Već smo nekoliko puta razgovarali o Božjem delu suda u poslednjim danima. Danas bismo želeli da se osvrnemo na to ko obavlja ovo delo suda. Svi vernici znaju da će Bog sprovesti Svoj sud među ljudima u poslednjim danima, da će se Stvoritelj pojaviti pred ljudskim rodom i lično izraziti Svoje reči. Pa kako to Bog sprovodi svoj sud? Da li se to Njegov Duh pojavljuje na nebesima i obraća nam se? To nije moguće. Sȃm Gospod Isus nam je rekao: „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu” (Jovan 5:22). „Dao mu je i vlast da sudi, jer je On Sin čovečiji” (Jovan 5:27). Iz ovoga vidimo da delo suda obavlja „Sin”. U svakom pominjanju „Sina čovečijeg” moramo znati da je to Božje ovaploćenje, što znači da On dolazi ovaploćen u poslednjim danima kako bi obavio delo suda. Ovo je veoma važno! Da li znate onda o čemu je delo suda u poslednjim danima? Zašto bi se Bog ovaplotio da ga izvede? Jednostavno rečeno, ovo je Spasitelj koji dolazi da spase ljudski rod. Kad se Bog ovaploti i dođe na zemlju, to je Spasitelj koji silazi. On lično obavlja delo suda da bi spasio čovečanstvo od greha, jednom i za svagda. Prihvatanjem Njegovog suda, bićeš oslobođen od greha, pročišćen i spasen. Potom ćeš biti pošteđen katastrofe i na kraju ćeš ući u carstvo nebesko. Dakle, od prihvatanja dela suda Spasitelja zavise sudbina i odredište jedne osobe – zar ne mislite da je to ključno? Mnogi vernici mogu da pitaju zašto Bog apsolutno mora da se ovaploti zarad Svog suda u poslednjim danima. Oni misle da Gospod Isus dolazi na oblaku kao duh, da će Bog ispružiti ruku i sve nas pokupiti, pravo u carstvo – zar to ne bi bilo divno? Ovakvo razmišljanje ne samo da je suviše uprošćeno, već je i nerealistično. Morate znati da Bog ima svetu, pravednu narav. Zar bi poveo grešnike u Svoje carstvo? Svima nam je poznat citat iz Biblije, „Bez svetosti niko neće videti Gospoda” (Jevrejima 12:14). Svako je grešan i stalno greši. Bog ne bi poveo čoveka pravo u carstvo – ne spasava nas On na taj način. Bog mrzi grešnike i oni nisu dostojni da vide Boga. U to nema sumnje. Pa kako onda Spasitelj dolazi da spasi čovečanstvo u poslednjim danima? Prvo, On obavlja Svoj sud kako bi nas pročistio od iskvarenosti, i tako nas sačuvao od greha i Sotoninih sila, a potom će nas odvesti u carstvo. Bog te neće sačuvati od katastrofe, a još manje će te povesti u carstvo ako tvoji gresi ne budu iskupljeni. Katastrofe su već otpočele i svi imaju osećaj kao da kraj sveta dolazi, kao da se smrt približava. Svi čekaju Spasitelja da dođe i spasi čovečanstvo, te je prihvatanje Njega i Njegovog dela suda u poslednjim danima od najveće važnosti! Ovde leži ključ toga hoće li vernici biti spaseni i odvedeni u carstvo nebesko.

