Katastrofe su sve veće, a vernici ne mogu da dočekaju dolazak Spasitelja, sa žudnjom da u snu budu podignuti na nebo i sretnu se sa Gospodom i da izbegnu patnju koju donose današnje katastrofe koje su sve veće. Zašto tako samouvereno čekaju da Gospod Isus siđe i uznese ih da bi Ga sreli? Oni veruju da, pošto su im gresi oprošteni kroz veru u Gospoda Isusa, Gospod ih više ne vidi kao grešnike, imaju sve što im je potrebno i biće odvedeni pravo u carstvo kada Gospod bude došao. Ali ono što mnoge zbunjuje je činjenica da se velike katastrofe dešavaju, pa zašto onda Gospod još nije došao? Mnogi su počeli da se pitaju da li će Gospod zaista doći ili neće. Ako neće, da li to znači da bi mogli da budu pogođeni katastrofom i umru u svakom trenutku? Veliki broj pastora sada govore da će Gospod doći u sredini ili po završetku katastrofa, jer ne znaju kako ovo drugačije da objasne. No, da li je to tačno? Religiozni svet nije dočekao Gospoda, ali znači li to da On nije došao? Svi znamo da je Gospod obećao da će Filadelfijska crkva biti uznesena pre katastrofa i da će ih On štititi od patnje tokom katastrofa. Da li bi Gospod prekršio svoje obećanje? Nema ni govora o tome. Istina je da Gospod nije došao na oblaku kako bi odveo vernike gore na nebo, kao što su ljudi zamišljali, ali svi znamo da Istočna munja neprestano svedoči o tome da se On već vratio kao Svemogući Bog, da izražava mnoge istine i obavlja delo suda, počev od Božje kuće. Ljudi svih veroispovesti koji vole istinu čuli su Božji glas u rečima Svemogućeg Boga i okrenuli su se ka Njemu, dovedeni su pred Božji tron gde svakog dana jedu i piju Božje reči, prisustvujući gozbi svadbe Jagnjetove. Oni su iskusili sud i pročišćenje Svemogućeg Boga i imaju jako svedočanstvo. Oni žive u Božjem prisustvu, sa radošću Ga veličaju. U poređenju sa uvek prisutnim stanjem straha od katastrofa u religioznom svetu, ovo je noć i dan. Mnogi vernici razmišljaju: Da li je Svemogući Bog taj o kome Istočna munja svedoči kao o povratku Gospoda? Da li Gospod zaista obavlja delo suda u poslednjim danima? Međutim, mnogi i dalje imaju nedoumice, poput: „Gospod mi je već oprostio grehe i ne vidi me kao grešnika. Trebalo bi da me odvede pravo na nebo kad se bude vratio. Zašto me ne bi odmah uzneo, već mu je prvi korak obavljanje dela suda u poslednjim danima?“ Hajde da se danas malo pozabavimo ovom temom. Da li to što su nam gresi oprošteni znači da možemo da uđemo u carstvo?

Pogledajmo najpre da li postoji biblijska osnova koja podržava ideju da oni kojima je oprošteno mogu otići pravo u carstvo. Postoje li reči Gospodnje koje ovo podržavaju? Kada je Gospod Isus rekao da oni kojima su gresi oprošteni mogu da odu pravo u carstvo nebesko? Niti je Sveti Duh rekao da će dozvoliti bilo kome da ode pravo u carstvo. Pošto nema biblijske osnove niti Božjih reči kao dokaza, zašto su ljudi potpuno ubeđeni da će biti uzneseni kada Gospod bude došao? To nema nikakvog smisla. Gospod je jasno rekao ko može da dođe u nebesko carstvo: „Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode!’, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima“ (Matej 7:21). Na osnovu ovoga možemo biti sigurni da oproštaj, sam po sebi, nije dovoljan za odlazak u carstvo. Zašto to nije dovoljno? Uglavnom zato što oproštaj od grehova ne znači da ste pročišćeni, da ste pokorni Bogu, niti da sprovodite Božju volju. Već smo jasno videli da čak i vernici, kojima su gresi oprošteni, stalno lažu, varaju, da su nepošteni i da obmanjuju. Oni su arogantni i ne slušaju nikog onog trenutka kad steknu i najmanje znanje iz Biblije. Bore se za moć i profit i žive u grehu iz kog se ne mogu izvući. Ovo jasno pokazuje da su ljudi, uprkos tome što im je oprošteno, i dalje pogani i iskvareni, i da sve vreme čine grehe. Ne samo da ne prihvataju istinu i ne pokoravaju joj se, već sude Bogu i opiru mu se. Baš kao i fariseji, osuđuju, sude i hule na Gospoda, i čak Ga ponovo razapinju. Ovo dokazuje da ljudskom rodu gresi mogu biti oprošteni, ali on ostaje pogan i iskvaren, a naša iskvarena suština je u suprotnosti sa Bogom. Prema Božjim rečima: „Stoga budete sveti, jer ja sam svet!“ (3. Mojsijeva 11:45). „Bez svetosti niko neće videti Gospoda“ (Jevrejima 12:14). Dakle, oni koji žive u grehu nisu dostojni carstva – u to nema nikakve sumnje, i to u potpunosti utvrđuje Božja pravedna i sveta narav. Koji vernik bi se usudio da tvrdi da je oslobođen od grehova, Da više ne greši i da je dostigao svetost? Ni jedan jedini. Čak i veliki, čuveni duhovnici koji su napisali mnoga duhovna dela ne bi se usudili da kažu da su se oslobodili greha i postali sveti. Zapravo su svi vernici isti, žive u grehu tokom dana i ispovedaju se tokom noći, gorko se boreći u grehu. Svi oni osećaju neverovatnu bol jer su zarobljeni okovima greha. Šta ova činjenica pokazuje? Pokazuje da oni kojima su gresi oprošteni nisu izbegli greh i nisu postali sveti, tako da sa sigurnošću možemo reći da nisu dostojni carstva nebeskog. Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Zaista, zaista vam kažem, svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek“ (Jovan 8:34-35). Vidimo da nema biblijske osnove za ulazak u carstvo zato što su vam gresi oprošteni, već je to čisto ljudska predstava.

