U poslednjim danima Spasitelj Svemogući Bog je već došao na zemlju, izražavajući istine, pojavljujući se i delajući kako bi u potpunosti spasao čovečanstvo. Od kako je knjiga „Reč se pojavljuje u telu” objavljena celom svetu na internetu, ljudi iz celog sveta su videli da su reči Svemogućeg Boga istina i čuli su Božji glas. Možda nisu videli lice Svemogućeg Boga, ali su sigurni da su Njegove reči u potpunosti reči Svetog Duha, da se to Bog obraća čovečanstvu i da se Reč pojavljuje ovaploćena. Konačno su bili svedoci pojave i dela Sina čovečjeg i našli Božje stope. Ushićeni, svi oni jure okolo i šire vesti, prihvataju Svemogućeg Boga sa radošću i dolaze pred Božji presto. Oni jedu i piju trenutne Božje reči svakog dana, stiču sve više prosvećenja dok čitaju i uživaju u pojenju vođeni Božjim rečima. Saznaju mnoge istine i njihova vera raste. Oni žure da šire ime Svemogućeg Boga, da svedoče tome da je Spasitelj došao na svet da spasi čoveka. Preplavljeni su verom i snagom i utehu nalaze u rečima Svemogućeg Boga. Imaju jasan cilj u svojoj potrazi i smeru u životu i čine sve što je u njihovoj moći za Boga i svedoče o Bogu. Sve više ljudi u celom svetu istražuje pravi put. Sada kada svakakve katastrofe počinju da se pojavljuju, svi su prisiljeni da traže istiniti put, stope Svetog Duha i pojavu i delo Spasitelja. To je nezaobilazni pravac. U verskim zajednicama u svakoj zemlji u svetu mnogi prihvataju istiniti put i okreću se Svemogućem Bogu svakog dana. Crkva Svemogućeg Boga ustanovljava se u mnogim zemljama, što u potpunosti obistinjuje ovaj citat iz Knjige proroka Isaije: „I dogodiće se u poslednjim danima, da će se gora kuće Jahveove učvrstiti na vrhovima gora i uzvisiće se iznad brda; i svi će narodi poteći u njega” (Knjiga proroka Isaije 2:2). Dok mnogi gladno istražuju istinit put, postoje neki koji su potvrdili da su reči Svemogućeg Boga istina, da su autoritativne i snažne, ali kad vide da Svemogući Bog ima pojavu obične osobe, da se nije pojavio kao duhovni oblik Gospoda Isusa niti je pokazao znamenja i čuda, tu oni zastanu i odibijaju da Ga prihvate. A neki ljudi vide bez i trunke sumnje da su reči Svemogućeg Boga cela istina, ali pošto nisu zabeležene u Bibliji, oni ne mogu da budu sigurni da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Tu oni zastanu i neće da Ga prihvate. Postoje pak drugi koji priznaju da su reči Svemogućeg Boga istina i da potiču od Boga, ali kad vide da Biblija kaže: „Isus Hristos je isti juče, danas i doveka” (Jevrejima 13:8), oni veruju da se ime Isusa nikad neće promeniti. Oni smatraju da se Svemogući Bog ne zove Isus, a u Bibliji se nigde ne pominje ime Svemogućeg Boga, tako da oni ne žele da prihvate da je On Spasitelj koji je sišao na zemlju. Oni smatraju da bi prihvatanje Svemogućeg Boga bilo izdaja Gospoda Isusa, pa tu zastanu i neće da Ga prihvate. Sve ova tri slučaja proističu iz istog problema: Svemogući Bog izgleda kao obična osoba i sve što On kaže je istina i snažno je i autoritativno, ali On se ne zove Isus i On se nije pojavio u Isusovom duhovnom obliku, tako da oni neće prihvatiti da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. To je razumljivo ako se u obzir uzmu samo ljudske predstave i prikaze, ali Božja pojava i delo sadrže velike tajne koje ljudi ne mogu da dokuče. Bez traganja za istinom i određivanja stvari na osnovu Božjih reči i činjenica o Njegovom delu, ne može se naći pravi odgovor. Slepo držanje za doslovni tekst u Bibliji i njihove predstave, odbijanje da prihvate Hrista koji izražava istine, dovešće do nezamislivih posledica. To je poput onih u jevrejskoj veri koji su odbili da prihvate iskupljenje Gospoda Isusa i bili su prokleti. Ova bolna lekcija stoji pred nama već dugo vremena. Sada kad je Spasitelj došao, možemo da zamislimo kakve će posledice biti ako ne tragamo za istinom. Pa, da li bi se Spasitelj i dalje zvao „Isus” kad se vrati? Podeliću sa vama kako ja razumem ovu temu.

