Šta zaista znači biti uznesen?

мај 24, 2023

Pre 2000 godina, nakon što je Gospod Isus razapet i nakon što je dovršio Svoje delo iskupljenja, On je obećao da će se vratiti. Od tada, svi vernici s nestrpljenjem iščekuju našeg Spasitelja da dođe na oblaku da bi bili uzneseni k Njemu. Vernici se nadaju da će biti uzneseni u svakom trenutku, ali gledaju kako se pred njima odvijaju katastrofe, a još uvek nisu dočekali Gospoda koji se vraća na oblaku. Mnogi se osećaju vrlo obeshrabreno. Neprestano se pitaju da li se možda Gospod vratio i da li su neki vernici već uzneseni, ali još niko ništa slično nije video. Ono što vide su katastrofe koje bivaju sve veće i veće, pandemije sve ozbiljnije, i sve više ljudi umire u katastrofama, čak i neki pastori i starešine. Ljudi se osećaju preplašeno i možda čak i napušteno od Gospoda, čini im se da bi mogli da umru u katastrofama svakog trenutka. Oni ne mogu da shvate zašto se Gospod nije vratio i uzdigao ih sada kad su katastrofe počele. Iznenađuje ih da Istočna munja svedoči o tome da se Gospod Isus već vratio kao ovaploćeni Svemogući Bog koji izražava istine i čini dela suda u poslednjim danima. Mnogi koji žude za istinom čitaju reči Svemogućeg Boga, prepoznaju Božji glas i okreću se ka Svemogućem Bogu. Reči Svemogućeg Boga, koje oni jedu i piju svakog dana, ih othranjuju i odgajaju. Oni prisustvuju svadbenoj gozbi Jagnjetovoj. Oni su ti koji su dočekali Gospoda i koji su uzneti pred Božji presto pre katastrofa. Mnogi religiozni ljudi su zbunjeni pa razmišljaju ovako: „Istočna munja mora da nije u pravu u vezi sa tim da se Gospod vratio i da su oni uzneseni jer Biblija kaže: ’Onda ćemo i mi živi, preostali, biti zajedno sa njima odneseni na oblacima uvis, u susret Gospodu, te ćemo zauvek biti sa njim’ (1. Solunjanima 4:17). Ako se Gospod vratio, zašto nismo uzneseni? Zar ne bi trebalo da On ljude uznese na nebo? Vernici Istočne munje su očigledno i dalje na zemlji, pa kako onda oni mogu biti uzneseni?“ Za njih to uopšte nema smisla. Dakle, šta zapravo znači biti uznesen? Mnogi ljudi ne shvataju pravo značenje uznesenja, već misle da to znači da budu uzneti na nebo, pa kako onda niko na zemlji još nije uznesen. Oni su u velikoj zabludi.

