Ovaploćeni Svemogući Bog se pojavio u poslednjim danima i izrazio mnoge istine. Ovo je objavljeno na internetu i uzdrmalo je čitav svet, pošto sve više ljudi istražuje pojavu i delo Svemogućeg Boga. Jasno je da to što se Bog pojavio ovaploćen i izražava istine u potpunosti pokazuje silu Božjih reči i Božju svemoć. Dok istražuju pravi put, mnogi ljudi vide da su reči koje izražava Svemogući Bog autoritativne, moćne, da predstavljaju istinu, da dolaze od Boga, te su se u njih uverili i više nisu sumnjičavi. No, kada čuju da je Hrist poslednjih dana, Svemogući Bog, žena, mnogi odmahuju glavom i odbijaju da Ga prihvate. Misle da će, pošto je Gospod Isus kada je došao bio muškarac i Sveti Duh svedočio o tome da je Gospod Isus bio „ljubljeni Sin” u to vreme, a i Biblija sadrži takve zapise, Gospod kada se vrati biti muškarac, u obličju judejskog Gospoda Isusa. Zasigurno neće biti žena. Bez obzira na to koliko istina Svemogući Bog izražava i koliko su dela koja On čini velika, oni odbijaju da to prihvate, a kamoli da tragaju i istražuju. Rezonuju na sledeći način: „Da je Svemogući Bog muškarac, poverovao bih, ali ako je On žena, šta god da kažete, nikada u to neću poverovati, jer je Gospod Isus bio muškarac.” Zbog toga propuštaju priliku da dočekaju Gospodnji povratak i zapadaju u katastrofe, što je prilično šteta. Dakle, da li su izjave i gledišta ovih religioznih ljudi ispravni? Da li su u skladu sa biblijskim proročanstvima? Da li za njih ima osnova u Božjoj reči? Ne, uopšte. To je zato što Gospod Isus nije naznačio da li će biti muškarac ili žena kada se vrati, a ni Sveti Duh nije svedočio o tome da li će Sin čovečji biti muškarac ili žena kada se vrati. Ni Biblija ne proriče da li će Bog biti muškarac ili žena kada se vrati u poslednjim danima. Ovo je dovoljan dokaz da ljudska kazivanja i gledišta nemaju biblijskog osnova i nisu ništa drugo do ljudske predstave i imaginacije. Mnogi ljudi pitaju: „Zašto je ovaploćeni Bog u poslednjim danima žena umesto muškarac?” Evo, podeliću sa vama neka od mojih ličnih saznanja o tome.

Mnogo je proročanstava u Bibliji o tome da će Bog doći ovaploćen kao Sin čovečji u poslednjim danima, ali nije naznačeno da li će Gospod biti mušarac ili žena kada se vrati u poslednjim danima. Samo se pominje sledeće: „dolazak Sina čovečjeg”, „Sin čovečji dolazi” i „Sin čovečji u Svom danu”. Svemogući Bog je došao u današnje vreme, izrazio mnoge istine i sprovodi delo suda u poslednjim danima, čime se ispunjavaju ova proročanstva. Pa ipak ljudi se iznenade kada otkriju da je Hrist poslednjih dana žena. To se ni najmanje ne uklapa u naše predstave o tome. Budući da se radi o Božjoj pojavi i delu, sasvim je normalno da ljudi imaju svoje predstave. Ljudi su još manje toga razumeli kada se Gospod Isus pojavio. Ali što ljudi imaju više predstava o nečemu, to nešto postaje misterioznije. Ako Bog ne razotkrije ove misterije, mi ih nikada nećemo razumeti. Hajde da onda pogledamo šta kaže Svemogući Bog. Svemogući Bog kaže: „Kad bi se Bog ovaploćivao isključivo kao muškarac, ljudi bi ga definisali kao muškarca, kao Boga muškaraca, i nikad Mu ne bi poverovali da je On ujedno i Bog žena. Muškarci bi tada smatrali da je Bog istog pola kao i oni, da je Bog poglavar muškaraca – ali, šta je onda sa ženama? To je nepošteno; nije li u pitanju povlašćen odnos? U tom slučaju bi svi od Boga spaseni bili muškoga