Tema našeg današnjeg druženja je „Raspoznavanje kako Jedan Bog obavlja tri faze dela”. Ova tema je važna i direktno povezana sa našim završetkom i odredištem. Takođe se direktno odnosi na to da li možemo da uđemo u carstvo nebesko. Ako verujemo u Boga, ali ne poznajemo Božje delo, to može biti veoma opasno. Lako možemo da izgubimo Božje spasenje, što vodi u propast. Zašto ovo kažemo? Poznato nam je da je pre dve hiljade godina Gospod Isus došao da iskupi ljudski rod, i rekao je, „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!” (Matej 4:17). Gospod Isus je izrazio mnoge istine i učinio mnoga čuda koja dokazuju da je Gospod Isus bio Mesija. Ali za judaizam, ime Gospoda Isusa nije bilo Mesija, niti je On rođen u kraljevskoj palati, niti ih je On izveo iz rimske vladavine, tako da, zasigurno, nije bio Mesija. Zato, bez obzira na to koliko je istina Gospod Isus izrazio ili koliko je čuda učinio, niko nije priznao da je Gospod Isus Bog, i svi su sledili vođe judaizma ka Njegovom raspeću. Šta je bio rezultat? Izrael je bio izbrisan gotovo dve hiljade godina. Kako je došlo do ove bolne lekcije? Ljudi nisu tražili da spoznaju Božje delo, ostali su pri svojim predstavama i idejama, opirali su se Božjem delu i osuđivali ga. Sada se Gospod Isus vratio kao Svemogući Bog. Izrazio je na milione reči istine i sada obavlja delo suda u poslednjim danima kako bi potpuno pročistio i spasao ljudski rod. Ali šta je sa religioznim svetom? Kada vide da ime Svemogućeg Boga nije Isus, i da ne dolazi na oblacima, oni odbijaju da priznaju da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio i slede pastore i starije u besomučnom opiranju i osudi Svemogućeg Boga, što se svodi na ponovno raspeće Boga. Neki ljudi mogu da pitaju: „Zašto svaki put kada se Bog pojavi da dela i spasava ljudski rod, oni koji u Njega veruju i čekaju da se On pojavi uvek Ga osuđuju i odbacuju?” To je zato što je ljude suviše duboko iskvario Sotona, pa se gnušaju istine i mrze je, a u njihovoj prirodi je da se opiru Bogu. Drugi razlog je taj što ljudi ne poznaju Božje delo i puni su predstava i ideja o Božjem delu. Vidite, kad je Bog završio Svoje delo u Doba zakona, oni u judaizmu su verovali da je Božje delo gotovo i da On dalje neće delati. Čekali su Mesiju koji bi ih spasio od rimskog režima, ali nisu prihvatili delo iskupljenja koje je obavio Gospod Isus, i kao rezultat toga, izgubili su Gospodovo spasenje. Kada je Bog završio delo u Doba blagodati, vernici svih veroispovesti su mislili da je, pošto je Gospod Isus iskupio ljudski rod, Božje delo spasenja ljudskog roda obavljeno, da se neće obavljati novo delo, pa kad se Gospod bude vratio, on će nas povesti direktno u carstvo nebesko. Danas, kako se velika katastrofa bliži, mnogi ljudi i dalje čekaju da Gospod dođe na oblacima i odbijaju da prihvate delo suda Svemogućeg Boga, tako da zauzvrat ne dočekuju Spasitelja i padaju u katastrofu. Svi oni misle da je, pošto je Gospod Isus završio Svoje delo, Božje delo spasenja ljudskog roda obavljeno i da nema šta dalje da se radi. Hajde da razmislimo o ovome. Da li je Božje delo spasenja ljudskog roda zaista tako jednostavno kao što ljudi zamišljaju? U poslednjim danima, Svemogući Bog je otkrio tajnu Božjeg dela da spasi ljudski rod. Svi smo videli da, nakon što je Sotona iskvario ljudski rod, Bog je započeo plan našeg spasenja u tri faze. Prvo, obavio je delo u Doba zakona pod imenom Jahve. Zatim je došao