Ali hajde da prvo razgovaramo o tome šta delo suda u poslednjim danima znači. Religiozni ljudi misle da je sud u poslednjim danima nešto vrlo jednostavno i kod svakog pomena „suda”, ubeđeni su da će ga obaviti Gospod Isus kao duh da će Gospod doći da nas susretne i povede u carstvo, da će onda nevernici biti prokleti i uništeni. U stvari se strašno varaju. U čemu greše? Svaki put kad Bog dođe da obavi delo i spasi čovečanstvo, to izgleda zapravo vrlo praktično, vrlo realistično, ni približno natprirodno. Osim toga, oni previđaju najvažnija biblijska proročanstva o Gospodovom dolasku – proročanstva o Bogu koji se ovaploćuje kao Sin čovečiji kako bi obavio delo suda. Gospod Isus je jasno naveo: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:27). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu” (Jovan 5:22). „Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:48). „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). A tu je 1 Petar 4:17: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma.” Zar ova proročanstva nisu savršeno jasna? Gospod se ovaploćuje u poslednjim danima kao Sin čovečiji koji iznosi istinu i obavlja delo suda. U to nema sumnje. Delo suda nije nalik ničemu što ljudi zamišljaju, gde Bog vodi vernike pravo na nebesa, a zatim osuđuje i uništava nevernike, i to je to. Nije tako jednostavno. Sud poslednjih dana počinje sa kućom Božjom i prvo se obavlja među onima koji prihvataju Božji sud poslednjih dana. Drugim rečima, Sin čovečiji dolazi na zemlju ovaploćen, izražava mnoge istine kako bi pročistio i sačuvao čovečanstvo i vodi ljude koje je Bog odabrao da zakorače u sve istine. To je delo Spasitelja u poslednjim danima i Bog je to davno isplanirao. Što se tiče nevernika, oni će odmah biti osuđeni i odstranjeni u katastrofama. Sada je Spasitelj već došao kao Svemogući Bog, ovaploćen, izražava sve istine koje su potrebne da bi se pročistilo i spasilo čovečanstvo, obavlja delo suda, počev od Božje kuće. Te istine koje izražava Svemogući Bog iz temelja drmaju ceo svet i mnogi ljudi svih nacija su o njima čuli. Vidimo da su se proročanstva iz Biblije, koja govore o povratku Gospoda, u potpunosti ostvarila. Nažalost, i dalje postoji mnogo ljudi koji ne razumeju Božje delo suda u poslednjim danima pa se i dalje nadaju da vide nešto natprirodno: Boga koji se pojavljuje i govori sa nebesa. Ovo je tako neopipljivo. Pogledajmo šta Svemogući Bog govori kako bismo bolje razumeli na koji način Bog obavlja Svoj sud.

Svemogući Bog kaže: „Delo suda je delo koje pripada samo Bogu, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).

„Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).

Sada bi trebalo da razumemo kako Bog obavlja Svoj sud u poslednjim danima. Prvenstveno je to kroz izražavanje istina i kroz njihovo korišćenje da sudi, pročišćava i spase ljudski rod. To jest, u poslednjim danima Bog koristi svoje delo suda da očisti ljudsku iskvarenost, da spase i usavrši grupu ljudi i da sastavi grupu ljudi koji će biti jednog srca i uma s Bogom. Ovo je plod Božjeg plana upravljanja, starog 6000 godina i to je srž dela suda u poslednjim danima. Zbog toga Spasitelj, Svemogući Bog, izražava mnoge istine, otkriva svu iskvarenu ljudsku narav i sudi joj, čisti i menja ljude kroz obračun, orezivanje, kušnje i oplemenjivanje, i tako razrešava koren čovečije grešnosti, dozvoljavajući nam da potpuno izbegnemo greh i Sotonine sile, i razvijemo pokornost i bogobojažljivost. Ovo može malo da zbuni neke. Gospod Isus je iskupio