I ovde se javlja prvo pitanje u glavama mnogih ljudi: ako nas to ne vodi u carstvo nebesko, šta će nas odvesti? Koji je put u carstvo? Gospod Isus je rekao: „Nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima.“ To je ono što je potrebno, bez sumnje. Pa kako možemo da postignemo obavljanje Božje volje i da uđemo u carstvo? Gospod Isus nam je, zapravo, još mnogo davno, ukazao na put. Pogledajmo proročanstva Gospoda Isusa kako bismo bolje razumeli. Gospod Isus je rekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu“ (Jovan 16:12-13). „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina“ (Jovan 17:17). „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan“ (Jovan 12:47-48). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu“ (Jovan 5:22). Gospod Isus je predskazao Svoj povratak mnogo puta i ovi stihovi su Njegovo predskazanje dela koje će obaviti kad se bude vratio, a to je izražavanje mnogih istina kako bi obavio delo suda, vođenje ljudi u sve istine, potpuno spasavanje ljudskog roda od greha i Sotoninih sila i konačno, da nas povede u Svoje carstvo kako bismo imali lepo odredište. Zato moramo neopozivo da prihvatimo Gospodovo delo suda kada se On bude vratio. Dok ne prihvatimo istinu, ne možemo potpuno da se pročistimo od iskvarenosti i naša grešna priroda ne može biti promenjena. To je jedini način da odbacimo greh i postanemo sveti, jedini način da budemo vredni ulaska u Božje carstvo. Naša iskvarena narav mora biti pročišćena kako bi se potpuno promenila naša grešna priroda. Moramo da odbacimo našu iskvarenu narav kako bismo se oslobodili Sotoninih sila i predali Bogu i Njegovoj volji. U suprotnom nećemo imati pravo na carstvo. Tako da možemo biti sigurni da samo oni koji se pročiste kroz Božji sud i grdnju u poslednjim danima, mogu postati ti koji sprovode Božju volju. Ovo dokazuje da su prihvatanje Božjeg suda i pročišćenje u poslednjim danima jedini put za ulazak u carstvo. Hajde da pročitamo nekoliko odlomaka iz Božjih reči o ovome. „Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti po srcu Božjem? Što se tebe tiče – tebe, koji svoju staru ćud nisi promenio – tačno je da te je Isus spasao i da se, zahvaljujući Božjem spasenju, više ne ubrajaš u grešnike, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da nalikuješ svecu ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio po srcu Božjem, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, ako si samo iskupljen, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O imenovanjima i identitetu“). „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, već je od Boga takođe zahtevalo da još više poradi na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako se sada, kad su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se potčine Njegovoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“). Reči Svemogućeg Boga su savršeno jasne. Gospod Isus je obavio delo iskupljenja u Dobu blagodati. To se odnosilo samo na oprost čovekovih grehova i završio je samo polovinu dela spasenja. Samo delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima može u potpunosti da pročisti i spase ljudski rod. Ljudi moraju da prihvate istine koje izražava Svemogući Bog, kao i Njegov sud i grdnju, i onda njihova iskvarenost može biti pročišćena i preobraćena a oni mogu da postanu ljudi koji se pokoravaju Bogu i sprovode Njegovu volju i zavređuju Njegovo carstvo. Drugim rečima, oni će imati pasoš za ulazak u carstvo nebesko. Možemo reći da je delo suda Svemogućeg Boga presudan i najvažniji korak u delu Božjem da bi spasao ljudski rod, i to je korak koji će utvrditi ulazak neke osobe u carstvo. Neobavljanje najvažnijeg koraka, propuštanje suda i pročišćenja Svemogućeg Boga, podrazumeva potpuno poništavanje vaše vere. Bez obzira na to koliko dugo ste verovali, koliko ste naporno radili ili koliko ste se odricali, ako se odreknete Svemogućeg Boga, to bi bilo ni za šta i značilo bi odustajanje na pola puta. Nećete doći u carstvo. Zbog toga ćete žaliti celog života!