ovaploćen kao Gospod Isus i obavio delo iskupljenja u Doba blagodati. I u poslednjim danima, Bog ponovo dolazi ovaploćen da bi obavio delo suda u Doba carstva pod imenom Svemogući Bog. Ove tri faze dela su potpuni Božji plan upravljanja kako bi spasio ljudski rod. Iako su imena Jahve, Gospod Isus i Svemogući Bog različita, i različita su dela koja su pod ovim imenima obavljena u svakom dobu, ove tri faze su usko povezane, svaka se nadograđuje na prethodnu, i na kraju dovode do potpunog spasenja ljudskog roda i njegovo uvođenje u novu eru. Ovo je dokaz da je to jedan Bog koji obavlja različita dela u svakom dobu. Pa kako možemo prepoznati da ove tri faze obavlja jedan Bog? Razumevanje ovog aspekta istine je ključno za postizanje spasenja i ulazak u carstvo. Dalje, hajde da razmotrimo ovu temu na osnovu Božjih reči.

Prvo, pročitaću odlomak iz reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Ceo Moj plan upravljanja, plan upravljanja za šest hiljada godina, sastoji se od tri faze ili tri doba: Doba zakona sa početka; Doba blagodati (koje je takođe Doba iskupljenja) i Doba carstva poslednjih dana. Moje delo u ova tri doba razlikuje se po sadržaju u skladu sa prirodom svakog doba, s tim da u svakoj fazi ovo delo odgovara potrebama čoveka – ili, tačnije, obavlja se shodno smicalicama koje Sotona koristi u ratu koji vodim protiv njega. Svrha Mog dela jeste da pobedim Sotonu, da ispoljim Svoju mudrost i svemoć, da razotkrijem sve Sotonine smicalice i time spasim čitav ljudski rod koji živi pod Sotoninom vlašću. Svrha svega toga jeste da pokažem Svoju mudrost i svemoć i otkrijem nepodnošljivu grozotu Sotoninu; štaviše, da stvorenim bićima omogućim da razlikuju dobro od zla, da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, da jasno uvide da je Sotona neprijatelj ljudskog roda, izrod i zlikovac, te da im omogućim da, sa potpunom sigurnošću, uvide razliku između dobra i zla, istine i laži, svetosti i prljavštine, onoga što je uzvišeno i onoga što je prostačko. Tako će neuki ljudski rod o Meni moći da posvedoči da nisam Ja taj koji kvari ljudski rod i da samo Ja – Stvoritelj – mogu spasiti ljudski rod, mogu ljudima darovati stvari u kojima će oni uživati; i spoznaće da sam Ja Suveren svih stvorenja, te da je Sotona samo jedno od bića koja Sam stvorio i koje Me je kasnije izdalo. Moj plan upravljanja za šest hiljada godina podeljen je u tri faze i Ja delam tako da postignem efekat da stvorena bića mogu o Meni da posvedoče, da shvate Moje namere i spoznaju da sam Ja istina” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Istinita priča o delu iz Doba iskupljenja”). Iz reči Svemogućeg Boga vidimo da je Božje delo spasenja ljudskog roda podeljeno u tri faze. Prva je delo u Doba zakona koje je obavio Bog Jahve pre više od 3000 godina, druga je delo u Doba blagodati koju je obavio Gospod Isus pre dve hiljade godina, a treća faza je sada – delo suda u Doba carstva koje obavlja Svemogući Bog pred kraj poslednjih dana. Iako je sadržaj ove tri faze različit, svaka faza se nadovezuje na prethodnu i produbljuje delo. Ove faze su takođe čvrsto povezane i na kraju postižu potpuno spasenje ljudskog roda. Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima završava Doba blagodati i započinje Doba carstva, a ova faza dela određuje sudbinu ljudske vrste. Ako ne razumemo Božje delo, lako ćemo propustiti poslednju šansu da nas Bog spasi i usavrši, za čim ćemo žaliti celog života.