čovečanstvo, pa zašto Bog treba da iznosi istine i sudi čovečanstvu u poslednjim danima? Oni ne mogu da vide koliko duboko je Sotona iskvario čoveka. Bog spasava čoveka u poslednjim danima tako što razrešava našu iskvarenu narav. To nije tako jednostavno. Ne možemo samo da priznamo naše grehe, ispovedimo se i pokajemo se pred Gospodom, i to je sve. Iskvarene naravi se razlikuju od grešnosti. Nisu to ponašanja koja su grešna, već je to nešto što živi u našim umovima, u našim dušama. To su naravi koje su duboko ukorenjene u nama, kao na primer, oholost, podmuklost, zlo i gnušanje od istine. Ove iskvarene naravi su skrivene duboko u ljudskim srcima i veoma ih teško otkrivamo. Ponekad nema nikakvog jasnog greha i neko može da govori stvari koje lepo zvuče, ali u srcima oni nose podmukle pobude dostojne prezira, i varaju i obmanjuju druge. Ovo je problem sa njihovom naravi. Bez Božjeg dugoročnog suda i otkrivenja, zajedno sa obračunavanjem, orezivanjem i kušnjama, ljudi ovo neće videti, da ne govorimo o promeni. Ko je među vernicima u Gospoda izbegao greh tako što je celog života ispovedao svoje grehe? Ni jedan jedini. Tako da, samo doživljavanjem Gospodovog spasenja bez suda u poslednjim danima čovek može tek da prepozna svoje grešno ponašanje, ali svoju grešnu prirodu, koren svog greha – to jest, iskvarenu narav koja je u njemu duboko ukorenjena – to nije nešto što ljudi vide, a kamoli popravljaju. Ovo niko ne može da porekne! Tako da, samo kroz samog Boga koji se ovaploćuje i sprovodi sud u poslednjim danima, izražava mnoge istine, i kroz Njegovo dugoročno otkrivenje i sud, ljudi jasno mogu da vide istinu o svojoj iskvarenosti i da spoznaju sopstvenu suštinu, a samo kroz ovaj sud mogu da spoznaju Božju pravednost i svetost i da u srcima osete bogobojažljivost. Ovo je jedini način da se odstrani iskvarenost i proživi istinski ljudski lik. Zato, samo ovaploćenjem Boga i Njegovim izražavanjem istina radi obavljanja suda u poslednjim danima mogu se ovi plodovi ostvariti. Neki mogu da pitaju: Zašto Sȃm Bog mora to da radi ovaploćen? Zašto On to ne može da radi kao duh? Pogledajmo video sa Božjim rečima kako bi svako ovo bolje razumeo.

Svemogući Bog kaže: „Spasavanje čoveka od strane Boga nije učinjeno neposrednim korišćenjem metoda delovanja Duha, niti upotrebom identiteta Duha, jer Duh Njegov čovek ne može ni da vidi, niti da Ga dodirne, a ne može ni da Mu se približi. Da je On čoveka pokušao da spase neposrednim korišćenjem perspektive Duha, čovek ne bi bio u stanju da primi Njegovo spasenje. Da se Bog nije odenuo spoljašnjim oblikom stvorenog čoveka, čovek ni na koji način ne bi mogao da primi ovo spasenje. Jer, nema načina na koji bi čovek mogao da Mu priđe, baš kao što niko nije mogao da se približi Jahveovom oblaku. Jedino preobražajem u stvoreno ljudsko biće, to jest, jedino tako što će reč Svoju uneti u telo od krvi i mesa, u koje namerava da se preobrazi, Bog može Svoju reč lično da usadi u sve one koji Ga slede. Tek tada čovek može lično da vidi i čuje Njegovu reč i da, povrh toga, dođe u posed reči Njegove i na taj način bude u potpunosti spasen. Da se Bog nije ovaplotio, niko ko je sazdan od krvi i mesa ne bi mogao da dobije tako uzvišeno spasenje, niti bi ijedna osoba bila spasena. Da je Duh Božji Svoje delo učinio neposredno među ljudima, čitavo bi čovečanstvo palo kao pokošeno ili bi, u suprotnom, nemajući načina da dođe u dodir s Bogom, bilo u celosti porobljeno od Sotone” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”).