roda, kao i On, dok ni jedna jedina žena ne bi bila spasena. Kad je Bog stvarao ljudski rod, On je stvorio Adama i stvorio je Evu. On je ne samo Adama, već i muškarca i ženu, stvorio prema Svom liku. Bog nije samo Bog muškaraca – On je takođe i Bog žena” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). „Svaka etapa dela koju Bog obavi ima svoj praktičan značaj. U ono vreme, kada je Isus došao, došao je u muškom obličju, a kada je Bog ovoga puta došao, Njegovo je obličje žensko. Iz ovoga se može videti da Božje stvaranje kako muškaraca tako i žena može biti od koristi u Njegovom delu i da kod Njega nema razlike između polova. Kada Njegov Duh dođe, On može da uzme telo koje god želi, i to telo može da Ga predstavlja; bilo da je muško ili žensko, ono može da predstavlja Boga dokle god je Njegovo ovaploćenje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”). Iz reči Svemogućeg Boga vidimo da je značajno to što nema veze da li se Bog ovaplotio kao muškarac ili žena. Postoji istina koju u njemu treba potražiti i ono nam može dati mogućnost da razumemo Božju volju i upoznamo Božju narav. Ako bi ovaploćeni Bog uvek bio muškarac, koje bi bile posledice? Ljudi bi Boga večno ograničili na muško obličje, nikad na žensko, a žene bi trpele diskriminaciju i ne bi mogle da žive kao punopravni članovi društva. Da li bi to bilo korektno prema ženama? Bog je pravedni Bog i stvorio je i muškarca i ženu, pa je postao muškarac kod Svog prvog ovaploćenja, a u poslednjim danima se ovaplotio kao žena. To je veoma značajno i nešto zbog čega bi sve žene trebalo da kliču i raduju se i nadalje se ne drže bilo kakvih predstava o tome. Ako neka žena i dalje odbacuje i diskriminiše ovaploćenog ženskog Boga, onda je ta žena baš za žaljenje! Zapravo, nije bitno da li se Bog ovaplotio kao muškarac ili žena. Ono što je važno je da On može da izražava istinu i čini delo spasenja. Ljudi ne treba da misle da ovaploćeni Bog može da čini Božje delo samo ako je muškarac i da ne može da čini Božje delo ako je žena. Razmišljati na taj način je nazadno i neznalački. U današnje vreme smo svedoci da žena može da radi sve što i muškarac. Na primer, muškarci mogu da upravljaju avionom, ali mogu i žene. Muškarci mogu da budu astronauti, ali mogu i žene. Muškarci mogu da budu predsednici, ali mogu i žene. Muškarci mogu da vode poslove i stvaraju karijere ali i žene mogu da vode poslove i stvaraju karijere. Činjenice dokazuju da žene nisu manje sposobne od muškaraca. Zašto onda ovaploćeni Bog može biti samo muškarac, ne i žena? Pogledajte Svemogućeg Boga koji je izrazio tolike istine i učinio tolika dela. Da li to što je žena iole remeti Božje delo? Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima je daleko veće od dela koje je učinio Gospod Isus. Svemogući Bog je izrazio brojnije i dublje istine od onih koje je izrazio Gospod Isus. Ove su činjenice očigledne svima, ali zašto ih onda ljudi ne prepoznaju? Koliko je žena danas u svetu koje su ugnjetavane, diskriminisane i pate? One treba da imaju isti položaj kao i muškarci; štaviše, potrebno im je spasenje i sloboda. Ko može da spasi naše prijateljice? Danas je Svemogući Bog došao i izrazio istine kako bi sudio ovom zlom svetu i čovečanstvu, koje je toliko duboko iskvareno. Mnogo je žena koje su uvidele da je ovaploćeni Svemogući Bog žena, da može da izrazi istinu i sprovede delo suda u