To znači da je još više neophodno da se objasni šta su zapravo tri faze dela. Hajde da razmislimo: „Zašto je prvi Božji korak u spasenju ljudskog roda bio taj da obavi delo izdavanja zakona?” Zato što su isprva ljudi bili kao novorođenčad. Nisu znali kako da se klanjaju Bogu, nisu znali kako da žive, nisu čak shvatali ni osnovne moralne principe, na primer, da su ubistvo i krađa greh. Bog Jahve je izdao zakone i zapovesti da bi naučio ljude kako da žive na zemlji, i rekao je ljudima da ne ubijaju, da ne kradu, da ne čine preljubu i tako dalje, tako da su ljudi shvatili pojam greha, znali su šta treba i šta ne treba da rade, znali su da se pridržavaju zakona i Šabata. Bog je blagosiljao one koji su se pridržavali zakona, a oni koji su ga kršili bili su osuđivani i morali su da prinose žrtvu za greh kao čin pomirenja. Kad bi ljudi prekršili neke zakone i propise, stizali bi Jahveov gnev i kazna, i prestupnici bi bili kamenovani ili spaljeni vatrom sa nebesa. Ljudi Izraela su okusili Božje veličanstvo i gnev, kao i Njegovu brigu i milost, i bili su ubeđeni da je Bog Jahve jedini istinski Bog koji je stvorio nebo i zemlju. Zato su se svi bojali Jahvea i povinovali su se Njegovom zakonu, normalno su živeli i služili Bogu na zemlji i mogli su da žive u Božjem prisustvu. To je bio rezultat postignut Božjim delom u Doba zakona. Dakle, da li završetak Božjeg dela u Doba zakona znači da je Njegovo delo spasenja ljudskog roda obavljeno? Naravno da ne. Iako su ljudi u Doba zakona znali šta su gresi, kako da prinesu žrtvu i iskupe se i kako da služe Bogu, zbog iskvarenosti pod uticajem Sotone, ljudi su često kršili zakon. Naročito u kasnijem Dobu zakona, ljudi su sve češće grešili, a nisu dovoljno prinosili žrtve za grehe da bi se iskupili. Da je Božje delo stalo u Doba zakona, ljudi bi bili osuđeni i pogubljeni prema zakonu za sve njihove grehe, i ljudski rod bi bio izbrisan. Zato je Bog Jahve koristio proročanstva da bi rekao Izraelcima da će Mesija doći kao žrtva koju će prineti za grehe da bi iskupio ljudski rod. Proročanstva navode: „Ta, nama se muško dete rodilo, nama je sin dat; vlast je njemu na ramenu. I on će se zvati: Divni Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Vladar Mirotvorni” (Knjiga proroka Isaije 9:6). „I Jahve je položio na Njega bezakonje svih nas” (Knjiga proroka Isaije 53:6). „Kad položi dušu svoju u prinos za greh” (Knjiga proroka Isaije 53:10). Nakon toga, kao što je obećao, Bog dolazi ovaploćen kao Gospod Isus da bi obavio delo iskupljenja ljudskog roda. Pošto je živeo među ljudima, Gospod Isus je izražavao mnoge istine, učio ljude da ispovedaju svoje grehe i pokaju se, da vole Gospoda svim srcem, dušom i umom, da vole svoje bližnje kao sebe same, da se klanjaju Bogu u duhu i u istini i tako dalje. Ove istine su potpuno usavršile zakon i pružile ljudima novi put primene. On je takođe izlečio bolesne, izgnao demone, oprostio ljudske grehe, darivao blagoslove i blagodat, a na kraju je razapet kao telo bez greha. Preuzeo je na sebe sve grehe i iskupio ljudski rod. Nakon toga, ljudi više