Prvo moramo da razumemo na koji način da potvrdimo da je ovo Spasitelj koji je sišao na zemlju. Ne možemo se voditi samo time da li se On zove Gospod Isus, da li On izgleda kao Gospod Isus. Ono što je ključno je da li On može da izrazi istinu i obavi delo Božje, da li On može da pročisti i spasi čovečanstvo. Dokle god On može da izrazi istinu, da izrazi glas Boga i obavlja delo spasenja čovečanstva, nije važno kako se On zove ili koliko On obično izgleda. Možemo biti sigurni da je ovo ovaploćeni Bog, Gospod Isus koji se vratio. On je Spasitelj koji je došao na zemlju. Ako se vodimo samo Njegovim imenom ili Njegovom spoljnom pojavom, lako ćemo pogrešiti. Svi znamo da se Bog nazivao Jahve u Doba zakona, a Isus u Doba blagodati. Više se nije zvao Jahve, već je preuzeo ime Isus, ali je Gospod Isus bio ovaploćeni Bog Jahve. On je bio Bog Jahve odeven u telo Sina čovečjeg koji je došao među ljude da se pojavi i deluje. Gospod Isus i Bog Jahve delili su jedan Duh i bili su jedan Bog. Put pokajanja i tajne carstva koje je otkrio Gospod Isus, zajedno sa Njegovim delom iskupljenja, u potpunosti su pokazali da je On ovaploćeni Bog, pojava jednog istinskog Boga i Spasitelja. Oni koji pripadaju judaizmu nisu to mogli da vide u tom trenutku. Iako su mnogi od njih priznali da je put Gospoda Isusa moćan i autoritativan, zbog toga što se nije zvao „Mesija” i izgledao je kao običan čovek, oni su Ga se odrekli i osudili Ga. Bez obzira na to koliko je uzvišen bio put Gospoda Isusa, nisu za njim tragali niti ga istraživali, već su Ga osudili za bogohuljenje i čak doveli do toga da bude razapet. Bog ih je prokleo i kaznio. Gde su oni pogrešili? Oni nisu znali šta je ovaploćenje i nisu znali da se božanstvo ovaploćenog Boga prikazuje kroz izražavanje istine, tako da koliko god istine Sin čovečji izražavao ili koliko god je Njegovo delo bilo veliko, nisu Ga priznali kao Boga. Definisali su Ga kao ljudsko biće; bili su potpuno sigurni u to i odbijali su da veruju. Kao rezultat toga, nisu dobili spasenje od Boga i na kraju su bili kažnjeni i prokleti. Zar to nije ljudska glupost i neznanje? A sada, iako mnogi vernici priznaju da su reči Svemogućeg Boga istina i da dolaze od Boga, i dalje se drže doslovnog Pisma, prateći svoje predstave i prikaze, insistirajući na tome da se Bog zove Isus i da se to nikad neće promeniti, da će se On tako zvati kad se vrati. Pošto se Svemogući Bog ne zove Isus i nije došao na oblaku u liku Isusa, oni apsolutno odbijaju da prihvate da je on Gospod Isus koji se vratio. Zar ne prave istu grešku kao jevrejski narod? Kao rezultat toga, oni još uvek nisu dočekali Gospoda i zato će ih zadesiti velike katastrofe, udaraće se u grudi, plakati i škrgutaće zubima. Njihova nada da dočekaju Gospoda i da budu uzneti pre katastofa zasigurno se neće ispuniti. Nije li to tužno? Da li je istina da se Božje ime Isus nikada neće promeniti? Da li je to utemeljeno u Bibliji, rečju Božjom? Zapravo, Biblija je davno prorekla da će Gospod doći pod novim imenom. Isaija jasno proriče: „Videće neznabošci pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju: i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Jahveova izreći” (Knjiga proroka Isaije 62:2). A Otkrivenje kaže: „Pobednika ću učiniti stubom u hramu svoga Boga, te nikada neće izaći iz njega. Napisaću na njemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima, koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime” (Otkrivenje 3:12). Oba ova stiha jasno navode da Bog ima novo ime. Pošto je to novo ime, ono koje On nikad pre toga nije imao, sigurno je da kad se Gospod vrati, On se neće zvati Isus. Koje je to onda Njegovo novo ime? To je Svemogući Bog. To je u potpunosti u skladu sa proročanstvom iz Otkrivenja: „Ja sam Alfa i Omega – govori Gospod Bog – Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!” (Otkrivenje 1:8). „Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj” (Otkrivenje 19:6). I u mnogim drugim stihovima, kao što su Otkrivenje 4:8, 11:17 i 16:7, pominje se ime „Svemogući”. Jasno je da će se, kad se Gospod vrati u poslednjim danima, On zvati Svemogući, Svemogući Bog. U to nema nikakve sumnje. Ovo verovanje da se Božje ime Isus nikada neće promeniti, da će se naš Spasitelj u poslednjim danima zvati Isus je u potpunosti ljudska predstava koja se ni izbliza ne poklapa sa realnošću.