poslednjim danima, te se osećaju ponosnim što su žene. Hodaju uzdignute glave, zadobile su osećaj slobode i olakšanja, pa sve slave i proslavljaju Svemogućeg Boga. To što se Bog ovaplotio kao žena ukazuje na Božju pravednu narav. Samo Bog istinski voli ljudski rod i samo se Bog prema ljudima može odnositi pošteno. Bog je tako drag! Hajde da sada razmotrimo još nešto. Gospod Isus je kao muškarac mogao da ponese ljudske grehe i dovrši delo iskupljenja kroz raspeće. Da je Gospod Isus došao kao žena, da li bi mogao da dovrši delo iskupljenja kroz raspeće? Nema sumnje da bi mogao. Božje ovaploćenje podrazumeva da Božji Duh na sebe navlači ljudsku ljušturu i bez obzira na to da li je ta ljuštura muškog ili ženskog obličja On je sam Bog. On izražava istinu i čini delo, a Božji Duh je taj koji sve to radi i kontroliše. Stoga, bez obzira da li je telo ovaploćenog Boga muškog ili ženskog obličja, On je sposoban da zastupa Božji identitet i čini delo samoga Boga; na kraju će delo biti završeno i Bog će zadobiti slavu. Baš kao što je Svemogući Bog rekao: „Da se Isus, kada je došao, pojavio u ženskom obličju, drugim rečima, da je Sveti Duh začeo devojčicu, a ne dečaka, ta etapa dela bi ipak bila dovršena. Da je tako bilo, današnju etapu dela bi morao da dovrši muškarac, ali delo bi svejedno bilo dovršeno. Delo obavljeno u svakoj pojedinačnoj etapi ima svoj značaj; nijedna etapa dela se ne ponavlja, niti je u sukobu sa drugom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”). To znači da nije važno da li je ovaploćenje muškog ili ženskog obličja. Dok god On može da izražava istinu i završi delo koje Bog želi da izvrši, kao i da pročisti i spasi ljudski rod, On je ovaploćeni Bog. Ako ljudi misle da ovaploćeni Bog može da bude samo muškarac, ne i žena, nije li to čisto proizvod ljudskih pravila, predstava i imaginacija? Da li misle da je Bog stvorio muškarca, ali ne i ženu? Pošto je ovaploćeni Bog žena, bez obzira na to koliko istina On izražavao ili koliko je delo koje čini, ljudi Ga ne prepoznaju, niti Ga prihvataju. Nije li to čisto zato što ljudi nipodaštavaju i diskriminišu žene? Nije li to samo jedna od iskvarenih naravi čovečanstva? Ljudi nemaju pravo da biraju kako će se Bog pojaviti ili delovati. Dok god je On ovaploćenje Boga i dok god izražava istinu i čini Božje delo, bez obzira na to da li mu je telo muško ili žensko, ljudi treba da Ga prihvate i budu Mu poslušni. To je razumno i mudro. Bog je svemoćan i svemudar i Njegove su misli iznad ljudskih misli. Kako su se ljudi mogli nadati da će razumeti Božje delo? Od drevnih vremena na ovamo, svaka od faza dela Božjeg je prevazilazila ljudske predstave i suprotstavljala im se. Kada se Gospod Isus pojavio i delovao, Njegova pojava, rođenje i porodica su bili u ogromnom raskoraku sa ljudskim predstavama o tome. Zato fariseji nisu priznali da je On Mesija o kojem je prorokovano u Pismu pa su Ga na kraju prikovali na krst, čineći gnusni greh zbog kojeg su bili kažnjeni i prokleti od Boga. To je bila teška lekcija koja je plaćena krvlju. Dakle, sve što se tiče Božje pojave i dela predstavlja veliki događaj i misteriju. Ukoliko ljudi ne tragaju za istinom, insistiraju na tome da se drže svojih predstava, te olako sude i donose odluke, vrlo verovatno će uvrediti Božju narav. Ako te Bog odbaci i ukloni, te izgubiš Njegovo spasenje, nema toga zbog čega ćeš se više kajati.