Nada u to da će se Gospod vratiti i uzneti ih je u potpunosti tačna, jer je Gospod Isus rekao vernicima da Ga dočekaju. Ali Pavle je rekao: „zajedno sa njima biti uzneseni u oblacima da se na nebu susretnemo sa Gospodom.“ Da li je to tačno? Da li je Gospod Isus ikada rekao da kad se On vrati, da će vernike uzdići u nebo da se sretnu s Njim? Nije. Postoji li svedočenje Svetog Duha o tome? Ne postoji. Da li je Pavle mogao o tome da govori u ime Gospoda Isusa? Da li je Gospod to prihvatio? Ne. Način na koji Gospod uznosi vernike odredio je Bog. Gospod Isus je rekao: „A koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sâm Sin, već samo Otac(Marko 13:32). Pavle je bio ljudsko biće, samo apostol, pa kako bi onda on mogao da zna kako Gospod uznosi vernike? Ono što je Pavle rekao u potpunosti se zasniva na njegovom sopstvenom viđenju i nije predstavljalo Gospoda. Svakako ne možemo na tome da zasnivamo način na koji dočekujemo Gospoda. Moramo da pratimo reči Gospoda Isusa o tome kako se On vraća i uzdiže vernike u poslednjim danima jer je On Hrist, Gospod carstva i samo Njegove reči su istina i imaju autoritet. Dočekivanje Gospoda u skladu sa Njegovim rečima ne može biti pogrešno. Pogledajmo šta je Gospod Isus rekao. Gospod Isus je rekao: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg(Matej 24:27). „Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite(Matej 24:44). „O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’(Matej 25:6). „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom(Otkrivenje 3:20). „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom(Jovan 10:27). „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!(Otkrivenje, Poglavlja 2, 3). Možemo da vidimo da je u Njegovim proročanstvima o Njegovom povratku, Gospod uvek pominjao „Sina Čovečijeg“, „dolazak Sina Čovečijeg“, „Sin Čovečiji dolazi“, „čuj Moj glas i otvori vrata“ i „Moje ovce slušaju moj glas“. Ove ključne izjave govore nam da se Gospod vraća ovaploćen kao Sin čovečji, dolazi na zemlju da govori, da pokuca na naša vrata. Oni koji čuju glas Gospoda i otvore vrata, oni su mudre device koje dočekuju Gospoda i prisustvuju Njegovoj gozbi. One su uznete pred Gospoda. Gospod Isus nikada nije rekao da će On uzneti ljude da se sa Njim sretnu na nebu, već je rekao ljudima da slušaju Njegov glas i da Ga dočekaju, da dolaze pred Njega i prisustvuju Njegovoj gozbi. Da bismo dočekali Gospoda i sreli se sa Njim, moramo da pratimo Njegove reči i čujemo Božji glas. Čim čujemo nekog da uzvikne da Ženik dolazi, moramo izaći da se sretnemo s Njim, a ne da budalasto čekamo da budemo uzneseni na nebo na osnovu svojih sopstvenih zamisli. Ako tako radimo, nikada nećemo uspeti da čujemo glas Gospoda i dočekamo Ga. Gospod se vraća kao Sin čovečji i dolazi među nas, razgovara sa nama, tako da ako samo čekamo da budemo uzneseni na nebo, mi smo na drugačijem putu od onog Gospodnjeg. Dakle, ljudsko verovanje da će biti uzneti da se sretnu sa Gospodom na nebu prosto nije moguće. To je u potpunoj suprotnosti sa rečima samog Boga i nije ništa više od ljudske predstave. Dakle, šta onda zapravo znači biti uznesen? Reči Svemogućeg Boga nam ovo razjašnjavaju. Svemogući Bog kaže: „’Biti uznet’ ne znači biti doveden sa nižeg položaja na viši, kao što ljudi mogu da pomisle; to je ogromna zabluda. ’Biti uznet’ odnosi se na Moje predodređivanje, a zatim i odabir. To je usmereno na sve one koje sam predodredio i izabrao. Svi oni koji su uzneti jesu oni ljudi koji su zadobili status prvorođenih sinova ili sinova, ili koji su Božji narod, što nikako ne može biti u skladu sa ljudskim predstavama. Oni koji će imati udela u Mojoj kući u budućnosti su svi oni koji su uzneti preda Mnom. To je apsolutno tačno, nepromenjivo i nepobitno. To je kontranapad protiv Sotone. Svako koga sam predodredio biće uznet preda mnom(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 104. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). „Pošto tražimo Božje tragove, dužni smo da tražimo Božju volju, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je Novo doba“). Ovo sve čini lakšim za razumevanje, zar ne? „Uznesenje“ nije ono što mi mislimo – uzdizanje sa nižeg na više mesto, sa zemlje na nebo. Nije toliko nejasno i natprirodno. „Uznesenje“ se događa kad se Bog ovaploti kao Sin čovečji na zemlji kako bi govorio i delovao. Kadai čujemo Njegove izjave, prepoznamo ih kao istinu i Božji glas, tad možemo da se pokorimo i prihvatimo Božje delo. Mi jedemo i pijemo Božje reči, On nas lično napaja i odgaja i dobijamo Božje spasenje. To je uznošenje pred Boga. Kad je Gospod Isus došao da obavi Svoje delo iskupljenja, svi oni koji su prepoznali Njegove reči kao Božji glas, a zatim prihvatili i pratili Ga, kao Petar, Jovan i drugi sledbenici, svi su uzneseni pred Boga. Svemogući Bog je došao u poslednjim danima i izražava istine, obavljajući delo suda. Ljudi svih veroispovesti koji vole istinu i žude za Božjim pojavljivanjem, videvši da su reči Svemogućeg Boga istina i glas Boga, pirhvatili su Njegovo delo suda. Oni jedu i piju Božje reči svakog dana, njima se napajaju i hrane i doživljavaju Božji sud i pročišćenje. Oni su mudre device uznesene pred Boga i prisustvuju svadbenoj gozbi Jagnjetovoj, čime se u potpunosti obistinjuje proročanstvo u Otkrivenju: „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom(Otkrivenje 3:20).

