Sotonu, da ispoljim Svoju mudrost i svemoć, da razotkrijem sve Sotonine smicalice i time spasim čitav ljudski rod koji živi pod Sotoninom vlašću. Svrha svega toga jeste da pokažem Svoju mudrost i svemoć i otkrijem nepodnošljivu grozotu Sotoninu; štaviše, da stvorenim bićima omogućim da razlikuju dobro od zla, da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, da jasno uvide da je Sotona neprijatelj ljudskog roda, izrod i zlikovac, te da im omogućim da, sa potpunom sigurnošću, uvide razliku između dobra i zla, istine i laži, svetosti i prljavštine, onoga što je uzvišeno i onoga što je prostačko. Tako će neuki ljudski rod o Meni moći da posvedoči da nisam Ja taj koji kvari ljudski rod i da samo Ja – Stvoritelj – mogu spasiti ljudski rod, mogu ljudima darovati stvari u kojima će oni uživati; i spoznaće da sam Ja Suveren svih stvorenja, te da je Sotona samo jedno od bića koja Sam stvorio i koje Me je kasnije izdalo. Moj plan upravljanja za šest hiljada godina podeljen je u tri faze i Ja delam tako da postignem efekat da stvorena bića mogu o Meni da posvedoče, da shvate Moje namere i spoznaju da sam Ja istina” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Istinita priča o delu iz Doba iskupljenja”).