I danas je bezbroj onih koji odbijaju da prihvate pojavu i delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima zbog toga što je On žena, i čak Ga i pored toga što znaju da su reči Svemogućeg Boga istina, ne prihvataju. U čemu je ovde problem? Zašto su predstave ovih ljudi toliko jake? Zašto ne vrednuju istinu i izražavanje istine iznad svega ostalog? Kao ljudi, kao pripadnici ljudskog roda koji su stvorena bića, trebalo bi da se prema Bogu i Njegovom delu odnosimo razumno. Ako jasno znamo da je Svemogući Bog ovaploćeni Bog i jasno znamo da su reči koje je Svemogući Bog izrazio istina, a opet se držimo svojih predstava i odbijamo da Ga prihvatimo jer je On žena, to je veoma ozbiljan problem. Činiti to znači poricati Boga i opirati Mu se. Odbijanje da se prepozna ovaploćeni Bog ili istina koju On izražava takođe prevazilazi problem samih predstava i imaginacija. To te čini antihristom, Božjim neprijateljem i treba da budeš proklet! Kao što je rečeno u Pismu: „Jer mnoge su se varalice pojavile u svetu, koji govore da Isus Hristos nije došao u telu. Ko god tako govori, on je varalica i antihrist” (2. Jovanova 1:7). „Svaki duh koji ne priznaje Isusa ne dolazi od Boga. Taj ima duha antihristovog, za kojega ste čuli da će doći, i već sada je u svetu” (1. Jovanova 4:3). Dakle, možemo biti sigurni da je onaj koji ne prihvati povratak Sina čovečjeg ili ne prepozna ovaploćenog Boga koji se vratio antihrist. Da li mislite da će Bog spasiti antihriste kada se vrati? Naravno da ne. Dakle, kako će antihristi završiti? Šta je to što antihristi čine pogrešno? Oni se ne opiru samo osobi, opiru se Hristu poslednjih dana, samom Bogu. Šta je suština osuđivanja i suđenja Svemogućeg Boga? To je greh bogohuljenja uperen protiv Svetog Duha. Ovaj greh nikada neće biti oprošten, ni sada ni u budućnosti.

Mnogi ljudi danas veruju u Boga, ali ne poznaju Njegovo delo, niti znaju šta Sin čovečji jeste, šta je ovaploćenje, a ni ko je jedini istiniti Bog. Tako je lako opirati se ovaploćenom Bogu. Dakle, nikada ne bi trebalo da koristimo svoje predstave i imaginacije da bismo ograničili Božje delo. Umesto toga, treba da potražimo istinu i rešimo se svojih predstava. Samo na taj način možemo primiti Božji blagoslov. Značaj dela tokom dva Božja ovaploćenja je dalekosežan i dubok. Evo šta je Svemogući Bog rekao: „Bog nije samo Sveti Duh, ni samo Duh, ni samo sedmostruko jači Duh, niti samo sveprožimajući Duh, već je ujedno i ljudsko biće – normalno ljudsko biće, izuzetno obično ljudsko biće. On nije samo muškog, već i ženskog roda. Slični su po tome što su oboje rođeni kao ljudi, a razlikuju se po tome što je jedno začeto od Svetog Duha, dok je drugo rođeno iz ljudskog bića, mada je i ono neposredno proizašlo iz Duha. Oba ova ovaploćena tela Božja slična su po tome što obavljaju delo Boga Oca, a razlikuju se po tome što je jedno obavilo delo iskupljenja, dok drugo obavlja delo osvajanja. Oba tela predstavljaju Boga Oca, ali je jedno Iskupitelj, ispunjen dobrotom i milosrđem, dok je drugo Bog pravednosti, ispunjen gnevom i sudom. Jedno je Vrhovni zapovednik koji je pokrenuo delo iskupljenja, dok drugo predstavlja pravednog Boga koji ispunjava delo osvajanja. Jedno je Početak, drugo je Kraj. Jedno je telo bezgrešno, dok drugo dovršava iskupljenje, nastavlja delo, i nikad ne čini greh. Oba predstavljaju isti Duh, ali Oni žive u različitim telima i rođeni su na različitim mestima, a razdvaja Ih nekoliko hiljada godina. Celokupno Njihovo delo se, međutim, uzajamno dopunjuje, nikada nije u sukobu i o njemu se može govoriti u istom dahu. Oba su ljudi, s tim što je jedna beba bila dečak, a druga devojčica” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?”). Iz reči Svemogućeg Boga vidimo da kada ovaploćeni Bog dolazi da čini delo spasenja čovečanstva, nije bitno da li je Bog muškarac ili žena, iz kakve porodice potiče, ili kako izgleda. Ništa od toga nije bitno. Ona što je najvažnije je da On može da čini Božje delo, izvršava Božju volju i Bogu donosi slavu. Pre dve hiljade godina, Gospod Isus se rodio u jaslama u jednoj veoma običnoj porodici u Judeji. Ljudi su imali predstave o tome. Svi su osuđivali Gospoda Isusa jer je bio sin tesara iz Nazareta i zbog toga odbijali da prihvate Njegovo delo. Razultat toga je bio da ih je Bog prokleo i da su izgubili svoje spasenje. U poslednjim