Mslim da je sada svima jasno šta znači biti uznesen. Kad sada razmišljate o ideji sastajanja sa Gospodom na nebu, zar to nije nerealno i budalasto? Goospod Isus je mnogo puta prorekao „dolazak Sina Čovečijeg“ i neprestano upozoravao čoveka da sluša Njegov glas. Zašto onda ljudi insistiraju na tome da Ga dočekaju po rečima čoveka, umesto po Njegovim sopstvenim rečima? Zašto se čvrsto drže apsurdne izjave „zajedno sa njima biti uzneseni u oblacima da se na nebu susretnemo sa Gospodom“? Kakav je to problem? Zar to ne ukazuje na to da previše čeznete za blagoslovima? Zar nije to zato što žele da budu uzdignuti pravo u Božje carstvo, daleko od katastrofa, gde će uživati u blagoslovima? Hajde da razmislimo o tome. Mogu li oni kojima su oprošteni gresi, ali i dalje neprestano čine greh, da budu uzneseni u carstvo kad Gospod dođe? Imaju li prava da uživaju u blagoslovima carstva? Istina je da nas je Gospod iskupio od grehova, ali ne možemo da poreknemo da nad s i dalje kontroliše naša grešna priroda priroda i ne možemo da se obuzdamo da ne činimo greh i suprotstavljamo se Bogu. Nismo se oslobodili grešnih veza i dostigli čistotu. Bog je svet i pravedan. „Bez svetosti niko neće videti Gospoda(Jevrejima 12:14). Mogu li, dakle, ljudi ispunjeni nečistotom i iskvarenošću da dostignu Njegovo carstvo? Zar nije to ljudska fantazija, samo pusta želja? Svemogući Bog kaže: „Ti znaš samo da će se Isus spustiti tokom poslednjih dana, ali kako će tačno Njegov silazak izgledati? Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti po srcu Božjem? Što se tebe tiče – tebe, koji svoju staru ćud nisi promenio – tačno je da te je Isus spasao i da se, zahvaljujući Božjem spasenju, više ne ubrajaš u grešnike, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da nalikuješ svecu ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio po srcu Božjem, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, ako si samo iskupljen, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O imenovanjima i identitetu“). „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, već je od Boga takođe zahtevalo da još više poradi na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako se sada, kad su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se potčine Njegovoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“). Gospod Isus je obavio delo iskupljenja, koje je imalo za cilj iskupljenje ljudi i oproštaj naših grehova, ali naša grešna priroda je ostala. Nastavljamo da se protivimo Bogu i nismo u potpunosti spaseni. To što nam je Gospod Isus oprostio grehe nije dovoljno. I dalje treba da dočekamo Gospoda i da budemo uzneseni pred Njega, da prihvatimo Njegov sud u poslednjim danima i tek onda možemo da budemo oslobođeni od grehova i u potpunosti spaseni, da postanemo ljudi koji se pokoravaju Bogu i boje ga se. Tada možemo da uđemo u Njegovo carstvo. Svemogući Bog dolazi u poslednjim danima izražavajući istine i čineći delo suda na osnovu dela iskupljenja Gospoda Isusa. Na ovaj način se u potpunosti rešava čovekova grešna priroda i iskvarena narav, kako bismo bili oslobođeni greha i Sotoninih sila i u potpunosti spaseni od strane Boga. Svemogući Bog se pojavio i izrazio tako mnogo istina, govoreći nam da sve što nam treba kao iskvarenim ljudima jeste da budemo pročišćeni i u potpunosti spaseni. On je otkrio tajne Božjeg plana upravljanja, kao što su Božji cilj u upravljanju čovečanstvom, kako Sotona kvari čovečanstvo, kako Božje tri faze dela u potpunosti spasavaju čoveka, značenje Njegovog dela suda poslednjih dana, tajne ovaploćenja i Božjih imena, rezultat i odredište svih vrsta ljudi i lepota carstva. Ove reči na neverovatan način otvaraju oči i krajnje su ubedljive. Svemogući Bog takođe sudi i otkriva koren čovekovog greha i opiranja Bogu, što je naša sotonska priroda i narav. On takođe izražava istinu o tome koliko nas je Sotona iskvario i pokazuje nam put da pobegnemo od iskvarenosti i budemo u potpunosti spaseni. Božji izabrani ljudi jedu i piju Božje reči i uživaju u njima svakog dana. Njegove reči nam sude, grde nas, bave se nama i orezuju nas. Suočavamo se sa svim vrstama suda, saznajemo mnoge istine i dolazimo do istinskog saznanja o našoj sotonskoj prirodi. Shvatamo da sve vreme živimo u iskvarenosti, suprotstavljamo se Bogu i preziremo Ga i da će nas On eliminisati i kazniti ako se ne pokajemo i ne promenimo. Doživljavamo Božju pravednost, neuvredljivu narav i razvijamo bogobojažljivost prema Njemu. Naša iskvarenost se vremenom pročišćava i menja i konačno možemo da pobegnemo od grešnih veza i da na predivan način svedočimo o Bogu. Bog je već dovršio grupu pobednika pre katastrofa, a katastrofe dolaze. Svi oni koji odbijaju Svemogućeg Boga i suprotstavljaju mu se, i svi oni koji pripadaju Sotoni biće uništeni u katastrofama. Oni koji iskuse Božji sud i budu pročišćeni primiće Božju zaštitu kroz katastrofe, biće uzneseni u Njegovo carstvo i imaće prelepo odredište. To znači zaista biti uznesen u Božje carstvo. Ovi pobednici koji su u potpunosti spaseni i dovršeni od strane Boga su oni koji primenjuju Božje reči i sprovode Njegovu volju na zemlji. Oni su ljudi Božjeg carstva. Tako se Hristovo carstvo ostvaruje na zemlji, a time i obistinjuje proročanstvo Gospoda Isusa: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se slavi ime tvoje sveto, neka dođe Carstvo tvoje, neka bude tvoja volja, kako na nebu, tako i na zemlji(Matej 6:9-10). „Video sam i sveti grad, Novi Jerusalim, kako se spušta sa neba od Boga, opremljen kao nevesta ukrašena za svoga muža. Uto sam čuo snažan glas sa prestola kako govori: ’Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sâm Bog će biti među njima!’ On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada(Otkrivenje 21:2-4). „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka(Otkrivenje 11:15). Baš kao što kažu reči Svemogućeg Boga: „Jednom kada se delo osvajanja završi, čovek će biti doveden u divan svet. Ovaj život će, naravno, i dalje biti na zemlji, ali ni po čemu neće ličiti na čovekov današnji život. To je život koji će ljudski rod imati nakon što čitav ljudski rod bude osvojen, biće to novi početak za čoveka na zemlji, a za ljudski rod će takav život biti dokaz da je ljudski rod zakoračio u novo i divno carstvo. Biće to početak života čoveka i Boga na zemlji. Premisa tako divnog života mora biti, nakon što je čovek pročišćen i osvojen, da se on pokori Stvoritelju. Dakle, delo osvajanja je poslednja etapa Božjeg dela pre ulaska ljudskog roda u divno odredište. Takav život je čovekov budući život na zemlji, najlepši život na zemlji, vrsta života za kojom čovek čezne, vrsta života kakvu čovek nikada ranije nije postigao u istoriji sveta. To je krajnji ishod 6000 godina dugog dela upravljanja; to je ono za čim ljudski rod najviše žudi, a to je i Božje obećanje čoveku(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“).