U ovom trenutku neko bi mogao da upita zašto bi Bog promenio Svoje ime. Šta se krije iza toga? Svemogući Bog je otkrio sve ove tajne istine. Pogledajmo reči Svemogućeg Boga kako bismo to bolje razumeli. Svemogući Bog kaže: „Neki kažu da se Božje ime ne menja. Zašto je onda Jahveovo ime postalo Isus? Prorečeno je da će Mesija doći, pa zašto je onda došao čovek po imenu Isus? Zašto se ime Božje promenilo? Zar takvo delo nije odavno obavljeno? Zar ne može Bog danas da obavlja novije delo? Jučerašnje delo može se izmeniti, a Isusovo delo može se nastaviti na Jahveovo delo. Zar, onda, neko drugo delo ne može slediti za Isusovim? Ako se Jahveovo ime može promeniti u Isus, zar ne može onda i Isusovo ime da se promeni? Ništa od ovoga nije čudno; samo je ljudski um previše prost. Bog će uvek biti Bog. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, i bez obzira na to kako se Njegovo ime menja, Njegova narav i mudrost se nikada neće promeniti. Ako veruješ da se Bog može nazvati samo imenom Isusovim, onda je tvoje znanje isuviše ograničeno” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?”).

„Bog u svakom dobu obavlja novo delo i zove se novim imenom; kako bi On mogao isto delo da obavlja u različitim dobima? Kako bi On mogao da se drži nečeg što je staro? Isusovo ime uzeto je zarad dela iskupljenja; može li se On onda zvati istim imenom kad se u poslednjim danima bude vratio? Hoće li On i dalje obavljati delo iskupljenja? Kako to da su Jahve i Isus jedno te isto, a ipak se nazivaju drugačijim imenima u različitim dobima? Nije li to zato što su Njihova dela učinjena u različitim dobima? Može li jedno jedino ime predstavljati Boga u Njegovoj celovitosti? Pošto stvari tako stoje, Bog se u različitim dobima mora zvati drugačijim imenom i On imenom Svojim mora označiti promenu doba i predstavljati to doba. Zato što nijedno ime ne može u potpunosti da predstavlja Boga Sȃmoga i svako ime može da predstavlja samo vremenski aspekt Božje naravi u datom dobu; ime treba da predstavlja Njegovo delo i ništa više od toga. Stoga, svako ime koje pristaje Njegovoj naravi Bog može odabrati kako bi njime predstavio čitavo to doba” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”).

„’Jahve’ je ime koje sam uzeo tokom svog delanja u Izraelu, a znači Bog Izraelaca (Božjeg izabranog naroda) koji može da se sažali nad čovekom, da na čoveka baci prokletstvo i da usmerava čovekov život; Bog koji poseduje veliku silu i prepun je mudrosti. ’Isus’ je Emanuilo, što znači žrtva za greh koja je puna ljubavi, puna saosećanja i koja iskupljuje čoveka. On je obavio delo iz Doba blagodati i On predstavlja Doba blagodati, ali može predstavljati samo segment dela plana upravljanja. (…) Samo je Isus Iskupitelj ljudskog roda i On je žrtva za greh koja je iskupila ljudski rod od greha. Drugim rečima, ime Isusovo potiče iz Doba blagodati i nastalo je zbog dela iskupljenja u Dobu blagodati. Ime Isusovo je nastalo da bi ljudi iz Doba blagodati mogli da se ponovo rode i budu spaseni i predstavlja konkretno ime za iskupljenje čitavog ljudskog roda” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”).