nisu morali da prinose žrtve kad bi zgrešili. Sve dok su se molili i ispovedali, bilo im je oprošteno i dobijali su Božje blagoslove i blagodat. Ljudi su iskusili Božju milostivu narav punu ljubavi i odnos između ljudi i Boga je bio mnogo bliskiji. Jasno je da su se delom Gospoda Isusa potpuno ostvarila proročanstva iz Starog zaveta. Sačuvalo je ljude od okova zakona, završilo Doba zakona i dovelo ljudski rod u Doba blagodati. To dokazuje da je Gospod Isus bio Spasitelj i da je došao Mesija. Istina koju je izražavao Gospod Isus i njegovo delo spasenja jeste izraz Božje naravi i svega onoga što Bog ima i jeste, i u potpunosti otkriva jedinstveni Božji autoritet i silu, što dokazuje da je Gospod Isus ovaploćeni Bog i da su Gospod Isus i Jahve jedan Duh i jedan Bog. Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Ja u Ocu i da je Otac u meni” (Jovan 14:10). „Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10:30). Delo spasenja i delo Doba zakona su dve različite faze dela koje je isti Bog obavio u različitim dobima. Baš kao što kažu reči Svemogućeg Boga: „Delo koje je Isus obavio predstavljalo je ime Isusovo i pripadalo je Dobu blagodati; sa druge strane, delo koje je učinio Jahve, predstavljalo je Jahvea i pripadalo je Dobu zakona. Njihovo delo, delo je jednog Duha u dva različita doba. (…) Upravo to što je Isus došao i dovršio delo Jahvea, nastavio Jahveovo delo i, povrh toga, obavio Svoje sopstveno, novo delo, predstavlja dokaz da se radilo o jednom novom dobu i da je Isus bio Sȃm Bog. Oni su obavili dve sasvim različite etape dela. Jedna je etapa obavljena u hramu, dok je druga sprovedena izvan hrama. Jedna etapa podrazumevala je da se život čovekov uskladi sa zakonom, dok se druga sastojala u davanju žrtve za greh. Ove dve etape dela upadljivo su se razlikovale među sobom; njima se novo doba razdvaja od starog, te je sasvim ispravno reći da se radi o dva različita doba. Mesta na kojima su Oni obavljali Svoja dela bila su različita, Njihova dela su se razlikovala po svom sadržaju, a i ciljevi Njihovih dela bili su drugačiji. Stoga se ova dela, kao takva, mogu podeliti na dva doba: novozavetno i starozavetno, što će reći – na novo i na staro doba. (…) Iako su Ih zvali različitim imenima, obe etape dela ostvario je jedan te isti Duh, a samo delo se odvijalo bez ikakvih prekida. Pošto Mu je ime bilo drugačije, i pošto je sadržaj dela bio drugačiji, to je i doba bilo drugačije. Kad je Jahve došao, bilo je to doba Jahvea, a kad je došao Isus, to je bilo Isusovo doba. Tako Bog, dakle, pri svakom Svom dolasku ima jedno ime, predstavlja jedno doba i utire novi put; na svakom novom putu, On za Sebe uzima novo ime, što pokazuje da je Bog uvek nov i nikad star, te da Njegovo delo nikad ne prestaje da dalje napreduje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). Doba blagodati je trajalo dve hiljade godina i skoro svi vernici su mislili da je raspećem Gospoda Isusa, kojim je iskupio ljudski rod, Božje delo spasenja ljudskog roda obavljeno, i da će Bog, kada se vrati u poslednjim danima, direktno uzdići