danima je došao Svemogući Bog. Rođen je u jednoj običnoj porodici i ima pojavu Azijata. Iako se spolja čini da je običan čovek, On izražava toliku istinu, sprovodi delo suda u poslednjim danima, osvaja ljude i formira grupu pobednika. Svemogući Bog je učinio toliko silno delo da je uzdrmao ceo svet i isto tako stavio tačku na istoriju sotonske iskvarenosti čovečanstva koja je trajala hiljadama godina i započeo novo doba. Šta ljudima daje za pravo da imaju predstave o Bogu koji se ovaplotio kao žena? Takvi ljudi su isuviše nadmeni i nerazumni. Danas se jevanđelje o carstvu Svemogućeg Boga propoveda širom sveta. Koraci Božjeg dela su ogromni, moćni i nezaustavljivi, a Božja reč će sve dovršiti. Ona razotkriva Božju pravednu narav, svemoć i mudrost. Baš kao što Svemogući Bog kaže: „Celokupno Božje delo u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti dati sve – štaviše, On će moći da odlučuje o svemu što se odnosi na tebe. Može li takav čovek biti onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što svedočite Njegovom delu nije dovoljno da vas u potpunosti ubedi? Ili je reč o tome da put koji On donosi za vas nije dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je razlog tome da Ga se gnušate, da Ga odbacujete i da Ga se klonite? Upravo ovaj čovek govori istinu, upravo On pruža istinu i pokazuje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, ljudski rod ne bi mogao da siđe s krsta, ali bez današnjeg ovaploćenja, oni koji silaze s krsta nikada ne bi mogli da dobiju Božje odobrenje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka, nikada ne biste imali priliku da vidite pravo lice Božje, niti biste na to imali pravo, jer ste svi vi predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči uz koje na kraju moram da vas ostavim još uvek glase: Ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, za vas je od suštinskog značaja. Ovo je nešto veličanstveno što je Bog već učinio među ljudima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno”).

„Za to što ste stigli do današnjeg dana treba da zahvalite ovom telu. Upravo zbog toga što Bog živi u telu, vi imate priliku da preživite. Sva ova sreća stečena je zbog ovog običnog čoveka. Ne samo ovaj, već na kraju i svaki narod će obožavati ovog običnog čoveka, zahvaljivati se i pokoravati se ovom beznačajnom čoveku, jer su istina, život i put koje je On doneo, spasli čitav ljudski rod, ublažili sukobe između čoveka i Boga, skratili razdaljinu između njih i stvorili vezu između Božjih i čovečjih misli. On je takođe taj koji je za Boga zadobio još veću slavu. Da li je tako običan čovek nedostojan tvog poverenja i divljenja? Da li je tako obično telo neprikladno nazivati Hristom? Zar takav običan čovek ne može postati Božji izraz među ljudima? Zar takav čovek, koji je ljudski rod poštedeo katastrofe, ne zaslužuje vašu ljubav i želju da Ga zadržite? Ako odbacujete istine koje izlaze iz Njegovih usta i prezirete Njegovo postojanje među vama, u šta ćete se na kraju pretvoriti?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno”).

„U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo u novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio da bi govorio iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da bi mogao da shvati Njegovu mudrost i čudesnost. Takvo delo se sprovodi da bi se uspešnije ostvarili ciljevi osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem ovih reči ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem ovih reči ljudi bivaju razotkriveni, eliminisani i kušani. Ljudi su videli Božje reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božju ljubav prema čoveku i Njegovu želju da spase čoveka. Reč ’reči’ je možda jednostavna i obična, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga protresaju vaseljenu, preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo je Bog današnjice delovao na ovaj način, i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od današnjih dana pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, pastirski čuvan i snabdeven Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a čak je još više onih koji su došli da žive pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo su ovde zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”).

„Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”).