„Ako čovek još uvek čezne za dolaskom Isusa Spasitelja tokom poslednjih dana i još uvek očekuje da On stigne u liku koji je imao u Judeji, onda bi se ceo plan upravljanja za šest hiljada godina prekinuo u Dobu iskupljenja i ne bi mogao da se dalje ostvaruje. Poslednji dani, štaviše, nikada ne bi nastupili, a pomenuto doba nikada ne bi bilo okončano. To je zato što se uloga Isusa Spasitelja sastoji samo u iskupljenju i spasenju ljudskog roda. Uzeo sam ime Isus samo radi svih grešnika iz Doba blagodati, ali to nije ime kojim ću čitav ljudski rod dovesti do kraja. Iako imena Jahve, Isus i Mesija sva predstavljaju Moj Duh, ona samo označavaju različita doba iz Mog plana upravljanja, a ne predstavljaju Mene u potpunosti. Imena kojima Me ljudi na zemlji oslovljavaju ne mogu da izraze Moju celokupnu narav i sve ono što jesam. To su samo različita imena kojima Me nazivaju u različitim dobima. Stoga, kad nastupi završno doba – doba poslednjih dana – Ja ću ponovo promeniti ime. Neću se zvati ni Jahve, ni Isus, a ni Mesija – zvaću se Sȃm moćni Svemogući Bog i pod tim imenom ću celo to doba privesti kraju” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”).

Mislim da sada možemo da sagledamo značaj Božje promene Svog imena. Bog je uvek nov, nikad stari, i Njegovo delo uvek ide napred. Njegovo ime nastavlja da se menja kako se menja doba, kako se menja Njegovo delo. Sa svakom fazom Njegovog dela, sa svakim novim dobom, Bog sebi daje ime sa određenim značenjem kako bi predstavio delo koje On obavlja i narav koju izražava za to doba. Nakon što smo ovo videli, nećemo ograničiti Boga na samo dva imena Jahve i Isusa. Nećemo ograničiti Boga na naše sopstvene predstave i prikaze. Svi znamo da ono što Bog ima i što jeste obuhvata sva stvorenja. On je izuzetno mudar i svemoćan! Nijedan ljudski jezik to ne može da izrazi, pa kako bi onda jedno ili dva imena? Ni brojna imena ne bi mogla u potpunosti da predstave ono što Bog ima i što jeste. Zbog toga Bog sebi uzima drugačije ime za svako doba. Bog se zvao Jahve u Doba zakona, i objavljivao je zakone i zapovesti pod tim imenom. Vodio je život čovečanstva na zemlji, omogućio im da saznaju šta je greh, kako treba da žive, kako treba da poštuju Boga Jahvea. Jahve je bilo ime koje je Bog sebi uzeo za Doba zakona i ono je samo predstavljalo Njegovo delo u to doba, kao i Njegovu narav milosti, veličanstva i gneva koje je izražavao tada. Na kraju Doba zakona, ljudi su postali sve više i više iskvareni Sotonom i sve više i više grešni. Niko nije mogao da poštuje zakon. Ako bi se to nastavilo, svi bi bili osuđeni i ubijeni po zakonu. Da bi iskupio čovečanstvo, Bog se lično ovaplotio kao Sin čovečji da bi delovao, obavljajući delo iskupljenja pod imenom Isus. On je započeo Doba blagodati i okončao Doba zakona. Gospod Isus je doneo čovečanstvu put pokajanja i oprostio nam grehe i darovao nam mir i radost i neverovatnu blagodat. On je na kraju bio razapet na krstu, iskupljujući celo čovečanstvo. Isus je bilo ime dato Bogu za Doba blagodati i predstavljalo je Njegovo delo iskupljenja za to doba zajedno sa Njegovom naravi ljubavi i milosti. Iz te dve faze Božjeg dela možemo da vidimo da svako od Njegovih imena ima posebno značenje. Ona predstavljaju Božje delo i narav za to određeno doba. Hajde da razmislimo o tome. Da je Gospod Isus zadržao ime Jahve u Doba blagodati, Božje delo bi se završilo u Doba zakona. Tada iskvareno čovečanstvo nikada ne bi moglo da se iskupi i svi bismo bili osuđeni i usmrćeni po zakonu zbog naših grehova. Nikad ne bismo preživeli do danas. Isto je i u poslednjim danima – ako bi se Gospod Isus vratio pod imenom Isus, Božje delo bi ostalo u fazi iskupljenja i ljudi bi mogli da zadobiju samo iskupljenje i oproštaj grehova od Gospoda Isusa. Nikada se ne bismo oslobodili grešne prirode koju svi imamo. Ne bismo imali način da izbegnemo greh i pročistimo se i nikad ne bismo postali vredni carstva nebeskog. Gospod Isus je prorekao Svoj povratak u poslednjim danima mnogo puta, da će izraziti istinu i obaviti delo suda kako bi pročistio čovečanstvo, u potpunosti spasio čovečanstvo od greha i odveo nas u Božje carstvo. Baš kao što je rekao Gospod Isus: „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Dakle, u poslednjim danima, kad Bog započne novo doba i Svoje novo delo, hoće li se On zaista i dalje zvati Isus? Svakako da neće. Gospod Isus se vratio u poslednjim danima da dela kao Svemogući Bog da započne Doba carstva i okonča Doba blagodati. On izražava istinu kako bi obavio delo suda počevši od Božje kuće, kako bi u potpunosti spasio čovečanstvo od greha i Sotoninih sila i stvorio grupu pobednika. Nakon toga, On će navesti velike katastrofe kako bi kaznio zlo i nagradio dobro, uništavajući mračno, zlo staro doba, a onda će se Hristovo carstvo ostvariti na zemlji. To u potpunosti obistinjuje proročanstva u Otkrivenju: „Ja sam Alfa i Omega – Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!” (Otkrivenje 1:8). „Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj” (Otkrivenje 19:6).