u nebo one koji veruju. Da li je to stvarno slučaj? Tačno je da su vernicima gresi oprošteni, ali grešne prirode ljudi ostale su nerešene. Nas i dalje kontrolišu naše grešne prirode, mi često nevoljno lažemo i grešimo, borimo se za slavu i dobit, ljubomorni smo, nadmeni, samopravedni i prkosni, nemamo sposobnost tolerancije, ne možemo da volimo svoje bližnje kao sebe same, a još nam je teže da volimo Gospoda i da ga slušamo. Dve hiljade godina svi vernici žive zarobljeni u ovom ciklusu činjenja greha danju i ispovedanja noću, i duboko doživljavamo bol i patnju života u grehu. Ovo je nepobitna činjenica. Da li se oni koji žive u grehu poput ovog spasavaju? Mogu li da uđu u carstvo nebesko? Gospod Isus je rekao: „Zaista, zaista vam kažem, svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek” (Jovan 8:34-35). „Stoga budite sveti, jer ja sam svet!” (3. Mojsijeva 11:45). „Bez svetosti niko neće videti Gospoda” (Jevrejima 12:14). Bog je pravedan i svet. Kako bi mogao da dozvoli ljudima koji često greše i opiru Mu se da uđu u Njegovo carstvo? Dakle, kada je Gospod Isus završio delo iskupljenja, On je rekao da će ponovo doći da obavi delo suda u poslednjim danima kako bi temeljno pročistio i spasao ljudski rod i poveo ljude u carstvo. Baš kao što je Gospod Isus prorekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). „Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:48). U poslednjim danima, Gospod Isus se vratio ovaploćen, kao što je obećao, kao Svemogući Bog da bi izrazio svu istinu potrebnu za pročišćenje i spasenje ljudskog roda i da bi obavio delo suda, počev od Božje kuće, čime se potpuno razrešavaju grešne prirode ljudi pa njih Bog može potpuno da spase. Ovo nam pokazuje da je Svemogući Bog „Duh istine” i da je On Gospod Isus koji se pojavljuje i dela u poslednjim danima.

Pogledajmo neke odlomke reči Svemogućeg Boga kako bismo dodatno razjasnili stvari. Svemogući Bog kaže: „Ovo ovaploćenje je drugo Božje ovaploćenje, koje se nastavlja na Isusovo delo. Naravno, ovo ovaploćenje ne dešava se nezavisno; ono predstavlja treću etapu dela nakon Doba zakona i Doba blagodati. Svaki put kada Bog započne novu etapu dela, uvek mora postojati novi početak i ona uvek mora doneti novo doba. Isto tako se dešavaju i odgovarajuće promene u naravi Božjoj, u načinu Njegovog delovanja, mestu odvijanja Njegovog dela, kao i u Njegovom imenu. Nije, dakle, čudo što je čoveku teško da prihvati delo Božje u novom dobu. Međutim, bez obzira koliko mu se čovek suprotstavlja, Bog uvek obavlja Svoje delo i uvek vodi čitavo čovečanstvo napred. Kada je Isus došao u čovekov svet, On je obeležio početak Doba blagodati i okončao Doba zakona. Tokom poslednjih dana, Bog se ponovo ovaplotio, te ovim ovaploćenjem okončao Doba blagodati i obeležio početak Doba carstva. Svi oni koji su u stanju da prihvate ovo drugo Božje ovaploćenje biće uvedeni u Doba carstva i, štaviše, moći će lično da prihvate usmeravanje od Boga. Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”).

„Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”).