„Niko od ovaploćenog Boga nije prikladniji, niti bolje osposobljen da sudi o iskvarenosti tela ljudskog. Kad bi delo suda neposredno obavljao Duh Božji, ono ne bi bilo sveobuhvatno. Štaviše, čovek bi takvo delo teško prihvatio, jer Duh nije u stanju da se sa čovekom suoči licem u lice, te zbog toga efekti takvog dela ne bi bili neposredni, a čovek bi u još manjoj meri bio u stanju da jasnije sagleda neuvredljivu narav Božju. Sotonu je moguće dotući samo tako što će iskvarenom ljudskom rodu suditi ovaploćeni Bog. Budući da je istovetan čoveku koji poseduje normalnu ljudskost, ovaploćeni Bog može neposredno da sudi čovekovoj nepravednosti; to je znak urođene svetosti Njegove i Njegove izuzetnosti. Samo je Bog podoban i samo je On u poziciji da sudi čoveku, jer poseduje istinu i pravednost, te je stoga u stanju da čoveku sudi. Oni koji ne poseduju istinu i pravednost nisu prikladni da sude drugima. Kad bi ovo delo obavljao Duh Božji, ono ne bi značilo pobedu nad Sotonom. Duh je, po svojoj suštini, uzvišeniji od smrtnih bića, a Duh Božji poseduje suštinsku svetost i trijumfuje nad telom. Kad bi Duh neposredno obavljao ovo delo, On ne bi mogao da sudi celokupnom buntovništvu ljudskom i ne bi mogao da otkrije svu čovekovu nepravednost. Jer, delo suda se takođe izvršava kroz čovekove predstave o Bogu, a čovek nikada nije imao nikakve predstave o Duhu, te stoga Duh nije u stanju da čovekovu nepravednost bolje otkrije, a još manje da tu njegovu nepravednost u potpunosti obelodani. Ovaploćeni Bog je neprijatelj svima onima koji Ga ne spoznaju. Sudeći čovekovim predstavama i čovekovom protivljenju Njemu, On na svetlo dana iznosi sve buntovništvo ljudskog roda. Efekti Njegovog dela u telu očigledniji su od efekata ostvarenih delovanjem Duha. Iz tog razloga, delo suda nad čitavim ljudskim rodom ne obavlja neposredno Duh, već je to delo ovaploćenog Boga. Ovaploćenog Boga čovek može da vidi i dodirne, a ovaploćeni Bog u stanju je da čoveka u potpunosti osvoji. U svom odnosu prema ovaploćenom Bogu, čovek napreduje od protivljenja ka pokornosti, od progona ka prihvatanju, od predstava prema znanju, i od odbacivanja do ljubavi – svi ovi efekti ostvaruju se delovanjem ovaploćenog Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga”).

Mislim da sada svi malo bolje razumemo zašto bi Bog lično obavio delo suda ovaploćen. Zato što je ovaploćenje Boga jedini način da On sa ljudima praktično komunicira, da govori i deli istinu sa nama, bilo kad i bilo gde, da nas razotkriva i da nam sudi prema iskvarenosti koju otkrijemo, i da nas poji, čuva i podržava prema našim potrebama. To je jedini način na koji On može da prenosi Božju volju i zahteve. Kad lično čujemo o Božjem putu i razumemo istine koje On izražava, zar to nije najdelotvornije za sticanje istine i spasenja? Osim toga, kad se Bog ovaploti kao obična, svakodnevna osoba, da li biste rekli da bi ljudi možda imali predstave, da bi bili buntovni? Definitivno. Onog trenutka kada ljudi vide Hristovu sasvim običnu spoljašnjost, njihove predstave, buntovništvo i otpor rastu, pa čak i ako ništa ne kažu niti pokažu, bez obzira na to koliko se pretvarali, Bog posmatra, i nikakav pokušaj skrivanja ne može uspeti. Bog otkriva štogod da je skriveno u ljudima, pogađajući pravo u metu. Stoga, samo ovaploćeni Bog može najbolje da razotkrije ljude, otkrivajući njihovo buntovništvo i otpor. Ovo je najkorisnije za delo suda. Šta bi bilo kad bi Bog izgovarao reči pravo kroz Duha? Ljudi ne bi mogli da vide, dodirnu Njegov Duh, niti da Mu se približe, a govor Njegovog Duha bio bi zastrašujući. Kako bi onda mogli da otvore svoja srca Bogu, ili da razumeju istine? I ko bi se usudio da ima predstave kad se suoči sa Duhom? Ko bi se usudio da otkrije iskvarenost ili da bude buntovan ili da pruža otpor? Niko. Svi bi drhtali od straha, pali bi ničice, pepeljastih lica. Kad su ljudi toliko preplašeni, kako istina o njima može biti razotkrivena? Nijedna njihova predstava, niti buntovništvo ne bi se pokazali, pa kako bi mogao da se obavi sud? Koji bi dokazi postojali? Zato delo Božjeg Duha nije moglo da obelodani najiskrenija ponašanja ljudi, niti