Svemogući Bog kaže: „Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”).

Reči Svemogućeg Boga su kristalno jasne. Jahve, Isus i Svemogući Bog su imena jednog istinitog Boga. On preuzima različita imena za Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Iako se Njegovo delo i Njegovo ime menjaju sa dobom i On se pojavljuje na različite načine, Njegova suština se nikad ne menja i Njegova narav i ono što On ima i jeste se nikad neće promeniti. On je večito jedan Bog, jedan Duh koji vodi, iskupljuje i u potpunosti spasava čovečanstvo. U poslednjim danima, On se ovaploćuje kao Svemogući Bog i iako se ne zove Isus i izgleda kao obična osoba, On je izrazio sve istine koje pročišćavaju i spasavaju čovečanstvo obavljajući delo suda počevši od Božje kuće. On sudi ljudima i razotkriva ih Svojim rečima, otkriva našu duboku iskvarenost Sotonom i naše sotonske prirode i pokazuje nam sve aspekte istine koji su nam potrebni da bismo se pročistili i spasili. Njegov izabrani narod jede i pije Njegove reči svakoga dana, prihvata da im Njegove reči sude, da ih grde, da se njima bave i oplemenjuju ih i da njihove pokvarene naravi postepeno budu pročišćene i izmenjene. Oni postepeno izmiču zlu i Sotoninim silama i u potpunosti su spaseni od strane Boga. Svemogući Bog je već stvorio grupu pobednika pre katastrofa, u potpunosti pokazujući Božju mudrost i svemoćnost. Tokom dela Svemogućeg Boga, uprkos neprestanim brutalnim progonima i hapšenjima od strane sotonskih sila Komunističke partije, kao i sila antihrista u svetu religije u vidu bezumnih osuda i bogohuljenja, jevanđelje o carstvu Svemogućeg Boga se proširilo sa Istoka na Zapad i obišlo čitav svet. To pokazuje da se veliko Božje delo završava, da Svemogući Bog u potpunosti trijumfuje nad Sotonom i zadobija svu slavu! Velike katastrofe su već počele i u religioznom svetu je nastao nered, ali toliko njih se i dalje tvrdoglavo drži imena Gospoda Isusa i čekaju Ga da dođe na oblaku. Odbijaju da to priznaju i prihvate, bez obzira na to koliko istine Svemogući Bog izražava, koliko je veliko Njegovo delo. Oni čak bezumno osuđuju i opiru se Njegovom pojavljivanju i delu. Kako se oni uopšte razlikuju od onih fariseja koji su se držali imena Mesije i bezumno odbijali Gospoda Isusa? Zar nisu oni u suštini svi oni ljudi koji su razapeli Boga na krst? Drže se imena Gospoda Isusa ni zbog čega, a ludački odbijaju Svemogućeg Boga i sude mu. Šta mislite da ih čeka na kraju?

Na kraju, kao zaključak, pogledajmo video sa rečima Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno? Pitam vas i ovo: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške prvih fariseja, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da razaznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da se usprotive Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Osim toga, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino navođenje na stranputicu, te će još više ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti jeste huljenje na Svetog Duha, uništavanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svega što je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbunjeni? Kako ćete razumeti delo Isusovo, kad na belom oblaku bude nanovo ovaploćen, ako tvrdoglavo odbijate da uvidite svoje greške? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno će huliti na Svetog Duha, i oni spadaju u kategoriju koja će biti uništena” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”).