„Današnje delo poguralo je delo Doba blagodati; to jest, delo izvedeno pod čitavim šest hiljada godina dugim planom upravljanja odmaklo je dalje. Iako se Doba blagodati završilo, u Božjem delu ima napretka. Zašto Ja uvek iznova ponavljam da se ova etapa dela nadovezuje na Doba blagodati i na Doba zakona? Zato što je današnje delo nastavak dela obavljenog u Doba blagodati i predstavlja napredak u odnosu na ono obavljeno u Dobu zakona. Ove tri etape čvrsto su međusobno povezane, pri čemu je svaka karika u lancu usko povezana sa sledećom. Zašto takođe kažem da se ova etapa dela nadovezuje na onu koju je obavio Isus? Kada bismo pretpostavili da se ova etapa ne nadovezuje na delo koje je obavio Isus, u ovoj etapi bi moralo da se desi još jedno raspeće, a čitavo delo iskupljenja prethodne etape bi moralo iznova da se obavi. To bi bilo besmisleno. Dakle, ne radi se o tome da je delo u potpunosti dovršeno, već je doba napredovalo i nivo dela je podignut na viši stepen u odnosu na ranije. Može se reći da je ova etapa dela izgrađena na temelju Doba zakona i na steni Isusovog dela. Božje delo se gradi iz etape u etapu, a ova etapa nije novi početak. Samo se kombinacija sve tri etape dela može smatrati planom upravljanja dugim šest hiljada godina” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”). Reči Svemogućeg Boga su vrlo jasne. Delom iskupljenja Gospoda Isusa oprošteni su samo ljudski gresi, ali nisu eliminisane grešne ljudske prirode niti su ljudi potpuno spaseni od počinjavanja greha, tako da Božje delo spasenja ljudskog roda nije završeno. Delo iskupljenja Gospoda Isusa utabalo je put za delo suda u poslednjim danima. Delo suđenja, pročišćenja i spasenja ljudskog roda koje obavlja Svemogući Bog jeste poslednja faza Božjeg plana upravljanja i takođe je najbitnija faza. Svemogući Bog izražava toliko mnogo istina koje otkrivaju sve tajne iz Biblije, kao i sve tajne Božjeg plana upravljanja, uključujući i svrhu Božjeg plana upravljanja, unutrašnju istinu tri faze dela, tajnu ovaploćenja, kako Bog obavlja delo suda da bi pročistio i spasao ljude, završetak i odredište za sve vrste ljudi, kako će se Hristovo carstvo razviti na zemlji, i tako dalje. Svemogući Bog takođe otkriva i sudi za osnovni uzrok ljudskog greha i otpora Bogu, a to su sotonske prirode i sotonske naravi u ljudima. On takođe izražava sve aspekte istine koje ljudi moraju da primenjuju i da u nju uđu s verom u Boga, poput ispravnih stavova o verovanju u Boga, o tome kako da imaju normalan odnos sa Bogom, kako da budu poštene osobe, kako da se boje Boga i klone zla, i kako da postignu poslušnost prema Bogu, ljubav prema Bogu itd. Ljudi moraju da uđu u realnosti svih ovih istina da bi odbacili iskvarenost i bili potpuno spaseni od strane Boga. Sud, grdnja, orezivanje, obračunavanje, kušnje i oplemenjivanje u Božjim rečima, za mnoge Bogom odabrane, dozvolili su im da postepeno razumeju i zamrze sopstvene sotonske naravi i prirode, kako bi shvatili da je Božja narav sveta, pravedna i da se ne može uvrediti, ne bi li se u njihovim srcima javio strah od Boga i iskreno pokajanje, ne bi li se njihove iskvarene naravi pročistile i promenile i ne bi li postigli istinsku poslušnost prema Bogu. Bez obzira na to na kakav progon, nevolju, kušnju ili oplemenjivanje naiđu, oni mogu postojano da slede Svemogućeg Boga, da šire jevanđelje carstva Svemogućeg Boga i svedoče o njemu i da pružaju mnoga lepa svedočanstva o pobedi nad Sotonom. Njihova svedočenja iz iskustva se objavljuju na mreži, i svedoče celom svetu o pojavi i delu Svemogućeg Boga. Ovi ljudi su pobednici koje Bog dovršava pre velike katastrofe i oni su prvi plodovi, čime se potpuno obistinjuje proročanstvo u Otkrivenju: „Oni slede Jagnje kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka čovečanstva kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu” (Otkrivenje 14:4). A isto to govori i Svemogući Bog. „Kada tri etape dela budu privedene kraju, biće formirana grupa onih koji svedoče o Bogu, grupa ljudi koji su Boga spoznali. Svi ovi ljudi će poznavati Boga i moći će da istinu sprovedu u delo. Oni će imati ljudskost i razum, i svi će biti upoznati sa tri etape Božjeg dela spasenja. To je delo koje će na kraju biti ostvareno, a u ovim ljudima je kristalisano delo upravljanja dugo 6000 godina i oni su najsnažnije svedočanstvo konačnog poraza Sotone. Oni koji su u stanju da svedoče o Bogu moći će da prime Božje obećanje i blagoslov, i pripadaće grupi koja će preostati na samom kraju, grupi koja poseduje Božji autoritet i koja svedoči o Bogu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”). Svemogući Bog je izrazio veoma mnogo istina i obavio sjajno delo, koje u potpunosti otkriva jedinstveni Božji autoritet i silu, a to dokazuje da se Svemogući Bog vratio kao Gospod Isus. Svemogući Bog i Gospod Isus su jedan Duh i jedan Bog. Hajde da se zaustavimo ovde i da razmislimo o sledećem: Osim Boga, ko može da izrazi toliko mnogo istina i da otkrije tajnu Božjeg plana upravljanja? Ko može da razotkrije osnovni uzrok ljudskog greha i otpor prema Bogu? Osim Boga, ko može da sudi za ljudsku iskvarenost i da potpuno spasi ljudski rod od greha? Ko može da izrazi Božju svetu i pravednu narav koja ne toleriše nikakvu uvredu? Činjenice dokazuju da je Svemogući Bog praktični ovaploćeni Bog, jedini istinski Bog koji je početak i kraj svih stvari!

Da li sada svi jasno razumete? Tri faze obavljenog dela u Dobu zakona, Dobu blagodati i Dobu carstva su tri različite faze Božjeg dela spasavanja ljudskog roda u različitim dobima. Delo zakona je naučilo čoveka šta je greh, delo iskupljenja je iskupilo njihove grehe, a delo suda im dozvoljava da odstrane greh. Ove tri faze dela su usko povezane, svaka se nadograđuje na prethodnu, i na kraju ljudi bivaju spaseni od uticaja Sotone i odvedeni u Božje carstvo. Ovo je čitav proces u kome Bog upravlja ljudskim rodom i spasava ga. Od početka do kraja to obavlja jedan Bog. Iako je Božje ime različito, i različiti su Njegovi načini i delo, Božja suština, šta Bog ima i šta jeste, i Božja narav su iste i nikada se ne menjaju. Ako pogledamo reči koje je izgovorio Bog Jahve u Dobu zakona, reči Gospoda Isusa u Dobu blagodati i reči Svemogućeg Boga u Dobu carstva, sve te reči su istina. One su izraz i otkrivenje Božje naravi i onoga što Bog ima i jeste, one potiču iz istog izvora i glas su i reči jednog Duha. Ovo je dokaz da tri faze dela obavlja jedan Bog. I baš kao što govore reči Svemogućeg boga: „Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje njegove etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, suprotstavljaju se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, jednog te istog Duha. U to nema nikakve sumnje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). „On je Bog, ispunjen milošću i blagošću; On je čovekova žrtva za greh i čovekov pastir; ali On je i čovekov sud, grdnja i kletva. Mogao je da uvede čoveka u dve hiljade godina dug život na zemlji, a mogao je i da iskupi iskvareni ljudski rod od greha. Danas je On u stanju i da osvoji ljudski rod, one koji Ga ne poznaju, i da ih natera da padnu ničice pod Njegovom vlašću, tako da Mu se svi u potpunosti pokore. Na kraju, On će spaliti sve što je nečisto i nepravedno u ljudima širom vaseljene, da bi im pokazao da On nije samo milostiv i blagonaklon Bog, ne samo Bog mudrosti i čudesnih dela, ne samo sveti Bog, već i Bog koji sudi čoveku” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”).