da ih razotkrije, te Božje delo suda ne bi moglo da se sprovede do kraja. I Božje ovaploćenje je delotvornije za delo suda nego što je Njegov Duh. Možemo videti Svemogućeg Boga kako živi među čovečanstvom, sa nama je od jutra do večeri. Svaki naš pokret, svaku misao, svaku vrstu iskvarenosti koju otkrijemo, Bog vidi i potpuno shvata. On izražava istine kako bi nas razotkrio i sudio nam u svakom trenutku i na svakom mestu, iznoseći na videlo našu iskvarenost, naše predstave i zamišljanja Boga, a i našu urođenu prirodu da se opiremo Bogu i da Ga izdamo. Kada čitamo Božje reči, to je kao da smo lice u lice sa Njim dok nam sudi. To je tako potresno i sramno, a mi u Njegovim rečima veoma jasno vidimo istinu o našoj iskvarenosti. Mrzimo sebe i žalimo nad sobom iz sveg srca i osećamo se potpuno nedostojnim da živimo pred Bogom. Kroz Božji sud takođe vidimo koliko je On neverovatno pravedan i svet i kako On zaista vidi šta nosimo u srcu i u umu. Iskvarene misli i ideje, zakopane duboko u našim srcima, koje ni ne prepoznajemo, Bog razotkriva i sudi nam, jednu po jednu. Ponekad su to oštre osude i kletve, koje nam omogućavaju da vidimo Božju neuvredljivu narav, a na kraju ćemo početi da se bojimo Boga. Bez podvrgavanja Božjem sudu, nijedan od nas ne bi znao za Božju pravednost ili svetost, niti bi ko video da kada ljudi žive po svojoj sotonskoj prirodi, da su to oni koji se opiru Bogu, da su to oni koji zaslužuju Božje prokletstvo i kaznu. Zahvaljujući Božjem sudu, grdnji i kušnji možemo da se iskreno pokajemo, da konačno odstranimo iskvarenost i da se pročistimo i preobrazimo. A sledeći Hrista do dana današnjeg, možemo videti da ovaploćeni Bog živi među nama, pokoran i skriven, dok usrdno i strpljivo izražava mnoge istine, isključivo zarad našeg potpunog spasenja, spasenja iskvarenog ljudskog roda. Kad ovaploćeni Bog ne bi lično došao da nam sudi i da nas pročisti, pružajući nam sve istine, ljudi koji su, poput nas, buntovni i iskvareni zasigurno bi bili zbrisani i kažnjeni. Kako onda možemo biti spaseni? Božja ljubav prema čovečanstvu je tako velika i Bog je tako divan. Svemogući Bog izražava istine među nama, vodi čovečanstvo, održava ga i prati na praktične načine. Ovo je naša jedina šansa da čujemo Božji glas i vidimo Njegovo lice, da nas Bog podvrgne sudu i pročisti nas, da saznamo i zadobijemo mnoge istine i da proživimo istinsko ljudsko obličje. Oni koji najviše zadobijaju od dela ovaploćenog Boga u poslednjim danima jeste grupa nas koji sledimo Hristosa. Ono što zadobijamo od Boga je stvarno nemerljivo. Baš kao što kažu reči Svemogućeg Boga, „Najbolje u vezi s Njegovim delom u telu jeste to što On onima koji Ga slede može da ostavi precizne reči i podsticaje, kao i Svoje konkretne namere za ljudski rod, tako da Njegovi sledbenici mogu celokupno Njegovo delo u telu i Njegove namere za ceo ljudski rod preciznije i konkretnije da prenesu onima koji taj put prihvataju. Samo delo ovaploćenog Boga među ljudima zaista ostvaruje činjenicu da Bog boravi i živi zajedno s čovekom. Jedino to delo ispunjava čovekovu želju da vidi Božje lice, da svedoči delo Božje i da čuje ličnu reč Božju. Ovaploćeni Bog privodi kraju doba u kojem su se ljudima javljala samo leđa Jahveova i ujedno zaključuje doba u kojem ljudi veruju u nejasnog Boga. Tačnije, delo poslednjeg ovaploćenog Boga uvodi čitavo čovečanstvo u doba koje je realnije, praktičnije i lepše. On ne samo da zaključuje doba zakona i pravila, već, što je još važnije, ljudima razotkriva Boga koji je praktičan i normalan, koji je pravedan i odlikuje se svetošću, koji otključava delo plana upravljanja i koji prikazuje tajne i odredište čovečanstva, koji je stvorio ljudski rod i privodi kraju delo upravljanja i koji je hiljadama godina bio skriven. On privodi potpunom kraju doba nejasnoće, On zaključuje doba u kojem su svi ljudi hteli, ali nisu mogli da traže Božje lice, On dovršava doba u kojem je celo čovečanstvo služilo Sotoni i čitav ljudski rod predvodi sve do ulaska u jednu potpuno novu eru. Sve je to rezultat dela koje Bog obavlja u telu namesto Božjeg Duha” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga”).