Kad prvobitni izgled ljudi bude obnovljen i kad oni budu bili u stanju da obavljaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se potčine svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji u kojem ga svi obožavaju. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će nestati. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti simboli Njegove potpune pobede. Tada će čovečanstvo ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će deliti sa ljudima. Na zemlji više neće biti prljavštine i neposlušnosti, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“).

U ovom trenutku, u potpunosti nam je jasno šta istinski znači biti uznesen. Biti uznesen pre svega znači slušati Božji glas, ići Njegovim stopama i okrenuti se Svemogućem Bogu, prihvatit Božje delo suda poslednjih dana. Zašto religiozni svet nije iskusio uznesenje pre katastrofa? Prvenstveno zbog toga što oni ne traže istinu niti slušaju Božji glas, već insistiraju na svojim predstavama i doslovnom tumačenju stihova iz Biblije. Oni slušaju samo reči čoveka, ali ne dočekuju Gospoda u skladu sa Njegovim rečima. Zato smo zapali u katastrofe. Ljudi jednostavno žele da sačekaju da Gospod dođe na oblaku i žele odmah da promene oblik i budu odvedeni na nebo da se sretnu s Njim. Dakle, oni samo pasivno čekaju ne pripremajući se niti tražeći da čuju Božji glas. Njihova srca su zamrla. Kako mogu da dočekaju Gospoda na taj način? Zapali su u katastrofe, plaču i škrguću zubima. Svemogući Bog obavlja Svoje delo suda već tri decenije. Dovršio je grupu pobednika pre katastrofa i sada katastrofe dolaze. Oni koji čuju Božji glas i dočekaju Gospoda u katastrofama još uvek imaju šansu za uznesenje. To znači biti uznesen usred katastrofa i oni gaje nadu da će biti sačuvani. Oni koji se vode svojim predstavama, insistirajući na tome da Gospod mora da dođe na oblaku, zapašće u katastrofe i neće moći da budu spaseni. Kad se katastrofe završe, Gospod će se otvoreno pojaviti svim nacijama i svim ljudima obistinjujući proročanstvo iz Otkrivenja 1:7 koje glasi: „Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski.“ Postoji par pasusa reči Svemogućeg Boga koje možemo navesti za kraj. „Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava opake. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad jedino iskazana istina preostane. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je: ’Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni Hristos’ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu i tragaju za istinom; jedino ćete na ovaj način imati koristi(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“).

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, slova i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu slova koja mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Spisi koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljuski vek, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“).

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Srodni sadržaji

Leave a Reply

Povežite se sa nama preko Mesindžera