Kako to Bog obavlja delo suda, pročišćenja i spasavanja ljudskog roda ne bi li nas doveo u Svoje carstvo? Hajde da pročitamo reči Svemogućeg Boga: „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te razložio čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome da čovek bude poslušan prema Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako čovek s prezirom odbija Boga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja delo suda, Bog ne samo da u nekoliko reči naprosto razjašnjava čovekovu prirodu, već je i razotkriva, obračunava se s njom i dugoročno je orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja, obračunavanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“). Svi koji su iskusili Božji sud i grdnju u dubini shvataju da bez Božjih reči koje razotkrivaju našu iskvarenost i suštinu, nikada nećemo videti koliko smo duboko iskvareni, koliko je ozbiljna naša iskvarenost. Ukoliko nam Bog ne sudi, ne grdi nas, ne orezuje, ne obračunava se sa nama i ne disciplinuje nas, nikada nećemo odbaciti naše iskvarene naravi i čak ćemo uložiti silne napore da istinski upoznamo sami sebe. Nije ni čudo što mnogi vernici ne mogu a da ne zgreše pa se ispovedaju, a onda se ponovo ispovedaju pa zgreše i ne vide da koren njihovog greha u potpunosti leži u tome što ih je Sotona duboko iskvario. Oni i dalje pogrešno veruju da mogu otići pravo na nebo zato što im je oprošteno. To je stvarno slepo i suludo uz potpuno odsustvo samosvesti. Istinsko pokajanje dolazi samo kroz sud i grdnju Svemogućeg Boga, a strah od Boga i izbegavanje zla dolazi samo kroz poznavanje pravedne naravi Božje. Samo tada možemo da služimo Bogu i da mu se pokorimo i da postanemo ljudi koji će sprovoditi Njegovu volju. Ovo možete istinski znati jedino nakon što iskusite Božji sud u poslednjim danima i nakon što budete pročišćeni.

Mislim da nam je sada svima jasno da je put u carstvo vrlo konkretan, vrlo praktičan, da ne treba samo da nam se oprosti i da čekamo da nas Gospod uznese, a zatim da nas povede pravo na nebo. To nije realistično – to je samo želja. Ako želimo da uđemo u carstvo nebesko, ono što je najvažnije jeste da prihvatimo sud i grdnju Svemogućeg Boga kako bi naša iskvarenost bila pročišćena i kako bismo mogli da sprovodimo Božju volju. Tada ćemo biti dostojni da primimo Božja obećanja i blagoslove i da budemo odvedeni u Njegovo carstvo. Ako odbijemo da prihvatimo delo suda Svemogućeg Boga, nikada nećemo spoznati istinu i život niti ćemo se pročistiti od iskvarenosti. Samo čežnja da nas Gospod uzme na nebo na ovaj način je bezumlje, a ti ljudi su budalasti neznalci koji će pasti u katastrofe, plačući i škrgućući zubima. Možemo reći da je prihvatanje dela Svemogućeg Boga u poslednjim danima uzdizanje pred Njegov presto. I dalje moramo da prihvatimo istine koje On izražava i Njegov sud i grdnju, da odbacimo iskvarenost i da se pročistimo, kako bi nas na kraju Bog zaštitio i sačuvao u katastrofama, i kako bismo ušli u lepo odredište koje je On pripremio. Prihvatanje Svemogućeg Boga samo rečima, bez prihvatanja istine, nepokoravanje Njegovom sudu i grdnji, nije prava vera i ne oslikava nekog ko stvarno ljubi istinu. Oni će završiti razotkriveni i biće eliminisani. Hajde da sumiramo još jednim pasusom reči Svemogućeg Boga. „Oni koji žele da steknu život a da se ne oslanjaju na istinu koju Hristos govori najsmešniji su ljudi na zemlji, a oni koji ne prihvataju način života koji Hristos donosi izgubljeni su u uobrazilji. I zato kažem da će se Bog zauvek gnušati onih koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana. Hristos je čovekov prolaz u carstvo tokom poslednjih dana i nema nikoga ko može da Ga zaobiđe. Niko ne može dobiti Božje usavršavanje osim kroz Hrista. Ti veruješ u Boga, tako da moraš prihvatiti Njegove reči i povinovati se Njegovom putu. Ne možeš razmišljati samo o sticanju blagoslova a da nisi kadar da primiš istinu i pruženi život. Hristos dolazi tokom poslednjih dana kako bi svi oni koji istinski veruju u Njega mogli da dobiju život. Njegovo delo služi zaključenju starog doba i ulasku u novo, i Njegovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji žele da zakorače u novo doba. Ako nisi kadar da Ga priznaš, i umesto toga Ga osuđuješ, huliš ili čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš stupiti u carstvo Božje. Jer ovaj Hristos je Sâm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoj posao na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što Hristos čini u poslednjim danima, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna kazna koju će iskusiti svi koji hule na Svetog Duha“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“).