Svemogući Bog izražava istine i obavlja Svoje delo suda u poslednjim danima sada već pune tri decenije. Ljudi koje je Bog odabrao su pročistili svoju iskvarenu narav kroz sud Njegovih reči i Bog je sastavio grupu pobednika pre katastrofa – oni su prvi plodovi. Oni su bili dosledni sledbenici Hristosa koji su o Njemu svedočili čak i tokom pomahnitalog tlačenja velike crvene aždaje. Oni su porazili Sotonu i postojano posvedočili o Bogu. Ovim se obistinjuje proročanstvo Otkrivenja: „To su oni što su prošli kroz velike nevolje. Oni su oprali svoju odeću i izbelili je Jagnjetovom krvlju” (Otkrivenje 7:14). Dok je ovaploćeni Bog izražavao istine, vođe i antihristi, veliki i mali, svake veroispovesti, bili su potpuno otkriveni. Oni vide da Svemogući Bog izgleda kao obična osoba, da On nije Duh, pa mu se bezobzirno opiru i osuđuju Ga. Da bi zadržali sopstveni status i način života, idu dalje u ludilo i sprečavaju vernike da čuju Božji glas i istraže pravi put. Prava lica ovih ljudi koji mrze istinu su otkrivena i oni su osuđeni i odstranjeni. Da se Bog nije ovaplotio, oni bi ostali sakriveni u crkvama i još uvek bi pili krv vernicima, proždirali žrtve prinete Bogu, obmanjivali i uništavali mnogo ljudi. Pošto Bog obavlja Svoj sud ovaploćen, antihristi i nevernici, oni koji vole ili ne vole istinu, oni koji mrze ili preziru istinu, svi su otkriveni. A oni koji vole i razumeju istinu jasno su videli ružno lice Sotone, kao i način na koji Sotona deluje protiv Boga i obmanjuje čovečanstvo. Oni su potpuno odbacili i odrekli se Sotone i u potpunosti se okrenuli Bogu. Bog na kraju nagrađuje dobro i kažnjava zlo, koristeći velike katastrofe da uništi sve sile zla koje delaju protiv Boga, i konačno privodi kraju ovo staro doba u kom Sotona ima moć, a potom dovodi one koji su se pročistili kroz Njegov sud na lepo odredište. Time se obistinjuju proročanstva iz Otkrivenja: „Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a ko je pravedan neka i dalje čini što je pravedno, i ko je svet neka se i dalje posvećuje” (Otkrivenje 22:11). „Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platim svakome po njegovim delima” (Otkrivenje 22:12).

I da rezimiramo još jednim odlomkom Svemogućeg Boga. „Mnogi imaju loš predosećaj zbog drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami prljave vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je u nezaustavljivom zamahu. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih naknadnih ’doprinosa’, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do rubova zemlje. Zar to nije stvarnost koju je Bog davno napravio? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, On neće pokazati milost dok te baca u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”).